posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Afte  (Read 5928 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Afte
« on: 21-08-2007, 17:51:54 »

 
Mnogi su osetili neprijatnost koju sa sobom nose afte, jedna od najčešćih bolesti oralne sluznice koju nazivamo još recidivantne (koje se ponavljaju) oralne ulceracije, odnosno recidivirajući aftozni stomatitis. Može se manifestovati u vidu: malih afti (aphthae minores), velikih afti (aphthae maiores) i herpetiformnih afti (aphthae herpetiformes). Prevalenca u opštoj populaciji je 20 - 40%. Nešto se češće javljaju kod žena i mladih ljudi.

Uzrok nastanka
Uzrok nastanka afti je nepoznat. Postoje teorije prema kojima je Streptococcus sanguis ključan kao strani antigen u nastanku lezije. Starije teorije navode HSV (herpes simpleks virus) kao uzrok afti. Iako je uzrok nepoznat, smatra se da je reč o imunopatološkom procesu kao posledici prisustva nekog antigena. Kao precipitirajući faktori navode se anemije, nutricioni deficiti (folati, B12), hormonalni poremećaji, menstruacija (anemija i hormoni), stres i lokalna trauma. Primećena je i familijarna sklonost. Stres može biti okidač za pojavu mnogih bolesti, pa tako i afti. Različita hronična žarišta u organizmu takođe mogu imati ulogu okidača, kao na primer, pokvareni zubi, bakterijske infekcije grla, nosa i sinusa.

Klinička slika
1) Aphthae minores su najčešće (80%), predstavljaju ih plitke erozije, promera manjeg od 10 mm, dna prekrivenog belo-žutom fibrinskom pseudomembranom, eritematozne ivice. Istovremeno se može javiti više, ili samo jedna (solitarna afta). Leziji ne prethode vezikule ni bule (plikovi). Od simptoma je izražen bol. Kod nekih pacijenata se javljaju kontinuirano tokom više uzastopnih meseci (stalno nastaju nove lezije), pa takve afte nazivamo habitualnima.

2) Aphthae maiores su one veće od 1 cm, a zahvataju dublja područja, radi se o ulkusu (subbazalna nekroza). Vrlo često su multiple, česta lokalizacija su meko nepce i nepčani lukovi, lateralne ivice jezika, vestibularna sluznica. Veliku i duboku nekrotičnu površinu okružuje širi eritematozni pojas izdignutih i induriranih ivica. Jak bol s limfadenopatijom je redovno prisutan. Može trajati i više od 6 nedelja ukoliko se ne leči. Nakon povlačenja (lečeno ili ne) ostavlja za sobom ožiljke.

3) Aphthae herpetiformes (nemaju nikakve veze s HSV) podsećaju na lezije koje se javljaju tokom HSV infekcije: mnogobrojne sitne lezije (1-2 mm) koje ponegde konfluiraju. Takođe je prisutno crvenilo sluznice uz samu eroziju, praćeno bolom. Najčešće se javlja na ventralnoj strani jezika, vrhu i lateralnim ivicama jezika, sluznici usana.

Dijagnoza
Uz klinički pregled pacijent se upućuje na krvne analize: kompletna krvna slika, sedimentacija, gvožđe, folna kiselina, B12. Kod habitualnih afti je indikovano testirati celularni imunitet.

Lečenje
Male afte najčešće spontano prolaze nakon 14 dana, ne ostavljajući za sobom nikakav ožiljak. Lečenje kortizonskim preparatima (triamcinolon-acetonid, fluocinonid, betametazon) je vrlo delotvorno za supresiju same upale. Bol se kupira anestetikom u formi gela (lidokain 2%) ili analgetikom (diklofenak). Sekundarna infekcija se prevenira (ili leči) lokalnim antiseptikom (klorheksidin, heksetidin) ili tetraciklinskom rastvorom, dok sanacija diskontinuiteta epitela se postiže primenom vitamina A i B5.

Velike afte je moguće lečiti perilezijskom instilacijom mešavine kortikosteroidnog rastvora i anestetika. Međutim neretko je potrebno pristupiti sistemskoj kortikoterapiji (prednizon). U novije se vreme pokušava i s dapsonom i talidomidom. U svrhu prevencije, potrebno je prvo korigovati sve sistemske deficite koji su identifikovani analizama. Preporučuje se anksiolitik u smislu prevencije stresa kao okidača afti.

http://www.stetoskop.info/bolesti/afte.html


:news:
 Kako da izađete na kraj sa aftama
Autor: CDC | Blic
Sa problemom afti u ustima suočava se oko 20 odsto ljudi. Evo kako možete sebi da pomognete.

Kako se leče afte?
Nažalost, ne postoji efikasan lek protiv ovih ranica na sluzokoži usta. Afte najčešće imaju manje od jednog centimetra u prečniku i potrebno im je najmanje 10 dana da zarastu. Lekovi ne leče same afte, ali mogu da ublaže bolove, koji su posledica upale.

Šta pogoduje izbijanju
Ne postoji a priori povoljno tle za razvoj afti. Sluzokožu usta štiti mucin, ali kod nekih osoba sredina u ustima je previše kisela i tada dolazi do opadanja nivoa mucina, pa desni postaju osetljivije. Neki lekovi takođe mogu da doprinesu slabljenju sluzokože u ustima (recimo, antidepresivi i neki antibiotici). Afte se pojavljuju u periodima kad smo pod stresom, posle povreda i za vreme menstruacije.

Kako ih izbeći?
Tako što ćete održavati higijenu usne duplje, redovno prati zube i desni, izbegavati vodice za ispiranje usta koje sadrže alkohol.


 
:news:

http://www.sibex.co.rs/stomatovis
« Last Edit: 22-03-2010, 20:26:24 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana