posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: 118. element  (Read 1515 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
118. element
« on: 03-09-2006, 18:30:43 »


Dr  Krunoslav Subotić, istraživač Periodičnog sistema
                  Kada je, pre 70 godina, shvaćeno da
                  postojeća tablica prirodnih elemenata predstavlja samo ostatak
                  iz perioda dugog oko 4,5 milijardi godina - koliko približno
                  postoji planeta Zemlja - naučnici su krenuli u potragu za
                  elementima koji su u prošlosti verovatno postojali a u
                  međuvremenu se raspali. Rusko-američki tim naučnika u
                  laboratoriji u Dubni već godinama spaja vrhunac ljudskog
                  znanja i tehnološkog umeća. Jedini "uljez" u ovom timu je
                  ujedno i njihov glavni istraživač - naš naučnik dr Krunoslav
                  Subotić, koji je za "Planetu" potvrdio da su uspeli da stvore
                  118. element Periodičnog sistema.
Dr Krunoslav Subotić: nauka u potrazi za elementima
                        koji su u prošlosti verovatno postojali
                    Na početku potrage za novim elementima, prvi značajniji
                  uspeh bilo je stvaranje plutonijuma, koji je imao veliku
                  vrednost za nuklearne, pre svega vojne svrhe.
U seriji novih pokušaja stiglo se do devedesetdevetog
                  elementa. To je relativno lako urađeno u nuklearnim
                  reaktorima, dodavanjem neutrona i posmatranjem raspada.
                  Međutim, kada se govori o stvaranja novih elemenata, naglašava
                  dr Subotić, mora se krenuti od činjenice da nijedan element
                  Periodičnog sistema, posle 92. (uranijuma), ne postoji u
                  prirodi - pošto su nepostojani.
- Novootkriveno elementi bili su sve nestabilniji ali se
                  pojavio takozvani "Šelov" model koji je govorio da nuklearna
                  materija ima izuzetnu stabilnost pri određenoj kombinaciji
                  broja neutrona i protona. Odnosno, da će element atomskog
                  broja 114 biti veoma stabilan. Ta pretpostavka dala je pojam
                  "ostrvo stabilnosti" koji je značio da će se vreme poluraspada
                  tog elementa veoma produžiti - naglašava dr Subotić.
                  Igla u plastu sena Uprošćeno govoreći, novi element u početku se pravio tako
                  što su se dva postojeća elementa spajala fuzijom. Zbir
                  njihovih protona i neutrona davao je osobine novog elementa,
                  što je bilo moguće do granice određene Kulonovim (odbojnim)
                  silama.
Mendeljejevljevo nasleđe
                        Genijalni ruski hemičar Dimitrij
                        Ivanovič Mendeljejev, polovinom 19. stoleća, formulisao
                        je Periodični sistem prirodnih elemenata u kojem su
                        vodoravno upisani maseni brojevi, a uspravno hemijska
                        sličnost. Tabela koju je naučnik, prema sopstvenom
                        priznanju, posle mnogo godina istraživanja video u snu,
                        imala je mnoga prazna mesta ali je Mendeljejev
                        nepogrešivo predvideo kojim će elementima biti
                        popunjena.
                        Do otkrića radioaktivnosti, u tablicu
                        su uvršćena 92 elementa koji su se u stabilnom obliku
                        mogli naći u prirodi. Nastavljači dela slavnog hemičara
                        utvrdili su da su atomi poslednji deljivi sastojci
                        elementa sa istim hemijskim osobinama. Njih određuje
                        atomski broj koga čini zbir protona, dok je maseni broj
                        zbir protona i neutrona u jezgrima.
U osnovnom obliku, koji đaci uče u
                        školi, tabela kao 1. element ima vodonik sa masenim i
                        atomskim brojem jedan, dok poslednji 92. član tabele
                        jeste uranijum sa atomskim brojem 92 i izotopnim jezgrom
                        masenog broja 238. Ostali elementi, koji se nastavljaju
                        od 93. člana do najnovijeg 118. označeni su drugom bojom
                        ili na neki drugi sličan način kako bi đaci stekli
                        pravilnu predstavu o tablici
                  elemenata
Da bi se prevazišlo to ograničenje, stvoren je novi
                  postupak takozvanog bombardovanja. Tu se jedan element koji
                  predstavlja metu (uvek aktinid – novostvoreni element) gađa
                  drugim elementom koji predstavlja projektil (u Dubni se uvek
                  koristi izotop kalcijuma koji se inače ne može naći u
                  prirodi). Kada se spoje dva jezgra, taj pobuđeni sistem mora
                  da otpusti neutrone da bi se stabilizovao. Ono što naučnik
                  tada radi jeste merenje serije emitovanih alfa-čestica koje
                  moraju da imaju tačno predviđene energije, karakteristične za
                  jezgro određenog novog elementa. Sve se to obavlja u
                  akceleratoru (ciklotronu koji stvara strahovito snažne strujne
                  impulse) koji ubrzava projektil u tačno određenim vrednostima.
                  Beležeći energije i vremena raspada i poluraspada, dolazilo se
                  do otkrivanja karakteristične serije jezgra novog elementa.
                  - Za eventualno otkrivanje novog elementa eksperiment traje
                  približno mesec dana. To je kao da tražite iglu u plastu sena.
                  Za bombardovanje je potrebno da skupite dozu od "deset na
                  devetnesti" čestica da biste ostvarili ceo postupak. Tada se
                  stvara i ogromna količina "đubreta" podataka koje morate da
                  isčistite da biste na kraju našli iglu, koju sam pominjao,
                  kada i možete da kažete: to je to!
Do elementa sa rednim brojem 114. stiglo se 1999. godine
                  tako što je u ciklotronu laboratorije Dubna, nadomak Moskve,
                  "meta" od plutonijuma (244 Pu) bombardovana snažnim snopom
                  kalcijuma (48 Ca).
Novi element bio je milion puta stabilniji od prethodnog i,
                  posle skoro 50 godina, "Šelov" model je potvrđen", ukazuje
                  glavni istraživač rusko-američkog tima koji predvodi ruski
                  akademik Jurij Oganesjan.
                  Ogromni troškovi
Zaveštanje vizionara

                        U svetu nuklearne fizike stožer otkrivanja novih
                        elemenata predstavlja rad američkog naučnika Glena
                        Siborga. Predsednik Američke atomske komisije, Siborg je
                        svojevremeno opisao kako izgledaju veštački elementi sve
                        do broja 168.
Danas u svetu postoje tri značajne laboratorije u
                        kojima naučnici, uz pomoć nuklearnih akceleratora,
                        pokušavaju da otkriju nove hemijske elemente: ruska
                        Dubna, centar nuklearne fizike za istočnu Evropu,
                        nemački Darmštat, prestonica nuklearne fizike za zapadnu
                        Evropu i moćni američki Berkli.
Siborgovo zaveštanje nuklearnim fizičarima ovih
                        laboratorija jeste da otkriju za sada nepoznate
                        elemenata sa super-teškim jezgrima koje je opisao do
                        broja 168 - i na taj način posredno dođu do ključnih
                        odgovora na pitanja koja su danas tajna za čovečanstvo.
                        Prostor, vreme, redosled kosmičkih događanja od Velikog
                        praska do danas...?
Iako je 114. element, u trenutku stvaranja, bio stabilan
                  samo 31 sekundu, istraživanja nagoveštavaju da bi jedan od
                  njegovih izotopa mogao da ima osobine sasvim stabilnog
                  elementa. O kakvim eksperimentima je reč, dovoljno govori
                  činjenica da su se večito sukobljene sile Rusija i SAD
                  udružile na ovom projektu. Ne treba zaboraviti ni finansijsku
                  stranu pošto je za jedan eksperiment potrebna električna
                  energija u vrednosti od bar 2 miliona evra.
Novostvoreni elementi do broja 103. stvarani su u
                  kilogramima, pa u gramima, a danas se broje u atomima. Cena
                  stvaranja jednog grama novootkrivenog elementa broj 118.
                  iznosila bi zbir od neverovatnih sto milijardi društvenih
                  proizvoda planete kao što je Zemlja(!), ukazuje vodeći
                  istraživač rusko-američkog tima. Zbog toga se kao neminovno
                  nametnulo pitanje: kako opravdati takve eksperimente?
- Osnovni zadatak ovakvih i sličnih eksperimenata jeste da
                  opišu fizičku sliku sveta koji postoji a za koji ne znamo.
                  Kada pogledate plutonijum, vidite da je u trenutku otkrivanja
                  bio samo plod naučnog opita, a kasnije je našao svoju primenu.
                  Danas nema nauke bez tehnologije i obratno. Zbog toga se i
                  obavljaju eksperimenti koji na kratke staze naizgled nemaju
                  opravdanje ali će napretkom tehnologije ostvariti ogroman
                  praktični pomak u životu naše planete. Civilizacija postoji
                  zvanično 12.000 godina, od kada se čovek uspravio na noge - a
                  sve što danas simbolizuje civilizaciju nastalo je zahvaljujući
                  nauci, u poslednjih pedesetak godina!
Kada smo ga upitali šta bi bila njegova poruka čitaocima,
                  dr Subotić je u dve rečenice naveo da bi bilo dobro da
                  postanemo svesni činjenice da se paradigma u svetu menja. Od
                  globalizacije, preko nano nauka i tehnologija, do ekologije i
                  ekonomije. Na mikro planu, bilo bi dobro da porodice imaju
                  više dece kojoj će umesto komfora pružiti priliku da steknu
                  što bolje obrazovanje, ističe čovek kome treba verovati.
U vreme dok Srbija i Crna Gora
                        slave titulu svetskog prvaka i prvaka Svetske lige u
                        vaterpolu, treba reći da današnji reprezentativci
                        nastavljaju slavnim putem koji je zacrtao Krunoslav
                        Subotić sa svojim sportskim prijateljima Muškatirovićem,
                        Perišićem, Sandićem... Dr Subotić se u dresu "Partizana"
                        dva puta okitio titulom evropskog prvaka.
Sportska karijera bila je samo uvod za, čini se,
                        daleko uspešniju afirmaciju u svetu nauke. Naime, ovaj
                        rođeni Kotoranin se posle studija elektrotehnike 1969.
                        zaposlio u Institutu u Vinči, gde je bio rukovodilac
                        brojnih projekata. U Vinči je jedno vreme bio i
                        generalni direktor i te 2001. godine su, prema rečima
                        kolega, postavljene prave smernice u kojim pravcima ovaj
                        Institut treba da se razvija.
Uz brojne radove objavljene u svetu, beležimo da je
                        bio gostujući profesor na Univerzitetu u Mičigenu,
                        američkoj Nacionalnoj laboratoriji za superprovodne
                        ciklotrone i Institutu u Dubni. Otac je troje dece i
                        vrstan pijanista.
Za sebe kaže da je, možda, suviše racionalan ali da
                        su najteži zadaci - bilo u sportu, roditeljstvu ili
                        nauci - jedini i pravi izazovi.
Vladimir Jovanović


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana