posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Gljiva jaca od Hulka  (Read 4326 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Gljiva jaca od Hulka
« on: 03-09-2006, 18:38:18 »

U carstvu gljiva
                  postoje izuzetno neobični predstavnici o kojima mikološka
                  literatura beleži stranice i stranice, ne uspevajući do kraja
                  da objasni njihove osobine ili čak nastranosti. Jedna od
                  takvih je svakako i vrsta Phallus impudicus, iliti stršak,
                  kako ga nazivaju u hrvatskoj stručnoj literaturi. Da odmah
                  kažemo: ova vrsta, koja podseća na muški polni organ, javlja
                  se od sredine leta do kasne jeseni na celom prostoru Srbije i
                  Crne Gore, kako u nizinama, tako i na višim nadmorskim
                  visinama. Raste u baštama, na livadama i šumama. Ova gljiva u
                  obliku muškog polnog uda raste iz jednog okruglog “jajeta”
                  koje se nalazi plitko ispod površine zelje, sa dugim korenom
                  (micelijskom vrpcom), da bi u jednom trenutku zrelosti iz
                  njega probio i izrastao neobičan plod dužine 25-30 cm. Na vrhu
                  belog i nežnog sundjerastog tela, koje je u sredini cevasto
                  šuplje, nalazi se kapica prekrivena jako mirišljavom, ili čak
                  smrdljivom sluzastom zelenkastom masom u kojoj su sadržane
                  spore pomoću kojih se gljiva razmnožava. Na samom vrhu kapice
                  nalazi se rupica, čija funkcija nije naučno objašnjena.
                  Za vrstu Phallus impudicus postoji nekoliko neobičnosti
                  manje-više poznatih u mikologiji, kojima priključujemo još
                  jednu, skoro nepoznatu, a zabeleženu 2000. godine okom kamere
                  Nenada Lucića, u selu Orašcu.
 Pa, predstavimo redom njene neobičnosti:
                  1. Većina tzv. viših gljiva razmnožava se tako što u
                  periodu pune zrelosti ispuštaju u vazduh ili u samu zemlju
                  (ako je reč o hipogejnim vrstama) zrele spore sa bazidija ili
                  iz askusa (organa u kojima se stvaraju i sazrevaju spore), dok
                  naša vrsta, osim ispuštanja u vazduh, snažnim mirisom privlači
                  brojne muve, naročito zunzare, koje na nogama raznose njene
                  spore po celom prostoru svog doleta.
Horizontalni poprečni presek tela
                        Gljive
2. Poznato je da ova vrsta pripada onim organizmima koji
                  najbrže rastu u celoj živoj prirodi. Zabeleženo je da je
                  brzina njenog rasta 1-2 mm za 1', odnosno desetak santimetara
                  na sat. U svrhu provere ovog podatka, a i sledećeg o kojem će
                  kasnije biti reči, u jesen 2004. godine izveo sam eksperiment
                  tako što sam jaje nađeno u šumi stavio u staklenu teglu
                  zapremine od 750 ml, zatvorio tvist zatvaračem i kamerom
                  beležio razvoj plodonosnog tela. Nakon 24 časa mirovanja u
                  zatvorenoj posudi, jaje je počelo da puca i iz njega da
                  izrasta brzinom erekcije valjkasto telo za zašiljenom kapicom.
                  Dostigavši kritičnu tačku (poklopac) nakon sat i po, gljiva je
                  počela da se savija naniže. Shvativši da je ovakva posuda
                  neadekvatna za izvođenje eksperimenta, skinuo sam poklopac.
                  Gljiva se ubrzo oporavila i nastavila da se uzdiže. Istog
                  trena svojim opojnim mirisom privukla je nekoliko muva.
Ono što što je izazvalo našu naročitu pažnju je set
                  fotografija koje nam je dostavio Nenad Lucić u jesen 2000.
                  godine, primetivši neobičan prizor na novom parkingu ispred
                  svoje kuće. Uz fotografije dostavljen je sledeći tekst:
“U početku nisam znao o čemu se radi. Pojavilo se nekoliko
                  kupastih uzvišenja na novoj asfaltnoj podlozi, da bi nakon dva
                  dana iz njih iznikle neke čudne gljive, koje su na južnoj
                  strani ispred kuće probile asfaltnu podlogu, odnosno parking
                  koji je urađen od valjkom nabijenog kamena debljine oko 22 cm,
                  preko kojeg je postavljen sloj asfaltne mase debljine 3-4 cm,
                  takođe valjan teškim valjkom.«
Dakle, gljive su napravile neviđen podvig (i pri tom
                  načinile vlasniku parkinga ozbiljnu štetu) pa smo u ovaj
                  neobičan “slučaj” uključili profesora Arhitektonskog fakulteta
                  u Beogradu, dr Milana Glišića, koji je na osnovu relevantnih
                  podataka izveo jednačinu sa zapanjujućim rezultatom: gljiva je
                  izvršila pritisak od 133 kg po kvadratnom santimetru!
Profesor Glišić upućuje na jedno “multidisciplinarno
                  istraživanje strukture i geometrije veza ćelija tkiva, jer je
                  očigledno da upravo taj strukturalni sistem omogućava
                  stvaranje velikih sila potiska. Rezultati ovih ispitivanja
                  mogli bi biti primenjeni u formiranju novih principa
                  konstruisanja elemenata i sklopova u građevinarstvu, mašinstvu
                  i medicinskim pomagalima”.
Moj eksperiment pomenut u prethodnom pasusu, u želji da
                  prisustvujem razbijanju staklene tegle, nije uspeo.
                  Jednostavno, nisam imao adekvatnu posudu, zapravo nisam imao
                  staklenku istog prečnika kao što ga ima gljiva. Uveren sam da
                  bi je ona, oslanjajući se bočno na zidove, snagom svog tela i
                  brzinom rasta, razbila.
Ova interesantna gljiva, iako je veoma prisutna na našim
                  prostorima, malo je poznata u narodu. U mom višegodišnjem
                  prikupljanju mikonima došao sam do nekoliko imena koja
                  uglavnom potiču iz severne Crne Gore: bazdibazda - Ibarac kod
                  Rožaja, lažni smrčak - Godovik kod Užičke Požege, mudnjača -
                  Vrbe kod Bijelog Polja, silovina - Bukovica kod Rožaja i
                  Goduša (Bihor) i smrdnjača - Šipovice kod Bijelog Polja.
U svojim tekstovima, kada pišem o ovoj vrsti, opredelio sam
                  se za narodno ime bazdibazda.
Bazdibazda ima dva bliska rođaka koji takođe rastu na našim
                  prostorima: Phallus hadriani (hadrijanova bazdibazda) i
                  Mutinus caninus (pseća bazdibazda).
Tekst: Ibrahim Hadžić,


Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Gljiva jaca od Hulka
« Reply #1 on: 11-09-2008, 23:31:23 »
http://www.mushroomexpert.com/phallus_impudicus.html (http://www.mushroomexpert.com/phallus_impudicus.html)

Ovde ima bar nesto o toj gljivi. Bar slika. A gde je izvor ove teme? Jeste, istocnik je Ibrahim Hadzic. Gde je objavio tekst? Smem li da pogadjam?

Studenti moji, ucili ste botaniku. Evo serije pitanja za razmisljanje. Kakvo je telo gljiva? Sacinjeno od hifa. Kakve su hife? Nepravilnog, ameboidnog oblika. Gde tu ima geometrije? Nigde. Kako se hife medjusobno spajaju? Gotovo slucajnim izborom.

Jesmo li jeli ikada pecurke? O, da, jesmo, i pri tome uzivasmo. Jesmo li ikada morali da upotrebimo parni valjak da bismo ih smrvili? O, ne, nismo. Laka cvrga bi ih u paramparcad razbila. Moze li krhak organizam razvaliti asfalt silom od 133 kg po kvadratnom cm? Moze, ali u crtanom filmu. Ako krhka gljiva lomi tom silom asfalt, koliku silu gljiva trpi? Ili, gljiva siluje, a asfalt popusta jer je pametniji? Cime gljiva ostvaruje tu silu? Turgorom, naravno. A koliko vode iz podloge ispod asfalta mora da popije po jedinici vremena, da bi ostvarila turgor potreban da postigne tu potisnu silu? Verovatno pola godisnje akumulacije Djerdapa. Odakle joj tolika voda? Iz istog crtanog filma, odakle i sila od 133 kg per square centimeter.

Ma, dajte. Slicno kao i ono: alergican na vodu... zivi pokraj bazena i umire svaki dan po malko. A kad pokisne, nije mu nista.

Jedino sto je kod te gljive neobicno je to sto ima falusni oblik, sa zanimljivo resenim glansom.


Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Gljiva jaca od Hulka
« Reply #2 on: 12-09-2008, 15:30:38 »
http://www.planeta.org.yu/13/mikologija.htm

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana