posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Predavanja prof.Radice u word formatu sk 2006/07.god  (Read 18426 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum

*Slajdovi preuzeti odavde => http://www.pharmacy.bg.ac.yu/predmeti/farmakologija/predavanja_2006-07/

Prebaceni iz ppt ili pdf formata u cist text na ovaj nacin http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,13683.0.html
Sad ove lekcije mozete i odstampani, bez slika. Kad budem imao vremena, sve cu ovo lepo sloziti a do tad moze da posluzi svrsi.

 :wink:
Astma
Astma je hronicna inflamatorna bolest disajnih puteva koju karakteriše  prekomerna reaktivnost traheobronhijalnog stabla na razlicite stimuluse.
Ucestalost ove bolesti  je 5% u odraslih i oko 10% u dece.


Patofiziološka manifestacija – reverzibilno suženje disajnih puteva, usled akutne bronhokonstrikcije, edema bronhijalnog zida, povecane sekrecije viskozne sluzi i strukturnih promena disajnih puteva (remodelovanje). Reverzibilnost opstrukcije se odnosi samo na akutne napade dispneje, dok patološke promene koje nastaju u toku bolesti nisu reverzibilne.
Zbog ovoga ? ? Forsiranog   ekspiratornog
volumena
Hiperinflacija pluca i toraksa
? Rada i zamor disajne
muskulature
Poremecaj
ventilaciono/perfuzionog
odnosa
Poremecaj u conc gasova u
arterijskoj krvi


Klinicka slika  - astmaticni napad se manifestuje:
• jako otežanim ekspirijumom,
• gušenjem,
• zviždanjem u plucima
• kašljem i
• teskobom u grudima,
najcešce nocu ili rano ujutru.
Simptomi mogu trajati nekoliko minuta do nekoliko sati, a mogu nestati spontano ili pod dejstvom lekova.
Napad se završava produktivnim kašljem kojim se izbacuje belicast, lepljiv sputum, koji predstavlja odlivak bronhija.


Patogeneza astme
Astmu treba posmatrati  prvenstveno kao inflamatornu bolest, koja rezultuje bronhijalnom hiperreaktivnošcu i bronhospazmom.
Rana faza inflamacije – antigen  + IgE na P mastocita ? medijatori inflamacije. U ovoj fazi važnu ulogu imaju i: eozinofili,
limfociti i epitelne celije disalnih puteva.
Oslobadjaju se medijatori inflamacije.

Kasna faza inflamacije – 2-6 sati nakon izlaganja pokretacu astme i traje 8-12 sati. U njoj se dešava razvoj inflamacije i povecanje osetljivosti disajnih puteva na bronhokonstriktorne podražaje,  tj. hiperreaktivnost disajnih puteva koja se
održava i do 5 dana. Krajnji efekat ? hronicna inflamacija, koju karakteriše:
• bronhokonstrikcija
• edem sluznice bronhija
• hipersekrecija mukusa (viskozni mukuzni
cepovi)
• hipertrofija glatkih mišica bronhija
• vazodilatacija


Inicijatori akutnog napada astme:
• Alergeni (polen, budj, prašina u prostoriji, dim cigarete, perje, životinjske dlake)
• Farmakološki stimulusi (aspirin i dr.NSAIL, ß- antagonisti, sulfitni agensi,tartazin)
• Infekcije
• Fizicki i emocionalni? napor
Regulacija tonusa glatke muskulature
bronhija:
• Adrenetgicka
• Holinergicka
• NANH: NO, VIP, SP, neurokinin A


Dijagnostikovanje astme
Na bazi: anamneze, fizickog pregleda i testova za ispitivanje plucne funkcije.
Od testova za ispitivanje plucne funkcije najcešce se koristi forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi (FEV1), jer je ovo najbolji test za odredjivanje stepena opstrukcije u disajnim putevima i prema njemu se odredjuje težina astme.
U kucnim uslovima, za pracenje bolesti primenjuje se merac vršnog protoka (peek flow meter), kojim se meri ekspirijumski vršni
protok (PEF).
Težina astme se odredjuje ne samo stepenom smanjenja PEF, vec i dnevnim varijacijama vrednosti. Dnevne varijacije PEF se
izracunavaju kao razlika izmedju jutarnje vrednosti odmah nakon ustajanja pre primene bronhodilatatora (kada su najniže) i u
vecernjim satima (12 sati kasnije) posle primene bronhodilatatora (kada su vrednosti bajviše).


Dnevna varijabilnost veca od 20% ukazuje na astmu. Ako je PEF tek nešto veci od 20% ispituje se reaktivnost bronhija (histamin, metaholin, ali retko; alergološka ispitivanja na koži - nepouzdano; perspektiva u dijagnostici:odredjivanje medijatora inflamacije u sputumu, krvi i urinu),
Klasifikacija astme po težini
• I stepen: povremena (intermitentna) astma
• II stepen: blaga trajna astma
• III stepen: umerena trajna astma
• IV stepen: teška trajna astma


LECENJE BRONHIJALNE ASTME
Osnovni lekovi:
-Bronhodilatatori
-Antiinflamatorni lekovi
-ß2-adrenergicki agonisti
-Antiholinergici (muskarinski antagonisti)
-Metilksantini
-Antiinflamatorni lekovi
-Glukokortikoidi
-Stabilizatori mastocita
-Inhibitori leukotrienskog puta
Novi lekovi u terapiji astme:
Anti-IgE monoklonska antitela
ß -adrenergicki agonisti

Podela na :
Kratkodelujuce ( samo za simptomatsko otklanjanje astme)
Dugodelujuce (za profilaksu sa inhalacionim glukokortikoidima)

Mehanizam antiastmaticnog dejstva
Stimulacija ß -receptora glatke muskulature bronhija
Stimulacijom ß -receptora na mastocitima,bazofilima, eozinofilima, neutrofilima i limfocitima inhibira se oslobadjanje inflamatornih medijatora.


Kratkodelujuci  ß -adrenergicki agonisti:
-Salbutamol* (kumulacija S-enantiomera)
-Fenoterol** !!
-Terbutalin
-Metaproterenol

Koriste se za simptomatsku terapiju po potrebi ali ne i za hronicnu terapiju.

Farmaceutski oblici: sprej ili rastvor za inhalaciju i za sistemsku primenu). Za per os primenu kod (tablete i sirup dece ispod 5 godina i za tešku egzacerbaciju astme jer inhalacioni oblici mogu da dodatno iritiraju disajne puteve.
Dejstvo otpocinje za 1-5 minuta i traje 3-5 sati (kada se primene inhalaciono).

Dugodelujuci  ß2-adrenergicki agonisti: 
-Salmeterol
-Formoterol
Koriste se za dugotrajnu terapiju sa inhalacionim glukokortikoidima. Pocetak dejstva salmeterola je 10-20 minuta, a dužina dejstva oko 12 sati. Formoterol, medjutim otpocinje sa dejstvom za 2-3 minuta,  a dužina dejstva je oko 12 sati.


Neželjeni efekti ß -adrenergickih agonista: 
-Tremor posebno ruku (tolerancija na ovo než.dejstvo)
-Palpitacije, tahikardija, aritmije (povecana osetljivost srca na kateholamine usled primene komercijalnih inhalatora, koji kao
potiskivace leka imaju fluorirane ugljovodonike)
-Nervoza, glavobolja, periferna vazodilatacija i retko grcevi u mišicima
-Hipersenzitivne reakcije (paradoksalni bronhospazam, angioedem, urtikarija,hipotenzija)
Posle velikih doza mogu
ca je hipokalijemija
Glukokortikoidi
Redukuju bronhijalnu hiperreaktivnost,
povecavaju dijametar vazdušnih puteva
i smanjuju ucestalost napada u
hronicnoj terapiji.


Mehanizam antiastmaticnog dejstva
Antiinflamatorno dejstvo glukokortikoida:
• inhibicija produkcije citokina (IL), PG i LT i dr. medijatora inflamacije; inhibicija infiltracije inflamatornih celija u plucima
Predstavnici glukokortikoida za
inhalacionu primenu:
• beklometazon
• budesonid
• triamcinolon
• flunizolid
• flutikazon
Poboljšanje se primecuje vec posle prve nedelje primene, a maksimalan efekat se dostiže kroz 2-4 nedelje.


Moguci neželjeni efekti usled primene inhalacionih glukokortikoida
Sistemski glukokortikoidi (oralni ili parenteralni)se koriste u sledecim slucajevima:
-u terapiji akutnih napada kada se teška opstrukcija ne suzbija ili se cak pogoršava uprkos intenzivnoj terpiji bronhodilatatorima
-u terapiji teške hronicne astme, nakon neuspeha prethodnog optimalnog režima cestim pogoršanjem simptoma ili doziranja sa
povecanja težine astme.


Predstavnici glukokortikoida za sistemsku primenu:
metilprednizolon prednizolon prednizon
Neželjeni efekti sistemskih glukokortikoida su relativno malo izraženi, ukoliko se primenjuju u kratkom vremenskom periodu (5-10 dana).

Najcešce se tokom kratke primene javljaju: promena raspoloženja, povecan apetit, dijabetes, kandidijaza.
Ostai neželjeni efekti pri dužoj primeni glukokortikoida: osteoporoza, hipertenzija, katarakta, krvarenje iz GIT, siupresija sovine hipotalamus-hipofiza-nadbubreg, gojaznost, istanjenje kože, mišicna slabost i podložnost infekcijama.


Metilksantini

Predstavnici:
• Aminofilin
• Teofilin
Mehanizam  dejstva
1. inhibicija enzima fosfodiesteraze
(PDE)
2. blokada adenozinskih (A) receptora
 
Neželjeni efekti metilksantina
• lek sa malom terapijskom širinom (10-20 mg/l i manja – bronhodilatacija)
• nervoza, tremora
• GIT smetnje (nauzeja, povracanje)
• insomnija, konvulzije
• palpitacije, aritmije

Danas je znacaj teofilina u astmi znatno manji zbog skromne efikasnosti, male terapijske širine i obaveznog monitoringa leka u krvi.
Primenjuje se kao alternativni lek ili kao dopuna terapiji kortikosteroidima i dr. antiinflamatornim lekovima kod
pacijenata koji ne reaguju adekvatno na terapiju ß2 – agonistima.
Farm-tehnol. form.: tablete, retard tablete, inj.

Antiholinergici

• Ipratropijum
• Tiotropijum
U terapiji održavanja kod hronicne obstruktivne bolesti pluca (COPD), kod koje je izraženiji holinergicki tonus nego kod astmaticara.
U kombinaciji sa ß2-agonistima u teškoj akutnoj astmi.

Neželjena dejstva: suva usta, opstipacija, tahikardija, fibrilacija.


Stabilizatori mastocita
• Kromolin
• Nedokromil
• Ketotifen

Inhibitori leukotrienskog puta

• Zafirlukast
• Montelukast
• Zileuton

Anti-IgE monoklonska antitela

• Inhalaciona primena lekova
• Stepenasti  pristup dugotrajnom lecenju astme
• Trudnoca i astma
• Status astmatikus


COPD
Antitusici:
Centralni: kodein, dekstrometorfan,folkodin
Periferni: sluzne droge voda, bromheksin,
Ekspektoransi:saponinske droge, karboksicistein, acetilcistein.


Diuretici
Diuretici potpomažu izlucivanje vode i elektrolita iz organizma i to primarno NaCl. NaCl primarno odredjuje volumen
ekstracelularne tecnosti.
Koriste se u lecenju: srcane insuficijencije, kod oboljenja jetre, bubrega ili plucnih bolesti
kada retencija vode i elektrolita dovodi do edema i/ili ascitesa, kao i u lecenju hipertenzije, sami ili sa drugim
antihipertenzivima. 
Vecina diuretika deluje na pojedine anatomske delove nefrona.

Mehanizmi renalnog tubularnog transporta
Svi sastojci plazme, sem proteina, se filtrirajuu tubule.
Transport Na+ iz tubula pomocu Na+/K+-ATP-aze u bazolateralnoj membrane je osnovni aktivni transport kroz tubule.

PROKSIMALNI TUBUL (PT)
U proksimalnim tubulima se 75 % filtrata reapsorbuje izoosmotski, a organske kiseline i baze se sekretuju u tubularni
lumen.
U proksimalnom tubulu deluju diuretici - inhibitori ugljene anhidraze, koji blokiraju reapsorpciju NaHCO
Ukoliko su velike kolicine rastvora, koji je nepermeabilan, prisutne u tubularnoj tecnosti  proksimalnog tubula (manitol npr.)  reapsorpcija vode ce dovesti do koncentracije filtrata do tacke u kojoj je  dalja reapsorpcija vode sprecena. Ovo je mehanizam dejstva osmotskih diuretika.

Organske kiseline (mokracna kiselina, diuretici, antibiotici itd)  se
NSAIL,
sekretuju u PT iz krvi u luminalnu
tecnost. Na ovaj nacin diuretici bivaju
dovedeni do mesta njihovog dejstva -
luminalna strana tubula.
Organske baze
(kreatinin, holin) se takodje sekretuju u
PT.


HENLEOVA PETLJA (HP)
Descendentni krak Henleove petlje (tanki deo) je jako propustljiv za vodu
– pasivni transport, zbog hipertonicnosti
medule. Usled ovoga – povecana osmolarnost tubularne tecnosti.

Ascendentni krak Henleove petlje (debeli deo) je vrlo malo propustljiv za
vodu, ali je veoma propustljiv za NaCl (reapsorbuje se oko 30%). Reapsorpcija
+ +/K /2Cl kotransporta.


+ +
Kao posledica Na /K /2Cl kotransporta –
+
u celijama
akumulacija K
ascendentnog debelog dela  H. petlje i
+
difuzija  K u tubularni lumen i stvaranje
tubularnog pozitivnog elektricnog
potencijala – vodeca snaga za
+2 +2
reapsorpciju Mg i Ca .

DISTALNI IZUVIJANI TUBUL
Oko 10%  filtriranog NaCl se reapsorbuje u distalnom tubulu. Slicno debelom delu uzlaznog kraka i ovaj deo je relativno
nepropustljiv za vodu, tako da se reapsorpcijom NaCl dalje razblažuje tubularna te
cnost.
Mehanizam transporta  NaCl –elektroneutralni
+ - + -
Na /Cl kotransport. Na /Cl transporter je
+2
blokiran tiazidima. Ca se reapsorbuje u
+2
distalnom tubulu preko Ca
kanala i
+
bazolateralnom Na /Ca+2 izmenom. Ovaj
process je regulisan parathormonom.

SABIRNI TUBUL
Više distalnih tubula uliva se u svaki sabirni
c), a nekoliko sabirnih tubula
tubul (kanali
formiraju sabirni kanal.
Reapsorpcija NaCl u sabirnim tubulima je 2-
5%. Kao poslednje mesto za reapsorpciju
NaCl sabirni tubul je odgovoran za regulaciju
+
zapremine urina i koncentracije Na
u njemu. 
Ovo je i mesto dejstva mineralokortikoda
(aldosteron)!
+
u bubregu.
Ovo je glavno mesto sekrecije K



Sabirni tubul poseduje 2 tipa celija –
+
glavne celije koje reaposorbuju Na i
+
sekretuju K i interkalatne (umetne) 
+
celije koje uglavnom sekretuju H .
+ +
Glavne celije imaju odvojene Na i K
kanale i kanale za H O, a nemaju
2
+
sistem za kotransport Na i drugih jona
u luminalnoj membrani. 
Reapsorpcija NaCl je pod kontrolom
aldosterona, a reapsorpcija H O pod
2
kontrolom antidiuretskog hormona
(ADH).


Sekrecija ADH (vazopresina) regulisana je osmolarnošcu i  volumenom krvi, a sekreciju aldosterona indirektno kontroliše jukstaglomerularni aparat koji je osetljiv na sastav tecnosti u distalnom tubulu. Smanjenje conc. NaCl u filtratu je stimulus za osetljive c.
u macula densa u distalnim tubulima, koje onda stimulišu oslobadjanje renina iz aferentne arteriole. Renin stimuliše sintezu
angiotenzina I (ANG I), a ANG I se prevodi u  ANG II, koji stimuliše sintezu i oslobadjanje aldosterona.

PREMA MEHANIZMU DEJSTVA
DIURETICI SU PODELJENI NA:
1. Diuretike Henle-ove petlje
2. Tiazidne diuretike
3. Diuretike koji štede K
4. Osmotski diuretici
5. Inhibitori karboanhidraze


DIURETICI HENLE-OVE PETLJE

Ovi diuretici su sposobni da izluce iz filtrata 15-25 % Na .
Iako se u proksimalnim tubulima reapsorbuje 65 % filtriranog Na debeli ascendentni deo Henle-ove petlje ima
veliki reapsorptivni kapacitet.
Mehanizam dejstva
+ +
Inhibicija transportera za Na /K /2Cl u
luminalnoj membrani
? povecava izlucivanje
+ + +2 +2
NaCl, K , H , Ca , Mg ,  mokracne kiseline,
ali pri dugotrajnoj terapiji smanjuje izlucivanje mokracne kiseline.

Ostala dejstva
Direktno dilatatorno dejstvo na krvne sudove – povecavaju kapacitet vena i smanjuju pritisak punjenja leve komore pre nego što se jave diureticni efekti.

Predstavnici:
Furosemid
Bumetanid
Torasemid

Farmakokinetika :
Brzo se resorbuju (1-3 sata). Sekretuju se u proksimalnom delu tubula putem transportnog sistema za sekreciju organskih kiselina i tako dolaze do mesta dejstva u Henle-ovoj petlji. Diureticki efekat je izuzetno brz - 1 sat, a posle iv primene – još brži.
Efekat traje oko 6 sati pa se mogu dati i 2 puta dnevno.

Indikacije
• Akutni edem pluca (zbog brzog povecanja kapaciteta vena i natriureze smanjuje se pritisak punjenja leve komore i brzo olakšanje
u plucnom edemu). 
• Hronicna kongestivna srcana insuficijencija(smanjenje ekstracelularne tecnosti znacajno smanjuje vensku i plucnu kongestiju).
• Refraktarni edemi
• Ascites i ciroza jetre
• Hronicna bubrežna insuficijencija
• Hipertenzija (prednost imaju tiazidi)
• Akutna terapija hiperkalcijemije 


Neželjeni efekt
Neželjeni efekti koji su posledica dejstva na bubreg
• Hipovolemija, ortostatska hipotenzija, hipokalijemija,hiponatrijemija, hipohloremija, metabolicka alkaloza,
hipomagnezemija, hipokalcijemija, i hiperuricemija (sa mogucim nastankom gihta). Trebalo bi izbegavati ove diuretike u postmenopauzalnih žena, jer mogu pogoršati metabolizam kosti.
 
Neželjeni efekti koji nisu posledica dejstva na bubreg.
Retki su.
• Ototoksicnost (zujanje u ušima, gluvoca), koja je cesto, ali ne i uvek reverzibilna, i javlja se najcešce pri brzoj iv primeni, ili pri istovremenoj primeni sa aminoglikozidnim antibioticima, a veoma retko pri per os primeni.
• hiperglikemija, povecanje LDL, triglicerida i smanjenje HDL, alergijske reakcije.
***Pažnja!!!
Nekompenzovana insufic. jetre + DHP ?
moguca hepaticna encefalopatija.
Glikokortikoidi, mineralokortikoidi,
iritirajuci laksansi + DHP ? moguca
hipokalijemija.
Digitalis, hinidin + DHP ? moguce
aritmije.


TIAZIDNI DIURETICI
Ovo su diuretici sa srednjom efikasnošcu koji izlucuju iz filtrata 5 % filtriranog Na .
Mehanizam dejstva
+ -
Inhibicija transportera za Na /Cl u
luminalnoj membrani ? povecava
+ + +2
izlucivanje NaCl, K , H , Mg , 
mokracne kiseline, ali pri dugotrajnoj
terapiji smanjuje izlucivanje mokracne
kiseline.
+2
Tiazidi smanjuju izlucivanje Ca
(pretpostavlja se da nastaje usled
+ +2
povecanja Na
/ Ca izmene). Tiazidi
retko dovode do hiperkalcijemije kao
+2
rezultat povecane reapsorpcije Ca , ali mogu da razotkriju hiperkalcijemiju koja nastaje npr. zbog hiperparatireoidizma,
karcinoma, sarkoidoze. Koriste se u lecenju kamena u bubregu koji nastaje usled hiperkalciurije. 


Predstavnici:
Hlortiazid
Hidrohlortiazid
Bendroflumetiazid
I njima slicni:
Indapamid
Hlortalidon

Farmakokinetika :
Svi se primenjuju per os. Dobro se resorbuju iz GIT-a. Sekretuju se u proksimalnom tubulu i konkurišu mokracnoj kiselini za isti tubularni mehanizam sekrecije ? hiperuricemija.
Prosecno trajanje dejstva je 8-12 sati, a maksimalni efekat 4-6 sati.

Indikacije
• Hipertenzija
• Srcana insuficijencija blaga do umerena
• Edemi
• Nefrolitijaza sa hiperkalciurijom
• Nefrogeni dijabetes insipidus
Neželjeni efekti
Teži neželjeni efekti se retko javljaju. Ovo su lekovi sa velikim terapijskim indeksom, pa su ozbiljniji neželjeni efekti relativno retki.
Neželjeni efekti koji su posledica dejstva na bubreg
• Hipovolemija, hipotenzija, u pacijenata sa oštecenjem jetre – hepaticka encefalopatija, hipokalijemija, hiponatrijemija (nekad može biti ozbiljna), hipohloremija, metabolicka alkaloza, hipomagnezemija, hiperkalcijemija  i hiperuricemija (sa mogucim nastankom
gihta).


Neželjeni efekti koji nisu posledica dejstva na bubreg.
• Impotencija kod muškaraca (reverzibilna), hiperglikemija, povecanje LDL i triglicerida, alergijske reakcije.
***Pažnja!!!
Digitalis + tiazidi ? moguce aritmije
Nekompenzovana insufic. jetre + tiazidi ?
moguca hepaticna encefalopatija
INDAPAMID


DIURETICI KOJI ŠTEDE K+
Deluju u sabirnim tubulima i imaju vrlo slab diureticki efekat. 
Predstavnici:
Spironolakton
Amilorid
Triamteren


Mehanizam dejstva
Spironolakton je kompetitivni antagonist aldosteronu na nivou mineralokortikoidnih receptora u celijama distalnog tubula ?
inhibicija retencije Na+ i smanjenje sekrecije
+ +
K , kao i H .
Amilorid i triamteren smanjuju reapsorpciju
+ +
Na i smanjuju sekreciju K .
Farmakokinetika
Daju se oralno. Dejstvo spironolaktona je odloženo, a amilorida i triamterena nastupa za nekoliko sati, a traje 12-24 sata.
Indikacije
Spironolakton: primarni (Cronnov sindrom) i sekundarni (srcana insuficijencija, ciroza jetre, nefrotski sindrom)hiperaldosteronizam. 
Amilorid i triamteren u kombinaciji sa tiazidima ili diureticima Henleove petlje – u tretmanu
hipertenzije.

Neželjeni efekti
Spironolakton: GIT smetnje, hiperkalijemija,metabolicka acidoza, ginekomastija, amenoreja.
Amilorid i triamteren: hiperkalijemija, metabolicka acidoza.


OSMOTSKI DIURETICI
Predstavnik:
Manitol
Ne reapsorbuje se, a pri izlucivanju sa sobom povlaci ogromnu kolicinu vode.
Primenjuje se iskljucivo iv
Indikacije:
Prevencija akutne bubrežne insuficijencije
Sniženje intrakranijalnog i intraokularnog
pritiska
Glavno neželjeno dejstvo: edem pluca

INHIBITORI KARBOANHIDRAZE
Acetazolimid
Dorzolamid
Brinzolamid
+ +
-
Povecava izlucivanje HCO , Na , K , H O,
3 2
cega se povecano izlucuje alkalna
zbog
mokraca i može nastati metabolicka acidoza.
Deluje u proksimalnom tubulu.
Acetazolimid se ne koristi kao diuretik, vec u
lecenju glaukoma (inhibira stvaranje ocne
vodice).

HORMONSKA KONTRACEPCIJA
I HORMONSKA
SUPSTITUCIONA TERAPIJA

HORMONSKA KONTRACEPCIJA
I HORMONSKA
SUPSTITUCIONA TERAPIJA
Radica Stepanovic-Petrovic
Farmaceutski fakultet
Institut za farmakologiju
Beograd

Estrogeni i gestageni su ženski polni hormoni;sintetišu se dominantno u ovarijumu, a manjim delom i u korteksu nadbubrega, placenti i testisima kod muškaraca;

Hormonska kontrola
ženskog reproduktivnog
sistema

Mehanizam dejstva estrogena i
gestagena

spadaju u genski aktivne hormone. Svoje efekte ostvaruju posredstvom receptora u nukleusu celije, a krajnji efekat postižu
regulacijom sinteze proteina;
Manjim delom svoja dejstva ostvaruju posredstvom membranskih receptora:brza dejstva estrogena (npr. akutna vazodilatacija).


Dejstva estrogena i gestagena
- efekti na ženske genitalije
- efekti na dojke i laktaciju
- efekti na CNS
- metabolicki efekti:
1. dejstvo na skelet
2. dejstvo na lipide:
A. estrogeni.HDL i .LDL; .holesterola i . ž. kislina
B. gestageni.HDL i .LDL
3. dejstvo na elektrolite – mineralokortikoidni efekat
4. dejstvo na ugljene hidrate
5. dejstvo na proteine - estrogeni
6. estrogeni: . koagulabilnost krvi - . faktora II, VII, IX,
X, XII faktora koag.

Osnovna primena estrogena i
progestina je u
1. Hormonskoj kontracepciji i
2. Hormonskoj supstitucionoj terapiji
u menopauzi.

Hormonska kontracepcija
Postoje dve vrste oralnih konraceptiva:
Kombinovana pilula – kombinacija
estrogena i gestagena
  monofazni preparati
  multifazni (dvofazni ili trofazni) preparati
2. Progestinska pilula – sadrži samo
gestagene.
Transdermalni flasteri

Kombinovana pilula
Estrogen – najcešce etinil estradiol,
a manje mestranol
Gestageni: najcešce 19-nor
steroidi: levonorgetsrel, norgestimat, dezogestrel, gestoden, dienogest.

Mehanizam dejstva kombinovane kontracepcije na nivou hipotalamus/hipofize:
  gestageni inhibiraju preovulatorni LH pik .
sprecavaju ovulaciju
  estrogeni suprimiraju sekreciju FSH .
sprecavaju razvoj dominantnog folikula.
.viskozitet cervikalnog mukusa .
otežavaju prolaz spermatozoida;
stimulišu kontrakcije uterusa i jajovoda
cineci ih nemirnim . onemogucavaju
nidaciju eventualno oploñenje jajne celije.

Nekontraceptivni korisni efekti oralne kontracepcije
•zaštita od inflamatornih bolesti male karlice;
•zaštita od ektopicnog graviditeta;
•zaštita od karcinoma endometrijuma;
•zaštita od karcinoma ovarijuma;
•smanjena ucestalost benignih promena dojke;
•obezbeñuje uredan menstrualni ciklus bez
gubitka vece kolicine krvi;
•smanjena je incidenca endometrioze.

Neželjene dejstva HK
  nauzeja, povracanje
  glavobolja
  napetost dojki
  porast telesne mase
  edemi
  tromboze
  uticaj na libido
  promene raspoloženja i depresija
  hloazmi i druge kožne promene
  hipertenzija
  iritacija oka ocnim socivima
  hepatotoksicnost
  probojna krvarenja
  amenoreja

Prilikom primene HK povecava se rizik od nastanka:
1. koronarne bolesti – samo kod pušaca starijih
od 35 godina
2. hipertenzija
3. tromboze u perifernoj cirkulaciji
4. šlog - u slucaju postojanja hipertenzije,
nejasna veza sa migrenskom glavoboljom
5. cerebralna venska tromboza
6. cervikalni kancer ali samo prilikom primene
HK duže od 5 godina sa perzistentnom
infekcijom papiloma virusa.

Minimalno povecavaju relativni rizik (1.24) od nastanka kancera dojke.
Niskodozni oralni kontraceptivi ne dovode do smanjenja rizika od raka dojke (Martindale, 2005) !!!

Kontraindikacije za primenu HK
A. Apsolutne
1. prethodni tromboembolijski poremecaji ili moždani infarkt
2. porodicna istorija estrogen-zavisnih tumora
3. aktivna oboljenja jetre
4. trudnoca
5. nedijagnostikovana krvarenja iz uterusa
6. hipertrigliceridemija
7. starost žene iznad 35 godina koja puši više od 15 cigareta/dnevno

B. Relativne
1. hipertenzija
2. primena antiepileptika

Pilule koje sadrže samo gestagene
(minipilule)
sadrže niske doze gestagena: noretindrona, (levo)norgestrela, linestrenola i etinodiol diacetata;
kontraceptivni efekti se prvenstveno ostvaruju na nivou cervikalnog mukusa i endometrijuma;
primenjuju se svakodnevno, bez pauze;
pogodne su kod žena starijih od 40 godina (posebno pušaca) i kod žena kod kojih su estrogeni
kontraindikovani;
manje su efikasne u odnosu na kombinovane pilule;
najcešci problem: iregularno menstrualno krvarenje; znatno manje se koriste u odnosu na kombinovanu HK
. podaci o dugorocnim posledicama su manje
pouzdani.

POSTKOITALNA KONTRACEPCIJA
pilula za “jutro posle”;
sprecavaju nidaciju eventualno oplodjene jajne celije; prva doza se uzima najkasnije do 72h od seksualnog
odnosa, a druga nakon 12h;
kolicina hormona je veca nego u klasicnim kontraceptivnim pilulama;
koristi se levonorgestrel sam ili u kombinaciji sa etinilestradiolom;
cest problem: jaki GIT poremecaji (muka i povracanje).

KLINICKI VAŽNI ASPEKTI PRIMENE HK
  Izbor HK – najcešce se koriste monofazni preparati sa minimalnim dozama estrogena (20-35 µg).
  Rizik od tromboembolijskih poremecaja (5/100.000/godišnje slucajeva u zdravih žena koje nikad nisu koristole HK; 15/100.000/godišnje koje koriste HK sa II generacijom progestagena npr. levonorgestrel; 25/100.000/godišnje koje
koriste HK III generacije npr. dezogestrel ili gestoden; a u trudnica 60/100.000/godišnje).

KLINICKI VAŽNI ASPEKTI PRIMENE HK
  Putovanja
  Šta ako se pilula ne uzme u odgovarajuce vreme?
  Dijareja i povracanje
  Interakcije!!! Sa lekovima koji indukuju mikrozomalne enzime jetre (npr. karbamazepin, okskarbazepin, fenitoin, fenobarbiton, topiramat, grizeofulvin, mnogi lekovi protiv AIDS-a a iznad svih rifabutin i rifampicin), sa antimikrobnim lekovima – remete crevnu floru (tetraciklini, ampicilin, cefalosporini, hloramfenikol, izonijazid, sulfonamidi) mogu umanjiti efikasnost HK. HK
mogu da oslabe dejstva drugih istovremeno primenjenih lekova.
  Velike operacije – prekinuti primenu HK 4 nedelje pre operacije.

HORMONSKA SUPSTITUCIONA TERAPIJA
- HST
primenjuje se kod žena u postmenopauznom periodu s ciljem da spreci pojavu simptoma hipoestrogenizma:
  akutni neuroendokrini simptomi: valunzi, nesanica,
nocno preznojavanje, smanjenje pamcenja,
depresija;
  urogenitalni trakt: dispareunija, gubitak libida,
atrofija sluzokože;
  kosti: osteoporoza;
  reproduktivni sistem: atrofija uterusa, cerviksa,
vagine i dojke;
  koža: suva i stanjena i promenjena distribucija
dlaka.

HORMONSKA SUPSTITUCIONA
TERAPIJA - HST
ne deluju povoljno na promene u kardiovaskularnom sistemu (koronarna bolest i tromboze), niti na kognitivne sposobnosti!!!

REŽIMI DOZIRANJA
samostalna terapija estrogenima - samo kod histerektomisanih žena:
  kontinuirano . ne dovodi do menstruacije;
  ciklicno . omogucava redovne menstrualne
cikluse.
kontinuirana ili ciklicna primena estrogena i gestagena - kod žena sa intaktnim uterusom, nema uticaja na razvoj kancera endometrijuma i ovarijuma, niti prevenira demenciju, ali smanjuje rizik od fraktura kuka i kancera kolona. Sa druge strane
kombinovana HST povecava rizik od nastanka tromboembolijskih poremecaja i kancera dojke te ove rizike treba valorizovati.

REŽIMI DOZIRANJA
kontinuirana primena selektivnih
modulatora estrogenskih receptora
(raloksifen) – za osteoporozu u
menopauzi.

OBLICI TRETMANA
peroralni:
  uticaj na lipidni status (.HDL-a i TG i
.LDL-a);
transdermalni:
  produženo oslobañanje l.s.
  ujednacene conc. leka u krvi;
subkutani (implanti);
vaginalni - kod lokalnih simptoma.

KLINICKI VAŽNI ASPEKTI PRIMENE HST
Velike klinicke studije:
WHI (Women‘s Health Initiative 1998, trajala
5,2 godine, završena 2002.) rizici
primene HST su veci od koristi !!! i to za
15% (kada se uporede grupa pacijenata
na HST i na placebu).
HERS (Heart and Estrogen/Progestin
Replacement Study, 1998, trajala 4,1
godinu, završena 2002.)

KLINICKI VAŽNI ASPEKTI PRIMENE HST
1. rizik od nastanka kancera dojke (WHI-26%vecu
stopu nastanka u odnosu na placebo)
2. rizik od nastanka tromboembolijskih poremecaja
(više nego 100% povecanje embolije pluca)
3. duga putovanja
4. ostali rizici: rizik nastanka šloga (WHI: 41% veca
stopa nastanka moždanog udara-šloga),
koronarne bolesti (HERS studija: povecanje 50%
u prvoj godini primene u odnosu na placebo iako
je HDL bio znacajno povecan a LDL znacajno
smanjen, a u WHI studiji 29% veca stopa
nastanka koronarne bolesti u odnosu na
placebo) smanjuje rizik nastanka kancera kolona
(37%) fraktura kuka (33%) rucnog zgloba i
kicmenih pršljenova.

Apsolutni rizici su relativno mali: na 10.000
žena koje su na terpiji HST u poredjenju sa
onima koje su na placebu posle 1 godine
primene može se javiti:
8 slucajeva više invazivnog kancera dojke,
7 slucajeva više sa koronarnom bolešcu
8 slucajeva više sa moždanim udarom
8 slucajeva više sa plucnom embolijom
6 slucajeva manje sa kancerom kolona
5 slucajeva manje sa frakturom kuka.

KLINICKI VAŽNI ASPEKTI PRIMENE HST
Pitanje: zašto se rezultati kontrolisanih klickih
studija razlikuju od onih koji su dobijeni
opservacijom?
U opservacionim studijama su bile ispitanice
koje su pripadale višem socioekonomskom
nivou, pa dakle bile su obrazovanije, sa nižim
BMI i krvnim pritiskom, sa boljim lipidnim
profilom krvi – što su sve faktori koji
nezavisno smanjuju rizik od nastanka
koronarne bolesti – dakle sindrom zdravog
korisnika.

KLINICKI VAŽNI ASPEKTI PRIMENE HST
5. izbor HST najcešce estradiol, a od
progestina: levonorgestrel, noretindron,
norgestrel, medroksiprogesteron.
6. Velike operacije (ortopedija i vene nogu)
pod opštom anestezijom su
precipitirajuci faktor za nastanak
tromboembolije, i preporucuje se prekid
HST 4-6 nedelja pre operacije, i ponovno
uvodjenje tek posle potpune mobilizacije
pacijenta.

Razlozi za obustavljanje HK i HST:
  iznenadni jak bol u grudima (cak iako se ne širi u levu ruku)
  iznenadno gušenje (ili kašalj sa krvavo-obojenim sputumom)
  neobjašnjiv jak bol u nozi
  jak bol u stomaku
  ozbiljni neurološki efekti: jaka produžena glavobolja koja se
sve više pogoršava; iznenadan delimican ili potpun gubitak
vida; iznenadne smetnje sluha ili druge smetnje percepcije;
smetnje u govoru; jaka nesvestica ili kolaps; prvi epilepticni
napad; slabost, motorni poremecaji, iznenadna ukocenost
jedne strane ili jednog dela tela
  hepatitis, žutica, uvecanje jetre
  krvni pritisak iznad 160 mmHg (sistolni) i 100 mmHg
(dijastolni)
  dugotrajna imobilizacija posle operacije ili povrede.

Zakljucak
1. Hormonska kontracepcija je
najefikasniji metod kontrole zaceca,
ali ima vece i manje neželjene efekte,
posebno u izvesnim rizicnim
grupama. Najozbiljniji neželjeni efekti
mogu biti srcani ili moždani udar i
drugi tromboembolijski poremecaji.
Zbog ovoga ne bi trebalo da se
primenjuju ženama iznad 35 godina
koje puše ili imaju druge faktore
rizika za kardiovaskularna oboljenja
(hipertenzija).

Zakljucak
2. U mnogim slucajevima HST nema alternativu
sa slicnim efektima. U slucajevima kada
postoji jasna indikacija za primenu HST
neophodno je da doza i režim doziranja budu
prilagodjeni svakoj pacijentkinji, treba
proceniti korist i rizike (moždani ili srcani
udar i drugi tromboembolijski poremecaji i
kancer dojke) za svaki pojedinacni slucaj, a
pre pocetka primene treba uzeti anamnezu i
izvršiti inicijalne preglede i analize. Treba
primeniti najnižu efikasnu dozu hormona u
toku najkraceg moguceg perioda. Žene treba
da budu svesne svih rizika i da budu
potpuno informisane o njima.

KORONARNA
BOLEST SRCA


1
KORONARNA
BOLEST SRCA
Radica Stepanovic Petrovic
Samo 4%!!! srcanog autputa cini
koronarni protok.

2
Angina pectoris je stanje u kome je ponuda O2
miokardu nedovoljna (insuficijentna) za
njegove potrebe.
Moguci hemijski medijatori ishemijskog bola su:
adenozin, H+, K+, koji stimulišu nociceptore.
3 tipa angine pectoris u klinickim uslovima:
• Stabilna angina pectoris
• Nestabilna angina pectoris
• Prinzmetal-ova varijantna angina pectoris
STABILNA ANGINA PECTORIS (HRONICNA
KLASICNA ANGINA, ANGINA U NAPORU)
Bol koji se javlja u napadu (traje 2-5 min, retko
duže) obicno se opisije kao pritiskajuci,
substernalni, koji se širi u levu ruku, rame,
vrat, vilicu ili epigastrium, koji je cesto pracen
nauzejom, znojenjem i skracenjem daha , a
javlja se u fizickom ili emicionalnom
stresu, izlaganju hladnoci ili posle jela.
U žena, starijih ili dijabeticara veca je
verovatnoca da napad bude pracen atipicnim
simptomima (konfuzija, bledilo, umor,
dispnea).

3
Patofiziologija
Ateromatozni plakovi na jednioj ili više
koronarnih arterija.
LECENJE STABILNE ANGINE
Za lecenje napada:
nitroglicerin (lingvalete, sprej ili iv).
Za prevenciju napada i bolju toleranciju
napora:
1. nitrati za oralnu primenu i sa produženim
delovanjem (dinitrat i mononitrat)
Sildenafil (Viagra)!!!
2. ß blokatori
3. ili Ca+2 blokatori - ako ne mogu da se
primene ß blokatori)
4. aspirin (75 – 150 mg/dan)
ACE inhibitori posebno kod dijabeticara i kod
pacijenata sa SI ili hipertenzijom
Statini (posebno kod dislipidemija)

4
Nitrati
Mehanizam dejstva
Denitracija organskih nitrata . NO .
aktivacija gvanilat-ciklaze . . cGMP .
aktivacija PKG . aktivacija fosfataze
lakih lanaca miozina . defosforilacija
lakih lanaca miozina . vazorelaksacija.
Farmakološki i biohemijski efekti nitrata
identicni su sa EDRF (NO).
Nitrati su prevashodno veno-dilatatori,
ali deluju dilatatorno i na arterije.

5
Antianginozno dejstvo nitrata:
1. smanjenjem prethornog i
naknadnog opterecenja srca . se
potrošnje O2 u miokardu.
2. redistribucija koronarnog protoka
prema ishemijskim podrucjima
putem kolaterala
3. . koronarnog spazma (posebno u
varijantnoj angini)
Neželjena dejstva
Najcešca neželjena dejstva
• posturalna hipotenzija
• tahikardija
• pulsirajuca glavobolja
• vrtoglavica
• crvenilo lica

6
Tolerancija!! zavisi od doze i frekvence
primene.
Pretpostavljeni mehanizmi nastanka
tolerancije:
• celularna deplecija SH grupa
• neurohumoralna aktivacija
• generisanje slobodnih kiseonickih
radikala (oksidativni stres)
Klinicka primena nitrata:
1. Angina pectoris
2. Akutna (iv GTN) i hronicna SI

7
ß blokatori
Antianginozna dejstva, kao posledica
blokade adrenergicke aktivnosti:
• Smanjenje brzine srcanog rada
• Kontraktilnosti srca
• Arterijskog pritiska
Atenolol i nadolol – dugodelujuci ß
blokatori.
Ogranicavajuci faktori primene ß
blokatora:
• Astma i hronicna obstruktivna bolest
pluca
• Poremecaj AV sprovodjenja
• Jaka bradikardija
• Raynaud-ov fenomen

8
Ca+2 blokatori
Sporoosobadjajuci nifedipin, amlodipin; diltiazem ili
verapamil onda kada je funkcija leve komore
ocuvana.
Kombinacija nitrata sa verapamilom ili diltiazemom
može biti bolja nego kombinacija nifedipina sa
nitratima, obzirom da i nitrati i nifedipin mogu izazvati
refleksnu tahikardiju, hipotenziju i glavobolju.
Antianginozna dejstva:
- Smanjuju arterijski pritisak
- Koronarni vazodilatatori
- Smanjuju kontraktilnost i brzinu rada miokarda
(diltiazem, verapamil)
Ca+2 blokatori su posebno efikasni kod varijantne
angine pectoris, zajedno sa nitratima.
Diltiazem i verapamil se mogu kombinovati, uz oprez,
sa ß blokatorima u pacijenata sa normalnom
ventrikularnom funkcijom i bez poremecaja u
provodljivosti.
Amlodipin i ß blokatori imaju komplementarno
dejstvo – amlodipin snižava k. pritisak i dilatira
koronarne arterije, dok ß blokatori usporavaju
srcani rad i smanjuju kontraktilnost.
Kratko-delujuce Ca+2 blokatore bi trebalo izbegavati
zbog rizika od infarkta miokarda!!

9
NESTABILNA ANGINA PECTORIS
Karakteristike angine pectoris:
1. napad se dešava pri odmoru (ili
minimalnom naporu) i obicno traje 10
minuta
2. simptomi su jaki
3. dešava se po kreš(c)endo modelu
(napad je jaci, duži i cešci od
prethodnog)
Patofiziologija
1. ruptura plaka sa trombom koji nije u
potpunosti zacepio krvni sud (najcešci
uzrok)
2. vazospazam
3. progresivna restenoza nakon perkutane
koronarne intervencije (PCI)
4. sekundarna n.a. usled anemije
Kod mnogih pacijenata mogu biti prisutna više
od jednog procesa.
Velika verovatnoca od nastanka infarkta
miokarda!!

10
LECENJE NESTABILNE ANGINE
LECENJE NAPADA:
Antitroboticki lekovi:
• aspirin (75 mg -300 mg) i klopidogrel
• heparin ili niskomolekularni heparini:
dalteparin i enoksaparin
mogucnost iskrvavljenja
Antiishemijski lekovi:
• nitrati sl i/ili iv (jedino su kontraindikovani pri
primeni sildenafila – Viagra tokom poslednja
24 casa)
• ß blokatori ili Ca+2 blokatori (diltiazem,
verapamil)
• morfin sulfat (iv) ako je bol još prisutan
• inhibitoriGP IIb/IIIa – tirofiban, eptifibatid
zajedno sa aspirinom i heparinom u
pacijenata sa velikim rizikom od nastanka IM
• abciksimab sa heparinom i aspirinom kod
pacijenata koji idu na PCI.

11
DUGOTRAJNA TERAPIJA:
• Aspirin i klopidogrel (9-12 meseci) uz
produžetak aspirina nakon toga.
• Statini
Uz klasicniu antianginoznu terapiju.
PRINZMETAL-OVA ANGINA PEKTORIS
Patofiziologija
Dominira vazospazam, cesto uz
aterosklerozu.
Terapija: nitrati i Ca+2 blokatori

12
INFARKT MIOKARDA
Lecenje napada:
• O2
• Morfin
• Aspirin
• Tromboliticki lekovi: alteplaza,
reteplaza, streptokinaza +heparin
• Nitrati
• ß blokatori!!
• ACE inhibitori
Dugotrajna terapija:
• Aspirin
• Varfarin (kod rizika od embolizma)
• ß blokatori!!! (Ca+2 antagonistiverapamil)
• ACEI
• Nitrati
• Statini


KOSTI I VITAMIN D
Radica Stepanovic Petrovic

Ljudski skelet se sastoji 80% od
kompaktnog kortikalnog i 20% od
trabekularnog koštanog tkiva.
Kortikalno koštano tkivo je gusto,
kompaktno i uglavnom je smešteno
spolja u kostima, dok je trabekularno,
mrežaste, odnosno sundjeraste
strukture i cini unutrašnji sloj kostiju.

Telo dugih kostiju je izgradjeno najvecim
delom od kortikalnog koštanog tkiva,
dok trabekularno tkivo izgradjuje epifize
digih kostiju i najveci deo tzv. pljosnatih
kostiju: kosti lobanje i karlice, rebra,
pršljenove, sternum.
Trabekularno koštano tkivo je, buduci da
ima vece površine i da je više
metabolicki aktivno, više pogodjeno
razlicitim faktorima koji dovode do
gubitka koštanog tkiva.

Glavne mineralne materije u kostima su
soli kalcijuma i fosfata.
Više od 99% ukupnog kalcijuma u našem
telu je ugradjeno u skelet, najvecim
delom kao kristali hidroksiapatita, ali i u
nekristalnom obliku kalcijumovih soli
fosfata i karbonata. Sve ove soli cine
više od polovine mase kostiju.

Organski matriks kostiju naziva se osteoid.
Glavni sastojak osteoida cine kolagena
vlakna, ali su tu i proteoglikani, osteokalcin i
razlicite vrste fosfoproteina, od kojih se jedan,
osteonektin, vezuje i za kalcijum i za
kolagena vlakna i tako spaja ove dve važne
komponente u jedinstveni koštani matriks.
Kristali kalcijum-fosfata u formi hidroksiapatita
talože se u osteoidu, transformišuci ga u cvrst
koštani matriks.

REMODELOVANJE KOSTI

Ishrana, lekovi i fizicka aktivnost takodje
uticu na remodelovanje kosti.
Gubitak koštanog tkiva od 0.5-1%
godišnje kod osoba oba pola oko 35.-
40. godine. Ta stopa gubitka raste i do
10% godišnje kod žena u menopauzi (i
kod kastriranih muškaraca) i onda se
postepeno ustaljuje na 1-3% godišnje.

Gubitak koštanog tkiva tokom menopauze
uzrokovan je naglim porastom
osteoklastne aktivnosti i uglavnom
zahvata trabekularne (pljosnate) kosti.
Kasniji gubitak koštanog tkiva kod oba
pola uslovljen je pre svega opadanjem
broja osteoblasta i zahvata najvecim
delom kortikalne (dugacke) kosti.

HORMONI UKLJUCENI U
METABOLIZAM KOSTIJU I PROCES
REMODELOVANJA
Parathormon (PTH) povecava
koncentraciju kalcijuma u krvi tako što:
- mobiliše kalcijum iz kostiju
- smanjuje ekskreciju kalcijuma preko
bubrega
- povecava sintezu kalcitriola.

Vitamin D
U ljidi postoje 2 izvora vit D:
1. ergokalciferol (D2) koji se dobija iz
hrane, tacnije iz ergosterola biljaka;
2. holekalciferol (D3) koji se stvara u koži
iz 7-dehidroholesterola, posredstvom
UV-zraka. Sam 7-dehidroholesterol se
stvara iz holesterola u zidu tankog
creva.


Kalcitriol povecava koncentraciju Ca+2 u
plazmi tako što:
- mobiliše Ca+2 iz kostiju
- povecava resorpciju Ca+2 u crevima
- smanjuje ekskreciju Ca+2 preko
bubrega

Estrogeni
Uzrokuju apoptozu (programiranu celijsku
smrt) osteoklasta. Smanjenje i
prestanak lucenja estrogena tokom
menopauze može dovesti do
osteoporoze.

KLINICKI VAŽNI ASPEKTI PRIMENE HST
Velike klinicke studije:
WHI (Women‘s Health Initiative 1998, trajala
5,2 godine, završena 2002.) rizici primene
HST su veci od koristi !!! i to za 15% (kada
se uporede grupa pacijenata na HST i na
placebu).
HERS (Heart and Estrogen/Progestin
Replacement Study, 1998, trajala 4,1
godinu, završena 2002.)

KLINICKI VAŽNI ASPEKTI PRIMENE HST
1. rizik od nastanka kancera dojke (WHI-26%vecu
stopu nastanka u odnosu na placebo)
2. rizik od nastanka tromboembolijskih
poremecaja (više nego 100% povecanje
embolije pluca)
3. ostali rizici: rizik nastanka šloga (WHI: 41%
veca stopa nastanka moždanog udara-šloga),
koronarne bolesti (HERS studija: povecanje
50% u prvoj godini primene u odnosu na
placebo iako je HDL bio znacajno povecan a
LDL znacajno smanjen, a u WHI studiji 29%
veca stopa nastanka koronarne bolesti u
odnosu na placebo) smanjuje rizik nastanka
kancera kolona (37%) fraktura kuka (33%)
rucnog zgloba i kicmenih pršljenova.

Kalcitonin
Luce ga C celije tireoidne žlezde. Inhibira
koštanu resorpciju smanjenjem
resorptivne aktivnosti osteoklasta, a
manjim delom zbog povecane
ekskrecije kalcijuma putem bubrega.
Sa porastom kalcijuma u krvi, raste i
sekrecija kalcitonina.

Glukokortikoidi
Fiziološke koncentracije glukokortikoida
potrebne su za diferencijaciju
osteoblasta. Farmakološke
koncentracije inhibiraju stvaranje
koštanog tkiva, zbog inhibicije
diferencijacije i aktivnosti osteoblasta, i
stimulacije osteoklastne aktivnosti, zbog
cega dolazi do osteoporoze.

POREMECAJI STRUKTURE KOSTI
Osteoporoza – smanjenje koštane mase sa
oštecenjem unutrašnje arhitekture koštanog
tkiva
Osteopenija –smanjenje sadržaja minerala u
kostima
Osteomalacija i rahitis – smanjenje
mineralizacije kosti zbog nedostatka vit D
Pagetova bolest – prekomerna resorpcija i
izgradnja kosti, kao i neuravnotežen odnos
izmedju ove dve aktivnosti.

LEKOVI KOJI SE KORISTE ZA
LECENJE POREMECAJA KOSTIJU
Bifosfonati – imaju trodimenzionalnu
strukturu sposobnu da helira
dvovalentne katjone kao što je kalcijum.
Imaju jak afinitet za kosti.
Mehanizam dejstva – antiresorptivna
aktivnost nastaje usled apoptoze
osteoklasta. Bifosfonati se adsorbuju na
kristale hidroksiapatita u kostima i
smanjuju njihovo rastvaranje.

Predstavnici:
Alendronat - osteoporoza
Residronat - osteoporoza
Etidronat - osteoporoza
Pamidronat - hiperkalcijemija uzrokovana
tumorima
Ibandronska kiselina - hiperkalcijemija
uzrokovana tumorima
Zoledronicna kiselina - hiperkalcijemija
uzrokovana tumorima

Indikacije:
- Profilaksa i lecenje osteoporoze u
postmenopauzalnih žena kao i u muškaraca
- Profilaksa i lecenje osteoporoze izazvane
kortikosteroidima
- Pagetova bolest
- Hiperkalcijemija usled maligniteta u kostima i
metastaza u kostima kod kancera dojke,
prostate, tireoideje i hematoloških neoplazmi.

Neželjena dejstva
- GIT smetnje (abdominalni bol, nauzja,
povracanje, ezofagitis)
- Bol u kostima i mišicima
- Glavobolja
- Hipokalcijemija, hipofosfatemija
- Osteonekroza vilicne kosti, narocito pri
ekstrakciji zuba, i/ili osteomijelitis

Preparati na bazi estrogena
Raloksifen – selektivni modulator estrogenih
receptora =
agonist estrogenih receptora u kostima i
kardiovaskularnom sistemu i antagonist ovih
receptora u uterusu i mlecnim žlezdama.
Indikacija – prevencija i lecenje osteoporoze u
menopauzi.
Neželjena dejstva – tromboembolije, toplotni
talasi.

Vitamin D
Pod vitaminom D se podrazumevaju:
ergokalciferol (kalciferol, vitamin D2)
holekalciferol (vitamin D3)
alfakalcidiol (1- hidroksiholekalciferol)
kalcitriol (1,25-dihidroksiholekalciferol)
kalcifediol (25hidroksiholekalciferol)
Dnevne potrebe vitamina D u odraslih:
200-400 jedinica (5-10 µg)
ergokalciferola.

Indikacije
-Profilaksa i lecenje nutricionog rahitisa. Kod osoba koje
se ne izlažu suncu ili jedu hranu koja je siromašna vit
D - 800 jedinica.
- Lecenje osteomalacije i renalne osteodistrofije
- Hipoparatireoidizam – 2.5 mg (100 000 jedinica)/dan
- Prevencija i lecenje osteoporoze - 400-800
jedinica/dan.
- Malabsorpcija ili hronicna bolest jetre - farmakološke
doze kalciferola od 1 mg (40 000 jedinica)/dan.
Važno!!
Kod pacijenata koji su na farmakološkim dozama vit D
mora se pratiti Ca u plazmi.

Kalcitonin
Indikacije (daje se injekciono i u formi nazalnog
spreja)
- hiperkalcijemija razlicitog porekla
(neoplasticna oboljenja, hiperparatireoidizam,
tireotoksikoza)
- osteoporoza razlicite etiologije
(postmenopauzalna, kortikosteroid-zavisna)
- Pagetova bolest
- Bolovi u kostima kod malignih oboljenja
Neželjena dejstva: GIT smetnje, crvenilo lica.
Soli kalcijuma – glukonat i laktat

Opiodi
1
OPIOIDNI ANALGETICI
Radica Stepanovic Petrovic
TERAPIJA BOLA
• Uspešna terapija bola je jedan od najvažnijih i
možda najzahvalnijih zadataka savremene
medicine i farmacije.
• Rani tretman bola.
• Terapija lekovima je osnova terapije bola.
• U hronicnom bolu se mogu koristiti i druge
metode: fizioterapija, operacija, stimulacija
nervnog sistema (akupunktura, transkutana
elektricna nervna stimulacija), hipnoza ili promene
ponašanja.

2
povreda
zapaljenje
ishemija
NEURALNI MEHANIZMI BOLA:
PERIFERNI
bradikinin
5-HT
histamin
mlecna kis.
ATP
K+
H+
NOCICEPTORI
PERIFERNI SENZORNI NEURON
Hyman SE, Cassem NH. Pain. In: Scientific American Medicine. Vol XIX. 1996: Chap 11.
USHODNI PUTEVI
Periferni
nervi
NISHODNI PUTEVI
talamicka jedra
Somatosenzorni Somatosenzorni korteks korteks
Limbicki sistem
Periakveduktalna siva masa
Rostroventralna medula
do doživaljavanje bola ivaljavanje bola
karakterizacij karakterizacija bolnih bolnih
stimulusa stimulusa
oštecenje oštecenje
tkiva tkiva
NEURALNI MEHANIZMI BOLA:
CENTRALNI
+
+
_
kicmena moždina
(zadnji rogovi)
+

3
3 tipa opioidnih receptora:
m, d i k.
To su receptori za
endogene opioide:
endorfine, enkefaline i
dinorfine.
Opioidni analgetici su
AGONISTI ili PARCIJALNI
AGONISTI opioidnih
receptora.
MEHANIZAM DEJSTVA OPIOIDNIH
ANALGETIKA – OPIOIDNI RECEPTORI
MEHANIZAM DEJSTVA OPIOIDNIH
ANALGETIKA
•Agonisti ili parcijalni agonisti na nivou opioidnih
receptora (m, d i k) koji se nalaze na periferiji i u
CNS.
•Otklanjaju senzaciju bola i emocionalnu
komponentu bola.
•Inhibicija ushodne transmisije nociceptivnih
informacija od dorz. rogova kic. mož. do mozga.
•Aktivacija nishodnog sistema kontrole bola od
srednjeg mozga preko medule do dorz. rogova kic.
moždine.

4
MEHANIZAM DEJSTVA OPIOIDNIH ANALGETIKA
– DEJSTVO NA BOLNI PUT
PREDSTAVNICI OPIOIDNIH ANALGETIKA U
KLINICKOJ PRIMENI
Morfin (inj., retard tabl., retard kaps.)
Kodein (kombinacije sa NSAIL)
Petidin (inj.)
Metadon (kapi)
Pentazocin (inj., tabl.)
Butorfanol (inj.)
Tilidin (kapi, supoz.)
Fentanil (trans. flaster)
Alfentanil (inj.)
Remifentanil (prašak za inj.)
Sufentanil (inj.)
Tramadol (inj., kaps., retard tabl., kapi, supoz.)

5
FARMAKOLO FARMAKOLOŠKA KA DEJSTVA OPIOIDA
CNS efekti
analgezija
euforija
sedacija
depresija disanja
supresija kašlja
mucnina i
povracanje
mioza
• GIT efekti
• smanjen motilitet –
opstipacija
• Bilijarni trakt -
kontrakcija žucnog
mehura i konstrikcija
bilijarnog sfinktera
• Ostala dejstva
• oslobañanje
histamina
(svrab, urtikarija,
bronhokonstrikcija,
hipotenzija)
Akutno predoziranje – koma i izražena depresija disanja.
Antidoti - neselektivni antagonisti opioidnih receptora
nalokson ili naltrekson (Antaxone®).
Opioidni analgetici se razlikuju po:
•Jacini
•Brzini otpocinjanja dejstva
•Dužini dejstva
•Nacinu primene
Velike razlike medju pacijentima u dozi
opioida koja je potrebna da antagonizuje bol i
dovede do ispoljavanja neželjenih dejstava.
KLINICKA PRIMENA OPIOIDA

6
Zato od pocetka primene treba podešavati dozu
i interval doziranja do postizanja
optimalnog efekta.
Novi pristup tretmanu bola – analgezija koju
kontroliše pacijent (patient-controlled
analgesia -PCA)
KLINICKA PRIMENA OPIOIDA
INDIKACIJE ZA OPIOIDE
• Hronican bol (kancerski bol)
• Akutni bolovi srednjeg i jakog intenziteta (infarkt
miokarda, frakture, opekotine)
• Akutni edem pluca ( . preload i afterload, otklanja
hipereksc. respir. centra, . anksioznost)
• Premedikacija uoci operacije, postoperativni bol
• Opšta i regionalna anestezija (fentanil i derivati)
• Terapija opioidne zavisnosti (metadon)
• Terapija kašlja (kodein, dekstrometorfan, folkodin)
• Terapija dijareje (loperamid)

7
NEŽELJENA DEJSTVA OPIOIDNIH
ANALGETIKA
• mucnina i povracanje (5HT3 – antagonisti,
metoklopramid)
• opstipacija (lecenje laksativima)
• respiratorna depresija
• sedacija
• pruritus
• hipotenzija
• urinarna retencija
• rigidnost mišica
• konvulzije u velikim dozama (petidin)
• halucinacije (pentazocin) i dr.
TOLERANCIJA I ZAVISNOST
•Tolerancija se javlja na sva neželjena
dejstva izuzev na opstipaciju, koja se
prevenira redovnom primenom laksanasa.
•Tolerancija na analgeticke efekte se
javlja, ali ista doza morfina (per os) može
se primenjivati nedeljama ili mesecima.

8
sedacija
analgezija
opstipacija
mioza
Toleranc Tolerancija ija
TOLERANCIJA
• Tolerancija –
povecanje doze opioida
neophodne da proizvede
isti farmakološki efekat,
u odnosu na prethodno
primenjivane doze.
• Mehanizmi nastanka
tolerancije još
nedovoljno razjašnjeni.
ZAVISNOST
• Fizicka zavisnost –
apstinencijalni sindrom:
midrijaza, groznica, znojenje,
piloerekcija (naježenost kože),
mucnina, dijareja, nesanica,
slabost, bolovi u telu.
• Psihološka zavisnost –
neodoljiva želja za lekom,
depresija.
• za ublažavanje simptoma
odvikavanja koristi se
metadon - agonist m receptora sa
dugim dejstvom.

9
•Ukrštena-tolerancija medju opioidima
postoji, ali medju odgovarajucim µ
agonistima nije potpuna.
•Tolerancija, fizicka zavisnost i
apstinencijalni sindrom se mogu javiti pri
hronicnoj primeni opioida, ali to ne treba
da spreci primenu opioida. Postepeni
prekid terapije može spreciti pojavu
apstinencijalnog sindroma.
•Fizicka zavisnost nije ekvivalentna
psihickoj zavisnosti!!
•Psihicka zavisnost je veoma retka kada
se opioid prvi put primenjuje za
otklanjanje bola.
•Bol koji antagonizuju opiodi štiti
pacijenta od respiratorne depresije, sem
u slucaju da je doza opioida veca od bola
koji treba antagonizovati.

10
IZBOR OPIOIDNIH ANALGETIKA
•Za umerene do umereno-jake bolove – kodein sa ili
bez paracetamola ili aspirina i kofeina?
•Za jake akutne i hronicni kancerski bol - morfin.
Heroin (registrovan u Engleskoj) može biti bolji od
morfina za parenteralnu primenu - solubilnost
•Kombinovanje analgetika razlicitih mehanizama
dejstva - adicija ili sinergizam.
Za dugotrajnu terapiju (kancerski bol) koriste
se opioidi za per os primenu sa produženim
dejstvom (morfin sulfat) ili transdermalni
flaster fentanila.

11
TRAMADOL
sintetski analog kodeina
višestruki mehanizam analgetickog dejstva
:
- stimulacija m opioidnih receptora
(niskoefikasni
agonist)
- inhibicija preuzimanja noradrenalina i
serotonina
neželjena dejstva:
mucnina, povracanje, pospanost, vrtoglavica,
suvoca usta, sedacija, glavobolja, reñe
konvulzije
niži stepen respiratorne depresije, stvaranja
Kombinacija opioida sa:
Neopioidni analgetici
Antidepresivi
Antiepileptici
Lokalni anestetici
Kortikosteroidi
Miorelaksansi
Radioterapija i radioizotopi
Kalcitonin i bifosfonati
Alternativni
ili koanalgetici


HORMONI ŠTITNE TITNE ŽLEZDE, LEZDE,
HIPOTA HIPOTALAMUSA LAMUSA I HIPOFIZE


HORMONI ŠTITNE TITNE ŽLEZDE, LEZDE,
HIPOTA HIPOTALAMUSA LAMUSA I HIPOFIZE
Radica Stepanovic-Petrovic

Štitna žlezda luci 3 glavna hormona:
• tiroksin (T4)
• trijodtironin (T3)
• kalcitonin
Termin tireoidni hormoni odnosi se na
T3 i T4.
Funkcionalna jedinica štitne žlezde je
folikul ili acinus.

Osnovni koraci u sintezi, skladištenju i
sekreciji tireoidnih hormona su:
• preuzimanje jodida od strane celija
folikula
• oksidacija jodida i jodiranje tirozinskih
ostataka u tireoglobulinu koloida
• sekrecija tireodnih hormona.


Mehanizam delovanja
Unutar celije T4 prelazi u T3 koji stupa u
interakciju sa nuklearnim receptorom .
transkripcija . translacija . sinteza proteina.
• U telu postoji velika rezerva T4; ona ima spor
metabolicki promet (obrt) i nalazi se
uglavnom u cirkulaciji.
• U telu postoji mala rezerva T3; ona ima brz
metabolicki promet (obrt)i nalazi se uglavnom
intracelularno.
• T3 je aktivan oblik na celijskom nivou i
nastaje u ciljnim tkivima iz T4.

Fiziološka dejstva tireoidnih hormona:
• ona koja uticu na metabolizam
• ona koja uticu na rast i razvoj.

Efekti na metabolizam
T3 i T4 su regulatori metabolizma u mnogim
tkivima, pri cemu je T3 oko 3-5 puta aktivniji
od T4. Dovode do povecanja metabolizma
ugljenih hidrata, masti i proteina . .
potrošnje O2 i . produkcije toplote. Primena
tireoidnih hormona ima za posledicu
povecanje frekvencei minutnog volumena
srca i tendencije ka aritmijama kao što je
pretkomorna fibrilacija.
Efekti na rast i razvoj
Imaju odlucujuci efekat na rast, razvoj skeleta,
za normalan rast i sazrevanje CNS-a.

POREMECAJI FUNKCIJE ŠTITNE ŽLEZDE
HIPERTIREOIDIZAM (TIREOTOKSIKOZA)
Postoji prekomerna aktivnost tireoidnih
hormona
Najcešce hipertireoidizam nastaje kao
posledica:
• Difuzne toksicne strume (Gravesova bolest ili
egzoftalmicna struma)
• Toksicne nodularne strume

Gravesova bolest je autoimuno oboljenje
koje se karakteriše nenormalnom
stimulacijom tireoidne žlezde
tireostimulirajucim antitelima koja deluju
preko TSH receptora.
Egzoftalmus – oftalmopatija može
izazvati ocne probleme: paralizu
ekstraokularnih mišica, izvestan gubitak
vida u najtežim slucajevima usled
edema papile, oštecenje rožnjace.


Lecenje
• Farmakološko
• Hirurško
<
« Last Edit: 10-06-2009, 22:24:51 by Bred »


Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Predavanja prof.Radice u word formatu sk 2006/07.god
« Reply #1 on: 09-06-2009, 22:53:40 »
               
FARMAKOTERAPIJA     GOJAZNOSTI
Radica Stepanović-Petrović
Farmaceutski fakultet, Institut za farmakologiju
Beograd

• Gojaznost je multifaktorijalni poremećaj energetskog bilansa u kome hronični unos kalorija jeste veći od njihove potrošnje.
• Energetski bilans zavisi od unosa hrane, deponovanja energije u masnom tkivu i potrošnje energije.


Homeostatska kontrola energetskog bilansa uloga leptina, insulina i hipotalamičnih peptida
• Pored leptina i insulina mnogi drugi faktori takodje imaju uticaja: drugi hormoni, neurotransmiteri i veliki broj medijatora koji se oslobadjaju iz masnog tkiva:
(a) stimulatori apetita (oreksigeni faktori) kao što su melanin koncentrišući hormon (MCH), oreksini A
i B, galanin, gama-aminobuterna kiselina (GABA), oslobadjajući faktor za somatotropin(GHRH), grelin;
 i
(b) inhibitori apetita (anoreksigeni faktori) kao što su kortikotropin oslobadjajući hormon (CRH), neurotenzin, TNF-α, interleukin-β (IL-1β), 5-hidroksitriptamin, glukagonu slični peptidi, bombezin, ciliarni neurotropni faktor (CNTF) transkript regulisan kokainom i amfetaminom(CART) i faktor sitosti holecistokinin.


• Simpatikus igra značajnu ulogu u potrošnji energije, ne samo u pogledu uticaja na rad KVS i skeletnih mišića za vreme fizičkog rada, već i u pogledu efekata na termogenezu. Termogeneza u smedjim i belim
masnim ćelijama – mitohondrijalni razdvajajući protein koji razdvaja oksidativnu fosforilaciju; aktivacija β-receptora u smedjem masnom tkivu povećava lipolizu i oksidaciju masnih kiselina,povećavajući stvaranje toplote.
• BMI > 30 značajno povećava rizik od nastanka dijabetesa 2; hiperholesterolemije; hipertenzije;
ishemijske bolesti srca; žučnih konkremenata; kancera kolona, dojke, prostate, žučne kese, jajnika i
uterusa; osteoartritisa; hiperurikemije; i hipogonadizma u muškaraca.
• Faktori koji doprinose gojaznosti su depresija, drugi psihosocijalni problemi i neki lekovi – antipsihotici, antidepresivi, antiepileptici, steroidi i antihipertenzivi.

Lekovi koji mogu dovesti do gojaznosti
• Fenotiazini (hlorpromazin > tioridazin ≥ trifluoperazin > mezoridazin > promazin
• ≥ mepazin ≥ perfenazin ≥ prohlorperazin ≥ haloperidol ≥ loksapin)
• Antidepresivi (amitriptilin > imipramine=doksepin = fenelzin > amoksapin=dezipramin = trazodon = tranilcipramin)
• Antiepileptici (valproati; karbamazepin)
• Steroidi (glukokortikoidi; megestrol acetat)
• Antihipertenzivi (terazosin)
Lekovi koji mogu dovesti do gubitka telesne mase
1. Antibiotici
2. NSAIL
3. SSRI
4. Metformin
5. Levodopa
6. ACEI
7. Ostali

• Kako nastaje gojaznost?
• Zašto je tako teško gojaznim ljudima da
oslabe i da održe nižu težinu?
Zato što je fiziološki imperativ održanja energetskih zaliha organizma jedan od životnih aksioma!!
Snaga održanja energetskih zaliha organizma ravna je udaru iz topa, dok je snaga smanjenja energetskih zaliha organizma ravna udaru iz pištolja.
Gojaznost je primarno poremećaj energetskog bilansa, čije sve pojedinosti nisu u potpunosti razjašnjenje, ali može uključiti sledeće:
- Smanjeno stvaranje i/ili osetljivost na leptin ili druge senzore masti
- Nedostatke u hipotalamičkim neuronskim sistemima koji reaguju na leptin ili druge
senzore depoa masti
- Nedostatke u sistemima koji kontrolišu potrošnju energije
- Doprinos genetskih faktora

Farmakoterapija gojaznosti
Osnovu lečenja gojaznosti čine odgovarajuća dijeta i povećanje fizičke aktivnosti.
• Lekovi se uvek kombinuju sa odgovarajućom dijetom i promenom životnih navika. Oni se primenjuju samo kao deo dugotrajnog integrativnog terapijskog pristupa problemu smanjenja telesne težine, koji pored primene leka obavezno obuhvata dijetu, izmene u ponašanju , kao i povećanu fizičku aktivnost.
• Lekovi koji se koriste u lečenju gojaznosti ne leče gojaznost – posle prestanka primene, ako se nastavi sa ranijim načinom života, izgubljena težina se vraća.
Gubitak telesne težine poboljšava kontrolu dijabetesa melitusa i hipertenzije, i smanjuje rizik
od nastanka kardiovaskularnih oboljenja, ali koristi na duge staze je teško proceniti obzirom
da se težina često vraća.
Lečenje se primenjuje samo u onih osoba koje ne reaguju na zadovoljavajući način na režime za
mršavljenje koji ne uključuju primenu leka (npr.dijeta, povećana fizička aktivnost), tj. ukoliko
tokom 3 meseca sprovodjenja ovih režima ne mogu da postignu, ili održe smanjenje težine više
od 10%.

Lečenje bi trebalo prekinuti ukoliko je gubitak težine manji od 5% u toku prvih 12 nedelja terapije, ili ako pacijent dobije na težini u bilo kom trenutku terapije.
• Danas u svetu postoje samo 2 leka registrovana za lečenje gojaznosti: orlistat i sibutramin.
Rimonabant je uveden u terapiju jula 2008.godine, i za manje od godinu dana izbačen iz
upotrebe (zbog psihijatrijskih neželjenih efekata).
Mnogi potencijalni lekovi su u različitim fazama razvoja.
• Postoji malo podataka o tome kada treba primeniti jedan ili drugi lek, ali se orlistat preporučuje
pacijentima koji uzimaju veliku količinu masti u ishrani dok se sibutramin preporučuje onima koji
ne mogu da kontrolišu unos hrane.

• Kombinacija orlistata i sibutramina je kontraindikovana, sve dok ne budu dobijene dodatne informacije o efikasnosti i bezbednosti ove kombinacije.
• Tireoidni hormoni nemaju primenu u tretmanu gojaznosti, izuzev u pacijenata sa
hipotireoidizmom. Primena diuretika, horionskog gonadotropina, ili amfetamina se ne preporučuju u tretmanu gojaznosti.

• Izvestan gubitak težine u pacijenata na terapiji orlistatom verovatno je posledica smanjenog unosa masti da bi se izbegao neželjeni efekat – steatoreja.
Farmakokinetički aspekti
• Orlistat se daje oralno (max 360 mg/dan) i izlučuje se fecesom a samo se minimalne količine resorbuju.
Neželjeni efekti
• Česti neželjeni efekti su masna ili uljasta stolica, hitni nagoni za stolicu, povećana učestalost
defekacije, flatulencija. Redje se mogu javiti abdominalni i rektalni bolovi (GIT efekti minimizirani su smanjenjem unosa masne hrane).
U poslednje vreme je prijavljeno više od 10 slučajeva hipertenzije.
Suplementarna terapija sa liposolubilnim vitaminima (posebno vitamin D) mogla bi se po potrebi
primeniti. Ukoliko su potrebni multivitaminski suplementi, treba da se uzimaju najmanje 2 sata
posle primene orlistata ili pre spavanja.

• Kontraindikacije za primenu orlistata su:
hronični malapsorptivni sindrom, holestaza, trudnoća i dojenje.
Orlistat ne bi trebalo propisivati deci(ispod 12 godina starosti).
• Najčešće primenjivano sredstvo u tretmanu gojaznosti je metilceluloza. Pored metilceluloze
koriste se još i karaja, guar guma, agar, seme različitih Plantago vrsta. Smatra se da ovi proizvodi utiču na smanjeni unos hrane tako što izazivaju osećej sitosti, jer bubre zadržavajući vodu u lumenu creva , povećavaju zapreminu crevnog sadržaja i tako ubrzavaju peristaltiku i deluju laksantno. Ali nema dovoljno podataka koji bi govorili u prilog efikasnosti ovih prirodnih proizvoda u lečenju gojaznosti.

LEKOVI SA CENTRALNIM DEJSTVOM
SIBUTRAMIN
• Mnogi lekovi koji suprimiraju apetit centralnim mehanizmima su povučeni iz upotrebe usled:
izazivanja psihijatrijskih oboljenja i zavisnosti (amfetamini); oboljenja srčanih valvula i
pulmonalne hipertenzije (deksfenfluramin,fenfluramin i fentermin).
• Danas je u upotrebi sibutramin, kao deo terapije gojaznosti.

Mehanizam dejstva
• Sibutramin je inhibitor preuzimanja 5-HT/noradrenalina, a u manjoj meri i dopamina u presinaptičke nervne završetke u hipotalamusnim centrima za regulaciju unosa hrane. Sibutramin je razvijan kao antidepresiv, ali je kasnije pokazano njegovo dejstvo na gojaznost.
Farmakokinetički aspekti
• Posle oralne primene (jednom dnevno, najčešće ujutru) sibutramin se dobro i brzo resorbuje iz GIT-a. U značajnoj meri podleže metabolizmu prvog prolaza kroz jetru, pri čemu nastaju farmakološki aktivni metaboliti.
U obliku neaktivnih jedinjenja izlučuje se pretežno urinom, a manjim delom preko stolice.

Neželjeni efekti
• Najčešća neželjena dejstva su suvoća usta, nesanica, opstipacija i glavobolja. Mogu se javiti tahikardija,palpitacije, hipertenzija. Srednji porast sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska iznosi 2-3 mmHg, a srednji porast srčane frekvencije 3-7 otkucaja u minuti. U pojedim slučajevima javlja se veći porast srčane frekvencije i krvnog pritiska. Takodje su zabeleženi slučajevi atrijalne fibrilacije i paroksizmalne supraventrikularne tahikardije.
• Sibutramin se ne primenjuje duže od 1 godine.
• Kontrindikacije za primenu sibutramina su:
anamnestički podaci o poremećajima ishrane (anorexia nervosa, bulimia nervosa); psihijatrijska
oboljenja; Tourette-ov sindrom; anamnestički podaci o oboljenjima koronarnih arterija,kongestivnoj srčanoj insuficijenciji, tahikardiji, okluzivnom oboljenju perifernih arterija,aritmijama ili cerebrovaskularnom oboljenju(moždani udar ili tranzitorni ishemični napad); nekontrolisana ili loše kontrolisana hipertenzija (>145/90 mmHg); hipertireoidizam; hipertrofija prostate; feohromocitom; glaukom uskog ugla; anamnestički podaci o zloupotrebi lekova ili alkoholizam; trudnoća ili dojenje.

LEKOVI U LEČENJU
GOJAZNOSTI DANAS
• Danas postoje samo dva leka u tretmanu gojaznosti: orlistat i sibutramin. Svi su efikasni jedino ako se primenjuju sa kontrolisanim režimom ishrane, izmenom u ponašanju i povećanom fizičkom aktivnošću. Podnošljivost ni jednog od njih nije idealna a sibutramin može da izazove ubrzanje srčanog rada i povećanje krvnog pritiska. Ovi lekovi se preporučuju uglavnom gojaznim pacijentima koji imaju rizik
od nastanka bolesti koje su posledica gojaznosti. Za umereno gojazne i one osobe koje su nezadovoljne svojim punačkim izgledom, važeća preporuka je pridržavajte se dijete i vežbajte!!!

Izvor: Google
Originalni link -> http://supa.pharmacy.bg.ac.rs/assets/582

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana