posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Venski čir  (Read 7611 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Venski čir
« on: 03-10-2009, 18:48:01 »

Venski čir, (Ulcus venosum, lat ), venski ulkus, je promena na koži koje se javlja zbog nepravilnog funkcionisanja zalistaka u venama, najčešće na nogama u predelu potkolenica (Ulcus cruris venosum). Kod 70% do 90% hroničnih rana javlja se venski čir.

Od venskog čira boluje i do 2,5 miliona pacijenata godišnje u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako nije smrtonosna, ova hronična rana znatno remeti normalan život bolesnika, zbog ograničene pokretljivosti i značajnog gubitka radne sposobnosti.

 „Učestalost varikoziteta se povećava sa brojem godina. U literaturi se navodi da se kod dvadesetogodišnjaka javlja u 25 odsto slučajeva, a kod šezdesetogodišnjaka čak u 80 odsto. Od proširenih vena na nogama trenutno u Jugoslaviji boluje najmanje oko 1,500.000 osoba, a oko 250.000 ima venski čir potkolenice kao posledica proširenih vena. Nasledni faktor je jedan od glavnih preduslova pojave proširenih vena, ali nesumnjivo i radni uslovi (dugotrajno stajanje), povećana telesna težina (gojaznost), zatim primena hormonskih preparata kod pojedinih oboljenja.“

Prevalenca venskog čira donjih ekstremiteta u odrasloj populaciji je 0,2 do 2%. Njegova pojava je češće kod starijih osoba, obično krajem četvrte decenije kada se registruje u oko 22% slučajeva.

Venski čir koji je obično u početku mali, često napreduje do sve većeg čira, koji dovodi do ozbiljnih komplikacija i zahteva složenije lečenje i velike materijalne izdatke za društvo i pojedinca.

Bolesnici sa venskim čirem, čine značajnu grupu bolesnika i veliki teret za nacionalni zdravstveni budžet u Švedskoj, i iznose 1,5% od ukupnog godišnjeg budžeta (oko 2 milijarde švedskih kruna). Godišnji troškovi lečenja po pacijentu se procenjuju na oko 110.000 švedskih krune, uključujući i indirektne troškove.


Tačana etiologija venskog čira nije određena, ali se smatra da nastaje kao posledica oštećenja venskih zalistaka, koji ne rade pravilno, i uslovljavaju porast pritisak u krvnim sudovima. Za normalno funkcionisanje cirkulacije potreban je gradijent (razlika) pritiska između arterija i vena kako bi srce moglo da pumpa krv kroz arterije prema periferiji.Kada se poremeti pritisak krvi u venama, značajno veći pritisak u venama, u odnosu na arterije, dovodi do transudacije (izliva) i nakupljanja tečnosti u tkivima zbog njegovog istiskivanja iz cirkulacije. Faktori rizika za nastanak venskih čireva su:

-Varikoziteti,
-Tromboza dubokih vena,
-Gojaznost,
-Smanjena fizička aktivnost,
-Mirovanje nakon hirurških intervencija,
-Tromboze nakon porođaja ili infarkta srca,
-Profesije vezane za stalno sedenje ili stajanje,
-Mahaničke povrede,
-Prelomi,
-Edemi,
-Dugotrajna sistemska kortikosteroidna terapija

Patogeneza nastanaka i razvoja venskog čira zasniva na 3 osnovna faktora (koji su identični za nastanak čireva kod povišenog pritiska, dijabetese i oboljenja vena);

Ćelijske i sistemske promena izazvane starenjem,
Nedovoljan priliv krvi zbog reperfuzijskih oštećenja,
Kolonizacija bakterijama i razvoj infekcije.
Vene imaju važnu transportnu funkciju da iskorišćenu krv, sa periferije, vrate nazad u srce i to uz pomoć mišićno - venske pumpe. Pošto su smeštene između mišića one pri kretanju bivaju pritisnuti čime se krv potiskuje prema gornjim delovima tela. Pri tome venski zalisci, koji funkcionišu kao ventil, sprečavaju da krv poteče ponovo na dole.

Zbog narušene funkcije vena, najčešće u u nogama, tokom vremena dolazi do poremećaja cirkulacije u koži i drugim tkivima što rezultira izmenom njihove strukture i razvojem bolesti;

Nepravilan protoka krvi u venama izaziva njihovu prepunjenost koja ih nezaustavljivo oštećuje
Zbog nakupljanja krvi, u daljoj fazi bolesti, pritisak krvi u nogama je tako visok da se tkivna tečnost sakuplja u nogama.
Javlja se otok stopala i / ili potkolenice, a one postaju uvećane ( „debele“), javlja se crvenilo i počinju bolovi.
Tkivna tečnost pritiska na sve krvne sudove, tkiva i kožu potkolenice.
Fibrinogen iz kapilara se u vidu naslaga taloži perikapilarno i blokira transport kiseonika u tkivo što izaziva tkivnu hipoksiju.
Nedovoljna oksigenacija i ekstravazacija eritrocita dovode do znakova hipostatskog dermatitisa.
Kiseonik i hranljive materije ne dopiru do kože i tkiva i ona počinju da odumiru.
Odumiranjem tkiva nastaje otvorena rana (čir).
Ovako nastali uslovi dovode do otežanog zarastanja kože nakon traume kao i kasniji nastanak dermoskleroze


Prvi znaci formiranja jednog venskog čira su:

Male otvorene ranice koje nastaju spontano ili nakon povrede kože potkolenica (najčešće na njenoj donjoj trećini) koje nikako ne zarastaju,
Promena boje kože potkolenica sa pojavom tamne pigmentacije,
Vezivno tkivo postaje sve tvrđe,
Noge su zadebljane-otečene.


Klinička slika venskog čira postavlja se na osnovu;

1. Pregleda bolesnika;

2. Laboratorijskih analiza;

Krv- SE, KKS, DKS, glikemija, holesterol- otkrivaju eventualne hematološke poremećaje,šećernu bolest, vaskulitis,
Bris čira kod kliničkih znakova infekcije, celulitisa i drugih komplikacija
3. Ostalih pretraga;

Epikutani (patch) test na komponente baza i konzervansa, antibiotike, sastojke zavoja kod nastanka kontaktnog alergijskog dermatitisa,
Biopsija ivice čira(ukoliko nema tendencije zarastanja ni posle tri meseca intenzivne terapije) radi isključivanja maligne alteracije ili vaskulitisa
Procena vaskularnog statusa obuhvata;
Doppler sonografiju,
kapilaroskopiju,
digitalnu pletizmografiju,
određivanje ankle-brachiale,(ABI-index-a)

Naziv Venski čir Arterijski čir Neuropatski čir
Diferencijalna dijagnoza čireva potkolenice različite etiologije ,
Naziv Venski čir Arterijski čir Neuropatski čir
Lokalizacija Oko gležnja noge (uglavnom oko unutrašnjeg gležnja) Na mestu pritiska i povrede;
  • stopala,
  • prstiju,
  • izbočenja kostiju
  • Plantarna strana stopala,
  • Glava metatarzalnih kostiju,
  • Peta,
  • Mesta ponovljene povrede i gubitka osećaja
Izgled čira
  • Jedan ili nekoliko,
  • Različitog oblika i veličine,
  • Nepodrivenih ivica,
  • Dno ispunjeno granulacionim nekrotičnim tkivom ili gnojem,

Ulcus permagnum

  • zahvata celo područje potkolenice (spajanjem više čireva)

Lipodermoskleroza

  • noga u vidu obrnute boce šampanjca zbog prerastanja vezivnim tkivom i fibroze dermisa i hipodermisa
  • Jasno ograničen,
  • Nepravilnog oblika,
  • Suv,
  • Sivocrnog dna, bez granulacija,
  • Bleđi na elevaciju
  • Nepravilnog oblika,
  • Najčešće dubok,
  • Okružen kalusom,
  • Dna uglavnom sa granulacijama
Okolna koža
  • Često natečena,
  • Crvena,
  • Hiperpigmentovana ili sa belom atrofijom,(Atrophie blanche),
  • Topla na dodir
  • Zategnuta,
  • Suva,
  • Atrofična,
  • Ponekad bez dlaka,
  • Hladna na dodir.
  • Najčešće crvena,
  • Očvrsla sa znacima celulitisa,
  • Topla na dodir.
Subjektivni osećaj
  • Bol minimalan, ako nema infekcije
  • Jak bol,
  • Intermitentna klaudikacija (grčevi),
  • Povremeno bol u miru i noćni bol,
  • Izmenjen odgovor na bolne nadražaje

(nekad izražena hipertenzija: žarenje, probadanje, trnjenje, noćni bol, nekad smanjena osetljivost ili potpuna anestezija)

Pokretljivost
  • Periferni puls se pipa
  • Kapilarno punjenje:normalno,
  • ABI > 8
  • Periferni puls slab ili otsutan
  • Kapilarno punjenje:usporeno,
  • ABI < 8
  • Periferni puls se pipa
  • Punjenje kapilara normalno

Venski čirevi su izuzetno skupi za lečenje, a postoji i značajna verovatnoća da će se ponoviti nakon ozdravljenja. Jedna studija utvrdila je da do 48% venski čireva ima recidiv do pete godine, nakon primarnog ozdravljenja. .

Kolonizacija venskih čireva, kako saprofitnim tako i patogenim bakterijama i gljivicama je svakodnevni nalaz u kliničkoj praksi. Samo 15% venskih čireva je sterilna. Venski čir je hronična rana, ne hirurška, tako da se kolonizacija bakterijama dobro toleriše i ne sprečava epitelizaciju (zarastanje) čireva. Primena sistemske antibiotske terapije je indikovana samo u slučajevima infekcije čireva beta hemolitičkim streptokokom grupe A, kod manifestnih znakova infekcije samog čira i okolne kože (poremećaj opšteg stanja, groznica, znaci celulitisa, limfangitisa, vlaženje čira, izrazit fetor (zadah).

Lečenje venskog čira kao i mnogih bolesti cirkulacije sprovodi se na više načina;

Opšte mere lečenja obuhvataju;

Lečenje udruženih bolesti: otoka, povišenog pritiska, dijabetesa, anemije i dr
Minimiziranja ili uklanjanje faktora rizika - promenom navika;
prestanak pušenja
pravilna ishrana sa što manje masnoće
nošenje adekvatne odeće i obuće i zaštitnih sredstava pri radu, kako ne bi došlo do povreda kože,
redovna higijena nogu
Favorizovanje svakodnevnog kretanja ili vežbanja.

Konzervativno lečenje obuhvata:

Graduisana kompresivna terapija [11] - je "osnovna terapije" venskih ulceracija (kompresivni zavoj, medicinske čarape sa graduisanim pritiskom,[12] kompresivna "čizma", neelastične bandaža). Graduisanom kompresivnom terapijom postiže se pritisak od 40 mmHg oko prsta do 17 mmHg do ispod kolena. Elastični zavoj mora biti postavljen od prsta do ispod kolena, uz prethodno eleviranu nogu ili u krevetu pre ustajanje. Ova vrsta teraije ima sledeće kontraindikacije;
Poremećaj arterijske cirkulacije,
Inficirane rane sa jakim lučenjem sa akutnim upale kože i potkožnog tkiva,
Metabolički edem,
Dekompenzacija srca.
Lokalna terapija - mora biti prilagođena stanju rane i obuhvata;
Pranje vodom i sapunom. Svi čirevi se svakodnevno moraju prati mlakom vodom i blagim sapunom
Kupke. Za kupke se koriste blagi rastvori KMnO4 (hipermangan), chlorhexidin ili povidin joda
Mehaničko čišćenje. Čišćenje je neophodno u svim fazama ulceracije. Pri čišćenju bolnih čireva može se primeniti površinska anestezija sa lidokain gazom ili mašću
Oblozi (održavaju vlažnost rane). Najčešće se koriste oblozi NaCl, više puta dnevno, 15 do 30 minuta. Mogu poslužiti i za debridman nekrotičnih čireva ukoliko je gaza natopljen NaCl (0,9%fiziološki rastvor kuhinjske soli), ostane na rani dok se ne osuši, te se skidanje gaze skidaju i nekrotične naslage. Kod čireva inficiranih gram negativnim bakterijama (Pseudomonas) preporučuju se oblozi 0,5 do 5% sirćetne kiseline.
Enzimska terapija (Fibrolan, Iruksol, Solkoseril)
Uzimanje lekova. Lekovi za lečenje perifernih vaskularnih bolesti nazivaju se periferni vazodilatatori. U ovu grupu lekova spadaju; bametan, pentoksifilin, tolazolin, ciklonikat, dihidroergotoksin, naftidrofuril, kalidinogenaza, ifenprodil i azapetin. Uprkos širokoj upotrebi perifernih vazodilatatora njihov učinak često nije praćen zadovoljavajućim kliničkim rezultatima. U obzir dolaze i lekovi iz grupe venotonika (venor, venoruton, fokijum, foksilek ...) ili preparati iz grupe aspirina.
Sklerozacija vena. Pored ovog načina lečenja sve više se pristupa lečenju proširenih vena i kapilara na nogama metodom sklerozacije, koju treba da radi isključivo specijalista vaskularni hirurgije ili specijalista dermatologiju.
Sve ove metode izolovana ne daju vrlo dobre rezultata i zato se preporučuje njihova primena udruženo sa ostalim metodama lečenja.

Primena hiperbarične oksigeno terapije (HBOT) u zarastanju venskog čira prvenstveno se zasniva na proliferaciji ćelija i angiogenezi, Da bi HBOT ostvarili svoje ciljeve tretman bolesnika u barokomorama sprovodi se jednom dnevno u trajanju do 30 dana (u proseku 10-15), na pritisku od 2 do 2,4 bar-a, u atmosveri 100% kiseonika, u trajanju tretmana do 90 minuta. [13]

U osnovi nastanka svih rana leži hipoksija, ili nedostatak kiseonika različitog stepena, što suštinski objašnjava zašto hiperbarična terapija kiseonikom (HBOT) može da bude efikasna terapija za lečenje hroničnih rana. Angiogeneza (stvaranje novih krvnih sudova) javlja se kao odgovor na visoku koncentraciju kiseonika u krvi.

Mnogobrojni učinci HBOT na zarastanje rana i čireva ogledaju se u;

Proliferaciji i sintezi kolagena (koja je zavisna od kiseonika), 
Angiogeneza koja proizilazi iz matrice-osnove stvorene od strane kolagena,
Kiseonik pojačava aktivnost faktora rasta koji su bitni za zarastanje rana
Antimikrobna aktivnost kiseonika, kroz povećanu intraćelijsku aktivnost leukocita

Hirurško lečenje obuhvata primenu sledećih metoda;

Hirurški debridman nekrotičnih rana
Rekonstrukcija krvnih sudova, u težim slučajevima kad nema uspeha nakon primenjene konzervativne terapije
Delimična fasciotomija kod izražene lipodermoskleroze
Transplantacija kože
Kod čireva koji nastaju zbog proširenih vena operativno lečenje je metod izbora i većina simptoma se gubi po odstranjenju površnih vena. To je ujedno i jedna od najsigurnijih metoda koja dovodi do izlečenja. Kod dobro urađene operacije recidiva su gotovo isključeni. Zahvat je potrebno izvesti u visoko stručnim medicinskim ustanovama, osposobljenim za ovakve vrste operacija.
U poslednje vreme visoka tehnologija omogućava endoskopske operacije, sa malim rezom kao i minimumom invazivnosti.


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B8%D1%80
« Last Edit: 03-10-2009, 22:54:39 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana