posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Multipla skleroza  (Read 4513 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline nasty girl

  • Verna Grobarka
  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 4230
  • Gender: Female
  • P*A*R*T*I*Z*A*N
Multipla skleroza
« on: 08-07-2007, 22:26:09 »

Multipla skleroza (MS) je neurodegenerativno oboljenje koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema. Multipla skleroza zahvata aksone, duga鑛e produ緀tke nervne 鎒lije - pojedini delovi mijelinskog omota鑑 aksona upalno reaguju i propadaju. Stoga se multipla skleroza smatra upalnom, demijeliniziraju鎜m bole规u. Kad je odre餰ni deo mijelinskog omota鑑 upaljen i o箃e鎒n, preno筫nje impulsa kroz akson je poreme鎒no, usporeno, isprekidano zbog 鑕ga poruke iz mozga dolaze na cilj sa zaka筺jenjem, pogre筺o ili ih uop箃e nema. Od multiple skleroze u svetskoj populaciji boluje oko 1 milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama.

 Etiologija

Smatra se da u osnovi ovog oboljenja le緄 interakcija izme饀 genetskih faktora i faktora sredine, me饀tim ni jedni ni drugi nisu jasno definisani. Mnogi istra緄va鑙 smatraju da je multipla skleroza autoimuno oboljenje u kojem organizam, preko imunskog sistema, stvara odbrambene mehanizme protiv vlastitog tkiva. U slu鑑ju multiple skleroze to je mijelin, a „okida鑛i" sredinski faktor mogao bi biti virus.

Razvoj bolesti i dijagnostika

Kod ve鎖ne obolelih od multiple skleroze prvi simptomi se javljaju izme饀 dvadesete i 鑕trdeset pete godine 緄vota. Bolest se retko otkrije u uzrastu pre petnaeste godine, a njeno pojavljivanje nakon pedeset pete godine je izuzetno retko. 甧ne obolevaju dva puta 鑕规e od mu筴araca. U鑕stalost bolesti varira u razli鑙tim krajevima sveta, pa 鑑k i unutar jedne zemlje. Multipla skleroza je pet puta vi筫 zastupljena u klimatskim uslovima koji se nalaze u severnim delovima Sjedinjenih Ameri鑛ih Dr綼va, Kanadi i Evropi nego u tropskim regijama i na Dalekom Istoku. Neke studije pokazuju da osoba, koja se preselila iz podru鑚a visokog rizika u podru鑚e niskog rizika tj. tropsko, pre 15-te godine smanjuje rizik da oboli od multiple skleroze, i obrnuto. Ovo otkri鎒 pokazuje veliku ulogu 鑙nilaca okoline na razvoj multiple skleroze. Druge studije upu鎢ju na to, da nepoznati geografski ili klimatski faktori mogu zapravo biti stvar genetske predispozicije i reflektuju rasne i etni鑛e faktore osetljivosti.

Iako MS nije nasledna bolest, postoji odre餰na nasledna sklonost ka razvijanju bolesti. Ako me饀 najbli緄m srodnicima ima obolelog od ove bolesti, osoba poseduje 1-3% verovatno鎒 za dobijanje bolesti. Kod jednojaj鑑nih blizanaca, verovatno鎍 da i drugi dobije multiplu sklerozu je oko 30%. Kod dvojaj鑑nih blizanaca ta verovatno鎍 je oko 4%. 萯njenica da jednojaj鑑ni blizanci ne obojevaju u 100% slu鑑jeva, pokazuje da bolest nije isklju鑙vo genetski uslovljena.

Po鑕tni simptomi multiple skleroze 鑕sto su dupli vid, me筧nje crvene i zelene boje ili 鑑k slepo鎍 na jedno oko. Neobja筺jivi vidni problemi obi鑞o se pobolj筧vaju u vi筰m stadijumima bolesti. Ve鎖na pacijenata sa multiplom sklerozom ima iskustvo sa slabo规u mi筰鎍 u ekstremitetima i te筴o鎢 sa koordinacijom i ravnote緊m u toku bolesti. Umor mo緀 biti izazvan fizi鑛om iscrpljeno规u a popravlja se odmorom, ili mo緀 poprimiti formu stalnog umora. Mnogi bolesnici imaju simptome kao 箃o su neosetljivost, svrab ko緀, trnci; neuobi鑑jeno neki mogu ose鎍ti bolove. Te筴o鎒 govora, tremor i vrtoglavica su 鑕ste pritu綽e. Oko polovice ljudi sa multiplom sklerozom ima kognitivne te筴o鎒 poput: koncentracije, pa緉je, pam鎒nja, te筴o鎒 prosu餴vanja ali takvi simptomi su 鑕sto blagi i obi鑞o se previ餫ju (zanemaruju). Depresija koja je povezana sa kognitivnim problemima drugo je zajedni鑛o obele緅e obolelih od multiple skleroze. Oko 10% pacijenata pati od te緄h psiholo筴ih poreme鎍ja. Kod 60% obolelih toplina mo緀 uzrokovati privremeno pogor筧nje mnogih simptoma multiple skleroze. U tim slu鑑jevima smanjenje topline elimini筫 probleme. Zbog toga plivanje mo緀 biti dobro za ljude s multiplom sklerozom.

Simptomi multiple skleroze zavise od mesta zahva鎍nja i ja鑙ne upale mijelinske ovojnice aksona. To je razlog zbog 鑕ga su simptomi multiple skleroze toliko razli鑙ti i za箃o ih je te筴o predvideti. Budu鎖 da mozak i ki鑝ena mo綿ina imaju velik rezervni kapacitet, mnoga podru鑚a upale mijelinskog omota鑑 ne鎒 dati nikakvih simptoma. Na mestima nestanka mijelinskog omota鑑 nastaju o緄ljci koji se nazivaju skleroza, plak ili lezija.

Tok bolesti je raznolik i nepredvidiv. Karakteri箄 ga izmene egzacerbacije (faza pogor筧nja) i remisije (faza smirenja) bolesti. U po鑕tku remisije mogu trajati mesecima i godinama, 鑑k i vi筫 od 10 god. Kod bolesnika koji imaju 鑕ste napade bolesti, pogotovo ako bolest po鑞e u srednjim godinama, tok mo緀 biti izrazito ubrzan i u kratkom roku dovesti do razvoja invalidnosti. O箃e鎒nja u mozgu i ki鑝enoj mo綿ini mogu se videti na CT (kompjuterska tomografija) snimkama s kontrastom, a najosetljivija dijagnosti鑛a pretraga na kojoj se mogu vidjeti plakovi demijelinizacije je MRI (magnetska rezonanca).


Tipovi bolesti


Postoje tri osnovna tipa multipla skleroze, i to:

   1. Benigna multipla skleroza karakteri筫 se malom nesposobno规u mnogo godina posle dijagnoze ili vrlo sporom akumulacijom nesposobnosti kroz vreme;
   2. Relapsiraju鎒 - remituju鎍 multipla skleroza (pogor筧nje–pobolj筧nje) - kod ovog tipa multiple skleroze ljudi pokazuju simptome bolesti, ali izgleda da se oporavljaju. Posle nekog vremena, simptomi se ponovo javljaju. Ciklus od sipmptoma do oporavka se nastavlja tokom vremena. Ovo je najuobi鑑jeniji tip multiple skleroze.
   3. Hroni鑞o progresivna multipla skleroza, kod koje postoji kontinuirana progresija bolesti s kratkim razdobljima pobolj筧nja ili stabilizacije.

Terapija
Za sada nema leka za multiplu sklerozu. Mnogi pacijenti mogu 緄veti i bez terapije, zavisno od toka bolesti. Neki lekovi imaju lo筫 popratne pojave i rizike (prvenstveno kortikosteroidi). Prirodno pojavljivanje spontanih remisija (povla鑕nja simptoma) ote綼va utvr餴vanje terapeutskih efekata eksperimentalnih tretmana; ipak uz pomo magnetne rezonance mogu鎒 je zabele緄ti razvoj lezija 箃o nau鑞icima omogu鎍va odre餴vanje terapije. Donedavno ve鎖na lekara koristila je u tretiranju multiple skleroze steroide koji poseduju protiv-upalna svojstva. Momentalno terapija koja najvi筫 deluje je beta interferon. Ova terapija deluje tako 箃o smanjuje broj relapsa (pogor筧nja) i time usporava progresiju bolesti. Ako se relaps ipak pojavi, on je kra鎖 i slabiji. Osim toga, magnetna rezonanca pokazuje da beta interferon smanjuje broj lezija. Konstantno se ispituju novi lekovi za le鑕nje multiple skleroze.

Vikipedija


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana