posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Običaji iz drevnih vremena  (Read 4722 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Običaji iz drevnih vremena
« on: 06-01-2008, 18:48:04 »

nastavak sa naslovne:
Većina običaja sačuvana
Božićno praznovanje, uprkos očitim promenama u savremenom društvu, sačuvalo je većinu običaja iz ranijih vremena, što doprinosi utisku da je Božić po običajima najsadržaniji u ciklusu narodnih praznika.
Običaji koji krase jedan od tri najveća hrišćanska praznika, kojim se proslavlja Hristovo rođenje, najbolje su očuvani upravo u našem narodu.
Proslavljanje Božića predstavlja usklađeni spoj crkvenih, liturgijskih i folklornih običaja koji, raznovrsnošću i osobenošću našeg šarolikog narodnog folklora, daju posebnu lepotu tim svečarskim danima.
S obzirom na to da je svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici, od same porodice zavisi kako će božićni običaji biti i primenjivani. U višečlanim zajednicama, u kojima živi nekoliko generacija (svekar, svekrva, sin, snaja, deca..), običaji su sadržajniji i tradicija se više poštuje, dok se mlađa i srednja generacija prilagođava modernom vremenu i neke delove običaja prestaje da "izvodi", smatrajući da nisu primereni novom vremenu ili ih, jednostavno, prilagođava svojim potrebama, kaže Milina Ivanović-Barišić iz Etnografskog instituta.
Sečenje badnjaka, unošenje slame, dolazak polaženika, odlazak na izvor po nenačetu vodu... svi ti običaji morali su da se prilagode današnjem vremenu i modernizaciji življenja. Tako se nekada vodilo računa da se vatra ne ugasi preko noći, dok se danas smatra da ne predstavlja loš znak da se ona ponovo potpali.
Takođe, u nekim delovima Vojvodine zajednički badnjak se pali ispred crkve, posle čega prisutni odnose njegove delove kućama.
Ipak, i današnja generacija od običaja očekuje isto što je očekivala i tradicionalna zajednica - zdravlje, sreću, napredak...
Mladi, međutim, više to rade po nasleđenoj tradiciji, nego što stvarno veruju u to. Jer, kada razgovarate sa starijima, oni će znati zašto se unosi slama i badnjak u kuću, dok mladi ne znaju zašto se to radi.
Danas mladi idu više i u crkvu i na liturgije, a religioznost i pridržavanje nekih načela crkve su, uopšte, povećani.

--
Rođenje Hristovo - praznik radosti
Autor: E.B. | 05.01.2008 - 22:40

Crkva praznuje rođenje Isusa Hrista po veri crkve Bogočoveka i spasitelja sveta rođenog natprirodno od Duha svetoga i Marije Djeve u varošici Vitlejemu u Judeji, nedaleko od Jerusalima, u vreme rimskog cara Avgusta i vazalnog cara judejskog Iroda.

Božić je prevashodno praznik radosti. To ističe i Sveto pismo Novog zaveta u kojem se opisuje kako je anđeo Gavrilo najavio rođenje očekivanog mesija rečima: "Javljam vam, evo radost veliku koja će biti svemu narodu, jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod u gradu Davidovu" (lk.2,10/11).
I danas kao i nekada božićno bogosluženje u crkvama, božićni običaji u narodu, način pozdravljanja i čestitanja u vreme božićnih praznika odišu radošću. Verni ispunjeni radošću, i to večnom, blaženstvom, nezavisno od toga da li su srećni u svom svakodnevnom životu. Jer pitanje sreće jeste jedno od najrelativnijih pitanja.
Praznik roždenstva Hristovog jeste dečji praznik. Ne samo zato što deca za taj praznik kite božićne jelke. Božić je dečji praznik u jednom dubljem smislu, da se jedino deca ne čude tome što je Bog došao među ljude u liku deteta koji svetli sa ikona otkrivajući nam večno detinjstvo Božje.
U jednom dubljem smislu otkrovenje svekolike tajne rođenja Hristovog upućeno je pre svega onom detetu koje skriveno nastavlja da živi u svakome od nas do kraja života, nastavlja da sluša ono što odrasli više ne čuju, nastavlja da odgovara na tu radost za koju odrasli svet više nije sposoban.
Kada današnji čovek hoće nešto da omalovaži, on kaže: "To je za malu decu". A Gospod Isus Hristos kaže: "Budite kao deca jer samo deca imaju ono što odrasli nemaju, tj. što je zatrpano debelim slojevima 'odraslosti'". Otuda radosnu tajnu Božića odrasli mogu da razumeju jedno povratkom na dete u sebi koje tajno živi. O Božiću ljudi se umesto uobičajenim pozdravom, pozdravljaju sa:
"Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".
Isus - spasitelj
Ime Isus darovano je Djevi Mariji s neba, blagovešću arhangela Gavrila ("i nadeni mu ime Isus"), a u prevodu znači "spasitelj". Sastavni deo imena Isus je Hristos - grčki prevod aramejske reči "Mašiah" koja znači pomazanik. U Starom zavetu sveštenici i carevi su se pomazivali svetim jelejem zbog svojih uzvišenih i odgovornih dužnosti. Pomazanik se kaže Mašiah, Mesija, Gospod Isus Hristos, jer je kao čovek pomazan istinskim jelejom - Duhom svetim.

--


Autor: E.B. |


Božić počinjemo da praznujemo uveče. Navečerje Božića je Badnje veče, a dan ispred Božića zove se Badnji dan. Tog dana unosimo badnjak u svoje domove, a badnjak je najčešće hrastovo drvo koje se rano na Badnji dan seče i unosi u kuću pored ulaznih vrata. U gradu je to manja ili veća grančica sa dodatkom slame, koja stoji u kući ispred ikone. Uveče se badnjak unosi u kuću, polaže na ognjište uz molitveni obred. Badnjak se kadi, namaže se medom, prelije vinom, pospe se žitom i orasima i uz pevanje božićnog tropara i drugih molitvenih pesama vrši se poklonjenje i celivanje badnjaka. Uz badnjak se u domove unosi i slama kao znak prve postelje Bogomladenca.

Badnjačka večera je posna jer Božiću prethodi 40-dnevni post i svako jelo koje se iznese na trpezu ima simboličko značenje.
Božićni kolač poznat pod različitim nazivima domaćica je mesila rano ujutro na Badnji dan. Ranije mu je pripisivana posebna moć.
Česnica je važan obredni kolač koji domaćica mesi rano ujutru prvog dana Božića, a koji se lomi na delove. U česnicu se stavlja metalni novac, a do danas se zadržalo verovanje da pronađeni novac znači sreću čitave godine. Česnica simboliše samog spasitelja koji je za sebe rekao: "Ja sam hleb života koji siđe sa neba, koji jede od ovoga hleba, živeće vavjek."
Vino predstavlja prečistu krv Gospoda Isusa Hrista kojim je on na Golgoti dao otkup za grehe ljudi.
Sastavni deo praznovanja Božića jeste dolazak položajnika u kuću na sam dan Hristovog rođenja. To je obično omiljeno dete porodici koja ga prima a taj izbor nas podseća na Hristove reči: "Ko prima dete u ime moje, mene prima".
Po narodnom verovanju kuća se ne čisti tokom praznika da se ne bi isčistila i sreća iz kuće, a ovo verovanje ima i dublji smisao - da se ne počiste prisutne duše naših predaka. S tim u vezi jeste i običaj nesklanjanja jela sa trpeze, kao i zabrana iznošenja stvari iz kuće na Badnji dan i za Božić, kao i obavezno vraćanje pozajmljenih stvari.

http://www.blic.co.yu
« Last Edit: 06-01-2008, 19:14:02 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana