posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Ispitna pitanja iz analitike lekova-septembar 2006.  (Read 6759 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum

UV/VIS SPEKTROFOTOMETRIJA
1. Navesti vrstu elektronskih prelaza koji su odgovorni za apsorpciju u UV
oblasti i objasniti nastajanje apsorpcionog spektra.
2. Objasniti način identifikacije hloramfenikola u rutinskoj analizi pomoću
apsorpcionog spektra.
3. Navesti tri primera farmaceutskuh supstanci koje imaju karakteristican UV
spektar i označiti hromoforne grupe.
4. Navesti dva parametra koji opisuju svaku hromoforu.
5. Koji elektronski prelazi rezultuju dobijanjem UV spektra. Koji od njih, kada
i kako rezultuju VIS apsorpcijom.
6. Navesti tri leka koji sadrže konjugovane hromofore
7. Navesti četiri farmaceutske supstance sa kombinovanim hromoforama
8. U kojoj spektrofotometrijskoj oblasti apsorbuje izolovana dvostruka i
trostruka veza
9. U kojoj spektrofotometrijskoj oblasti apsorbuju produžene hromofore
10. Objasniti apsorpcione karakteristike konjugovanih hromofora na primeru
jedne farmaceutske supstance.
11. Da li konjugovane hromofore prisutne u strukturi Vitamina A imaju jedan ili
više maksimuma u apsorpcionom spektru.
12. Od čega zavisi izgled apsorpcionog maksimuma kod konjugovanog α, β-
nezasićenog ketona u hemijskoj strukturi neke farmaceutske supstance
13. U kojoj spektralnoj oblasti apsorbuje β- karoten
14. U kojoj spektralnoj oblasti apsorbuju tetraciklini
15. Objasniti uticaj sternog efekta na produženu konjugaciju na primeru cis- i
trans-stilbenske jedinice u strukturi neke farmaceutske supstance.
16. Nacrtati i objasniti apsorpcioni spektar betametazona i hidrokortizona
17. Koliko apsorpcionih maksimuma u UV oblasti ima benzen
18. Kako na apsorpciju u UV/VIS oblasti utiče povećanje broja aromatičnih
prstenova kod kondenzovanih sistema u strukturi nekog leka.
19. Da li se aromatične heterociklične strukture razlikuju u izgledu apsorpcionog
spektra od odgovarajućih aromatičnih karbocikličnih struktura
20. Navesti uticaj nepolarnih rastvarača na spektralne osobine ispitivane
supstance
21. Navesti uticaj polarnih rastvarača na spektralne osobine ispitivane supstance
22. Objasniti uticaj rastvarača na izgled apsorpcionog spektra benzena
23. Nacrtati i objasniti UV apsorpcioni spektar efedrina
24. Da li efedrin predstavlja produženu hromoforu
25. Nacrtati i objasniti apsorpcioni spektar ketoprofena
26. Da li ketoprofen predstavlja produženu hromoforu
27. Šta su kombinovane hromofore
28. Da li kombinovane hromofore predstavljaju produžene hromofore
29. Šta su auksohromne grupe. Navesti najmanje tri farmaceutske supstance
koje sadrže auksohromne grupe.
30. Objasniti auksohromni efekat amino grupe u strukturi prokaina – nacrtati
odgovarajuće spektre
31. Objasniti auksohromni efekat fenolne grupe u strukturi fenilefrina – nacrtati
odgovarajuće spektre
32. Navesti primere farmaceutskih supstanci kod kojih dolazi do hipsohromnog
pomeranja apsorpcionog maksimuma u polarnim rastvaračima
33. Navesti primere farmaceutskih supstanci kod kojih dolazi do batohromnog
pomeranja apsorpcionog maksimuma u polarnim rastvaračima
34. Navesti kriterijume za izbor rastvarača u UV-VIS spektrofotometrijskoj
analizi farmaceutskih supstanci
35. Kada je potrebna hemijska derivatizacija farmaceutskih supstanci za VIS
analizu
36. Koje uslove je potrebno definisati za kvantitativnu UV/VIS
spektrofotometrijsku analizu farmaceutskih supstanci
37. Objasniti metodu standardne krive za kvantitativnu spektrofotometrijsku
analizu
38. Objasniti metodu kvantitativne spektrofotometrijske analize pomoću
rastvora standarda za uporeñivanje
39. Objasniti metodu specifičnog apsorpcionog koeficijenta A1%
1cm
za
kvantitativnu spektrofotometrijsku analizu
40. Kada je moguća spektrofotometrijska analiza dvokomponentnih
farmaceutskih preparata koji imaju spektralne osobine
41. Navesti parametre koji služe u kvalitativnoj spektrofotometrijskoj UV i IR
analizi
42. Navesti parametar za kvantitativnu UV/VIS spektrofotometrijsku analizu
43. Navesti spektralnu oblast od značaja za UV spektrofotometrijsku analizu
farmaceutskih spstanci
44. Navesti spektralnu oblasti od značaja za VIS spektrofotometrijsku analizu
farmaceutskih spstanci
45. Navesti tri oficinalne metode za kvantitativnu spektrofotometrijsku analizu
46. Objasniti primenu specifičnog apsorpcionog koeficijenta u farmaceutskoj
analizi
47. Objasniti upotrebu apsorpcionog spektra u rutinskoj analizi lekova
48. Napisati oblik Lambert-Berov-og zakona koji se koristi u farmaceutskim
analizama
49. Navesti uslove koje je potrebno definisati za kvalitativnu
spektrofotometrijsku analizu lekova
50. Navesti uslove koje je potrebno definisati za kvantitativnu
spektrofotometrijsku analizu lekova
51. Objasniti primenu UV spektrofotometrije u identifikaciji acetilsalicilne
kiseline i njenog degradacionog proizvoda salicilne kiseline u
farmaceutskim preparatima
52. Objasniti primenu VIS spektrofotometrije u identifikaciji acetilsalicilne
kiseline i njenog degradacionog proizvoda salicilne kiseline u
farmaceutskim preparatima
53. Kako se fenacetin može odrediti spektrofotometrijski
54. Kako se antipirin može odrediti spektrofotometrijski
55. Kako se aminopirin može odrediti spektrofotometrijski
56. Kako se penicilini mogu odrediti spektrofotometrijski
57. Kako se streptomicin može odrediti spektrofotometrijski
58. U kojoj spektrofotometrijskoj oblasti se analiziraju sulfonamidi i kako
IR SPEKTROFOTOMETRIJA
1. Koja spektralna oblast je značajna za kvalitativnu IR analizu farmaceutskih
supstanci
2. Objasniti broj apsorpcionih maksimuma u IR spektru na primeru nelinearne
molekule – vode
3. Kako se izražava vibraciona frekvenca u IR spektrofotometriji
4. Šta je talasni broj objasniti značaj u IR spektru
5. Navesti dva osnovna tipa molekulskih vibracija u IR spektrofotometriji
6. Navesti dve vrste valencionih vibracija
7. Navesti četiri vrste deformacionih vibracija
8. Koji je broj osnovnih frekvenci za linearne i nelinearne molekule u IR spektru
9. Navesti dva uslova za apsorpciju molekula u IR oblasti
10. Navesti tri funkcionalne grupe koje imaju najizraženiju apsorpciju u IR oblasti
11. Navesti tri nepolarna rastvarača koji utiču na vibracionu strukturu molekula
12. Navesti tri oblika u kojima se može naći uzorak za IR spektroskopsku analizu
13. Navesti vrste materijala od kojih su napravljene kivete za UV, VIS i IR
spektroskopske analize kao i razloge za svaku vrstu
14. Navesti najvažnije primene IR spektara u farmecutskoj analizi
15. Objasniti primenu IR spektara u rutinskoj farmaceutskoj analizi
16. Objasniti pripremu uzorka za snimanje IR spektra neke farmaceutske
supstance u čvrstom stanju
17. Navesti najmanje četiri razloga zbog kojih broj osnovnih frekvenci kod
linearnih i nelinearnih molekula se razlikuje od broja maksimuma u IR spektru
neke farmaceutske supstance
18. Nacrtati i objasniti pik koji je karakterističan za apsorpciju –OH grupe u IR
spektru neke farmaceutske supstance
19. Nacrtati i objasniti pik koji je karakterističan za apsorpciju –NH2 grupe u IR
spektru neke farmaceutske supstance
20. Nacrtati i objasniti pik koji je karakterističan za apsorpciju –CO grupe u IR
spektru neke farmaceutske supstance
21. Šta utiče na položaj maksimuma pika u IR spektra utiču
22. Navesti tri rastvarača koji se koriste u IR spektrofotometrijskoj analizi
farmaceutskih supstanci
23. Objasniti primenu IR spektrofotometrije u kvantitativnoj analizi (nacrtati
grafik i napisati odgovarajući obrazac)
POLARIMETRIJA I HIRALNE SEPARACIJE
1. Šta je polarimetrija i na čemu se zasniva
2. Navesti dva kvalitativna ispitivanja gde se koristi polarimetrija u kvalitativnoj
farmaceutskoj analizi
3. Navesti i objasniti primenu polarimetrije u kvantitativnoj analizi
farmaceutskih supstanci
4. Šta je specifična optička rotacija prema farmakopeji
5. Navesti konstantne uslove pri kojima se meri ugao rotacije
6. Napisati izraz za specifičnu optičku rotaciju
7. Napisati četiri parametra od kojih zavisi specifična optička rotacija
8. Navesti tri načina za razdvajanje optički aktivnih farmaceutskih supstanci
9. Na kojoj osobini enentiomera se zasniva separacija optički aktivnih
farmaceutskih supstanci.
10. Navesti tri pristupa za primenu hiralne tečne hromatografije u separaciji
hiralnih farmaceutskih supstanci
11. Šta je enantioselektivnost
12. Navesti četri primera hiralnih stacionarnih faza
13. Šta je hiralno prepoznavanje supstanci u hiralnoj tečnoj hromatografiji
14. Navesti pet interakcija koje su zastupljene kod hiralnog prepoznavanja
15. Šta su proteinske stacionarne faze
16. Koje su prednosti upotrebe proteinskih stacionarnih faza
17. Navesti primere farmaceutskih supstanci koje se razdvajaju na proteinskim
stacionarnim fazama
18. Šta su polisaharidne hiralne stacionarne faze. Koje su njihove prednosti i
primena u analizi farmaceutskih supstanci.
19. Objasniti donor-akceptorske hiralne stacionarne faze
20. Objasniti ciklodekstrinske stacionarne faze u hiralnoj hromatografiji
REFRAKTOMETRIJA
1. Objasniti primenu indeksa refrakcije u kvantitativnoj analizi etarskih ulja
(nacrtati odgovarajuću kalibracionu krivu)
2. Napisati izraz za specifični indeks refrakcije
3. Napisati izraz za molarnu refrakciju
4. Navesti četiri primera tečnih supstanci sa karakterističnim indeksom refrakcije
HROMATOGRAFSKE METODE
TLC
1. Navesti adsorbens i rastvarače i objasniti TLC sistem normalnih faza
2. Navesti adsorbens i rastvarače i objasniti TLC sistem reverznih faza
3. Nacrtati i objasniti izračunavanje retencionih vrednosti kod TLC metode
4. Navesti tri primera modifikacije silikagela kod TLC metode
5. Navesti dva načina razdvajanja supstanci kod TLC metode
6. Navesti tri načina detekcije mrlja (zona) kod TLC metode
7. Navesti tri načina izvoñenja kvantitativne TLC metode
8. Napisati izraz za distribucioni koeficijent kod adsorpcione hromatografije
9. Objasniti način identifikacije primenom TLC metode
10. Navesti tri adsorbensa za izvoñenje TLC metode
11. Navesti adsorbens za razdvajanje supstanci sa UV hromofornim grupama TLC
metodom
12. Navesti dva adsorbensa za reverzno – faznu TLC metodu
13. Navesti tri načina otkrivanja mrlja (zona) kod TLC metode
14. Navesti dva sprej reagensa za otkrivanje mrlja (zona) kod TLC metode
15. Napisati izraze za izračunavanje Rf i RRf vrednosti
16. Objasniti ulogu kiselina, baza i pufera kod razdvajanja kiselina i baza TLC
metodom
17. Objasniti kvantitativnu denzitometrijsku TLC analizu
18. Objasniti kvantitativnu TLC metodu kalibracione krive
19. Objasniti HPTLC metodu i navesti tri prednosti u odnosu na TLC metodu
20. Nacrtati šeme za adsorpcioni i podeoni tip hromatografije
LC
21. Nacrtati i objasniti eluacioni hromatogram supstanci A i B i obeležiti pikove
22. Napisati izraze za izračunavanje broja teoretskih platoa (N) i HETP za
efikasnost kolone
23. Napisati izraz za rezoluciju i separacioni faktor kod LC metode
24. Navesti dve hromatografske tehnike koje se baziraju na adsorpcionom tipu
hromatografije
25. Navesti dve hromatografske tehnike koje se baziraju na podeonom tipu
hromatografije
26. Objasniti fenomen gel filtracije kod ekskluzione hromatografije.
27. Objasniti princip jonoizmenjivačke hromatografije i navesti primere za
kationske i anionske izmenjivače.
HPLC
28. Nacrtati HPLC hromatogram supstanci A i B i napisati izraze za faktor
kapaciteta, rezoluciju i separacioni faktor
29. Napisati osnovni fragment silikonskog nosača i navesti četiri radikala za
pakovane kolone kod HPLC metode
30. Objasniti i nacrtati kalibracionu krivu i napisati izraz za izračunavanje kod
HPLC kvantitativne analize – metoda eksternog standarda
31. Objasniti i nacrtati kalibracionu krivu i napisati izraz za izračunavanje kod
HPLC kvantitativne analize – metoda internog standarda
32. Objasniti način identifikacije primenom HPLC metode
33. Koji parametri se koriste u kvalitativnoj HPLC analizi – napisati izraze
34. Šta podrazumeva validacija HPLC metode
35. Koja su dva načina razdvajanja enantiomera hiralnom HPLC metodom
36. Navesti dva primera pakovanih kolona kod HPLC normalnih faza
37. Navesti dva primera pakovanih kolona kod HPLC reverznih faza
38. Navesti tri polarna rastvarača za mobilnu fazu kod HPLC reverznih faza
39. Navesti tri nepolarna rastvarača za mobilnu fazu kod HPLC normalnih faza
40. Navesti tri detektora koji se koriste u HPLC metodi
TEMPERATURA TOPLJENJA
1. Objasniti mehanizam odreñivanja tačke topljenja direktnom metodom
trenutnog topljenja
2. Objasniti mehanizam odreñivanja tačke topljenja indirektnom metodom
trenutnog topljenja
3. Šta je eutektična smeša i navesti formule test supstanci koje se koriste
4. Objasniti metodu zatvorene kapilare – balon i digitalni aparat
5. Objasniti metodu otvorene kapilare
6. Navesti razloge za primenu eutektične smeše
7. Navesti dve primene tačke topljenja u analitici lekova
8. Šta je tačka topljenja prema farmakopeji
9. Navesti tri oficinalne metode za odreñivanje tačke topljenja
10. Napisati izraz za faktor korekcije kod kalibracije termometra
EKSTRAKCIJE U FARMACEUTSKOJ ANALIZI
1. Opisati primenu, mehanizam i izraz za podeoni koeficijent kod tečno – tečne
ekstrakcije
2. Napisati mehanizam, koeficijente raspodele i separacioni faktor kod tečno –
tečne ekstrakcije dve lekovite supstance
3. Objasniti uticaj pH na tečno – tečnu ekstrakciju prema hemijskoj prirodi
lekovite supstance
4. Objasniti i shematski prikazati uticaj pH kod ekstakcije baznih lekovitih
supstanci u sistemu normalnih faza
5. Objasniti i shematski prikazati uticaj pH kod ekstakcije kiselih lekovitih
supstanci u sistemu normalnih faza
6. Objasniti i shematski prikazati mehanizam ekstakcije lekovitih supstanci u
sistemu reverznih faza
7. Napisati i objasniti uticaj jonske jačine na ekstrakciju lekovite supstance
8. Objasniti ekstrakcije sistemom normalnih faza kod slabih organskih kiselina i
njihovih soli
9. Objasniti ekstrakcije sistemom normalnih faza kod slabih organskih baza i
njihovih soli
10. Navesti pet faktora koji utiču na tečno – čvrstu ekstrakciju
11. Napisati i objasniti mehanizam raspodele dve lekovite supstance tečno-tečnom
ekstrakciom
12. Navesti tri faktora koji utiču na tečno – tečnu ekstrakciju
13. Navesti tri nepolarna nedisosujuća ekstraktanta kod tečno – tečne ekstrakcije
14. Napisati izraz za sistem normalnih faza kod tečno – tečne ekstrakcije
15. Napisati izraz za sistem reverznih faza kod tečno – tečne ekstrakcije
16. Objasniti ekstrakciju pomoću patrona
17. Navesti tri vrste ekstrakcije na čvrstoj podlozi
18. Navesti po dve vrste patrona prema punjenju i vrsti ekstrakcije
TITRACIJE I KOMPLEKSI
1. Objasniti princip kiselo – bazne titracije u nevodenoj sredini kada je rastvarač
sirćetna kiselina
2. Objasniti princip kiselo – bazne titracije u nevodenoj sredini kada je rastvarač
dimetilformamid
3. Navesti tri indikatora koji se koriste za titraciju u nevodenoj sredini
KOMPLEKSI
1. Objasniti kvalitativnu i kvantitativnu analizu lekova u obliku kompleksa
2. Napisati konstante disocijacije EDTA, konstante stabilnosti i uslovnu
konstantu stabilnosti EDTA
3. Napisati reakcije kompleksiranja EDTA sa indikatorom i navesti primer sa
eriohromcrnim T
4. Šta je koordinacioni broj kod kompleksa i od čega zavisi
5. Navesti vrste veza izmeñu liganda i metalnog jona
6. Navesti dve vrste liganada koje se koriste u kompleksometrijskoj titraciji
7. Napisati konstantu stabilnosti kompleksa
8. Navesti tri indikatora koji se koriste u kompleksometrijskoj titraciji
9. Napisati izraz i označiti rastvaranja slabih kiselina u amfiprotonskom
rastvaraču
10. Napisati izraz i označiti rastvaranja slabih baza u amfiprotonskom rastvaraču
11. Napisati primer za jedan amfiprotonski, protogeni i protofilni disosujući
rastvarač
12. Navesti tri konstante kod amfiprotonskih rastvarča
13. Napisati izraz za rastvaranje lekovite supstance - slabe baze u protofilnom
rastvaraču
14. Napisati izraz za rastvaranje lekovite supstance - slabe kiseline u protogenom
rastvaraču
15. Navesti tri indikatora koja se koriste za titraciju u nevodenoj sredini i objasniti
njihove osobine
16. Napisati izraz za konstantu autoprotolize (KS) amfiprotonskog rastvarača
17. Napisati tri grupe nedisosujućih rastvarača za nevodenu sredinu
18. Napisati rastvaranje lekovite supstance osobina slabe baze u sirćetnoj kiselini
19. Napisati rastvaranje lekovite supstance osobina slabe kiseline u sirćetnoj
kiselini
PENICILINI
1. Napisati opštu formulu penicilina i objasniti hemijske osobine
2. Napisati reakciju penicilina u baznoj sredini
3. Napisati reakciju penicilina sa živa(II)-hloridom
4. Napisati i objasniti odreñivanje penicilina potenciometrijskom titracijom
5. Napisati i objasniti jodometrijsko odreñivanje penicilina
6. Napisati reakciju penicilina sa hidroksilaminom i objasniti kvantitativnu
analizu
7. Napisati degradacione proizvode penicilina u kiseloj sredini
8. Napisati dokazne reakcije na penicilamin
9. Napisati dokazne reakcije na penicilaldehid
10. Napisati dokazne reakcije oksidacije i redukcije penicilina
11. Navesti tri načina za kvalitativnu analizu penicilina
12. Navesti dva načina odreñivanja penicilina
HLORAMFENIKOL
1. Napisati i objasniti reakciju grañenja diazonijum soli i kuplovanja kod
hloramfenikola
2. Napisati formulu hloramfenikola i označiti grupu koja je najoodgovornija za
apsorpciju u IR
3. Napisati i objasniti reakciju grañenja hidroksamskih kiselina i njihovih
kompleksa sa Fe(III)-jonima kod hloramfenikola
4. Napisati i objasniti reakciju nastajanja soli pseudonitro kiselina kod
hloramfenikola
5. Napisati i objasniti reakciju oksidativnog cepanja hloramfenikola u kiseloj
sredini
6. Napisati i objasniti reakciju grañenja kompleksa hloramfenikola sa
gvožñe(III)-jonima
7. Napisati tri moguće reakcije grañenja kompleksa hloramfenikola sa bakar(II)-
jonima
8. Navesti tri kvalitativne reakcije hloramfenikola
9. Napisati tri načina identifikacije hloramfenikola prema Ph. Eur.
10. Navesti oficinalne oblike hloramfenikola (soli, estre).
11. Navesti kvantitativne reakcije hloramfenikola
12. Da li se u kvantitativnu analizu hloramfenikola može primeniti polarimetrija i
kako
SULFONAMIDI
1. Objasniti hemijske osobine sulfonamida i napisati odgovarajuće rezonantne
strukture
2. Napisati opštu formulu sulfonamida i objasniti spektralne osobine
3.Napisati i objasniti dokaznu reakciju nastajanja diazonijum soli i kuplovanja kod
sulfonamida
4. Napisati dokaznu reakciju oksidativnog kuplovanja sulfonamida
5. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kondenzacije sulfonamida sa
ksanthidrolom
6. Napisati i objasniti dokaznu reakciju grañenja Šifovih baza kod sulfonamida
sa furfuralom
7. Napisati i objasniti reakciju identifikacije sulfonamida sa formaldehidom
8. Napisati i objasniti reakciju identifikacije sulfonamida sa p – dimetilamino
benzaldehidom
9. Napisati i objasniti kvantitativnu reakciju sulfonamida sa srebro-nitratom
10. Napisati i objasniti reakciju oksidacije sulfonamidske grupe u identifikaciji
sulfonamida
11. Napisati i objasniti dokaznu reakciju grañenja kompleksa sulfonamida
12. Napisati reakcije i objasniti nitritometrijsko odreñivanje sulfonamida
13. Objasniti odreñivanje sulfonamida titracijom u nevodenoj sredini
14. Napisati četiri metode za kvantitativnu analizu sulfonamida prema Ph. Eur.
15. Opisati postupak za odreñivanje tačke topljenja kod sulfonamida po Ph. Eur.
16. Koja dva farmaceutska preparata sulfonamida se nalaze u terapiji i u kojem
hemijskom obliku
17. Čiji hemijski derivati su sulfonamidi
18. Navesti tri dokazne reakcije na amino grupu sulfonamida
19. Navesti tri dokazne reakcije na sulfonamidsku grupu
20. Navesti tri oficinalna sulfonamida u obliku tableta
21. Navesti tri oficinalne metode za identifikaciju sulfonamida
TETRACIKLINI
1. Objasniti hemijske osobine tetraciklina na primeru tetraciklin-hlorida
2. Objasniti reakciju tetraciklina u kiseloj sredini i njenu primenu u analitici
tetraciklina
3. Objasniti reakciju tetraciklina u baznoj sredini i njenu primenu u analitici
tetraciklina
4. Napisati i objasniti dokaznu reakciju grañenja kompleksa tetraciklina pri
različitim pH vrednostima
5. Navesti tri vrste farmaceutskih preparata tetraciklina
6. Navesti tri kvalitativna ispitivanja tetraciklina prema Ph. Eur.
STREPTOMICIN
1. Napisati formulu streptomicina i označiti funkcionalne grupe na kojima se
zasnivaju dokazne reakcije
2. Napisati reakcije postepenog cepanja streptomicina u kiseloj sredini
3. Napisati i objasniti dokazne reakcije streptomicina na aldehidnu grupu
streptoze
4. Napisati i objasniti tri reakcije identifikacije na gvanidino grupu streptomicina
5. Napisati i objasniti maltol reakciju za dokazivanje streptomicina
6. Napisati i objasniti reakciju grañenja diazonijum soli kod streptomicina
7. Navesti tri reakcije za identifikaciju streptomicina prema Ph. Eur.
KORTIKOSTEROIDI
1. Napisati i objasniti dokaznu reakciju hidrokortizona sa 2, 4–dinitrofenil
hidrazinom u kiseloj sredini
2. Napisati i objasniti dokaznu reakciju hidrokortizona sa 2, 4–dinitrofenil
hidrazinom u baznoj sredini
3. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kortizona sa semikarbazidom
4. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kortizona sa tiosemikarbazidom
5. Napisati i objasniti reakciju prednizolona sa izonikotinhidrazidom
6. Napisati i objasniti dokaznu reakciju oksidacije kortikosteroida do 17–keto
steroida
7. Napisati i objasniti dokaznu reakciju 3- i 17– keto steroida u kiseloj i baznoj
sredini
8. Napisati i objasniti reakciju oksidacije 17α-hidroksikortikosteroida
(hidrokortizona)
9. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kortikosteroida sa
benzensulfonhidroksamskom kiselinom
10. Napisati i objasniti Porter – Silber-ovu reakciju kod kortikosteroida


Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Ispitna pitanja iz analitike lekova-septembar 2006.
« Reply #1 on: 07-12-2006, 09:28:40 »
11. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kortikosteroida sa tetrazolijum solima
12. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kortikosteroida sa bakar(II)–acetatom i
nastajanje hinoksalin derivata
13. Napisati tri oficinalna kvalitativna ispitivanja kortikosteroida
KARDIOTONICI
1. Napisati i objasniti kvantitativnu reakciju digitoksina u baznoj sredini
2. Navesti metodu i napisati i objasniti reakciju na kojoj se zasniva odreñivanje
kardiotoničnih heterozida
3. Napisati i objasniti Kedde-ovu dokaznu reakciju kod kardiotoničnih heterozida
4. Napisati i objasniti dokaznu reakciju za Legal-ov test kod kardiotoničnih
heterozida
5. Napisati dokaznu reakciju kardiotoničnih heterozida sa hidroksilaminom
6. Napisati dokaznu reakciju na digitoksozu sa Bial-ovim reagensom kod
kardiotoničnih heterozida
7. Napisati Liberman-ovu kolor dokaznu reakciju kod bufadienolida
8. Navesti tri načina za identifikaciju kardenolida prema Ph. Eur.
ANDROGENI I ESTROGENI
1. Napisati i objasniti dve dokazne reakcije na etinil grupu kod etisterona
2. Napisati dokaznu reakciju kod androgenih hormona sa hidroksilaminom
3. Navesti tri načina identifikacije androgenih hormona po Ph. Eur.
4. Napisati i objasniti hemijsku reakciju na kojoj se zasniva odreñivanje
etisterona potenciometrijskom titracijom
5. Napisati dokaznu reakciju etinilestradiola sa benzalkonijum-hloridom
6. Napisati dokaznu reakciju etinilestradiola sa gvožñe(III)-jonom
7. Napisati dokaznu reakciju estradiola sa diazonijum solima
8. Navesti tri načina za identifikaciju estradiolbenzoata prema Ph. Eur. V
LIPOSOLUBILNI VITAMINI
1. Napisati reakciju i objasniti način identifikacije vitamina A sa ptoluensulfonskom
kiselinom
2. Napisati i objasniti Carr - Price–ovu reakciju za identifikaciju vitamina A
3. U kojim fizičko-hemijskim metodama koristimo Carr – Price reakciju u
kvalitativno-kvantitativnoj analizi vitamina A i na koji način.
4. Da li se vitamin A može analizirati primenom UV spektrofotometrije i kako.
5. Navesti tri moguće savremene fizičko-hemijske i instrumentalne metode koje
se mogu primeniti u kvalitativno – kvantitativnoj analizi vitamina A.
6. Navesti tri načina za identifikaciju vitamina A
7. Navesti dva načina odreñivanja vitamina A prema Ph. Eur.
8. Navesti tri oficinalna oblika vitamina A
9. Napisati reakciju identifikacije vitamina D koja služi za odreñivanje tačke
topljenja
10. Napisati i objasniti Carr – Price-ovu identifikacionu reakciju kod vitamina D
11. Napisati i objasniti reakciju identifikacije vitamina D sa sumpornom kiselinom
12. Navesti tri oficinalna kvalitativna ispitivanja vitamina D
13. Navesti dve funkcionalne grupe vitamina D koje su značajne u njegovoj
analitici
14. Zašto vitamin D ima karakterističan IR spektar
15. Koji je oficinalan način odreñivanaja vitamina D
16. Na koju supstancu se izvodi test čistoće u preparatima vitamina D. Napisati i
objasniti odgovarajuću reakciju.
17. Napisati i objasniti reakciju identifikacije vitamina E sa azotnom kiselinom i
fenilendiaminom
18. Napisati i objasniti reakciju identifikacije vitamina E sa gvožñe(III)-hloridom
u kiseloj sredini
19. Navesti tri metode za kvalitativno ispitivanje vitamina E prema Ph. Eur.
20. Navesti dve oficinalne metode za odreñivanje vitamina E
21. Navesti reagense za ispitivanje vitamina E TLC metodom i napisati
odgovarajuću reakciju.
HIDROSOLUBILNI VITAMINI
1. Napisati i objasniti dokaznu reakciju vitamina C sa Tilmans-ovim reagensom
2. Napisati i objasniti reakciju Turnbul-ov plavo za identifikaciju vitamina C
3. Napisati dokazne reakcije vitamina C sa bakar(II)-sulfatom i gvožñe(II)-
sulfatom
4. Napisati dokaznu reakciju vitamina C sa metilensko-plavim
5. Napisati dokaznu reakciju vitamina C sa srebro-nitratom
6. Napisati i objasniti Felling-ovu reakciju za dokazivanje vitamina C
7. Napisati reakciju dehidroaskorbinske kiseline sa 2, 4–dinitrofenilhidrazinom
8. Napisati i objasniti reakciju za odreñivanje vitamina C sa cerijum(IV)-
sulfatom
9. Napisati i objasniti Tiohrom reakciju u prisustvu natrijum-hidrogensulfita za
identifikaciju vitamina B1
10. Napisati i objasniti reakciju nastajanja lumiflavina i lumihroma u identifikaciji
vitamina B2
11. Navesti tri načina identifikacije vitamina B2 prema Ph. Eur.
12. Napisati reakciju identifikacije vitamina B6 sa 2, 6 - dihlorhinonhlorimid
(Gibbs-ov reagens) i objasniti specifičnost reakcije
13. Napisati dokaznu reakciju kuplovanja vitamina B6 sa diazonijum solima
14. Napisati i objasniti dokaznu reakciju vitamina B6 sa pdimetilaminobenzaldehidom
15. Napisati i objasniti identifikaciju folne kiseline sa bakar(II)-jonom
16. Napisati reakciju za identifikaciju folne kiseline sa cinkom u kiseloj sredini i
odgovarajuću reakciju diazotacije
17. Navesti četiri načina identifikacije vitamina C prema Ph. Eur.
18. Navesti tri reakcije vitamina C za kvantitativnu analizu
19. Navesti dve vrste titracija za kvantitativnu analizu vitamina B1
20. Navesti oficinalnu metodu za kvantitativnu analizu vitamina B2 prema Ph.
Eur.
21. Navesti tri oficinalna načina za identifikaciju vitamina B6 prema Ph. Eur.
22. Navesti tri načina identifikacije folne kiseline prema Ph. Eur.
23. Navesti dva načina kvantitativne analize folne kiseline
ALKALOIDI
1. Navesti opšte reakcije za identifikaciju alkaloida
2. Navesti i objasniti poluspecifične reakcije alkaloida
3. Da li se temperatura topljenja može koristiti u identifikaciji alkaloida. Navesti
razloge nepouzdanosti.
4. Navesti tri zajedničke osobine svih alkaloida značajne za njihovu analitiku
5. Obasniti ekstrakciju alkaloida pomoću rastvarača
6. Navesti tri značajne osobine atropina koje se koriste u analitici
7. Napisati i objasniti Vitalijevu reakciju za identifikaciju atropina
8. Da li je Vitalijeva reakcija specifična za atropin
9. Šta je uslov u strukturi atropina da bi Vitalijeva reakcija bila pozitivna
10. Napisati proizvod atropina koji nastaje u jače kiseloj sredini
11. Da li se IR spektri mogu koristiti u identifikaciji atropina i navesti
karakterističnu grupu koja će imati intenzivnu IR apsorpciju
12. Napisati i objasniti dokaznu reakciju atropina koja se zasniva na hidrolitičkom
cepanju estra i oksidaciji
13. Napisati i objasniti dokaznu reakciju atropina sa pdimetilaminobenzaldehidom
14. Napisati i objasniti odreñivanje sadržaja atropina u farmaceutskim preparatima
15. Navesti tri načina za kvalitativnu analizu kokaina
16. Napisati reakciju identifikacije kokaina zasnovanu na degradaciji estra
17. Napisati reakciju identifikacije kokaina sa kalijum permanganatom
18. Da li kokain ima apsorpcione osobine i navesti spektrofotometrijske oblasti u
kojima ima karakteristične maksimume.
19. Napisati i objasniti reakciju Talejohinske probe za identifikaciju hinina i
hinidina
20. Navesti uslov za pozitivnu Talejohinsku probu kod hinina.
21. Napisati i objasniti mehanizam titracije u nevodenoj sredini na primeru hinin
hlorida
22. Navesti dve oficinalne reakcije identifikacije hinina i hinidina
23. Navesti dva načina razlikovanja hinina i hinidina
24. Napisati i objasniti dokaznu reakciju morfina u kojoj nastaje apomorfin
25. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kuplovanja morfina sa diazonijum solima
26. Napisati i objasniti dokaznu reakciju morfina sa kalijumheksacianoferatom(
III) i gvožñe(III)-hloridom
27. Napisati i objasniti dokazne reakcije morfina sa koncentrovanom azotnom
kiselinom i reakciju kondenzacije sa formaldehidom
28. Napisati i objasniti reakciju odreñivanja morfin-hlorida titracijom u nevodenoj
sredini
29. Navesti tri rastvarača u kojima morfin ima karakterističnu apsorpciju kao i
oblast apsorpcije
30. Napisati i objasniti Coralyn reakciju za identifikaciju papaverina
31. Napisati i objasniti reakciju sulfonovanja i nitrovanja za identifikaciju
papaverina
32. Koje tri fizičko-hemijske metode možemo upotrebiti u identifikaciji
papaverina
33. Napisati i objasniti dokaznu reakciju efedrina sa bakar(II)-jonom u baznoj
sredini (Chen – Kao reakcija)
34. Koja su dva načina razlikovanja (-) enantiomera efedrina od racemata
35. Kako se mogu meñusobno razlikovati racemski parovi ertro- i treo efedrina
36. Navesti i objasniti dokaznu reakciju efedrina sa kalijum-permanganatom i
napisati odgovarajuću reakciju Šifovih baza
37. Koji reagens koristimo u detekciji mrlje efedrina kod TLC identifikacije
38. Napisati i objasniti dokaznu reakciju pilokarpina sa vodonik-peroksidom i
kalijum-dihromatom
39. Napisati i objasniti dokaznu reakciju pilokarpona sa živa(II)-hloridom
40. Napisati i objasniti dokaznu reakciju pilokarpina sa hidroksilaminom
41. Navesti način razlikovanja pilokarpina i izopilokarpina
42. Navesti dva oficinalna načina odreñivanja sadržaja pilokarpina
43. Navesti četiri reakcije za identifikaciju morfina
44. Navesti tri reakcije za identifikaciju papaverina
45. Navesti tri reakcije za identifikaciju efedrina
46. Navesti tri reakcije za identifikaciju efedrina prema Ph. Eur.
47. Navesti tri reakcije za dokazivanje pilokarpina
48. Navesti tri oficinalna ispitivanja za identifikaciju pilokarpina prema Ph. Eur.
NEORGANSKI DEO
1. Kakav terapijski efekat imaju jedinjenja aluminijuma
2. Kako se odreñuje aluminijum u Liquor Burowi
3. Navesti tri oficinalna jedinjenja aluminijuma koja deluju kao adstrigensi
(antiseptici)
4. Navesti tri oficinalna jedinjenja aluminijuma koja deluju kao antacidi
(adsorbensi)
5. Kako se odreñuje aluminijum u aluminijum(III)-sulfatu i zašto
6. Napisati i objasniti dokaznu reakciju aluminijuma sa slabom i jakom bazom
7. Napisati dve dokazne reakcije acetata u Liquor Burowi
8. Napisati dokazne reakcije za aluminijum(III)-hlorid
9. Napisati kompleks aluminijuma sa EDTA i označiti hemijske veze
10. Napisati i objasniti identifikacione reakcije aluminijum(III)-sulfata
11. Napisati i objasniti dve dokazne reakcije za kalijum u aluminijum-kalijumsulfat
12. Napisati i objasniti reakcije Tenard-ove probe
13. Objasniti ispitivanje aluminijum(III)-hlorida na kvalitet antacida
14. Napisati i objasniti dokaznu reakciju alkalnog topljenja na primeru kaolina
15. Napisati dokazne reakcije na aluminijum(III)-fosfat
16. Navesti dva oficinalna jedinjenja bora i njihovo delovanje
17. Navesti dva načina identifikacije borne kiseline
18. Napisati i objasniti dokaznu reakciju borne kiseline sa etanolom
19. Objasniti odreñivanje borne kiseline i napisati odgovarajuću reakciju
20. Kako deluju u terapiji rastvorna, a kako nerastvorna jedinjenja magnezijuma
21. Navesti tri oficinalna jedinjenja magnezijuma koja deluju kao antacidi
22. Navesti dva oficinalna jedinjenja magnezijuma koja deluju kao laksansi
23. Napisati i objasniti tri dokazne reakcije za magnezijum(II)-hlorid
24. Napisati i objasniti odreñivanje magnezijum(II)-jona u magnezijum(II)-hloridu
25. Napisati i objasniti reakcije identifikacije za magnezijum(II)-sulfat
26. Napisati i objasniti dokaznu reakciju za perokside u magnezijum-peroksidu
27. Napisati reakciju i objasniti način odreñivanja magnezijum(II)-peroksida
28. Napisati i objasniti reakciju identifikacije talka
29. Navesti pet oficinalnih jedinjenja kalcijuma i njihovu upotrebu u terapiji
30. Kako se odreñuje kalcijum-pantotenat
31. Kako se odreñuje kalcijum-glukonat
32. Napisati reakcije i objasniti identifikaciju kalcijum(II)-bromida
33. Napisati reakcije i objasniti identifikaciju kalcijum(II)-hlorida
34. Napisati i objasniti reakcije identifikacije kalcijum(II)-fosfata
35. Napisati i objasniti reakcije identifikacije za kalcijum(II)-glukonat
36. Napisati i objasniti reakciju za identifikaciju barijum(II)-sulfata
37. Napisati tri oficinalna jedinjenja bizmuta i objasniti njihovu ulogu u terapiji
38. Napisati i objasniti tri eakcije identifikacije za bizmut-subnitrat
39. Napisati i objasniti tri reakcije identifikacije za bizmut-subkarbonat
40. Navesti tri načina za ispitivanje prisustva vode u farmaceutskim sirovinama i
preparatima
41. Navesti tri načina za odreñivanje sadržaja vode u farmaceutskim sirovinama i
preparatima
42. Navesti dva oficinalna oblika vode
43. Objasniti prolaznu tvrdoću vode i način njenog uklanjanja i odreñivanja
44. Objasniti stalnu tvrdoću vode i način njenog uklanjanja i odreñivanja
45. Napisati i objasniti način odreñivanja sadržaja vode u farmaceutskim
preparatima Carl – Fisher-ovom metodom
46. Napisati dva načina identifikacije vodonik-peroksida
47. Napisati reakciju na kojoj se zasniva odreñivanje vodonik-peroksida
48. Navesti četiri oficinalna preparata joda
49. Navesti tri načina identifikacije joda
50. Napsati reakciju na kojoj se zasniva odreñivanje joda u farmaceutskim
preparatima
51. Napisati sve reakcije identifikacije koje daje tinktura joda
52. Navesti dva oficinalna jedinjenja cinka i njihovu upotrebu u terapiji
53. Napisati i objasniti identifikaciju cinka u cink-oksidu
54. Navesti tri oficinalna jedinjenja žive i njihovu upotrebu u terapiji
55. Napisati i objasniti dva načina identifikacije žive u oficinalnim preparatima

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana