posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Aditivi vrebaju  (Read 14424 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Aditivi vrebaju
« on: 01-09-2006, 21:10:13 »

Žute bombone, plavi sladoled... Izgledaju primamljivo, ali su izuzetno opasni. U više od 6.000 proizvoda na policama supermarketa nalaze se aditivi. Oni služe da bi ukus ili boja namirnice bila upadljivija, ali mogu da budu okidači za pojavu zloćudnih bolesti. Različiti zaslađivači, boje i pojačivači ukusa mogu da podstaknu razvoj kancerogenih bolesti, a najopasniji od svih su pojačivači ukusa i različiti zaslađivači i boje koji mogu da izazovu i najteže maligne bolesti.


Preterana upotreba pojačivača ukusa povezuje se s neurodegenerativnim bolestima kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Mogu da izazvu i alergiju, posebno kod astmatičara, a neki izazivaju poremećaj metabolizma mokraćne kiseline.

Gde se sve nalaze opasni aditivi
Opasni zaslađivači - njihove šifre su: E-950, E-951, E-952, E-954 i E-962. Nalaze se u bezalkoholnim napicima, bombonama, žvakaćim gumama, sladoledu, poslasticama, lekovima, kozmetici...

Opasni pojačivači ukusa - imaju šifre: E-620 do E-633. Nalaze se u čipsu, kobasicama, konzervisanoj hrani, žvakama, bezalkoholnim pićima, supama, margarinu, umacima, gotovim jelima, začinskim mešavinama i senfu.

Opasne boje - Opasne boje označene su sa šifrma: E-102, E-104, E-110, E-122, E-123, E-124, E-125, E-126, E-127, E-128 i E-129. Nalaze se u pekarskim proizvodima, proizvodima od mesa, bezalkoholnim pićima, sladoledu, siru, voćnim jogurtima, bezalkoholnim pićima, supama, kremovima i desertima...

Opasne kombinacije
Naučnici sa instituta u Liverpulu ispitivali su u laboratorijskim uslovima mogući toksični efekat aditiva aspartam, natrijum-glutaminat, boja briljant plava i kvoinoline žuta na ćelije živaca. I došli do zaključka da je kombinacija ovih aditiva izuzetno opasna, posebno za nervni sistem.

Iako su pojedinačni aditivi dozvoljeni za korišćenje u prehrambenoj industriji, njihove kombinacije mogu da budu veoma opasne.

CDC/BT

Najopasniji aditivi
Veoma je bitno da čitate ono što piše na na etiketi proizvoda koji kupujete.

Često na deklaraciji pišu jednostavne i nedefinisane reči kao što su „arome“ i „boje“, ali u slučaju kada su aditivi navedeni, obratite pažnju i ne uzimajte proizvode koji sadrže sledeće:

Tartrazin (E102)
Quinoline žuta (E104)
Sunset žuta (E110)
Carmoisine (E122)
Ponceau (E124)
Briljant plava (E133)
Natrij-benzoat (E211)
Aspartam (E951)
Natrij-glutaminat (E621)

blic


Offline AquArius

  • .. sfumato ..
  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3329
  • Gender: Female
  • AnAnymous
Odg: Aditivi vrebaju
« Reply #1 on: 29-12-2006, 19:33:59 »
PREHRAMBENI ADITIVI – REGULATIVA I RIZICI UPOTREBE

Prehrambena industrija se danas teško može zamisliti bez upotrebe aditiva. Aditivi su supstance koje obično ne predstavljaju karakteristične sastojke namirnica, a koje se iz tehnoloških razloga namerno dodaju prehrambenim proizvodima u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili čuvanja pri čemu postaju njihov sastojak.

Zakonska regulativa


Upotreba aditiva se ne prepušta slobodnoj volji proizvođača već su njihova pozitivna lista (lista dozvoljenih aditiva), proizvodnja, promet, kvalitet (čistoća), ograničenja upotrebe, označavanje i drugi zahtevi zakonski regulisani.

Ustanovljena je internacionalna procedura koja predhodi dozvoli za upotrebu aditiva. Zajednički ekspertski komitet Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Organizacije Ujedinjenih Nacija za aditive hrane – JECFA donosi hemijske specifikacije i vrši procene zdravstvene bezbednosti aditiva na osnovu kojih Komisija Codex Allimentarius preko svog komiteta CCFAC donosi standarde i preporuke za njihovo korišćenje. Ove standarde i preporuke zemlje članice UN ugrađuju u svoju zakonsku regulativu. Regulativa o aditivima je prva harmonizovana regulativa vezana za hranu u EU koja je uvela koncept E brojeva koji se koriste za označavanje aditiva.

U SCG proizvodnja, promet, kvalitet aditiva (čistoća), pozitivna lista i uslovi upotrebe aditiva (ograničenja upotrebe i dr.) regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl. List SCG 56/2003), a ovaj pravilnik je usaglašen sa direktivama EU. Na pozitivnoj listi nalazi se 314 aditiva. Prema funkcionalnom svojstvu aditivi su podeljeni u 22 kategorije koje se koriste za označavanje aditiva u prehrambenim proizvodima npr. konzervansi, antioksidansi, emulgatori, stabilizatori, boje, zaslađivači i dr. Aditivi se u prehrambenim proizvodima označavaju navođenjem kategorije i naziva ili E broja aditiva npr. konzervans (natrijum-benzoat) ili konzervans (E 211).

Zdravstveni aspekt

Aditivi jesu strane supstance koje se prirodno, uglavnom ne nalaze u namirnicama i zbog toga je ustanovljena internacionalna procedura za određivanje njihove zdravstvene bezbednosti. Nije moguće dokazati apsolutnu neškodljivost aditiva već se pre može govoriti o stepenu njihove škodljivosti, jer kako kaže Claude Bernard ˝ništa nije toksično i sve je toksično˝ u zavisnosti od količine u kojoj se upotrebi.

Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja koja obuhvataju određivanje akutne i hronične toksičnosti, mutagenosti, kancerogenosti,  teratogenosti, alergogenosti, kumulacije, metabolizma, interakcije sa sastojcima hrane i dr. Na osnovu dobijenih rezultata ovih ispitivanja JECFA određuje za svaki aditiv prihvatljiv dnevni unos (PDU) na osnovu koga se određuju maksimalne dozvoljene količine aditiva u pojedinim namirnicama. Prihvatljiv dnevni unos predstavlja onu količinu aditiva koja se može unositi svakodnevno, tokom celog života, bez ikakvih štetnih posledica.

Najbezbedniji aditivi, kakva je npr. limunska kiselina se koriste prema principima dobre proizvođačke prakse t.j. u najmanjoj količini koja je potrebna da se postigne određeni tehnološki efekat. Za druge aditive propisana su ograničenja upotrebe u prehrambenim proizvodima pri čemu se vodi računa o unosu pojedinih namirnica, jer nije isto da li se aditiv dodaje u hleb ili u kavijar. Poslednja velika studija o unosu aditiva u EU, objavljena 2001. godine, pokazala je da dnevni unos aditiva u zemljama EU ne premašuje prihvatljiv dnevni unos ni za jedan aditiv sa pozitivne liste.

Činjenica je da postoje aditivi koji su toksični kada se posmatraju izvučeni iz konteksta. Npr. nitriti su otrovi i nalaze se na listi otrova, ali su oni nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa jer su veoma efikasni protiv toksogenih vrsta bakterija Clostridium botulinum, Staphyloccocus aureus i nekih drugih mikroorganizama. Njihova akutna toksičnost (methemoglobinemija) eliminisana je načinom njihove upotrebe jer se oni mogu puštati u promet samo kao homogena mešavina sa kuhinjskom solju koja sadrži 0,5-0,6% nitrita, tako da nije moguće, ni namerno, ni slučajno, zbog slanoće proizvoda uneti toksičnu količinu nitrita. Činjenica je da postoji mogućnost formiranja kancerogenih nitrozamina, ali se smatra da mnogo veće količine nitrita nastaju redukcijom nitrata koji se unose povrćem, vodom ili vazduhom.

Pojedine osobe mogu da budu alergične na neke aditive. Poznata je npr. preosetljivost na konzervanse sulfite, pojačivače arome glutaminate, veštačku boju tartrazin i neke druge aditive.

Kvalitet aditiva (čistoća i dr.) i njihov sadržaj u prehrambenim proizvodima se kontrolišu. Kontrolu sprovode tržišna i sanitarna inspekcija i ovlašćene laboratorije za kontrolu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica. Prisutni su problemi vezani za kontrolu aditiva kao što su nedostatak jedinstvene metodologije, problemi u analitici pojedinih aditiva skopčani sa tehničkom opremljenošću pojedinih laboratorija i dr.

Zaključak

Generalno gledano aditivi ne predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi. Rizici kojima su ljudi izloženi preko hrane, načina ishrane i spoljašnje sredine klasifikovani su prema stepenu opasnosti: 1. mikrobiološki agensi, 2. opasnosti usled nepravilne ishrane, 3. zagađivači okoline, 4. prirodni toksikanti u namirnicama, 5. rezidui pesticida, 6. prehrambeni aditivi.

U skoro svim državama postoje odgovarajuća tela koja se bave aditivima. U našoj zemlji to je Komisija za aditive SCG koju čine kompetentni stručnjaci različitih profila (farmaceuti, doktori, tehnolozi i dr.) i upravo ona predstavlja pravo mesto gde svi zainteresovani mogu da dobiju najrelevantnije informacije vezane za upotrebu aditiva i njihovu zdravstvenu bezbednost.

Autor: Prof dr Ivan Stanković,
predsednik Komisije za aditive SCG, ekspert JECFA

Tekst preuzet sa Medici Com (http://www.medicicom.com/sr-SP-Latn/default.aspx?tabid=189)


Za mladje kolege i sve koje to interesuje profesor Dr Ivan Stanković je profesor bromatologije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, predsednik Savezne komisije za aditive i ekspert JECFA (Zajedničkog ekspertskog komiteta za aditive hrane SZO i Organizacije FAO Ujedinjenih nacija).


« Last Edit: 30-12-2006, 12:18:17 by AquArius »

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Aditivi vrebaju
« Reply #2 on: 30-12-2006, 11:50:12 »
Ne samo sto predaje Bromatologiju na FF, vec je i ekspert UN za aditive...

Vec sam o tome i o njemu pisao...

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Aditivi vrebaju
« Reply #3 on: 21-03-2008, 18:31:44 »
Neki aditivi štete zdravlju
Autor: I.M.-V.N. |

Javnost u Hrvatskoj bila je ne malo uznemirana ove nedelje nakon teksta u „Slobodnoj Dalmaciji“ o prodaji dečjih lizalica uvezenih iz Srbije koje su u sebi sadržale osam veštačkih boja navodno štetnih po ljudsko zdravlje.

Iako su lizalice „mini puž“ i figurina“ proizvođača SZR „Janović“ iz Sombora povučene sa polica hrvatskog trgovačkog lanca „Sonik“, nadležni u Beogradu poručuje na nema mesta preteranom strahu.
- U Pravilniku o aditivima jasno piše da navedeni „E“ aditivi nisu štetni. Nema govora o kancerogenim svojstvima ostalih nabrojanih supstanci - kategorični su u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa. Sličnu reakciju čuli smo i od Stevana Janovića, vlasnika SZR „Janović“ iz Sombora koji kaže da su njihove lizalice i drugi proizvodi urađeni po pravilniku koji važi u Srbiji, Hrvatskoj, ali i većem delu Evrope.
Neke vrste prehrambenih aditiva s razlogom se dovode u vezu sa zdravstvenim rizicima, posebno kod osetljivih osoba i dece i zato je vrlo važno da potrošači imaju potpuni uvid u sastav proizvoda. Proteklih 50 godina bilo je brojnih istraživanja, od kojih su neka potvrdila da su aditivi povezani s nastankom karcinoma dok druga to opovrgavaju.
Debata o štetnosti aditiva posebno se rasplamsala nakon što su pojedine studije pokazala da aditivi boja mogu dovesti do hiperaktivnosti dece. Posebna pažnja tada je posvećena štetnosti natrijum benzoata (E211), aditiva koji produžava rok trajanja pićima i hrani. Ovaj aditiv može se naći u gumenim bombonama, glazurama za torte, želatinu kao i pojedinim mesnim prerađevinama. Naučnici su tada upozorili da ukoliko se natrijum benzoat pomeša sa sokom koji u sebi sadrži C vitamin, može doći do reakcije i stvaranja kancerogene supstance. U laboratorijama su testirane i sledeće boje: tartrazine (E102), ponceau 4R (E124), sunčano žuta (E110), carmoisine (E122), žuta (E104), crvena AC (E129). Evropska komisija je nakon objavljene strudije zatražila dodatna istraživanja čiji je rezultat bilo iozbacivanje boje za hranu E128.
Inače na deklaraciji lizalica iz Sombora stajalo je da su korišćeni „E“ aditivi 110, 124, 131, 133, 102, 122, 151 i 171.

Od alergije do astme
E102 - tartazin: Može izazvati alergiju, smetnje disanja, osip na koži, smetnje vida. Zabranjen u Norveškoj.
E110 - žuta boja: Može izazvati neurodermitis i astmu. Zabranjen u skandinavskim zemljama.
E122 - azorubine: Može izazvati alergiju.

blic

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Aditivi vrebaju
« Reply #4 on: 09-06-2008, 13:16:40 »
Vec treci put molim: ako zelite da iz prve ruke saznate sve o aditivima, pitajte eksperta UN za aditive. Prof. Ivan Stankovic.

I jos nesto (Brede, sastavi moje poruke): ne vreba nista nigde. Niko ne koristi nista sto nije dozvoljeno.

Ovo me podseca na jednu cuvenu e-mail poruku, koja je Beogradom, a i mnogo sire, kolala tokom bombardovanja. E-ovaj-onaj je kancerogen, kad ono: obicna limunska kiselina. Ili, E-ovaj-onaj je vinska kiselina, a ona moze da prouzrokuje Alopetia areata. Ili... ma, dajte bre vise. Skinite masku mistike sa aditiva. Vec sto hiljada godina se koriste. Svi ih koriste. Svima trebaju. Jeste: i voda je alergena (videti odgovarajucu temu na ovom forumu).

Koji vam je andrak? Hocete li predmet "Alhemija" umesto "Hemije" na fakultetu? Da li vam vise odgovara "moz' da bidne, al' ne mora da znaci" umesto "2+2 je uvek 4"?

Prestanite da pisete proizvoljnosti. Buduci ste akademski gradjani. Razmislite, k vrapcu!
« Last Edit: 12-06-2008, 14:58:27 by Bred »

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Aditivi vrebaju
« Reply #5 on: 13-08-2008, 19:16:23 »
Deklarisanje štetnih aditiva
 | Izvor: Večernje novosti
Beograd -- EU uvela deklarisanje proizvoda koji u svom sastavu imaju aditive koji utiču na aktivnost i pažnju, pišu Večernje novosti.

Evropski parlament je prošlog meseca doneo odluku prema kojoj u narednih 18 meseci svi proizvođači moraju da istaknu upozorenje na proizvode koji sadrže aditive E102, E104, E110, E122, E124 i E129. Reč je o veštačkim bojama kojima se namirnice boje u crveno ili žuto.

Branka Bukvić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ističe da je još 1995. godine u Srbiji prihvaćen Evropski pravilnik o aditivima i da se evropski propisi iz te oblasti prepisuju.

Kada se na deklaracijama nađe upozorenje o štetnosti, proizvođači će, smatraju stručnjaci, biti suočeni sa velikim gubicima.

Zato će veliki broj njih u narednom periodu sporne dodatke zameniti onima koji se ne nalaze na ovoj listi. Kompanija "Nestle" već je najavila zamenu spornih aditiva prirodnim dodacima.

b92

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Aditivi vrebaju
« Reply #6 on: 11-09-2008, 23:33:45 »
Ja u klin, Bred u plocu. Predajem se. Aditivi vrebaju odasvud. Cuvajte se...

Offline frckica-j

  • Moderator
  • Ultra mega giga forumas
  • ***
  • Posts: 1369
  • Gender: Female
Odg: Aditivi vrebaju
« Reply #7 on: 12-09-2008, 23:09:58 »
HAHAHAHA!!!

Ma to je čista broma. Sjećam se da su nam o tome pričali.
Postoje institucije koje propisuju dozvoljene aditive,a ako se koriste nedozvoljeni, to se sankcioniše zakonom.
Postoje vrijednosti koje su dozvoljene za svaki aditiv. Ne treba ih prekoračiti. A oni koji su previše opasni se izbacuju. I postoji tu razmjera: ono što se više koristi, to ima manje aditiva, i obrnuto. Naravno, sve što se previše konzumira je štetno (čak i voda).
Čini mi se da je to bila suština predavanja.   

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Aditivi vrebaju
« Reply #8 on: 22-09-2008, 17:13:08 »
Opasni aditivi kod dece izazivaju poremećaje
Autor: Nataša Korlat | Blic

Aditivi koji boje namirnice u crveno ili žuto u roku od 18 meseci u zemljama Evropske unije moraće da budu posebno naznačeni. Evropski parlament se na ovaj potez odlučio nakon što je utvrđeno da ti dodaci mogu negativno da utiču na hiperaktivnost i pažnju kod dece.

Stručnjaci tvrde će ovakva odluka teško biti primenjena u Srbiji, jer ni do sada srpski proizvođači, uprkos zakonu, nisu upozoravali na prisustvo štetnih dodataka u svojim proizvodima.


Nije sporno da će se aditivi E102, E104, E110, E122, E124 i E129, koje je Evropski parlament nakon dugogodišnjeg istraživanja označio kao štetne, naći na negativnoj listi dodataka i u Srbiji. Ipak, pitanje je da li će srpski proizvođači biti prinuđeni da upozoravaju na njihovu opasnost po zdravlje na svojim ambalažama ili će im se, kao i do sada, gledati kroz prste.
- Pravilnik o ispravnom deklarisanju proizvoda donet je još 2005. godine. Svi naši proizvođači bili su dužni da posebno naznače štetne aditive koje

Neki od štetnih aditiva
-E102 - tartrazin
-E104 - kvinolin žuta
-E110 - sanset žuta
-E122 - carmoizin
-E124 - pons 4R
-E129 - crvena AC

Najčešće se stavljaju u:
-pekarske proizvode
-mesne
prerađevine
-bezalkoholna pića
-sladolede
-sireve
-voćne jogurte
-supe
-kremove i deserte
proizvod sadrži. Velike kompanije tada su tražile rok od dodatnih šest meseci da to urade kako bi imale vremena da promene ambalaže. Međutim, prošlo je skoro tri godine, a oni se time uopšte nisu bavili. Očito se radi o jakom lobiju, jer čak i stručnjaci koji ih prate kod nas izbegavaju da pričaju o tome - kaže Goran Papović, potpredsednik Nacionalnog udruženja potrošača Srbije.
Uticaj pomenutih aditiva na zdravlje evropski stručnjaci pratili su 10 godina. Istraživanja su pokazala da ovi dodaci mogu imati za posledicu pad koncentracije i impulsivnost, koja negativno utiče na učenje, a utvrđeno je da su najugroženija deca od tri do osam godina.
- Strane kompanije i same se bave ovakvim istraživanjima. Kad utvrde da neki proizvod može biti opasan po zdravlje, povlače ga sami, jer bi u suprotnom morali da plate veliku odštetu - priča Papović.
Dodataka koji boje u crveno ili žuto ima u gotovo svim prehrambenim namirnicama. Najčešće se stavljaju u pekarske proizvode, proizvode od mesa, bezalkoholna pića, sladolede, sireve, voćne jogurte, supe, kremove i deserte. Zato će se za 18 meseci na ambalažama proizvoda u kojima ih ima u zemljama Evropske unije naći natpis: „Može negativno da utiče na aktivnost i na pažnju kod dece.“
- Lepeza aditiva za koje je utvrđeno da su štetni još nije zatvorena. Svetska zdravstvena organizacija i dalje istražuje. Radi se najsavremenijom tehnikom i metodama i sigurno je da će se još mnogi naći na ovoj listi. Pre samo desetak godina bilo je nezamislivo da će se doći do ovakvih zaključaka. Iako se upotrebljavaju minimalne doze ovakvih dodataka, u kombinaciji sa zagađenim vazduhom, vodom i, uopšte, životnom sredinom, mogu biti kobni po zdravlje - kaže dr Ljubomir Pfaf, nutricionista.
Istraživanje koje je utvrdilo štetnost aditiva koji boje namirnice naišlo je na veliki otpor industrije i pokušaje diskreditacije stručnih krugova. Neki predstavnici srpskih kompanija tvrde da ovakvih aditiva nema u našim proizvodima ili se vrlo retko koriste. Ako ćemo suditi po ambalažama, verovatno je tako. Ipak, gotovo svaki nutricionista to će demantovati.

Treba znati:
Iako se upotrebljavaju minimalne doze, u kombinaciji sa zagađenim vazduhom, vodom i, uopšte, životnom sredinom, aditivi mogu biti kobni po zdravlje.
Istraživanje koje je utvrdilo štetnost aditiva koji boje namirnice naišlo je na veliki otpor industrije i pokušaje diskreditacije stručnih krugova.

SMS-om do informacije o aditivu
Nacionalno udruženje potrošača uputilo je i zvaničan predlog nadležnim organima Republike Srbije da finansiraju projekat informisanja o aditivima preko SMS. Tako bi svaki potrošač, čak i iz prodavnice mogao da pošalje poruku i vrlo brzo dobije informaciju o dodatku koji se nalazi u određenom proizvodu. Na ovaj način potrošač bi znao da li je aditiv biljnog ili životinjskog porekla, da li može imati bilo kakav uticaj na zdravlje čoveka, odnosno da li se nalazi na pozitivnoj ili negativnoj listi.

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Aditivi vrebaju
« Reply #9 on: 22-09-2008, 17:21:34 »
Ipak se pricuvajte... ADITIVI VREBAJU... SVAKOG NEOPREZNOG SATIRU... KARCINOMI BUJAJU NA SVE STRANE, A ZA SVE SU BOJE ZA KOLACE KRIVE...

 :shock2:


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana