posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Novi sistem studija  (Read 4670 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline pereca

  • Pridruzi se!
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1611
  • Gender: Female
  • www.napser.org
    • NAPSer
Novi sistem studija
« on: 05-09-2006, 13:57:44 »

Zakon o visokom obrazovanju podrazumeva postojanje dve vrste studija:

- Akademske koje studenta treba da osposobe za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća. Ova vrsta studija se bazira na naučno-istrživačkom radu i organizuje se jednino na Univerzitetima.

- Strukovne koje su usmerene prevashodno na primenu znanja i veština potrebnih za obavljanje neke primenjene delatnosti ili struke. Programe strukovnih studija mogu izvoditi Akademije strukovnih studija (bitno modifikovane sadašnje više škole) i/ili univerziteti.

Zakon o visokom obrazovanju predviđa refomu nivoa studija i uvodi trociklični / trostepeni sistem studija u skladu sa principima Bolonjskog procesa.

Obim studija se izražava i meri ECTS bodovima koji su merilo opterećenja tipičnog studenta u svalađivanju studijskog programa. Svaki predmet iz studijskog programa izkazuje se brojem ECTS bodova, a obim studija predstavlja zbir ECTS bodova za sve predmete obuhvaćene programom

Zbir od 60 ECTS bodova odgovara ukupnom opterećenju tipičnog studenta u jednoj akademskoj godini. Pri čemu se podrazumeva da je tipičan student radi maksimalno 40 sati u nedelji.

Rad studenta podrazumeva učešće u nastavi (predavanja, vežbe, praktikumi, seminari i dr), samostalan rad, učenje za kolokvijume i ispite, kao i izradu seminarskih ili/i završnih radova i ostale vrste studijskih aktivnosti.


 NIVOI STUDIJA

1. Studije prvog stepena su:
- Osnovne akademske studije – od 180 do 240 ECTS bodova
- Osnovne strukovne studije – 180 ECTS bodova

2. Studije drugog stepena su:
- Diplomske akademske studije – master - (prethodno 180 ECTS) + najmanje 120 ECTS bodova ili (prethodno 240 ECTS) + najmanje 60 ECTS bodova
- Specijalističke strukovne studije – najmanje 60 ECTS bodova
- Specijalističke akademske studije – najmanje 60 ECTS bodova

3. Studije trećeg stepena su:
- Doktorske akademske studije – najmanje 180 ECTS bodova uz prethodni obim studija na osnovnim i diplomskim akademskim studijama od najmanje 300 ECTS bodova

Izuzetak:
Studijski programi iz medicinskih nauka mogu se organizovati tzv. integrisano tj. u obimu od najviše 360 ECTS bodova.
Važno:
Izrada završne disertacije ili završnog rada kod diplomskih i doktorkih studija nosi određen broj ECTS bodova koje moraju biti obuhvaćene u ukupnom broj bodova potrebnih za završetak studija.

NOVI SISTEM STUDIJA I KONTINUIRANO ISPITIVANJE

Jedan od osnovnih razloga neefikasnosti postojećeg sistema studija jeste način ispitivanja koji podrazumeva obimne završne pismene i usmene ispite. Ovakav način ispitivanja uz sadržinski preopterećene studije dovodi do toga da je većina studenata koristila mogućnost prenosa određenog broja ipita u naredne godine studija koji bi se vremenom nagomilavali i tako bitno produžavali trajanje studija.

Zakon o visokom obrazovanju pokušava da reši ovaj problem sledećim sredstvima:

Jednosemestralni i izborni predmeti
Svi predmeti prema Zakonu o visokom obrazovanju moraju biti jednosemestralni (u iznimnim slučajevima i dvosemestralni) kako bi studenti mogli lakše da ih savladaju i međusobno kombinuju. Ne postoji unapred propisan plan studija sa obaveznim predmetima raspoređenim po godinama studija, već su propisani izborni i obavezni predmeti kao i preduslovi koje student mora da ispuni da bi upisao neki od tih predmeta. Student na taj način samostalno odlučuje kada će i koje predmeta da pohađa.

Kontinuirano ispitivanje i ocenjivanje
Zakon o visokom obrazovanju propisuje način ocenjivanja koji podrazumeva skupljanje poena tokom trajanja celog kursa /predmeta, a ne vezuje se samo za završni ispit. Uspešnost studenta se prati kontinuirano tokom nastave i izražava poenima. Ispunjenjem predispitnih obaveza ( kolokvijumi, testovi, seminarski radovi i dr.) i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena. Studijski program treba da utvrdi srazmeru poena stečenih u predispitnim obavezama i na završnom ispitu za svaki predmet. Predispitne obaveze učestvuju sa najmanje 30, najviše 70 poena. Zakon ne zabranjuje da se postojeći završni ispit u potpunosti ukine i zameni nekom vrstom čiste formalnosti bez presudnog uticaja na konačnu ocenu. Statutom visokoškolske institucije se precizira odnos broja osvojenih poena i dobijene ocene.

Broj ispitnih rokova
Zakon o visokom obrazovanju sa obzirom da su svi ispiti jednosemestralni i da se uvodi kontinuirano ispitivanje ograničava broj ispitnih rokova na 5 u toku akademske godine: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Studenti obavljaju završni deo predispitnih obaveza ili polažu završni ispit neposredno po okončanju nastave iz tog predmeta. Za ispite iz zimskog semestra završni ispit je u januaru, a za one iz letnjeg semestra je u junu. Nakon toga isti ispit student ima šansu da polaže još dva puta u toku iste školske godine tj. najkasnije u oktobarskom ispitnom roku).

Najveće promene u odnosu na postojeće stanje Zakon o visokom obrazovanju donosi u oblasti pravila studiranja i vezano za sistem finansiranja studija (budžetski i samo-finansirajući status studenta).

Pravila studiranja ukratko izgledaju ovako:
   

Nastava je podeljena u semestre, trimestre ili blokove. Opterećenje za jednu školsku godinu iznosi ukupno 60 bodova, ravnomerno raspoređenih na
pojedine blokove.
   

Semestar traje 15 nastavnih nedelja.
   

Predmeti se dele na obavezne i izborne, pri čemu se pohađanje nastave iz jednog predmeta može usloviti prethodnim polaganjem nekih drugih
predmeta.
   

Planom i programom studija predviđen je ukupni broj bodova koji se nominalno ostvaruje u toku jedne godine studija (60 ECTS bodova), dok izborom predmeta koje sluša u jednoj godini student sam određuje tempo svog studiranja. Student nije obavezan da u svakom semestru uzme isti broj bodova.
   

Student na početku godine - semestra upisuje određeni broj predmeta iz svog studijskog programa i to:

Student koji se finansira iz budžeta mora da upiše najmanje onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari puni obim bodova predviđen za tu godinu (upiše i položi predmete za 60 ECTS bodova).
Student koji se sam finansira mora du upiše broj predmeta koji obezbeđuje bar 61% ukupnog broja bodova (najmanje 37 ECTS bodova) – ovaj student plaća nadoknadu samo za upisane predmete.
   

Za prvu godinu studija se konkursom jasno precizira broj studenata koji studira na teret budžeta, s tim što je za svaku narednu godinu studija broj budžetskih studenata visokoškolska institucija može da poveća za najviše 20% u odnosu na prethodnu godinu studija.
   

Student koji studira na teret budžeta upisuje se naredne godine studija ostvario 60 bodova bez obzira na uspeh tj. prosek ocena. U protivnom student može nastaviti studije kao samofinansirajući
student.odine kao budžetski student ako je u toku prethodne g
   

Student koji studira kao samofinansirajući upisuje se naredne godine kao budžetski student ako je u toku prethodne godine ostvario 60 bodova i ako
u kvoti budžetskih studenata ima upražnjenih mesta. Rangiranje ovih studenata za upis na budžet vrši se na osnovu pravila koja utvrđuje Statut visokoškolske institucije.
Izvor: www.studirajbolje.net
« Last Edit: 05-09-2006, 14:03:32 by pereca »


Offline pereca

  • Pridruzi se!
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1611
  • Gender: Female
  • www.napser.org
    • NAPSer
Odg: Novi sistem studija
« Reply #1 on: 05-09-2006, 14:10:59 »
ECTS (ESPB - Evropski sistem prenosa bodova)

 Evropski sistem prenosa bodova/kredita osmišljen je kao jedinstven sistem koji omogućava lakšu prepoznatljivost i poređenje različitih obrazovnih programa na visokoobrazovnim institucijama u zemljama Evrope. Sistem je zasnovan na bodovima koji izražavaju opterećenje studenata u savlađivanju određenog programa studija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar, 20 za trimestar). Student u ovom sistemu pohađanjem predmeta na instituciji koju je upisao skuplja bodove sve dok ih ne stekne dovoljno za sticanje nekog zvanja (akumulacija bodova). Student može da skuplja bodove i na nematičnoj instituciji koji se potom prenose i priznaju na njegovoj matičnoj instituciji (prenos bodova). Primena sistema ECTS-a u univerzitetskoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evropskom prostoru visokog obrazovanja, uz mogućnost prenosa i akumulacije bodova stečenih u različitim institucijama.

Informacioni paket / informator je obavezan za svaku instituciju koja uvodi Evropski sistem prenosa bodova. Ovaj dokument predstavlja vodič kroz program i pravila studija na određenoj visokoškolskoj instituciji, koji daje kompletnu informaciju o obrazovnim profilima, predmetima/kursevima (obaveznim i izbornim) i sistemu ispitivanja i ocenjivanja. On obavezno mora da sadrži:

- ishode učenja za svaki predmet i program
- predviđeno studentsko opterećenje za njihovo savlađivanje (izraženo ECTS bodovima)
- detalje o načinu izvođenja nastave za svaki predmet
- vrste literature koja će se koristiti
- informacije o sistemu polaganja ispita i ocenjivanja tj. koliko koja aktivnost, rad, test i/ili završni ispit nosi poena, odnosno koliko koji od tih delova učestvuje u završnoj oceni

Istovremeno, ovaj vodič zainteresovanim studentima i akademskom osoblju treba da pruži informacije o samoj instituciji, uslovima života (smeštaj, osiguranje, medicinska zaštita, studentski život i sl.) i ostalim aktivnostima na određenom univerzitetu, fakultetu i njegovim departmanima / odsecima.

OSIGURANJE KVALITETA 

Osiguranje kvaliteta podrazumeva sve procese kojim se na bilo kom nivou osigurava i unapređuje kvalitet bilo kog aspekta visokog obrazovanja. Obuhvata procese kao što su: eksterna evaluacija institucije ili programa, samoevaluacija ili interna evaluacija, studentska evaluacija, analiza prolaznosti i uspešnosti studenata... Proces kontrole kvaliteta je samo deo procesa osiguranja kvaliteta.

Osiguranje kvaliteta je sveobuhvatan pojam koji označava stalan, kontinuiran proces evaluacije (procene, monitoringa, garantovanja, održavanja, poboljšanja) kvaliteta sistema visokog obrazovanja, institucija ili programa.

Menadžment kvaliteta (kontinuirano praćenje), kontrola kvaliteta (interno merenje kvaliteta) i procena kvaliteta (proces eksterne evaluacije) su sredstva putem kojih se obezbeđuje osiguranje kvaliteta.

Osiguranje kvaliteta razlikuje se od akreditacije – osiguranje kvaliteta je preduslov za akreditaciju.

I profesori i studenti slažu se da bi obrazovanje trebalo da bude kvalitetno. Međutim, teško da i dva studenta imaju identičnu sliku tog kvaliteta. Ono što je važno je da kvalitet ne ostane samo etiketa koja se lepi u marketinške svrhe a da u suštini ostane nejasan i maglovit pojam.  Zbog toga bi kvalitet trebalo vezati za neke konkretnije i proverljivije elemente kao što su ostvarenost ciljeva i očekivanja ili standardi i norme.

Spisak elemenata koje bi trebalo stalno pratiti je veoma velik. Ovde je prikaz jednog (manjeg) dela:
   broj nastavnika i saradanika, broj studenata po grupama
   prostorni kapaciteti i opremljenost (veličina bibliotečkog fonda, laboratorije, kompjuteri, mašine itd)
   kako izgledaju procedure, da li su efikasne i pravične (npr. Procedura za žalbu povodom ocene)
   efikasnost studija (koliko studenata upiše, a koliko diplomira) kao i prolaznost na pojedinačnim predmetima
   povratne informacije od bivših studenata i njihovih poslodavaca o tome koliko su znanja i veštine stečene tokom obrazovanja primenjive i korisne
   savremenost programa i usklađenost sa svetskim standardima u odgovarajućoj oblasti
   racionalnost i savladivost gradiva u smislu obima (vidi ECTS)

Iako veoma važno osiguranje kvaliteta je tek u povoju na našim univerzitetima i fakultetima. Retki su fakulteti koji su se odlučili da sami krenu u sveobuhvatnu procenu sopstvenih kvaliteta. U Srbiji ne postoji ni lista standarda koju bi trebalo proveravati. Po Zakonu o visokom obrazovanju ove standarde bi trebalo da donese Komisija za akreditaciju koja bi trebalo da bude izabrana do juna 2005. godina.

Učešće studenata u postupcima osiguranja kvaliteta je neizostavno jer se studenti su na kraju krajeva studenti najzainteresovaniji da dobiju kvalitetno obrazovanje sa kojim će moći kvalitetno da obavljaju poslove za koje se školuju.

Akreditacija je proces u kome državno ili privatno telo (pr)ocenjuje kvalitet visoko-obrazovne institucije u celini ili samo pojedinačne programe u cilju formalnog priznavanja koje potvrđuje (ili negira) da su neki unapred određeni minimalni kriterijumi ili standardi ostvareni. Rezultat akreditacije je najčešće dodela statusa “odobrenog” ili izdavanje dozvole za rad u određenom vremenskom periodu.



Studentsko učešće je jedan od osnovnih principa Bolonjskog procesa.

Prateći preporuke dokumenata koji su nastali u okviru Bolonjskog procesa, među jedanaest principa visokog obrazovanja definisanih u Zakonu navodi se: «Učešće studenata u upravljanju i odlučivanju, posebno u vezi sa pitanjima koja su od značaja za kvalitet nastave».

Ovaj princip se dalje primenjuje i u ostalim članovima Zakona koji definišu studentsko učešće, pa tako:

studenti čine 1/6 Saveta

studenti čine do 20% članova Senata

studenti čine 20% članova tela koja odlučuju o pitanjima koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, reformu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanju broja ESPB bodova.

Studenti koji učestvuju u radu ovih tela trebalo bi da delegira Studentski parlament.

Osim učešća u upravljanju i odlučivanju glas studenata se čuje i pri procenjivanju kvaliteta studija, kurseva, profesora i same institucije. Pored toga što su studenti ravnopravni članove akademske zajednice, i kao takvi partneri u visokom obrazovanju, oni su i korisnici usluga koje nude fakulteti i univerziteti. Kao korisnici studenti imaju dodatno pravo da kažu (napišu) šta misle o proizvodu koji im se nudi i za koji plaćaju (oni direktno kao samofinansirajući studenti ili njihovi roditelji preko poreza).

Postoje mnogobrojni načini da se studenti uključe u procenu, ocenu i generalno osiguranje kvaliteta – kao učesnici u radnim telima koja se bave ovom problematikom ili kao ispitanici koji popunjavaju ankete. Poseban deo procene kvaliteta se odnosi na rad profesora i najčešće se sprovodi evaluacija putem upitnika u koji mogu biti uključene razne stvari od načina na koji profesor predaje do toga da li je li je predložena literatura bila zadovoljavajuća. Praksa evaluacije profesora već postoji na mnogim fakultetima.

Kod procene kvaliteta bitno je imati još nekoliko stvari na umu:

   studenti ne smeju da snose sankcije zbog izrečene ocene
   podaci dobijeni u procesu provere kvaliteta moraju biti dostupni svim članovima akademske zajednice
   ukoliko posle negativnih ocena ne nastupi promena, ceo proces gubi smisao.


Studentski parlament

Studentski parlament je jedno od tela fakulteta (kao što su Savet, Senat, dekan itd). Studentski palament nije studentska organizacija i samim tim nema članstvo već zastupa sve studente.

Studentski parlament
se bira tajnim i neposrednim glasanjem, a pravo da biraju i budu birani imaju svi studenti visokoškolske ustanove.

U cilju regulisanja ove oblasti i jasnijeg određenja studentskog paralamenta, napravljen je predlog Zakona o studentskom organizovanju. (download sa Ministarstva prosvete.

Savet visokoškolske institucije (fakulteta, univerziteta)

Savet
je najvažnije telo odlučivanja jer se bavi izmenama statuta i finansijama, a donosi i sve pravilnike i druga dokumenta koja regulišu rad visokoškolske institucije. Savet čine nastavnici, studenti i predstavnici osnivača (za državne ustanove to su predstavnici APV ili Vlade Srbije).

Senat i nastavno-naučno veće visokoškolskih institucija

Senat (nekada nastavno-naučno veće) je stručni organ univerziteta, dok je stručni organ fakulteta nastavno-naučno veće. Oba organa bave se pitanjima od značaja za realizaciju nastave, naučnog i istraživačkog rada. U njihovom radu učestvuju studenti i nastavnici.


Mobilnost studenata


Mogućnosti za mobilnost studenata između različitih univerziteta u Srbiji je veoma ograničena. Iako je osnovna struktura većine kurseva i programa veoma slična na svim univerzitetima, studenti imaju velikih poteškoća ukoliko se odluče da promene fakultet/univerzitet. Studentima kojima pođe za rukom da se prebace sa jednog na drugi univerzitet, u najvećem broju slučajeva, ne budu priznati svi ispiti, te bivaju prinuđeni da neke predavanja slušaju ponovo da bi mogli da nastave studiranje. Apsurdno je da student iznova sluša i polaže ispit koji je po istom programu pohađao i iz istih udžbenika učio.

U reformisanom obrazovanju, po uzoru na Bolonjski proces, studenti bi bez problema mogli da se premštaju sa fakulteta u okviru univerziteta, sa univerziteta na univerzitet u okviru države ali i sa svog univerziteta na neki od univerziteta Evrope. Šta bi ovo u praksi trebalo da znači? Student sam kreira svoj nastavni program što znači da može uz svoje osnovne kurseve, da sluša i polaže predmete koji nisu sa njegove studijske grupe odnosno matičnog fakulteta. Tako bi, na primer, student mašinstva mogao da sluša kurs iz menadžmenta, psihologije i flaute na svom univerzitetu. Shodno tome trebalo bi da postoji i mogućnost da se studije nastave na drugoj visokoškolskoj instituciji u Evropi koja organizuje isti oblik studija.

Proces akreditacije i evaluacije će u mnogome poboljšati stanje u ovoj oblasti, budući da će na mnogo objektivniji način biti utvrđen kvalitet univerziteta. Takođe, i sistem kreditiranja bi trebao da olakša mobilnost studenata unutar univerziteta u Srbiji ali i po evropskim univerzitetima

Osim mobilnosti studenata, Bolonjska deklaracija insistira i na mobilnosti nastavnika, saradnika i istraživača. Mnoge međunarodne organizacije i pojedinačni univerziteti već su razradili mehanizme koji podržavaju i ohrabruju slobodnu pokretljivost svih koji rade u visokom obrazovanju kroz čitav evropski prostor. Na ovaj način kroz reformu višeg i visokog obrazovanja moguće je dvosmerno otvoriti državne granice.

Izvor: www.studirajbolje.net

Offline sandric

  • Atipicni farmaceut
  • ***
  • Posts: 756
  • Gender: Female
  • I give my all...
Odg: Novi sistem studija
« Reply #2 on: 01-12-2006, 14:22:02 »
Lepo zvuci ali proci ce par godina dok to ne zazivi u potpunosti

Offline pereca

  • Pridruzi se!
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1611
  • Gender: Female
  • www.napser.org
    • NAPSer
Odg: Novi sistem studija
« Reply #3 on: 03-12-2006, 00:23:34 »
Da, i ja tako mislim. Ali bice dobro da uspemo kad tad.

Offline pereca

  • Pridruzi se!
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1611
  • Gender: Female
  • www.napser.org
    • NAPSer
Odg: Novi sistem studija
« Reply #4 on: 21-06-2007, 00:34:28 »
Правила студирања Универзитета у Београду

Универзитет организује и изводи студије у току школске године која, по правилу, почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци. Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите. Дели се на јесењи и пролећни семестар, од којих сваки има, по правилу, 15 наставних недеља и шест недеља за консултације, припрему испита и испите.
Настава се организује и изводи по семестрима, у складу са планом извођења наставе.

Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. Предмети су, по правилу, једносеместрални, тако да збир од 30 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једног семестра.

Укупно ангажовање студента састоји се од:

1. активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари, практична настава, теренска настава, менторска настава, консултације, презентације, пројекти и сл.);
2. самосталног рада;
3. колоквијума;
4. испита;
5. израде завршног рада;
6. добровољног рада у локалној заједници, организованог од стране Универзитета, односно факултета на пројектима од значаја за локалну заједницу (хуманитарна активност, подршка хендикепираним лицима и сл.);
7. других облика ангажовања, у складу с општим актом високошколске установе (стручна пракса и сл.).

Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току школске године, нити већи од 900.
Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.), чије се појединачно трајање утврђује студијским програмом факултета, при чему њено укупно годишње трајање износи 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите.

Рад студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се у поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити 100 поена. Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту.

Од укупног броја поена, најмање 30, а највише 70 поена мора бити предвиђено за активности и провере знања у току семестра (предиспитне обавезе). Успех студента на испиту изражава се оценама: 10 – одличан-изузетан; 9 – одличан; 8 – врло добар;
7 – добар; 6 – довољан; 5 – није положио. На Универзитету и у високошколским јединицама у његовом саставу успех студента на испиту може се изразити и на ненумерички начин, и то: А+ – 10;
А – 9; Б – 8; Ц – 7; Д – 6; Ф – 5.
Оцена на испиту се формира збиром пондерисаног броја поена остварених у свим облицима наставних обавеза. На испит може изаћи студент који је задовољио све прописане предиспитне обавезе утврђене планом извођења наставе, у складу са статутом факултета. Позитивна оцена се, по правилу, стиче уколико су све наставне обавезе оцењене позитивно. Испити могу бити теоријски и практични, а полажу се, у складу са студијским програмом, само у писменом облику, само усмено, или писмено и усмено.

Испитни рокови се зову: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски, а организују се у складу са годишњим календаром испита високошколске установе. Календар испита објављује се почетком сваке школске године и саставни је део плана извођења наставе.
Испит из истог предмета може се полагати највише три пута у току једне школске године. Изузетно, студент коме је преостао један неположени испит из студијског програма уписане године има право да тај испит полаже у накнадном испитном року до почетка наредне школске године. Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет. Студент који не положи изборни предмет може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет.

Упис на вишу годину студија. Студент се сваке школске године при упису семестра, односно других временских целина (триместри, блокови, модули и сл.) опредељује за предмете из студијског програма, при чему може уписати само оне предмете за које је стекао предуслов по студијском програму.

Студијски програм може се заснивати на упису семестара.
У циљу бржег завршавања студија и ширег образовања, посебно успешним студентима може се омогућити упис и више од 60 ЕСПБ бодова, али не више од 90.
Студент стиче право на упис на вишу годину студија, под условима предвиђеним овим статутом, када, у складу са студијским програмом, стекне могућност да упише предмете у вредности од најмање 37 ЕСПБ бодова, предвиђене студијским програмом за наредну годину студија.
Студент који није испунио прописане обавезе може наставити студије тако да поново упише студијске обавезе које није испунио у претходној години, под условима и на начин који утврђује Сенат, односно Наставно-научно веће факултета.

Offline tarantulica

  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 2419
  • Gender: Female
  • lucky loser ;-)
Odg: Novi sistem studija
« Reply #5 on: 21-06-2007, 07:30:09 »
Jesenji i prolecni semestar?

Ne vishe zimski i letnji?  a005

Sve se menja....


Offline pereca

  • Pridruzi se!
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1611
  • Gender: Female
  • www.napser.org
    • NAPSer
Odg: Novi sistem studija
« Reply #6 on: 21-06-2007, 11:51:12 »
Meni je uvek bilo bezveze sto se zovu zimski i letnji.
Zimi je ispitni rok i praznici, a leti raspust.

Mislim da je adekvatnije prolecni i jesenji.

Offline lidija

  • Turista
  • *
  • Posts: 21
Odg: Novi sistem studija
« Reply #7 on: 21-06-2007, 19:26:02 »
Draga Pereco,
Da li se zna datum do kada stari apsolventi moraju da diplomiraju? Hvala unapred.

Offline pereca

  • Pridruzi se!
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1611
  • Gender: Female
  • www.napser.org
    • NAPSer
Odg: Novi sistem studija
« Reply #8 on: 21-06-2007, 21:41:28 »
Zavisi kad si apsolvirala.
Pisala sam nasiroko po forumu o tome, probaj da pretrazis.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Novi sistem studija
« Reply #9 on: 22-06-2007, 13:01:43 »
Peki, kazem ti da nam podhitno treba onaj FAQ :wink: :)

Offline pereca

  • Pridruzi se!
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1611
  • Gender: Female
  • www.napser.org
    • NAPSer
Odg: Novi sistem studija
« Reply #10 on: 23-06-2007, 14:08:47 »
Najbolje je da mi posaljete spisak pitanja na pm ili mail, a ja cu napisati odgovore i postaviti na forum.
Ja ne mogu da se setim svih pitanja koja mi ljudi postavljaju.

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana