posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Akademci nemotivisani za intelektualni rad  (Read 4374 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Akademci nemotivisani za intelektualni rad
« on: 04-10-2008, 13:50:53 »

nastavak sa naslovne ...

VAŽAN NOVAC, NE STUDIJE

Pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Aleksandar Lipkovski kaže za Danas da su socijalni razlozi glavni „krivac“ dugog studiranja.

- Jedan od razloga koji se najčešće pominje u reformi nastavnih planova i načina studiranja jeste težina studija ali su, po mom mišljenju, socijalni razlozi mnogo važniji. Težnja da obuhvatimo što više studenata, dovodi na studije i one koji u principu i ne treba da studiraju. To je mač sa dve oštrice, jer stalno težimo da obuhvat populacije bude što veći jer su, navodno, to trendovi, a nemamo gde tu populaciju da zaposlimo. Treba biti realističan. Na studije treba i može da ide onaj ko hoće i ko može da studira. Motivacija studenata je vrlo slaba, veliki broj nonšalantno pristupa studijama, što je proizvod ukupnog stanja u društvu, krize morala i sistema vrednosti. Studenti nisu motivisani da se bave intelektualnim radom. Ako imate situaciju da čovek može da zaradi velike pare, a da nema nikakvu školu, zašto bi onda većina populacije bila zaintersovana za kvalitet studiranja - kaže Lipkovski.

PROGRAME USKLADITI S POTREBAMA

Da je dužina trajanja studija odraz ukupne društvene situacije u našoj zemlji slaže se i dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Dušan Mitić. Komentarišući podatak da je taj fakultet na dnu lestvice po broju studenata koji u roku okončaju studije, on za Danas navodi da je reč o generacijama koje dolaze iz sistema školstva u kome su gubli nastavu zbog štrajkova, a kada se tome doda nastavni program iz srednje škole i navike u učenju, rezultat je očekivano loš. On smatra da reforma visokog obrazovanja dovodi akademce u situaciju da će morati efikasnije da studiraju.

Pomoćnik ministra Aleksandar Lipkovski ne očekuje da će se dužina studiranja smanjiti zbog novih nastavnih programa, već kaže da se mora promeniti status obrazovanja u društvu. Prema njegovim rečima, popuštanje u nastavnim programima može da poveća prolaznost ali će smanjiti kvalitet što, kako kaže, nije ono što želimo.

- Ako država želi da popravi situaciju u visokom obrazovanju, mora da počne od osnovnog obrazovanja i s druge strane od zapošljavanja. Na Medicinskom fakultetu, na primer, ima višak diplomiranih studenata koji nemaju gde da se zaposle, a reč je o fakultetu sa vrlo kvalitetnim programom i sposobnim stučnjacima - kaže Lipkovski.

Dekani Medicinskog i Fakulteta za fizičku hemiju Bogdan Đuričić i Slavko Mentus se slažu da bi studijske programe trebalo prilagoditi mogućnostima studenata.

- Produženo studiranje je posledica prenošenja ispita. Student treba da za jednu godinu ovlada znanjem koje je predviđeno, da položi ispit i da u sledećoj godini sluša ispite koji su predviđeni za tu godinu. Svaka druga varijanta vodi razvlačenju studija i efektu da niko ne završava fakultet u roku. Moguće je završiti studije u roku, ali to zahteva žestok rad i veće angažovanje studenata - smatra Đuričić.

Danas


Offline mimil

  • Redovan clan
  • *
  • Posts: 155
  • Gender: Female
Odg: Akademci nemotivisani za intelektualni rad
« Reply #1 on: 04-10-2008, 16:49:03 »
osecam se apsolutno nemotivisanom, ali da me neko pita za razlog... nesto mi se cini da nisu u pitanju ovi moralni i materijalni razlozi  :hmm

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Akademci nemotivisani za intelektualni rad
« Reply #2 on: 12-10-2008, 15:43:43 »
Samo jedan student diplomirao u roku
Autor: Slavica Tuvić | blic

Na beogradskom Fakultetu za fizičku kulturu (DIF) u prošloj školskoj godini diplomiralo je 106 studenata, od toga samo jedan završio je studije u roku. Inače, prosek studiranja na većini fakulteta Beogradskog univerziteta je oko osam godina. Sve je više „večitih studenata“ koji osnovne studije završavaju u kasnim tridesetim.

Loša ekonomska situacija, nizak životni standard studenata, nemogućnost zapošljavanja posle studija – samo su neki od razloga kojima se pravdaju loši rezultati. Analize trajanja studija koje su pojedini fakultetu dostavili Rektoratu Univerziteta u Beogradu pokazuju da je studije tokom 2006–2007. godine završilo 9.123 studenta, od tog broja samo 13 odsto je studije završilo u roku. Od 106 akademaca koji su dobili diplome na DIF- u, samo je jedan student završio studije u roku.


– Sve što nam se dešavalo proteklih godina, celokupna društveno-ekonomska situacija, sve je to uticalo na uspeh u radu studenata. Veliki broj još tokom studija radi u struci, kao fitnes treneri, to je naravno dobro za njih zbog zapošljavanja, ali ih usporava u studiranju. Osim toga, trećina naših studenata su kategorisani sportisti, što ih dodatno odvlači od fakulteta – kaže za „Blic nedelje“ dekan DIF-a Dušan Mitić.
On kaže da mnogo bolji uspeh od prethodnih generacija imaju studenti koji su prošle godine po novom programu (Bolonji) upisali studije.
– Od 160 studenata koji su na budžetu, 134 je dalo uslov, i još 48 samo­finansirajućih je steklo uslov da pređe na budžet. To je veliki uspeh. Dok, recimo, generacija pre njih, koja sada prelazi s druge na treću godinu, koja takođe nastavu pohađa po novom programu, ima očajne rezultate. Svega sedam njih je dalo čist uslov od 60 bodova. Nizak kriterijum ih je destimulisao, tako da je mnogo njih odustalo unapred. Mislim da će ih ekonomski udar, plaćanje svakog prenetog ispita, naterati da budu disciplinovaniji – dodaje Mitić.
Za razliku od DIF-a, Stomatološkog fakulteta, Šumarskog, Pravnog, Matematičkog, mnogo brže studije završavaju studenti na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kao i na Fakultetu za fizičku hemiju.
Slavko Mentus, dekan Fakulteta za fizičku hemiju, kao razlog uspeha studenata ove ustanove navodi što se svake godine upisuje mali broj entuzijasta koji zaista žele da studiraju.
– Mi smo relativno mali fakultet, sa jednostavnom strukturom programa i malim brojem studenata. Mi već tradicionalno radimo kako Bolonja zahteva, a to je mentorski sistem rada, eksperimentalne vežbe na kojima se utvrđuje gradivo, seminari. Svake godine se upisuje malo studenata, odnosno samo entuzijasti koji to žele i vole, tako da i profesori mogu da im se posvete – priča Mentus, i dodaje da je problem većine fakulteta u tome što se već godinama upisuje ogroman broj ljudi, a među njima ima dosta onih koje studije ne zanimaju.
Na pojedinim fakultetima već su stasale prve generacije studenata koje završavaju fakultete po Bolonjskoj deklaraciji, a da se ne mogu pohvaliti nekim posebnim rezultatima.
– Moje lično mišljenje je da nije dovoljan samo zakon da bi Bolonja zaživela. Moraju proći godine i godine da bi jedan novi način rada zaživeo, odnosno kada ode stari i dođe novi kadar na fakultete – zaključuje Mentus.

Potrošili pet i po hiljada godina na studiranje
Istraživanja na Ekonomskom fakultetu pokazala su da je 2003. na ovom fakultetu diplomiralo 762 studenta, od toga 50 akademaca je studiralo duže od 10 godina, a šest duže od 1. Kada se saberu sve godine studiranja, ova 762 studenta su duže studirala oko 2.000 godina. Odnosno, umesto predviđenih 3.048 godina oni su potrošili 5.410 godina, odnosno 2.362 godine više od planiranih. Zna se da studije na ekonomiji koštaju 1.000 evra godišnje, produženo studiranje od 2.362 godine opteretilo je državu sa 20 odsto, ostatak su plaćali studenti. Za deset generacija na Ekonomskom fakultetu, država je potrošila najmanje 5.000.000 evra.

Turajlić: Preobiman program demorališe studente

Srbijanka Turajlić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu, kaže da razlog dugog studiranja kod nas leži u programima studija koji su neprilagođeni prosečnom studentu.
– Preobimni programi ih dodatno demorališu, pa manje rade nego što bi trebalo da rade. Osim toga, problem je što se sve radi autonomno, učenje pojedinih predmeta i kasnije reprodukovanje, bez mogućnosti povezivanja – objašnjava Turajlićeva. Ona kaže da će se s ovim izmenama Zakona o visokom obrazovanju studiranje samo produžiti.
– Onaj ko je pisao zakon ne razume da se studije završavaju sakupljanjem bodova, a ne upisivanjem godina. Pa se tako danas može desiti da neko za dve godine sakupi 79 bodova i ostane na budžetu, a da drugi za dve godine sakupi 101 bod i izgubi budžet. Što je apsurd – zaključuje Turajlićeva.

Katastrofalna 97.
Od svih studenata koji su se upisali u junu 1997. studije ekonomije, do 31. decembra 2005. godine je studije završilo samo 31 odsto studenata, dakle za 8,5 godina. Iz te generacije u roku je završilo studije svega 2,6 odsto studenata.

Rektori krivi za krizu školstva


Refik Šećibović

Vlada Republike Srbije prihvatila je izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. To je dobra vest, mada bi bilo bolje da Vlada Srbije napravi novi predlog zakona, i to po izvornim principima Bolonjskog procesa. Ovo je samo odugovlačenje, jer mora što pre da se preseče kriza u visokom obrazovanju.
Kada sam u januaru 2007. na konferenciji za štampu, koju je organizovao Centar za obrazovne politike povodom knjige Martine Vukasović „Razvoj kurikuluma“, optužio rektore državnih fakulteta da su krivi za ovakvo stanje u visokom obrazovanju, a pogotovu za loš zakon koji je donet, bili su jako uvređeni i pokušali su da mi odgovore. Danas je situacija neuporedivo lošija nego što je bila pre samo pet godina, zbog čega i dolazi do ubrzanog menjanja Zakona, a sve to jer sistem koji nije spreman za reformu polako ulazi u haos, dok profesori pružaju otpor jer su ugrožene njihove privilegije.
Nažalost, ideja sadašnjeg zakona nije sprovođenje Bolonjskog procesa, već očuvanje nedodirljivosti profesora i održavanje pasivnosti i neupućenosti studenata. Komisija u kojoj su dominirali profesori Beogradskog univerziteta više je vodila računa da se ne naruši sadašnje ustrojstvo univerziteta nego da se promeni sistem, svim silama su izbegavali da se primeni formiranje kurikuluma na bazi studentskog opterećenja i kompetencija studenata na kraju studija.
Zašto su krivi rektori?
Zato što su sve te činjenice prihvatili i potvrdili na onom dugom sastanku kod ministra Vuksanovića, iako su znali da će biti teško sprovodljivo. Znalo se od samog početka da je jako mali broj institucija spreman da sprovodi reformu u izvornom obliku. Rektori su se priklonili idejama moćnih lobija koji vladaju državnim fakultetima. A onda su sve to prihvatili političari u Skupštini.
Ko ispašta? Studenti i njihovi roditelji!
Da li će odgovarati rektori? Ne bi nikako trebalo da odgovaraju, niti da podnose ostavke niti da trpe bilo kakve druge sankcije, jer će samo veći protivnici Bolonjskog procesa doći umesto njih. Bolje je da ih otvoreno pozovemo da priznaju javno ko umesto njih vlada našim državnim univerzitetima. I bolje je naterati ih da rade u korist onih koje obrazuju. A to je zadatak Vlade i nove državne politike u obrazovanju. Država mora prestati da bude talac moćnih lobija na državnim univerzitetima i vreme je da napravi svoju politiku u korist razvoja i mladih.
(Autor: Refik Šećibović, urednik časopisa „Obrazovanje i razvoj“)

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Akademci nemotivisani za intelektualni rad
« Reply #3 on: 13-10-2008, 09:18:40 »
Oh, opet dodjosmo do motivacije kao glavnog krivca za produzeno studiranje...

Kada je balada o Bolonji pocinjala, pocetkom XXI veka, Studentska Unija Srbije (SUS) je organizovala nekolikodnevni seminar u Novom Sadu, koji pohadjah. Svakojakih cuda se naslusah na tom seminaru; no jedan od glavnih zakljucaka seminara je bio da su "... studenti nemotivisani za studije...", i da je to jedan od najakutnijih razloga zbog kojih mnogi cetvorogodisnje studije zavrsavaju tek posle osam do devet godina. Ostali razlozi su bili: zadrljeni profesori, bajato a preobimno gradivo, zastareli sistemi predavanja/ucenja, nesposobni asistenti, smotani tehnicari, nadrndane spremacice, na pare alave beogradske gazdarice, los gradski saobracaj, globalno zagadjenje, efekat staklene baste, fenomen El Ninjo, erupcija vulkana Krakatau 1883, posledice Tunguske 1905 i tako to. I tek prezivljeno bombardovanje 1999, naravno.

Onda je, posle zatisja od par godina, usledila Bolonja.

A problem, ako je verovati osnovnom tekstu iz novina koji je Bred citirao kao zacetak teme, izgleda da nije resen: akademci i dalje nisu motivisani.

O motivaciji sam svojim studentima odavno pricao, a kao kroz maglu mi se javlja da sam o tome i pisao na ovom forumu. Pa, ako vas ne mrzi, pokusajte da taj post odnekud iskopate. Mene mrzi, a ne bih da dupliram postove, pa cak ni njihove osnovne ideje.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Akademci nemotivisani za intelektualni rad
« Reply #4 on: 13-10-2008, 15:18:59 »
Cinjenica je da Bolonja kod nas nije zazivela onako kako bi trebala a pogotovo ne na nasem fazu a i cinjenica je da, shodno tome, nije ni dala ocekivane rezultate ...  :ohwell:

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Akademci nemotivisani za intelektualni rad
« Reply #5 on: 13-10-2008, 15:42:31 »
Motivacija je krajnje licna stvar. Kao i motivi koji su nas naveli da upisemo Farmaciju.

Ali, kad ste vec upisali Farmaciju, da li u BG, KG, NI, NS (privatnu/drzavnu) ili u inostranstvu, zar vam nije zao da vam vasi roditelji placaju i dzeparac, i stanarinu i hranarinu, i udzbenike, i sveske i gumice i olovke...

Hajde, brucosi, ne budite lenji nego profu nahranite podacima. Sta je kome motivator? Lepa plata? Lagodan zivot? Mogucnost izbora za udaju/zenidbu? Nauka? Industrija? Farmaceutska praksa? Nista od ponudjenog? Bar da znam sa kakvim cu profilom imati posla za dve-tri godine...

Zasto ste uopste upisivali Farmaciju? Zasto ste uopste upisivali Farmaciju u BG? Zasto niste u drugim gradovima? Brede, daj, osmisli anketicu...

O Bolonji i njenom zazivljavanju mogli bismo do 2012. plodno raspravljati. Imam ja vremena za raspravu. Imate li ga vi?

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Akademci nemotivisani za intelektualni rad
« Reply #6 on: 13-10-2008, 16:04:55 »
Pa imamo vec neke slicne teme :

Da li ste  razmisljali zasto farmaciju studira veoma visok procenat devojaka? (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php?topic=9271.0.html)
Sta biste drugo studirali da niste na farmaciji??? (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9104.0.html)

A ankete (tu i ostale koje imam u planu) cu uraditi kad nadjem coveka koji ce to da odradi programerski na zadovoljavajuci nivo a za to treba kesa. Mnogo kesa.
 :wink:

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Akademci nemotivisani za intelektualni rad
« Reply #7 on: 13-10-2008, 16:13:23 »
Za anketu na Forumu u kojoj stoji:

Pitanje: a sto ste uopste upisivali farmaciju u BG?

pa odgovori, ovakvi ili onakvi, ne treba ti nijedna kesa.

Za ostale, predlazem, snadji se, Brede. A ne treba ti cak ni anketa. Dovoljno je i samo tema. Recimo: napisite, iskreno, sta vas je nateralo da upisete Farmaciju? Mozda ce se neko odvaziti i da odgovori...

Offline mirror-girl

  • Atipicni farmaceut
  • ***
  • Posts: 593
  • Gender: Female
  • Ono sto me ne unisti,samo me ucini jacom!!!
Odg: Akademci nemotivisani za intelektualni rad
« Reply #8 on: 13-10-2008, 20:49:23 »

Zasto ste uopste upisivali Farmaciju? Zasto ste uopste upisivali Farmaciju u BG? Zasto niste u drugim gradovima?
Hiljadu zasto...hiljadu zato...
A recimo da sam postavila sebi pitanje-a zato da je ne upisem?
Glavni pokretac da se doselim na Kumodraz bio je taj sto sam zavrsila srednju medicinsku-farmaceutski smer,zavolela i resila.Da sam kojim slucajem onog dana kad sam upisivala listu zelja za srednju skolu razmisljajuci gde da udenem svojih 100 bodova-da se ne bace :),odlucila da odem u gimnaziju,NIKADA ne bih ni privirila ovde vec otisla na politicke nauke,u krajnjem slucaju na pravo...
Nadam se da nisam pogresila,ali ostaje zal za pravom i FPN... :)): :)):

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana