Portal farmaceuta

Nauka => Dijetetika => Topic started by: Bred on 18-10-2008, 18:27:35

Title: Namirnice koje skraćuju život
Post by: Bred on 18-10-2008, 18:27:35
 Kad bismo iz ishrane izostavili, ili drastično smanjili, unos šećera, belog brašna i margarina, neuporedivo manje bismo patili od srčanih i malignih bolesti i čestih infekcija

Prof. dr Branko Jakovljević

Dok smo zdravi razmišljamo o svemu osim o zdravlju, a kada se razbolimo tragamo za „čarobnim” lekom koji bi nas odmah izlečio. Međutim, kada se bolest ispolji, ona je u organizmu već napravila štetu koju često ni najsavremenija terapija ne može da popravi. To je i razlog što 57 odsto ljudi u Srbiji umire od bolesti srca i krvotoka, a 19 odsto od malignih bolesti.

Nastanak ovih oboljenja može se sprečiti promenom loših navika u ishrani, zbog kojih nastaju povećane količine masnoća, šećera i insulina u krvi, hipertenzija i gojaznost. Svi ovi činioci bezbolno napadaju organizam i tiho pletu „metabolički milje” koji pogoduje nastanku bolesti. Upravo zato je pravilna i redovna ishrana preventivna terapija ne samo za pomenute, već i druge bolesti koje nisu smrtonosne, ali smanjuju naše radne sposobnosti i kvalitet života.

Za mnoge od nas, međutim, velika je dilema šta je pravilna ishrana, jer o tome stalno dobijamo različite, često i suprotne informacije.

Nedoumicu izazivaju i različita mišljenja o tome da li pojedine namirnice sadrže dovoljno minerala i vitamina za naše svakodnevne potrebe, ili ih treba uzimati i u preparatima. Odgovor na ova pitanja potražili smo od prof. dr Branka Jakovljevića, specijaliste za ishranu zdravih i bolesnih ljudi u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Uz meso ne ide skrob

Loše navike se stiču već u detinjstvu
– Najveća greška u našoj ishrani, koja direktno ugrožava zdravlje, jeste prekomerni unos ugljenih hidrata. Namirnice bogate ovim sastojcima su šećer i belo brašno, grickalice, čips, keks, kolači, čokolada, slatkiši, pite, testa i razni pekarski proizvodi. U poslednjih pedeset godina, od kada su šećer i belo brašno počeli da se koriste u ogromnoj količini, dramatično je povećan broj obolelih od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Antropološka istraživanja su pokazala da Eskimi, dok su se hranili masnom ribom, nisu imali nijednog obolelog od infarkta, malignih tumora, dijabetesa, čak ni karijesa! Od ovih bolesti su počeli da boluju tek kada su počeli da koriste namirnice bogate šećerima – kaže naš sagovornik.

On navodi da su i tehnološki modifikovane namirnice u modernoj prehrambenoj industriji većinom vrlo štetne po zdravlje. Jedna od njih je i margarin, koji se koristi u velikim količinama u proizvodnji keksa i slatkiša, a u pekarama za proizvodnju peciva. Ova masnoća se uglavnom dobija hidrogenizacijom biljnih ulja kojim se stvara poseban oblik mono-nezasićenih masnih kiselina. Zbog geometrijske sličnosti sa molekulima zasićenih masnih kiselina one se talože na zidovima krvnih sudova i predstavljaju veliki rizik za razvoj ateroskleroze.

Doktor Jakovljević savetuje svima koji žele da sačuvaju zdravlje da odmah počnu sa korekcijom loših navika u ishrani. Zdrava hrana nije skupa, brzo se priprema, zasićuje, daje snagu, čuva nas od infekcija i drugih bolesti. Kilogram haringe, recimo, košta samo 110 dinara. Priprema se za 20 minuta u pećnici na 200 stepeni. Miris ribe se može ublažiti sokom od limuna, belim lukom i začinskim biljem. Na isti način se mogu pripremiti i druge vrste riba. Dodatak uz ribu je povrće - blitva, kelj, prokelj, brokuli, karfiol – koje se priprema na pari pet do šest minuta. Uz obrok se može uzimati i integralni hleb.

Zašto riba ima prioritet u odnosu na meso? Po rečima dr Jakovljevića masnoće iz riba imaju snagu leka, čuvaju krvne sudove i obezbeđuju našem mozgu potrebne sastojke za normalno funkcionisanje. Deca koja uzimaju riblje ulje imaju bolje pamćenje, psihički su stabilnija i postižu bolji uspeh u školi. Osim toga, ove masnoće imaju snažno protivzapaljensko dejstvo, a kada se uzimaju nekoliko meseci u većim količinama pomažu i kod reumatoidnog artritisa. Polinezasićene masne kiseline nalaze se i u pojedinim namirnicama biljnog porekla kao što su orasi, semenke bundeve, zeleno lisnato povrće i tofu sir, ali nisu prava zamena za riblje masnoće.

Osim ribe, koja bi trebalo da bude glavni izvor životinjskih proteina i masnoća, mogu se uzimati piletina, ćuretina i junetina. Uz meso uvek treba uzimati povrće koje ne sadrži skrob.

Ograničiti i voće

Druga velika zabluda je da se voće može uzimati u neograničenim količinama, navodi dr Jakovljević. Voće jeste dobar izvor vitamina, minerala i dijetnih vlakana, ali je bogato i prostim šećerima. Ako ga jedemo previše, unosimo i veliku količinu šećera, pa ga treba ograničiti na 400 do 600 g dnevno.

I sva gazirana pića, kao i kupovni voćni sokovi, imaju visok sadržaj šećera, čak i oni na kojima piše da su „bez šećera”. Sokovi su daleko siromašniji vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima nego voće. U većim količinama mogu da utiču na pojavu gojaznosti i dijabetesa.

– Savremena proizvodnja hrane, koja podrazumeva upotrebu hemijskog đubriva, pesticida, aditiva i konzervansa, značajno smanjuju biološku vrednost namirnica. Pre nego što stigne do nas, hrana prolazi kroz niz postupaka kao što su zamrzavanje i odleđivanje, dugotrajno čuvanje, sušenje, seckanje i kuvanje, što sve dodatno smanjuje količinu vitamina i minerala u njoj. To se može korigovati upotrebom vitaminsko-mineralnih suplemenata, a neki od njih mogu da poboljšaju odbranu organizma. Za imunitet su posebno značajni vitamini A, Ce i E i minerali cink, selen, gvožđe i bakar.

Preparati vitamina Ce i A se mogu koristiti i preventivno za sprečavanje infekcija ili ublažavanje prehlade. Međutim, treba biti vrlo oprezan pri korišćenju vitamina A, D, E i K u dozama većim od onih koje preporučuje lekar. Pušači ne bi smeli da uzimaju vitamin A u većim dozama, jer kod njih može biti dodatni faktor rizika za nastanak karcinoma pluća. Trudnice, dojilje i deca pre upotrebe suplemenata morali bi da se konsultuju sa lekarom.

Sve što pojedemo utiče na naš organizam. Zbog toga zdrave navike u ishrani treba negovati još kod dece, dokrazvijaju ukus, ne zbog gojaznosti kao takve, već zbog očuvanja zdravlja. Samo promenama loših navika u ishrani životni vek u Srbiji mogao bi da se produži za 10 do 15 godina, tvrdi doktor Jakovljević.

Vera Bošković

politika.rs