posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Akutni ishemijski mozdani udar (slog)  (Read 10053 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Akutni ishemijski mozdani udar (slog)
« on: 03-09-2006, 18:33:01 »

Najnovije studije obavljene u Srbiji pokazale su
                  da je akutni ishemijski moždani udar (IMU) – šlog, kako se u
                  narodu kaže - prvi uzrok svih smrti u bolničkim ustanovama,
                  kao i prvi uzrok smrti među ženama i drugi među muškarcima.
                  Već prema tim pokazateljima, držimo neslavan rekord u Evropi,
                  čemu se može dodati još jedan poražavajući podatak: kod nas je
                  zabeležen i veliki broj ljudi mlađe starosne grupe (od 40 do
                  45 godina) koje moždani udar pogađa iz istih razloga kao i
                  stariju populaciju - što je posledica ateroskleroze. Prof. dr
                  Nada Šternić, šef Odeljenja za cerebrovaskularne bolesti pri
                  Kliničkom centru Srbije i rukovodilac republičke radne grupe
                  koja je izradila „Nacionalni vodič za ishemijski moždani
                  udar“, uverena je da je ovaj za Srbiju izuzetno veliki problem
                  veoma potcenjen i da će vodič doprineti da se to promeni.
                  Lekarima će pomoći da se snađu u poplavi raznolikih
                  dijagnostičkih pristupa i opredele za najsavremeniju
                  medicinsku doktrinu, a pacijentima će biti omogućeno da, bez
                  obzira u kom delu Srbije žive, dobiju jednake šanse da budu
                  lečeni na najbolji način.
Kako prepoznati šlog?
Prema kliničkoj slici, moglo bi se reći da postoje dve
                  varijante moždanog udara (jedinu razliku čini faktor vreme).
                  Jedna se sastoji od prolazne ishemije mozga (to je takozvani
                  tranzitorni ishemijski atak, ili TIA), a druga je definitivno
                  definisani deficit moždane funkcije, koji se ne može
                  popraviti.
TIA je prolazni poremećaj; može samo da prethodi
                  eventualnom moždanom udaru i da time na njega upozori. Ovaj
                  prolazni moždani atak može se manifestovati kao slabost jedne
                  polovine tela ili kao nagli gubitak vida na jednom oku, koji
                  se spontano vraća. Ako je slabošću zahvaćena desna polovina
                  tela, može se javiti i prolazni poremećaj govora, kada
                  pacijent ne može da nađe odgovarajuću reč a ne kad ne može
                  razgovetno da je izgovori.
Ranije se smatralo da je TIA poremećaj koji se povlači za
                  24 sata. Danas je ta definicija revidirana. Prof. dr Šternić
                  naglašava da TIA mora potpuno da se povuče u roku od jednog
                  sata. Ako traje duže, onda se kod takvog pacijenta, kao po
                  pravilu, otkriju prava oštećenja u moždanom tkivu, odnosno
                  moždani infarkti, a to je ono što se klinički pokazuje kao
                  ishemijski moždani udar. Intenzivno trnjenje jedne polovine
                  tela, nestabilnost pri hodu, pojava duplih slika praćena
                  vrtoglavicom, mučninom i povraćanjem takođe mogu biti
                  manifestacije TIA i moždanog infarkta.
Akutni ishemijski moždani udar je poremećaj moždane
                  funkcije, nastao kao posledica poremećaja krvotoka u određenom
                  delu mozga, ili difuzno.
Najčešći uzrok moždanog udara je začepljenje krvnog suda
                  trombom ili materijalom koji je donet sa udaljenog mesta
                  (embolusom). U oba slučaja biva sprečen dovod krvi u
                  perifernije delove arterije tako da onaj deo tkiva mozga koji
                  se tim putem snabdeva ostaje bez dovoljno kiseonika i
                  hranljivih materija.
Profesorka Šternić napominje, međutim, da određena osoba
                  mora da bude na neki način predisponirana za razvoj akutnog
                  ishemijskog moždanog udara, da ima određene faktore rizika.
                  Najuticajniji među njima jeste povišeni krvni pritisak
                  (arterijska hipertenzija). I ovaj zdravstveni problem je,
                  prema oceni naše sagovornice, vrlo potcenjen, jer „40 odsto
                  ljudi koji znaju da imaju hipertenziju uopšte je ne leče, a da
                  ne govorimo o onima koji nikad ne proveravaju svoj krvni
                  pritisak“.
Drugi važan faktor rizika jeste šećerna bolest (diabetes
                  melitus). Potom, gojaznost, ali ne toliko sama po sebi, već
                  više kao marker drugih bolesti jer gojazne osobe najčešće
                  imaju i hipertenziju i dijabetes. Ne manje važan faktor rizika
                  je i povećan sadržaj masnih materija u krvi –
                  hiperholesterolemija i hiperlipidemija. Pušenje, oko kojeg je
                  bilo dosta dilema i kontroverznih stavova, danas se smatra
                  potpuno nezavisnim faktorom rizika, koji udvostručava
                  mogućnost pojave šloga i udvostručava rizik nastanka
                  ateroskleroze velikih, karotidnih arterija koje glavu
                  snabdevaju krvlju.
Na listi su i nedovoljno fizičko kretanje i stres. Stres
                  sam po sebi nema direktnog koliko indirektnog uticaja jer
                  dovodi do rizičnih promena u organizmu (skok pritiska, na
                  primer). Ukoliko stres hronično traje, skok pritiska se
                  fiksira i vodi u arterijsku hipertenziju. Stres izaziva i
                  oslobađanje nekih supstanci (transmitera) koji favorizuju
                  nastanak ateroskleroze.
Kad nastupi drastično smanjenje, ili potpuni prekid
                  krvotoka, u delu tkiva koji trpi najveće oštećenje, u srži
                  ishemije, počinje proces koji vodi do ćelijske smrti. Šta se,
                  zapravo, događa u nervnoj ćeliji? Prema objašnjenju prof. dr
                  Šternić, prvo se prekida električna aktivnost ćelije. Dolazi
                  do promena na ćelijskoj membrani, otvaraju se kanali kroz koje
                  kalijum izlazi napolje, a kalcijum, jon kome nije mesto u
                  ćeliji, u velikim količinama ulazi u nju. Kalcijum razara neke
                  ćelijske organele, što pokreće niz drugih procesa. Jedan od
                  njih je oslobađanje materija toksičnih za ćeliju
                  (neurotoksina), inače produkata pojačane oksidacije.
                  Oslobađaju se i neki transmiteri kao što su glutamat i
                  aspartat, koji takođe oštećuju ćeliju i dovode do potpunog
                  razaranja nervnog tkiva (nekroze).
Ali, za razliku od nekroze do koje dolazi u centralnom delu
                  ishemije, uokolo postoji pojas pod imenom penumbra u kome su
                  ćelije i dalje funkcionalno umrtvljene, ali ne mrtve, i na
                  koje se može delovati. „Svi terapijski pokušaji u akutnoj fazi
                  ishemijskog moždanog udara usmereni su zato na ćelije u
                  penumbri, na njihovu revitalizaciju“, naglašava profesorka dr
                  Šternić.
Prema statistici, svaki dvadeseti pacijent će, do kraja
                  prve godine od prvog šloga, doživeti i drugi pa se odmah posle
                  prvog udara preduzima takozvana sekundarna prevencija.
Fibrinoliza kao specifična terapija
Pored svih elemenata karakterističnih za primarnu
                  prevenciju (delovanje na faktore rizika kako do šloga uopšte
                  ne bi došlo), tokom sekundarne prevencije se primenjuju i
                  antiagregacioni lekovi. Kao jedan od najdelotvornijih
                  medikamenata te vrste, prof. dr Šternić izdvaja aspirin, koji
                  štiti i srce i mozak, ali i jedan novi, još moćniji, koji
                  pacijenti bolje podnose - klopidogrel ili plaviks. Aspirin
                  može da izazove krvavljenja, nekad i alergije, dok plaviks
                  nema takva neželjena dejstva. Prema napomeni profesorke
                  Šternić, plaviks je lek koji se apsolutno mora dati osobi koja
                  je doživela šlog ili infarkt srca, ukoliko se aspirin ne može
                  primeniti iz određenih razloga. On se, međutim, ne koristi u
                  primarnoj prevenciji moždanog udara (i aspirin se preporučuje
                  samo za sekundarnu prevenciju moždanog infarkta, odnosno
                  primarnu i sekundarnu prevenciju infarkta srca).
Postoji, takođe, vrlo specifična terapija koja se koristi u
                  slučaju IMU. Reč je o fibrinolitičkoj (ili trombolitičkoj)
                  terapiji - razbijanju tromba. Profesorka dr Šternić naglašava
                  da fibrinolitička terapija, pri kojoj se koristi lek za
                  rastvaranje tromba, zahteva zadovoljenje nekih vrlo strogih
                  kriterijuma. Ta terapija se može primeniti samo u prva tri
                  sata od nastanka šloga, odnosno prvih njegovih simptoma - a
                  većina pacijenata se, na žalost, javi kasnije. Drugi uslov za
                  primenu terapije je da lekar ima na raspolaganju kompletnu
                  dijagnostiku (laboratorija, skener, ultrazvuk...) 24 sata
                  dnevno, što je od ključnog značaja za precizno određivanje da
                  li je reč o IMU, ili možda o krvavljenju.
Ukoliko su navedeni uslovi zadovoljeni, može se otpočeti sa
                  fibrinolizom. Prema rečima naše sagovornice, ta terapija će se
                  uskoro primenjivati i kod nas. Pri Kliničkom centru Srbije
                  upravo se formira medicinska jedinica za akutni moždani udar,
                  koja će biti opremljena prema svetskim standardima. Naši
                  stručnjaci su tim povodom nedavno bili u poseti kolegama u
                  Mađarskoj, gde lekari već neko vreme primenjuje fibrinolitičku
                  terapiju. Mađarsko iskustvo je pokazalo da samo jedan odsto
                  pacijenata godišnje stignu na vreme, ili zadovolje ostale
                  kriterijume za primenu fibriolize. Kada to nije slučaj,
                  preostaje da se pacijentu pomogne primenom već pomenute
                  sekundarne terapije – uvođenjem aspirina nakon prva 24 sata
                  posle moždanog udara, i potom terapija plaviksom.
Gordana Tomljenović


Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Akutni ishemijski mozdani udar (slog)
« Reply #1 on: 29-07-2009, 21:18:14 »
Mozdani udar i kako ga spreciti (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php?topic=7498.0)

Mozdani udar (http://www.b92.net/zdravlje/mozdani_udar.php)


[youtube=425,350]sAbORUhwun4[/youtube]
« Last Edit: 15-10-2009, 16:57:04 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana