posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Proslava 400. godišnjice rođenja velikog Rembranta van Rijna  (Read 3292 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum

Slikar tuge
Veruje se da je Rembrant rekao: „Slikarstvo je u srodstvu s Bogom.“ U trenutku kada se ponovo okrećemo ovom velikom holandskom slikaru povodom 400. godišnjice njegovog rođenja, njegova osećajna umetnost pridobija nove obožavaoce i vraća mu stare poklonike.


Iako je reč o umetniku izuzetnog značaja i ugleda, Rembrantu Harmenszunu (Harmenszoon) van Rijnu nikada nije poklanjana ovolika pažnja. Širom njegove rodne Holandije, ali i u drugim zemljama organizuju se proslave i izložbe povodom 400. godišnjice rođenja najvećeg holandskog slikara čije umeće u korišćenju svetlosti i senke nikada niko nije dostigao. Za Rembranta su svetlost i senka bili sredstvo da prikaže svetle i tamne strane samog života. Njegove najbolje slike izražavaju najtananija ljudska osećanja - od ponosa i gneva do ranjivosti - prema kojima se umetnik uvek odnosi sa razumevanjem. Isto tako, čovečnost likova na njegovim slikama uvek dolazi do izražaja, bez obzira na njihovu pozu ili odeću.

Rembrant se vrlo rano ispisao sa Univerziteta u Lajdenu, preselio u Amsterdam i postao učenik slikara istorijskih scena Pitera Lastmana. U početku je njegov otac, vodeničar, bio protiv toga, pošto je želeo da mu sin studira.

Rembrant, koji je obožavao Karavađa i druge italijanske umetnike, vrlo brzo je postao poznat po upotrebi raskošnih boja i sposobnosti da prodre u ljudski karakter. Na njegovim ranim radovima česte su orijentalne teme i scene iz Starog zaveta. Na nekima su prikazane i scene nasilja („Oslepljivanje Samsona“), dok su druge ljupki portreti ljudi iz njegovog života.

Kao i drugi holandski slikari 17. veka, poznatog kao „zlatno doba Holandije“, pošto je ova zemlja tada beležila izuzetne uspehe u trgovini, nauci i umetnosti, Rembrant u svojim delima analizira prirodu i ljudske sudbine. Danas slike Rembranta van Rijna i njegovih kolega Johanesa Vermera (Johannes Wermeer), Alberta Kujpa (Cuyp), Fransa Halsa i Jana Stena(Steen) spadaju među najveća remek-dela svetske umetnosti.

Kad je bio na vrhuncu slave, od Rembranta su naručivane slike koje prikazuju ono najbolje u holandskom društvu. Istoričari umetnosti primećuju, međutim, da u drugoj polovini XVII veka njegove slike postaje u većoj meri misaone i da na njima sve više dominiraju tamniji tonovi, čemu je doprinela njegova lična tragedija - troje dece mu umire u ranom detinjstvu, a 1642. od kuge u 29. godini umire i njegova žena Saskija van Ujlenburg (Uylenburgh).

Tipična slika iz tog perioda je portret Rembrantove komšinice Agate Bas. On prikazuje ženu čije bogatstvo bukvalno izbija iz platna - na sebi ima haljinu protkanu zlatom - ali njene oči odaju tugu a žućkasta koža, retka kosa i pogureno držanje pokazuju da se iza sjaja skriva ranjivost.

Mnogi smatraju da je njegova najbolja slika „Noćna straža“, na kojoj je prikazana gradska milicija i na kojoj je Rembrant neke likove naslikao do najsitnijeg detalja, dok su drugi praktično u mraku.

Uprkos uspehu i popularnosti, Rembrant je imao novčane probleme i na kraju je bio primoran da proda kuću i stvari da bi otplatio dugove. Nova tragedija ga je zadesila kad je njegova ljubavnica Hendrijke Stofels (Stoffels), majka njegove ćerke Kornelije umrla od kuge 1663. Pet godina kasnije ista bolest je pokosila i njegovog sina Titusa. Veruje se da je Rembrant ostavio oko 600 slika, 300 bakroreza i 2.000 crteža. Moguće je da su mnoge slike koje su pripisivane njemu uradili njegovi učenici, među kojima su se isticali Gerard Dou, Vilem Drost (Willem), Karel Fabricijus (Carel Fabritius) i Nikolas Maes (Nicolaes).

CDC/GB


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana