posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Како ускладити обавезе с биолошким часовl  (Read 2728 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male

Како ускладити обавезе с биолошким часовником
Спавалице и ранораниоци
Зашто су Јапанци померили време подневног оброка, а Клинтон и Тед Тарнер редовно дремали око 14 часова

За неке је рано устајање равно најтежој казни
Фото Д. Јевремовић

Док ће неко рано изјутра из кревета скочити оран и чио – чак и кад је на починак отишао касно после поноћи, за другога је рано устајање равно најтежој казни. Неко изјутра не може да прогута ни залогај кифле, али ће зато у поноћ без проблема прогутати пола садржаја из фрижидера.

Како птице селице знају да им је време за пут и зашто неко осети „џет лег”, здравствене тегобе после авионског лета и промена временских зона, када људи замењују дан за ноћ и обрнуто, само су нека од питања на које су одговоре, у књизи „Животни ритмови – биолошки сат диктира свакодневни живот свих живих бића”, покушали да дају британски истраживачи Расел Фостер и Леон Крајцман.

Није реч само о навикама или недисциплини и размажености. Ако верујемо кронобиологији, све популарнијој медицинској специјалности, овакве детаље у животу свакога од нас диктира унутрашњи „часовник”, односно биолошки ритам. Живот око нас, кажу ови аутори, одвија се у понављањима, у цикличним ритмовима.

Највише животних ритмова се понавља на 24 сата и називамо их дневним или циркадијалним ритмовима. Да би доказали ове тврдње, научници, међу њима и Чарлс Дарвин, још у 18. веку носили су дубоко у руднике различите животиње и биљке да би отклонили утицај средине, али ефекат је готово увек био исти.

На пример, мимоза из експеримента француског астронома Де Маирана отварала је своје цветове током дана и затварала их ноћу, иако је биљку надахнути научник упорно остављао у тами. Било је то 1729. године.

Научници се све чешће слажу у објашњењу да у сваком организму постоји генетски „навијен” својеврсни биолошки часовник, који је подређен утицају хипоталамуса и штитасте жлезде. Ове жлезде, између осталог, утичу на регулацију телесне температуре, пулс, артеријски притисак, на рад хормона... На наш биолошки ритам пресудно утичу спољни фактори, пре свега измена дана и ноћи, односно светла и мрака, али и хладног и топлог, буке и тишине... Сви лекари се, међутим, слажу, без обзира на то да ли кронобиологији придају већи или мањи значај, да се многе истине о понашању, успорености или темпераментности човека морају процењивати строго индивидуално.

Сан, исхрана, узимање лекова, сексуална жеља, концентрација за посао и радна способност – за све то постоји идеално време, али човек треба да се потруди да упозна свој организам. Најпознатије промене биолошких ритмова су измена стања будности и спавања, систем терморегулације у организму, осећај глади, али и потреба за сексуалношћу.

Неуролози или кардиолози готово увек у обзир узимају и значај временског ритма, односно ритма дана и ноћи за објашњење поремећаја у ритму рада срца или можданих активности. Кардиолог др Светомир Стожинић подсећа да је још 1987. године објављен податак да се највећи број инфаркта и напрасних срчаних смрти догађа пре подне између 9 и 11 часова, а други „врх” је око шест часова после подне. То је названо „феноменом хармонике”.

Да су први јутарњи сати, а нарочито прва три сата после буђења у време започињања дневних активности, често кобни за срчане болеснике, помињу и наши лекари из Хитне помоћи. Међутим, „унутрашњи часовник” ваља упознати и слушати док смо још релативно здрави. Такође, то ће најближим укућанима, партнерима у вези или браку, па најзад и шефу на послу, понекад бити објашњење зашто смо за посао орнији раније изјутра или тек после поднева. Најдаље је отишао јапански премијер Јуничиро Коизуми, који је, на пример, када је сазнао да су човекове способности на врхунцу у подне, подневну паузу својој нацији преместио за каснији термин, такозвани други минимум – између 13 и 14 часова.

Поборници кронобиологије тврде да би се продуктивност, односно ефикаснији рад можданих вијуга повећао за два до четири пута када би се испоштовали фактори кронобиологије. На пример, јутарње спавалице су комуникативније и темељније на послу, док „ране птице” уопштено лакше подносе промене временских зона, баве се брзим и активнијим пословима, а све захваљујући томе што ујутру добијају већу количину адреналина.

За све, међутим, важи да је средина преподнева, значи, од 10 до 11 и касније после подне од 15 до 16 и 30 часова ефикасност рада мозга највећа. Објашњење је да су у том тренутку количине шећера и кисеоника у крви, као и телесна температура, оптимални за мождане функције. Занимљиво је да стручњаци као оружје да се избегне стрес на радном месту препоручују кратку дремку, такозвани „пауер слип” негде око 14 часова. Овај савет прихватили су неки најпознатији менаџери, дипломате, политичари...

Тврдња је да се тиме прати природни ритам других живих бића – погледајте свог кућног љубимца, пса, мачку, али и лава или мајмуна у зоолошком врту... Сви у то доба дремају, а ове дремке није се стидео ни Бил Клинтон, а прича се да га ни за шта на свету нису пропуштали ни Тед Тарнер или Руперт Мардок.

Ујутру кад се организам буди, од седам до девет сати, хормони су најактивнији. Уосталом, то је разлог што нас лекари на лабораторијске анализе шаљу ујутро. Инсулин у то доба дана омогућава најбољу потрошњу шећера.

Најбитније је ускладити своју редовну терапију са „унутрашњим часовником”. Лекови за снижавање крвног притиска по правилу се узимају рано изјутра да би били ефикасни током дана. За аспирин тврде да је најефикаснији кад се узима увече, мада га наши лекари препоручују у подне. Кортизон, лек за астматичаре, препоручује се такође ујутру, јер прати ритам излучивања природног кортизона.
Локална анестезија, према искуству стручњака, најефикаснија је у поподневним сатима, па је много боље ићи зубару у три сата него увече у седам или изјутра у седам.
Оливера Поповић
[објављено: 06.01.2007.] Politika


Offline hulio_salinas

  • GodFather
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 5122
  • Gender: Male
  • Don Michael Corleone
D
za clanak  :Bog

hm... ja sam ova "rana ptica" kako je pomenula autorka... nisam bas gledao na casovnik, ali valjda je pogodila sve one sate povecane aktivnosti i koncentracije... ali jedno (mi) nije pogodila - ne hvata me dremka oko 14 sati... Obicno se budim oko 7 i do 22 funkcionisem bez poremecaja i bez padanja u zevalice... Nocu cvrsto i zdravo spavam, tako da mi nije potreban po podnevni odmor...

nego... nesto bih dodao... nije sve tako urodjeno i nije sve samo od sebe... umnogome utice snaga sopstvene volje... pricam iz licnog iskustva...
bejah "jutarnja spavalica", ali sam uspeo sebe da ubedim da to nije zdravo i da mi nije potrebno da prespavam jutro... uspeo sam da promenim tim i sada zivim lepo... barem ja tako mislim...   :>

Offline Dukica

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 830
  • Gender: Female
  • Carefull what you wish, you just might get it!
Uh,i ja vise volem da se budim rano! Tako imam vremena za sve,a posto jos uvek imam snage da skroz aktivna budem ceo dan i noc sa 5 sati spavanja,kad malo bolje razmislim poprilicno ne spavam dovoljno.Malko sam hiperaktivna  :shock :shock :shock

Offline Coolgemini

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 1213
  • Gender: Male
  • I live to sin...
Uhh...tema k'o rodjena za mene :K
Sve sto je pre 10:00AM je jednako najgoroj kazni,,,a inace je i najveca kazna leci u 22:00 kada pocinju svi filmovi i kada je najinteresantnije. :roll:..Ja sam prava nocna ptica...u stanju sam da zaspim i prvom zorom :>
Mada za vreme ispitnog roka lezem sto ranije da bih mogao isto rano da ustanem...Generalno,mislim da spavam veoma malo i imam utisak da mi se to uveliko vraca...

Offline Smrda

  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3039
  • Gender: Female
  • i tako......
ja sam isto "nocna ptica"
ali nemam problem ni sa ranoranjenjem....volim da ustanem ranije..
ali najludje je sto sam efektivna tek posle 4 popodne...i onda mogu da ostanem do kasno u noc...
sta znam?
i ja mislim da je dosta toga stvar volje...i samokontrole...
nema toga sto covek ne moze sebe da natera...

Offline cvjetic

  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1420
  • Gender: Female
  • leteo je kao leptir tvoj cuperak...
Uhh...tema k'o rodjena za mene :K
Sve sto je pre 10:00AM je jednako najgoroj kazni,,,a inace je i najveca kazna leci u 22:00 kada pocinju svi filmovi i kada je najinteresantnije. :roll:..Ja sam prava nocna ptica...u stanju sam da zaspim i prvom zorom :>
Mada za vreme ispitnog roka lezem sto ranije da bih mogao isto rano da ustanem...Generalno,mislim da spavam veoma malo i imam utisak da mi se to uveliko vraca...
    isto tako...

Offline Wolf

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 1182
  • Gender: Male
I ja sam "nocna ptica". Volim da izlazim, tako da zrtvujem san zarad provoda i za sada funkcionisem tako...
 

Offline cvjetic

  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1420
  • Gender: Female
  • leteo je kao leptir tvoj cuperak...
I ja sam "nocna ptica". Volim da izlazim, tako da zrtvujem san zarad provoda i za sada funkcionisem tako...
 
a mogao bi malo i da zrtvujes san zarad fakulteta!

Offline Wolf

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 1182
  • Gender: Male
I ja sam "nocna ptica". Volim da izlazim, tako da zrtvujem san zarad provoda i za sada funkcionisem tako...
 
a mogao bi malo i da zrtvujes san zarad fakulteta!

Trudim se. Obecao sam da cu da se popravim u ovoj godini :K

Offline Dukica

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 830
  • Gender: Female
  • Carefull what you wish, you just might get it!
Ne mora nista da se zrtvuje! Mozes i da izadjes i da iskoristis dan u potpunosti,da uradis nesto pametno....Samo dobra organizacija,je 60% obavljenog posla.... :wink:


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana