posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Alergijske reakcije na hranu  (Read 14361 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline AquArius

  • .. sfumato ..
  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3329
  • Gender: Female
  • AnAnymous
Alergijske reakcije na hranu
« on: 24-02-2007, 17:09:47 »

Alergijske reakcije na hranu

Ne緀ljene reakcije na hranu mogu se podeliti u dve osnovne skupine: toksi鑞e i netoksi鑞e reakcije. Toksi鑞e reakcije se javljaju kod svakog ko pojede odre餰nu koli鑙nu hrane zara緀nu bakterijama ili toksinima.
Netoksi鑞e reakcije javljaju se kod preosetljivih osoba, a mogu biti alergijske (imunolo筴i mehanizmi) i nealergijske (reakcije nepodno筫nja) koje nisu uzrokovane imunolo筴im mehanizmima.
 
Alergijske reakcije na hranu mogu se podeliti u reakcije koje su, poput ve鎖ne alergijskih bolesti, posredovane IgE antitelima i one koje to nisu.


Kako se manifestuju alergijske reakcije na hranu?

Alergijske reakcije na hranu posredovane IgE antitelima vrlo su raznolike.
Mogu uzrokovati sistemske reakcije opasne po 緄vot (anafilakti鑛i 筼k) ili zahvatiti jedan ili vi筫 organskih sistema.
Naj鑕规e su ko緉e reakcije (urtikarija, angioedem, atopijski dermatitis).
Neretko se alergija na hranu manifestuje samo tzv. oralnim alergijskim sindromom, odnosno ose鎍jem pe鑕nja ili svrabe綼 jezika, otokom jezika, usnica, nepca ili 綿rela.
Zahva鎒nost respiratornog sistema mo緀 se manifestovati simptomima astme i alergijskog rinitisa.
Simptomi alergije na hranu u probavnom sistemu su gr鑕vi, mu鑞ina, povra鎍nje i proliv. Gr鑕vi su 鑕st simptom alergije na hranu u uzrastu dojen鑕ta.

Alergija na hranu koja nije posredovana IgE anatitelima mo緀 se manifestovati posebnim klini鑛im stanjima. Dijagnoza tih stanja zahteva pa緇jivu bolni鑛u obradu (alergijski eozinofilni gastroenteritis, enterokoliti鑛i sindrom, hranom inducirana enteropatija, plu鎛a hemosideroza, herpetiformni dermatitis, itd.).


U kom uzrastu se javljaju alergijske reakcije na hranu?

Alergijske reakcije mogu se javiti bilo kad tokom 緄vota. Naj鑕规e su u prvim godinama 緄vota. U razvijenim zemljama Zapada navodi se u鑕stalost tih reakcija u djece od 8 - 28%. U odraslih su znatno re餰: 1,4 - 1,8%. Alergijske reakcije na hranu 鑕规e su u dece koja imaju neku drugu alergijsku bolest (atopijski dermatitis) ili su te bolesti prisutne u obitelji.


Koja hrana naj鑕规e uzrokuje alergijske reakcije?

Hrana je sastavljena od belan鑕vina, 筫鎒ra i masti. Naj鑕规i alergeni u hrani su jedinjena koja sadr緀 筫鎒re i proteine (glikoproteini). Namirnice koje naj鑕规e uzrokuju alergije su kravlje mleko, jaja, ribe, rakovi i 筴oljke, 緄tarice, soja, kikiriki, orasi, bademi, le筺ici i jagode.

Kod odraslih je oko 90% alergijskih reakcija na hranu uzrokovano kikirikijem, orasima, ribom i 筴oljkama, a kod dece jajima, mlekom, sojom i bra筺om. Poznato je da se zbog unakrsne reaktivnosti kod bolesnika koji su alergi鑞i na pelud (polen) mogu javiti alergijske reakcije na hranu, i obrnuto. Kod bolesnika alergi鑞ih na pelud breze 鑕sta je alergija na jabuku, sirovi krompir, mrkvu, celer, gra筧k, kivi i sl.


Alergije na konzervanse, boje i dodatke hrani (aditive)

Alergijske reakcije na hranu neretko su uzrokovane dodacima (aditivima) hrani, konzervansima i bojama. Reakcije na aditive hrani javljaju se u oko 1% djece i u 0,01 - 0,23% odraslih. Smatra se da je u鑕stalost reakcija na aditive hrani zapravo ve鎍, ali se zbog nedostatnih i nestandardiziranih testova re餰 dokazuju. Neke supstance mogu se spomenuti: konzervans natrijum benzoat, boja tartrazin (緐to obojeni napitci, slatki筰 i sl.), zasladji aspartam.


Alergija na kravlje mleko


Alergija na kravlje mleko javlja se u oko 2,5% dojen鑑di i kod dece do druge godine 緄vota pa je to naj鑕规a alergijska reakcija kod dece te dobi. To se tuma鑙 鑙njenicom da su belan鑕vine kravljeg mleka obi鑞o prve strane belan鑕vine s kojima dolazimo u kontakt.
U kravljem mleku nalazi se dvadesetak supstance koje mogu uzrokovati alergijsku reakciju. Najva緉ije su laktoglobulini, laktalbumin, kazein i kravlji albumin. Pasteriziranjem mleka ne smanjuje se njegova alergogenost.
Oko 50% bolesnika koji su alergi鑞i na kravlje mleko, alergi鑞i su i na kozje mleko. U oko 50% bolesnika, koji su zbog alergije na kravlje mleko uzimali sojino mleko, razvije se osetljivost i na soju.
Na sre鎢, preosetljivost na kravlje mleko 鑕sto nije trajna pojava. Oko 85% djece kod kojih je bila dokazana alergija na kravlje mleko prestaje biti alergi鑞o do tre鎒 godine 緄vota pa mo緀 konzumirati kravlje mleko bez posledica.


Alergija na jaja

Jaja su 鑕st uzrok alergijskih reakcija. 萫规a je alergija na belance, nego na 緐mance jajeta. U jajetu se nalaze brojni potentni glikoproteini koji mogu uzrokovati nastanak alergijske preosetljivosti (ovalbumin, ovomukoid, ovotransferin i lizozim). Ovoalbumin 鑙ni vi筫 od 50% ukupnih proteina belanceta, kako u sirovom jajetu, tako i u kuvanom. Zanimljivo je da bolesnici alergi鑞i na jaja 鑕sto imaju pozitivne ko緉e alergijske testove na piletinu, iako piletinu mogu jesti bez alergijskih reakcija.


Alergija na ribe, 筴oljke i rakove

Ne緀ljene reakcije na ribu, 筴oljke ili rakove mogu biti alergijske i nealergijske prirode. Kod nekih osoba se nakon konzumiranja tih namirnica (plava riba, dagnje, 筴ampi) mogu javiti mu鑞ina, povra鎍nje, gr鑕vi, urtikarija, pa 鑑k i anafilaktoidna sistemska reakcija. Radi se o nespecifi鑞om (nealergijskom) osloba餫nju histamina, supstance koja ucestvuje u mnogim alergijskim manifestacijama.

Mogu se javiti i prave alergijske reakcije, naro鑙to na ribu, rakove (re鑞i i morski rakovi, jastog, 筴ampi), 筴oljke (dagnje, kamenice, priljepci), na hobotnicu i lignje. Te su reakcije 鑕规e kod odraslih, kod soba koje konzumiraju ve鎒 koli鑙ne tih namirnica. Alergijske reakcije na ribu naj鑕规e se pripisuju pastrmki, lososu, beloj ribi, 箃uki, sardeli, in鎢nu, brancinu, tuni itd. Neki alergeni riba su termostabilni, a drugi termi鑛om obradom gube alergogenost. Osoba mo緀 biti alergi鑞a na samo jednu vrstu ribe ili na ribe razli鑙tih vrsta.


Alergija na vo鎒 i povr鎒

Alergijske reakcije na te namirnice naj鑕规e uzrokuju kikiriki, le筺ik, orah, badem, jagoda i kivi. Kod mla餴h osoba 鑕规e su reakcije na bra筺o (p筫ni鑞o, je鑝eno, kukuruzno), paradajz, per箄n, senf itd. Kod nekih bolesnika javljaju se simptomi alergijske hunjavice i astme pri udisanju bra筺a, obi鑞o prilikom profesionalne izlo緀nosti (pekari, mlinari, kuhari i sl.). Zanimljivo je da te osobe konzumiraju srodne namirnice bez opasnosti od alergijskih reakcija.


Kako se dokazuje alergija na hranu?


Za dijagnozu alergijskih reakcija na hranu va緉i su podaci koje daje bolesnik. Bolesnici, a kod dece njihovi roditelji, 鑕sto uo鑑vaju povezanost alergijskih simptoma i konzumiranja odre餰ne vrste hrane. Bolesnicima se preporu鑥je vo餰nje dnevnika prehrane i simptoma. Indirektan dokaz alergije na neku od namirnica je eliminacijska dijeta, tj. nestanak alergijskih tegoba nakon izostavljanja pojedinih namirnica. Alergija na hranu se, kao i u drugim alergijskim bolestima, mo緀 dokazati ko緉im testovima, odre餴vanjem razine specifi鑞ih IgE antitela u krvi bolesnika. Najva緉iji test za dokaz alergija na hranu je provokacijski test. Bolesniku se, prema odre餰nom protokolu, daju namirnice za koje se sumnja da su uzrok alergije te se prati mogu鎖 nastanak alergijskih simptoma.


﹖o u鑙niti kada se pojavi alergijska reakcija na hranu?

Bolesnicima koji su alergi鑞i na odre餰nu vrstu namirnica preporu鑥je se eliminacijska dijeta, tj. izbegavanje tih namirnica. Va緉o je pou鑙ti bolesnike koji su imali sistemsku alergijsku reakciju (anafilakti鑛i 筼k) o merama strogog pridr綼vanja eliminacijske dijete. Va緉o je znati u kojim se namirnicama nalaze neke alergogene supstance kada to nije o鑙gledno (jaja u testenini, maslac od kikirikija u nekim industrijskim slasticama i sl.). Osobe s rizikom ponovljene te筴e alergijske reakcije moraju pri ruci imati autoinjektor adrenalina i brzodeluju鎖 antihistaminik.


Poma緐 li lekovi?

Najva緉ija terapija kod bolesnika alergi鑞ih na hranu je eliminacijska dijeta. Ako su bolesnici osetljivi na vi筫 namirnica ili nije to鑞o utvr餰n uzrok alergije na hranu, mo緀 se preporu鑙ti primena tableta antihistaminika (loratadin, feksofenadin, cetirizin), pa i kratkotrajna primjena kortikosteroida. Specifi鑞a imunoterapija vrlo je dvojbena i po pravilu se ne provodi.



Izvor : Pliva (http://alergije.plivazdravlje.hr/?section=hrana&PHPSESSID=cf59b527904b89825e491050e4f3ccec)




Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Alergijske reakcije na hranu
« Reply #1 on: 15-10-2008, 14:46:22 »
Alergije na hranu

Verovatno ni箃a ne mo緀 da pokvari porodi鑞i ru鑑k kao iznenadna alergijska reakcija nekog od gostiju za kojeg prosto niste znali da iako nema ni箃a protiv Va筫 kuhinje, burno reaguje na neku od Va筰h malih majstorija.

Pi筫: Voin Petrovi

Alergije na hranu su jo jedna u nizu po筧sti koje su iz potpuno nejasnih razoga napale svet savremenog 鑟veka. Iako se broj pacijenata sa novootkrivenim alergijskim reakcijama pove鎍va iz godine u godinu, ovde nije re o nekoj zaraznoj bolesti, genetski izmenjenom virusu ili posledicama kosmi鑛og zra鑕nja, ve je, kako neki stru鑞jaci smatraju, uzrok upravo odsustvo bolesti, o 鑕mu 鎒 kasnije biti vi筫 re鑙. No, za po鑕tak, pogledajmo 箃a je to 箃o 鑙ni jedan mali, nedu緉i kikiriki tako potencijalno smrtonosnim artiklom za osetljivog pojedinca.
Kako dolazi do alergijskog odgovora?

Niko se nije nau鑕n rodio. Ovo va緄 i za 鎒lije ljudskog imunog sistema. 芿lije koje formiraju liniju odbrane od raznih 箃etnih agenasa iz okoline moraju prvo da pro饀 detaljnu obuku, gde im se prezentuje 箃a je to „na筫“, a 箃a je strano i (mo綿a) opasno. Zaista brzo 鎒lije se nau鑕 da ono „na筫“ ne diraju i punu pa緉ju posve鎢ju supstancama, najvi筫 proteinima, iz okolne sredine. Prva va緉a stvar koju 鎒lije moraju znati je da snaga na usta ulazi i da nije sve 箃o dospe u kontakt sa sluzoko緊m usne duplje neprijatelj. Stvari bi bile previ筫 dosadne kada bi ovaj sistem radio savr筫no, naravno.

Postoji jedna grupa antitela u ljudskom imunom sistemu koja je prema merilima savremenog sveta gotovo suvi筺a. To su antitela tipa IgE. U nekom trenutku u evoluciji, IgE antitela su se pokazala kao neophoda za borbu protiv krupnih parazita, kao 箃o su razne vrste crva, ameba, tripanozoma, raznih drugih protozoa i zglavkara. Uz pomo eozinofila, bazofila, mastocita i jo nekih 鎒lija IgE antitela su vekovima branila ljude od ovih opasnih uljeza. Me饀tim, u savremenom svetu ovakvih parazita je vrlo malo, bar u razvijenim zemljama, te IgE antitela imaju pote筴o鎍 da opravdaju svoje postojanje. Da svekolika bruka ne bi pala na njih, IgE antitela pronalaze sebi protivnika ponekad 鑑k i tamo gde ga nema. Anga緐ju gore pomenute 鎒lije u napad sa neverovatnom vatreno规u 鑑k i na najmanju mogu鎛ost da su nanju筰la neprijatelja. A ovaj na brzinu progla筫ni neprijatelj mo緀 biti samo slu鑑jni prolaznik kroz na sistem za varenje hrane.

Va緉o je re鎖 da ova „basna o IgE antitelima“ samo grubo opisuje ono malo toga 箃o se zna o alergijskim reakcijama kod 鑟veka. Posledica ovakvog toka doga餫ja je pokretanje veoma burnog odgovora na neki benigni protein iz hrane, 箃o mo緀 biti veoma opasno za pacijenta koji ima alergijsku reakciju. Klasi鑞a alergijska reakcija podrazumeva 鎒lijski odgovor nakon 箃o se alergen ve緀 za IgE antitelo na povr筰ni 鎒lije. 芿lija 鎒 izlu鑙ti sadr綼j svojih vezikula u kojima se nalaze neke fiziolo筴i prili鑞o aktivne supstance poput histamina koji 筰ri krvne sudove navode鎖 tkiva da oti鑥 i da se crene, serotonin koji tako餰 deluje na krvne sudove i trombocite, raznih drugih bioaktivnih leukotriena i interleukina koji pokre鎢 odgovor drugih 鎒lija u okolini.

Sve ovo bi bilo opravdano da je prisutan neki krupni, opasni parazit, me饀tim, kako to obi鑞o nije slu鑑j, ta reakcija je ne samo preterana i suvi筺a, ve i 箃etna. Osim klasi鑞e alergijske reakcije, postoje i drugi vidovi nepodno筫nja hrane, ali o njima ovde ne鎒 biti re鑙. U klasi鑞om smislu alergijska reakcija odvija se svaki put kada tkiva alergi鑞og pacijeta do饀 u kontakt makar i sa sasvim malim koli鑙nama one namirnice koja sadr緄 protein koji IgE antitela alergi鑞e osobe prepoznaju i pokre鎢 odgovor na njega. Postoji vi筫 hipoteza o tome kako nastaju alergije, od kojih je najop箃ije prihva鎒na tzv. higijenska hipoteza koja dr緄 da su na 鑙stiji na鑙n 緄vota i odsustvo parazita krivi za pojavu alergija. Osim ove hipoteze prisutne su struje koje za nastanak alergija krive antibiotike, vakcine, poreme鎍je u imunom sistemu, nasledne faktore i raznovrsnost hrane koja je danas dostupna. Me饀tim, ta鑑n uzrok alergija na hranu, kao i detaljna obja筺jenja na molekulskom nivou u ovom trenutku nisu poznati 鑟ve鑑nstvu, pa ostaje mnogo prostora za naga餫nje i pu箃anje ma箃i nau鑞ika na volju.
Rasprostranjenost

Alergije na hranu mogu da se pojave kod svih zdravih osoba bez obzira na uzrast, geografiju ili religiju. Ta鑞i podaci ne postoje jer pojedini oblici alergija mogu ostati neprimeceni, ali prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da 鑑k do 10% ljudi koji 緄ve u razvijenijim zemljama imaju neki oblik alergije na hranu. Zastupljenost alegrija u nerazvijenim zemljama je daleko manja, 箃o govori u prilog higijenskoj hipotezi o nastanku alergija.

Za sada se zna da se alergije na hranu javljaju obi鑞o u vrlo ranoj mladosti, obi鑞o pre navr筫nih 10 godina i da u najve鎒m broju slu鑑jeva ostaju prisutne celog 緄vota. Ovo i nije neo鑕kivano jer se imuni sistem 鑟veka u najve鎜j meri i gradi do otprilike osme godine 緄vota. Poznato je da se kod malog broja pacijenata alergijska reakcija povu鑕 sama od sebe i da se to obi鑞o dogodi pre puberteta. Ukoliko pacijent nastavi da pati od alergije na hranu posle 12. godine, smatra se da su veoma male 筧nse da se ta alergija povu鑕 sama od sebe. Osim kod mladih, alergije se mogu javiti i kasnije u 緄votu, posebno prilikom izlaganja nekoj novoj namirnici.
Vrste alergija na hranu

Kada se govori o alergijama na hranu, obi鑞o se kao glavni uzro鑞ici pominju „osam veli鑑nstveih“, drugim re鑙ma namirnice koje su, zajedno, odgovorne za oko 90% slu鑑jeva alergijskih reakcija 筰rom sveta. Ovih osam namirnica su mleko, jaja, kikiriki, soja, p筫nica, plodovi mora, ko箃unjavo vo鎒 i 筴oljke. Osim ovih, postoji i cela grupa alergija na razno vo鎒 (kivi, banane, breskve), povr鎒, meso i gljive, ali su ove alergije znatno re餰 i slabije istra緀ne. Pored toga 箃o postoje alergije na odre餰ne tipove hrane, mogu鎒 je postojanje i takozvane ukr箃ene reaktivnosti. Ova pojava podrazumeva postojanje sli鑞ih proteina u dvema razli鑙tim namirnicama, pa pojava alergije na jednu dovodi do alergijske reakcije i prilikom konzumiranja druge (npr. kikiriki i indijski orah).

Terapija

Sigurna terapija za alergije na hranu ne postoji, ve je pacijent u obavezi da izbegava namirnice koje sadr緀 alergen, kao i da u slu鑑ju konzumiranja takve namirnice bude spreman da primeni lekove koji 鎒 ubla緄ti alergijsku reakciju. Najte緄 oblik alergijske reakcije je anafilakti鑛i 筼k i ukoliko se ne le鑙 u roku od nekoliko minuta, obi鑞o je smrtonosan. Najopasniji simptom burne alergijske reakcije na hranu je oticanje sluzoko緀 lica, usne duplje i 綿rela, 箃o mo緀 dovesti do prekida dotoka vazduha u plu鎍.

Kada alergijska reakcija jednom po鑞e, indikovana je primena lekova koji suprimiraju efekte zapaljenskih medijataora koje osloba餫ju 鎒lije imunog sistema, prvenstveno histamina. U anafilakti鑛om 筼ku 鑑k se daje i adrenalin kako bi se spre鑙lo gu筫nje. Antihistaminici su danas 筰roko dostupni i njihova upotreba ubla綼va simptome alergijske reakcije. Glavno ne緀ljeno dejstvo lekova iz ove grupe je sedacija i pospanost, koja se javlja prilikom upotrebe pojedinih preparata. Ve鎖na ovih lekova ima i odlo緀no dejstvo, pa spre鑑va nastanak nove alergije u trajanju od 24 sata.

Osim antihistaminika, trenutno se radi na razvoju imunoterapijskih sredstava. Za sada ne postoje naznake da ova terapija mo緀 biti od koristi, ali se istra緄vanja nastavljaju. Najprostije re鑕no, imunoterapijska sredstva su zapravo vakcine u vidu injekcije koje se daju pacijentima u pravilnim vremenskim razmacima kako bi njihovi organizmi proizveli vi筫 IgG antitela na alergen (antitela koja su normalno anga緊vana u borbi protiv virusa i bakterija, a ne protiv parazita) i tako spre鑙li da se IgE antitela prva ve緐 i po鑞u alergijsku reakciju. Najve鎖 napredak u ovoj oblasti postignut je sa alergijama na neke druge alergene, kao 箃o su polen ambrozije i ma鑙ja dlaka, dok za sada ima vrlo malo napretka sa alergijama na hranu, pretpostavlja se zbog druga鑙jih mehanizama koji su uklju鑕ni u nastanak i razvoj alergija. Ne箃o ve鎖 napredak postignut je sa per os vakcinacijom, gde se vakcina daje u obliku tablete, ali su ta istra緄vanja u velikoj meri i dalje strogo 鑥vane farmaceutske tajne.
Umesto zaklju鑛a

Verovatno ni箃a ne bi vi筫 usre鎖lo milione ljudi koji su alergi鑞i na razli鑙te hranljive namirnice nego kad bi neko kona鑞o napisao zaklju鑑k na tu緉u pri鑥 o alergijama kod ljudi, ali prema onome 箃o danas znamo, 鑙ni se da ova pri鑑 ima jo mnogo poglavlja koja tek 鑕kaju da budu napisana. Ako se aktuelni trend nastavi, problem alergija ne samo 箃o se ne鎒 pribli緄ti re筫nju, ve 鎒 se jo pogor筧ti. Istra緄vanja nad biohemijskim procesima u ljudima uvek su nezahvalna jer da bi se otkrile istine o funkcionisanju nekog sistema, mora se postaviti eksperiment.

U ovom slu鑑ju, eksperiment nad pro鑑vanim sistemom u ve鎖ni svetskih pravnih jurisdikcija smatra se krivi鑞im delom, te su nau鑞ici u vrlo nezahvalnom polo綼ju gde moraju nuditi delimi鑞e odgovore na osnovu nepotpunih informacija i nedovoljno preciznih eksperimenata. Alergije na hranu su u zenitu nau鑞og interesovanja i na problematici koja okru緐je ovo polje danono鎛o se radi.

Ipak, napredak je spor, a broj obolelih od alergija vrtoglavo raste. Je li to cena koju moramo platiti evoluciji za to 箃o smo otkrili sapun i toplu vodu? Je li to teret koji 鎒mo morati da nosimo zato 箃o smo na筶i na鑙n da pre緄vimo potencijalno smrtonosni anafilakti鑛i 筼k koji se javlja kao najte緄 oblik alergije? Treba li di鎖 ruke od tra緀nja leka i dozvoliti da evolucija istrebi sve one koji su se navikli na tu筰ranje i pranje ruku? Problem alergija duboko zadire u najintimnije aspekte na筫g postojanja i stavlja na probu na箄 re筫nost da oblikujemo svoj 緄votni prostor druga鑙je nego 箃o ga je priroda za nas oblikovala sve ove hiljade godina. Kada ka緀mo da je 鑟vek jedina vrsta koja to radi, isklju鑥jemo mogu鎛ost da su mo綿a postojale i druge, ali za njih danas znamo samo na osnovu fosila. 萫ka li i nas sli鑞a sudbina?

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=322074


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana