Portal farmaceuta

Forum obavestenja => Stare teme => Ekonomija => Topic started by: Bred on 27-07-2007, 17:54:41

Title: Život sa 7.000 dinara mesečno
Post by: Bred on 27-07-2007, 17:54:41
Autor: G. Svilar, M. Janković, R. Marković | 27.07.2007 - 08:56



Svaki dan kupuje hleb, mleko i kafu, bez čega ne može. Zora Borović (80) iz sela pored Sombora, s penzijom od 6.300 dinara teško sastavlja kraj s krajem i tek ponekad može da priušti slatkiše i sok. Ipak, kako kaže, nekako se snalazi, jer joj pomaže ćerka koja joj nabavlja lekove, sredstva za higijenu i uvek joj ostavi neki dinar.
- Nekako preživljavam, ali uvek mislim da ima nekog kome je i gore. Penziju dobijam u dva dela, po 3.150 dinara. Živim na selu i gajim kokoške, pa na stolu uvek imam meso i jaja. Ipak nisam nesrećna zbog male penzije, jer sam dočekala penziju i doživela da imam unuke. Najteže mi je to što njima ne mogu više da pružim - priča baka Zora, koja ima dvanaest godina radnog staža, ali je zbog problema s nogom otišla u invalidsku penziju.
Zora je samo jedna 118.340 penzionera u Srbiji koji mesečno primaju manje od 7.587 dinara, to jest manje od 93 evra. Kako žive i kako se snalaze, znaju samo oni.

Moraju da rade pod stare dane
Slobodanka Kostić (60) iz Beograda radila je u „Gradskoj čistoći“ i penzionisala se pre dve godine. Njena penzija je samo 10.000 dinara, a, kako kaže, ni plata joj nije bila velika - poslednjih godina je mesečno primala 6.000 dinara.
- Srećom, nisam živela od plate, kao što ni sada ne živim od penzije. Već dugo radim privatno, kao kućna pomoćnica. Imam verne mušterije, kod nekih čistim već decenijama. Plaćam struju i lekove od penzije, a od privatnog posla se hranim. Muž mi je invalid prve kategorije, i zbog astme se penzionisao pre deset godina. Njegova penzija je 15.000 dinara. Ipak, zahvaljujući mom poslu, živimo koliko-toliko normalno. Za hranu nam je dnevno potrebno oko 500 dinara, i da nije mog posla, teško da bismo preživeli - kaže Slobodanka.
Njena sestra Radmila (64) ima još manju penziju, samo 7.000 dinara. Svoj radni vek provela je pevajući po restoranima i srećna je što uopšte ima penziju, jer u njenoj profesiji retko koji poslodavac uplaćuje doprinose. Kada se penzionisala, morala je da se hrani u narodnoj kuhinji. Sada živi u Belgiji kod ćerke. Radmilin problem je rešen, ali mnogi nisu bili te sreće.

Loš zakon
Glavni razlog zbog kojeg su penzije u Srbiji tako male, prema mišljenju Milana Nenadića, predsednika Saveza penzionera Vojvodine, nalazi se u čestim izmenama Zakona o penzijama, a naročito u delu kojim se reguliše usklađivanje penzija.
- Svaki novi zakon donosio je sve nepovoljnija rešenja u indeksaciji penzionerskih primanja. Naročito je teško postalo od početka 2006. kada je napuštena takozvana švajcarska formula i od kada naša primanja sve više zavise od troškova života, a sve manje od zarada zaposlenih - kaže za „Blic“ Nenadić.
Zbog takvih rešenja, penzionerske prinadležnosti sve više zaostaju za platama. Tako je prosečna penzija u junu iznosila samo 53,2 odsto neto plate, ili 39 odsto bruto zarade. A prema procenama Saveza penzionera, prosečne penzije za celu ovu godinu iznosiće samo 53 odsto neto plate. Zato će, navodi naš sagovornik, od 1. januara, shodno slovu zakona, morati da usledi vanredno usklađivanje penzija, verovatno za 6,5 do sedam odsto kako bi se one vratile na nivo od 60 odsto prosečne plate kako propisuje zakon.
Od sledeće godine, tačnije od aprila, podseća Nenadić, ako se zakon u međuvremenu ne promeni, sledi još nepovoljnije usklađivanje: samo 12,5 odsto sa zaradama, a čak 87,5 odsto sa troškovima života.
- To se mora preduprediti. Mi smo nadležne već upozorili na to da se zakon pod hitno mora promeniti. Kada je formirana nova vlada, bilo je najava da će se na tome raditi. Međutim, sada se o tome manje govori. Na tome bi trebalo brzo da počne da se radi, jer se na jesen priprema budžet za sledeću godinu, a u njega treba ukalkulisati i pare za penzije - tvrdi Nenadić. Kako je on objasnio, ne sme ni da pomisli kakva će penzionerska primanja biti od 2009. kada, prema još važećem zakonu, treba da startuje usklađivanje samo sa troškovima života.
Srbija, ocenjuje on, ipak nije toliko siromašna da ne možemo obezbediti iole pristojan život za penzionere koji su celog radnog veka izdvajali novac za primanja u starosti.

Najstarijima nema ko da pomogne
Svakom četvrtom stanovniku u Srbiji koji živi sam, a stariji je od 70 godina, nema ko da pomogne u kući. To su rezultati istraživanja koje je sprovela socijalno-humanitarna organizacija „Snaga prijateljstva - Amiti“. Istraživanje je pokazalo da je taj vid pomoći organizovan u manje od polovine opština u Srbiji i dostupan je samo za 4.000 ljudi.
Mnogo starih preživljava s manje od 6.500 dinara mesečno. Jedna od njih ima 91 godinu. Gotovo je slepa i slabo čuje, godinama teško hoda. Živi kao podstanar, u kućici bez kupatila. Nikada se nije udavala, nema dece ni rodbine, ima samo mačku. Kada plati komunalije, mesečno joj ostaje 1.000 dinara za hranu. Kaže da kuva tri puta nedeljno.
Ona je jedna od 300.000 starih u Srbiji kojima treba pomoć drugih da bi mogli da živi u svojoj kući. Gerontodomaćica, koje povremeno obilaze stare, nema dovoljno.
 


Tužna statistika
Broj penzionera  / visina penzije (u dinarima)
186.789  /između 12.000 i 14.000
179.670  /između 14.000 i 18.000
118.340  /manje od 7.587
50.230   /  7.587
89     /između 66.187 i 70.323
9  /više od 70.323

blic
Title: Odg: Život sa 7.000 dinara mesečno
Post by: pig_am_am on 27-07-2007, 19:16:02
e... a bice i ljudi koji nece primati nista...
Title: Odg: Život sa 7.000 dinara mesečno
Post by: jecapereca on 28-07-2007, 16:26:24
Umetnost je preziveti sa 7000 mesecno.
Tuzno ali to je nasa stvarnost.Vecini tih ljudi pomazu deca koliko toliko s'obzirom da i ta deca nemaju neke plate.Medjutim ima i onih koji nemaju nikoga da im pomogne.
Title: Odg: Život sa 7.000 dinara mesečno
Post by: dirigent on 30-07-2007, 17:12:24
      E ljudi uplacujte privatno osiguranje kod Wienera ili Gravea od penzija i drzavnih doprinosa nece biti nista vec za dvadesetak godina!

      Da se ne reklamiram , ali mozete se obavestiti kod mene i mojih prijatelja o tome.

      Uzgred povecanje broja privatnih osiguranja su uslov za ulazak u evropsku uniju...
Title: Odg: Život sa 7.000 dinara mesečno
Post by: pig_am_am on 30-07-2007, 17:40:40
e... cekaj da se zaposlimo... ko ce sad misliti o penziji.  :K
Title: Odg: Život sa 7.000 dinara mesečno
Post by: dirigent on 30-07-2007, 17:52:30
tipican srpski odgovor i vrlo poucan... Bice kasno ... ali vise necu da razglabam o tome.
Title: Odg: Život sa 7.000 dinara mesečno
Post by: pig_am_am on 30-07-2007, 17:57:52
tipican srpski odgovor i vrlo poucan... Bice kasno ... ali vise necu da razglabam o tome.
pa dirigentu!
nikad nista nije kasno. kako ja da uplacujem penziju kad ni fakultet nisam zavrsila? cekaj da platim fakultet. do penzije ko ziv ko mrtav.
Title: Odg: Život sa 7.000 dinara mesečno
Post by: Bred on 30-07-2007, 21:20:17
ne, ono sto je za mene tragedija jeste da se svakom od nas moze desiti da radimo ko mazge 35-40 god i da nakon svih tih godina spadnemo na to da prezivljavamo sa 7000din. :wall: mislite o tome :wink: i o ovome sto kaze dirigent :wink:
Title: Odg: Život sa 7.000 dinara mesečno
Post by: mikele on 31-07-2007, 10:27:16
Приватна осигурања су закон,само што се поставља питање колико нас ће бити у могућности да уплаћује себи то.
Рецимо ако човек ради у државној фирми или у неком јавном предузећу,како може да уплаћује приватно осигурање?И да ли уопште постоји могућност за то јер глупо би било дуплирати осигурање,тј плаћати и држави и приватницима. :hmm
Ако неко зна,нека напише.
Title: Odg: Život sa 7.000 dinara mesečno
Post by: pig_am_am on 31-07-2007, 10:57:44
...ili recimo da ti na to osiguranje ode vise od pola plate?
a inace,ja mislim da mi necemo dobijati ni tih 7000.