posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Uskoro dozvole za rad fakulteta  (Read 2099 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Uskoro dozvole za rad fakulteta
« on: 03-09-2006, 14:49:12 »

 Izvor: B92, Politika 
Beograd -- Uskoro počinju da se dodeljuju dozvole za rad viskoškolskih institucija, bez kojih ni jedan fakultet neće moći da radi.

Politika piše da iz Vlade najavljuju da će doći do bolnih rezova. Poplava novih fakulteta, od koji su mnogi lažni, kao i Bolonjska deklaracija naveli su Ministarstvo prosvete da ubrza proces registracije. Na državnim Univerzitetima korupcija je uzela maha, a pojedini profesori se nikada u karijeri nisu bavili naučnim radom.

"Ako dozvolu za rad mora da traži i jedan Harvard, zašto ne bi i bilo koji srpski fakultet. Posebno dramatični dani očekuju više škole, koje su za sada nastavile s radom, ali bez mogućnosti upisa novih studenata posle školske 2006/07. godine. Po novom zakonu, ona viša škola koja ne dobije dozvolu za rad prestaće da radi u roku od dve godine od dana donošenja rešenja o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za rad. Stari akademci imaće pravo da takođe u roku od dve godine privedu školovanje kraju.

Akreditacija je samo jedna od brojnih novina sa kojima će se visoko školstvo u Srbiji suočiti u narednom periodu. „Krivac” za to je Zakon o visokom obrazovanju koji je stupio na snagu u septembru prošle godine i koji se smatra reformskim zakonom koji treba da dovede do usaglašavanja našeg visokog obrazovanja sa evropskim normama i standardima Bolonjskog procesa. (Bolonjski proces, u kome učestvuje 45 evropskih zemalja, ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja do 2010. godine. Njegovo uvođenje u sistem našeg obrazovanja trajaće postepeno tokom naredne dve godine.)

Iako smo se u svetu dičili znanjem naših studenata i diplomaca, na ulazak u Bolonju nije nas primorala samo Evropa, već i nimalo ružičasta situacija kod kuće. Istraživanja su pokazivala da od ukupnog broja upisanih studenata oko dve trećine nikada ne završi studije. Jedna trećina koja uspe da diplomira u proseku studira dva puta duže nego što je to programom predviđeno. Studije su duge, teške i skupe, a akademci se žale na korupciju koju je gotovo nemoguće otkriti i dokazati.

Ovo su samo neke karakteristike univerzitetskog sistema Republike Srbije, koje su pobrojane i u zvaničnoj publikaciji prosvetnih vlasti, a koju je pred odlazak sačinila ekipa ministra Gaše Kneževića.

U međuvremenu nas je ocenjivala i Evropska asocijacija univerziteta (EUA), koja je u ključne slabosti postojećeg sistema visokog obrazovanja ubrojala i nepotrebno dupliranje nastavnih kadrova, infrastrukture (laboratorije, biblioteke...), službi i usluga (računovodstvo, studentska služba, opšti poslovi), neadekvatnu raspodelu prostora, zastarele programe i nastavne metode, usko orijentisane programe neprimerene zahtevu tržišta, neadekvatnu mrežu visokoškolskih ustanova, nizak nivo praktičnih znanja i veština, izuzetno mali broj diplomiranih studenata (30 odsto od broja upisanih), nemogućnost sticanja bilo kakve diplome za one koji su položili mnogo ispita a nisu okončali studije, nepostojanje sistema kontrole kvaliteta, nejasnu upisnu politiku, diktiranu modelom finansiranja i raspoloživim prostorom, izuzetno lošu reputaciju viših škola...

Na sve ovo nadovezala su se i istraživanja koja su radili sami akademci i koja su potvrđivala nalaze starijih. Tako je jedno istraživanje Studentske unije Srbije među akademcima Beogradskog, Novosadskog, Kragujevačkog i Niškog univerziteta pokazalo da čak 60 odsto ispitanika ne polaže u roku baš zbog obimnog gradiva. A da nije reč o lošim studentima pokazuje i podatak da se na ovaj problem žali čak 43 odsto akademaca sa prosekom iznad 8,5. To što ne daju godinu za godinom akademci pravdaju i velikim brojem zaostalih ispita (38 odsto) ili visokim kriterijumima profesora (36 odsto).

Situaciju je dodatno iskomplikovala i jedna – „dvojka”, koju smo za naše reformske pokušaje dobili na evropskom ministarskom sastanku u Bergenu. Na spisku od 43 zemlje, Srbija se našla na 41. mestu, iznad Bosne i Hercegovine i Andore. Od zemalja u okruženju, u Bergenu su se najbolje plasirale Slovenija koja je na 24. mestu s ocenom 4, Bugarska na 26. s 3,7, koliko ima i Francuska. Crna Gora je prošla bolje od nas, na 32. i 33. mestu s 3,3 boda, koliko su dobile i Turska i Italija, dok je Hrvatska zauzela 37. mesto s ocenom 3,1. Najbolje, odnosno prve po ostvarenim reformama koje za cilj imaju da do 2010. godine stvore jedinstven evropski obrazovni prostor, bile su Švedska i Danska sa 4,9 bodova.

Sledeći ministarski sastanak je zakazan za 2007. godinu u Londonu, kada će Srbija imati „popravni ispit”. Svi očekuju mnogo bolju ocenu, jer je u međuvremenu usvojen zakon na koji se čekalo dugo, a u pripremi je i zakon o studentskom organizovanju, koji takođe nosi veliki broj poena."

Sve ove najave malo se tiču studenata koje očekuje septembarski rok.
 
b92


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana