posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Biljke koje se vracaju  (Read 2421 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Biljke koje se vracaju
« on: 03-09-2006, 21:38:52 »

Biljke koje se vracaju


Reintrodukcija živih vrsta

Živi svet nije ravnomerno raspoređen. Prema IUCN Plant
                  Conservation Office postoje 234 područja izuzetno visokog
                  diverziteta a, prema postojećim podacima, flora Balkanskog
                  poluostrva broji 6.750 vrsta biljaka, od čega je 1.756 ili čak
                  27 odsto endemskih.
- Veliki je broj biljnih vrsta i podvrsta ugroženih na
                  različite načine. Najveći broj tih vrsta su istovremeno
                  endemske i lekovite, što upućuje na značaj njihove zaštite i
                  neophodnost očuvanja genetskog fonda - navodi prof. Zlatko
                  Giba, sa Instituta za botaniku Biološkog fakulteta i
                  istraživač na Institutu za biološka istraživanja ‘'Siniša
                  Stanković'' u Beogradu (IBISS).
Zastupljenost određene biljne vrste može biti toliko
                  smanjena da je praktično nemoguća njena prirodna regeneracija
                  i revitalizacija, pa čak i ukoliko se uklone štetni uticaji
                  spolja. U ovim slučajevima neizbežna je primena različitih
                  postupaka umnožavanja biljaka, kao što su: razvijanje kulture
                  ćelija, tkiva i organa, somatska embriogeneza... koje su
                  obuhvaćene pojmom in vitro tehnike razmnožavanja. Nakon
                  uspešne aklimatizacije tako dobijenih biljaka na uslove
                  spoljne sredine, sledi njihova reintrodukcija.
(http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=nepete.jpg)
Rasad Rtanjske metvice (Nepete
                        rtanjensis)
Pojam reintrodukcije označava veštačko vraćanje ugroženih
                  biljnih vrsta na njihova prorodna staništa, sa kojih su
                  iščezle ili preti opasnost da nestanu. U Institutu za biološka
                  istraživanja ‘'Siniša Stanković'' u Beogradu, navode da ovaj
                  projekat podrazumeva in vitro umnožavanje odabranih retkih i
                  ugroženih vrsta iz familije Gentianaceae (familija lincura) sa
                  područja Bakanskog poluostrva, posebno sa teritorije Srbije, u
                  cilju njihove ex situ zaštite. - 1 -–Vrste koje su uključene u
                  program zaštite, pre svega iz rodova Gentiana(lincura) i
                  Centaurium (kičica), odabrane su na osnovu stepena ugroženosti
                  vrste, ŠJM1Ćrasprostaranjenosti, stanja prirodnih staništa
                  populacija i biološke prirode vrste.
- Reintrodukcija bi omogućila ‘'poboljšanje'' stanja i
                  uvećanje brojnosti prirodnih populacija i smanjila opasnost od
                  iščezavanja ugroženih biljaka - navodi prof. Giba.
 Veliki broj vrsta iz familije Gentianae ima određena
                  farmakološka svojstva zbog prisustva jedinjenja kao što su
                  iridoidi, ksantoni, mangiferin i C-glukoflavonoidi koja se, na
                  primer, koriste i u prehrambenoj industriji. S obzirom da je
                  potražnja na tržištu velika, brojnost prirodnih populacija
                  mnogih vrsta iz ove familije je veoma smanjena. U prilog tome
                  govori i činjenica da je opstanak jedne od najpoznatijih vrsta
                  lincure (Gentiana lutea) dovedena u pitanje upravo zbog
                  nekontrolisane eksploatacije.
Uspavani pupoljci ljiljana
Ljiljan (Lilium
                    Cataniae
U laboratoriji Instituta za biloška istraživanja trenutno
                  umnožava se oko 70 različitih biljnih vrsta. Jedna od njih je
                  redak primerak ljiljana (Lilium cataniae), poreklom sa planine
                  Orjen. Ta retka biljka uvrštena je u Crvenu knjigu flore
                  Srbije, u kategoriji krajnje ugroženih vrsta. Na primeru ove
                  vrste ljiljana, prof. dr Dragoljub Grubišić, sa Katedre za
                  fiziologiju biljaka IBISS-a i Instituta za botaniku Biološkog
                  fakulteta,objašnjava proces razmnožavanja biljaka u
                  laboratorijskim uslovima.
-Najpre se uzima se deo biljke, najčešće je to nodus
                  (zglob), i stavlja na odgovarajuću hranljivu podlogu sa
                  utvrdjenim odnosom biljnih hormona, čime se izaziva pojava
                  pupoljaka. Svaki od njih u pazuhu lista ima jedan ili više
                  tzv.''uspavanih pupoljaka'', koji se pod uticajem biljnih
                  hormona razvijaju geometrijskom progresijom. To nazivamo
                  vegetativnim razmnožavanjem in vitro. Druga mogućnost je da se
                  iz tkiva biljke najpre izvrši dediferencijacija biljnih
                  ćelija. Biljne ćelije koje su formirane na određen način, uz
                  pomoć procesa dediferencijacije, gube svoje osobine i ponašaju
                  se kao bilo koja druga ćelija. U zavisnosti od sastava podloge
                  na koju se zasejava, takva kalusna kultura (ćelije koje se
                  umnožavaju) daje pupoljke. Oni se ponovo izdvajaju i nastavlja
                  se proces vegetativnog razmnožavanja.
U prvom slučaju dobija se tzv.''klonsko razmnožavanje'' u
                  kome su biljni ‘'potomci'' identični polaznom materijalu i
                  zadržavaju osobine početne biljke. Ukoliko je cilj postizanje
                  ‘'šarolikosti'' osobina novodobijene biljke, primenjuje se
                  metoda dediferencijacije biljnih ćelija.
Kada se ljiljan ovako razmnoži u laboratoriji, rasađuje se
                  u stakleniku da bi se dobile sadnice, nakon čega je spreman za
                  reintrodukciju na svoje prirodno stanište. Proces u kome je od
                  početnog materijala moguće proizvesti na hiljade komada
                  određene biljke traje oko šest meseci.
Bogatstvo Orjena
Planina Orijen (1.895 m) iznad Herceg-Novog poznata
                        je po endemskim i reliktnim vrstama biljaka koje treba
                        zaštititi reintrodukcije.
Flora ove planine istraživana je još 1835.godine, a
                        pronađene su za nauku nove vrste poput jednog primerka
                        perunike, zatim Acer heldreichii (planinski javor) i
                        Betula pendula (breza). <BR>Prema istraživanju orjenske
                        glacijacije, ledena masa dostizala je veličinu od 109
                        kvadratnih kilometara i debljnu od 350 metara. Smatra se
                        da se poslednji glečer povukao sa Orjena pre oko 15.000
                        godina ali su ostale neke biljke koje su iz arktičkih
                        krajeva našle utočište na najvišim vrhovima ove planine.
                        Takvi glacijalni relikti su: Leontopodium alpinum,
                        Hieracium villosum, Betula pendula (pronađena 2002. god.
                        na Veljem letu) .
U nižim i južnim krajevima
                        preživeli su tercijarni relikti ledenog doba:
                        Amphoricarpus neumaeri, Corulus collurna, Pinus
                        heldreichii, Acer heldreichii idr. <BR>U nižim zonama
                        rasprostranjeni su bukva, javor gluvač, beli i crni
                        grab, makedonski hrast i jela. U prizemnoj flori
                        dominiraju termofilne biljke poput divlje lale i
                        šumarice. Prašume jele delimično su opstale na Gvozdu i
                        duž grebena od Gumbara do Veljeg leta jer je početkom
                        šezdesetih godina prošlog veka počela nekontrolisana
                        seča šuma.
Najveći uspeh naših stručnjaka koji rade na reintrodukciji
                  ugroženih biljnih vrsta predstavlja projekat ponovnog povratka
                  u prirodu Nepete rtanjensis (Lamiaceae, Rtanjske metvice),
                  poreklom sa južnih padina planine Rtanj (1560 m). Nepeta
                  rtanjensis prvi put je naučno zabeležena 1974.godine. Ima je
                  samo na Rtnju i može se smatrati stenoendemitom Srbije. Nakon
                  toga, pronađena je 1996. godine na novom lokalitetu Javor, na
                  jugoistočnim padinama Rtnja. Uvrštena je u Crvenu knjigu flore
                  Srbije, u kategoriji krajnje ugroženih vrsta, a procenjuje se
                  da u prirodi postoji svega oko 700 biljnih jedinki.
-Uzevši svega tri biljke iz prirode, uspeli smo da
                  napravimo u laboratoriji deset hiljada jedinki, od kojih smo
                  hiljadu ponovo rasadili na prirodnom staništu. Iz tog zasada
                  primilo se 98 odsto biljaka, što predstavlja gotovo
                  neverovatan rezultat pošto je Rtanj planina sa izrazito suvom
                  klimom. To je prvi i do sada najveći uspeh reintrodukcije
                  jedne ugrožene biljne vrste u našoj zemlji - navodi
                  prof.Grubišić.
U nastavku projekta, na Institutu je ove godine
                  pripremljen novi zasad od oko 600 primeraka biljke, iz čega je
                  dobijeno više od 470.000 komada semena. Ukoliko bi samo deo
                  bio zasađen negde na Rtnju, Nepeta rtanjensis više ne bi bila
                  ugrožena vrsta.
Pored lekovitih svojstava, metvica sadrži jedinjenje Nepeta
                  lactum koje izaziva euforiju kod mačaka. Na Zapadu se
                  proizvode igračke za životinje sa ovim mirisom koje čine da
                  mačke budu ‘'lepo raspoložene''. Ovo jedinjenje privlači
                  biljne vaši pa su u Engleskoj napravljene specijalne klopke
                  koje se stavljaju izmedju gajenog cveća. Takodje, ono uništava
                  komarce, bubašvabe... tako da bi i naša vrsta mogla imati
                  sličnu primenu ukoliko bi se gajila plantažno.
Stručnjaci iz Instituta za biološka istraživanja napominju
                  da je, što se njih tiče, projekat reintrodukcije ove biljne
                  vrste završen, ali da nastavljaju da prate rasprostranjenost
                  Rtanjske metvice i imaju u planu njeno dalje vraćanje u
                  prirodu.
[blala u eupruveti [/b]
sedam godina, napravljene su eksperimentalne plantaže
                  za retke vrste lincure na Rtnju i na Suvoboru, iznad sela Ba.
                  Nakon razmnožavanja u laboratoriji, rasad je zasađen na malom
                  ograđenom prostoru, što se tada nije moglo uvrstiti u velike
                  primere reintrodukcije kod nas. Međutim, posle više godina
                  praćenja rasta i razmnožavanja ove biljke u prirodi, pokazali
                  su se zavidni rezultati. To je doprinelo da naši stručnjaci
                  dođu do novog semena retke vrste lincure, ugrožene zbog
                  nekontrolisane eksploatacije.
 I pored ograničene površine na kojoj je rasejana,
                  stručnjaci iz Instituta za lekovito bilje pregovaraju sa
                  kolegama iz Francuske jer je u planu i izvoz korenova ovako
                  dobijene lincure u tu zemlju.
U laboratoriji Instituta za biološka
                  istraživanja razmnožava se i Tulipa hungarica (Đerdapska
                  lala), endemska vrsta koja je, zajedno sa Banatskim šafranom
                  (Crocus banaticus), nestala sa područja Đerdapa a samim tim i
                  cele Srbije posle izgradnje hidroakumulacionog jezera. U
                  okviru međunarodne saradnje, naši stručnjaci su dobili par
                  primeraka Đerdapske lale od kolega iz Rumunije, uz Banatski
                  šafran koji je sada razmnožen u Botaničkoj bašti
                  ‘'Jevremovac''. Međutim, u Institutu za biološka istraživanja
                  navode da je za proces razmnožavanja Đerdapske lale potrebno
                  više vremena.
- Još uvek imamo lalu u epruveti ali za nju je neophodno
                  uložiti mnogo više truda i vremena da bismo, na kraju procesa,
                  mogli da proizvodimo na hiljade lala i da ih, nakon
                  razmnožavanja, vratimo na njihovo prirodno stanište - kaže
                  prof. Grubišić.
Komore, sterilnost, bioreaktor
U toku je i reintrodukcija Salviae brachiodon (vrsta
                  žalfije), koja je takođe uvrštena u Crvenu knjigu flore
                  Srbije, u kategoriji ugroženih vrsta. Ova biljka sa krupnim
                  ljubičasto-plavim cvetovima, veličine preko 5 cm i visine
                  70-80 cm, raste samo ispod planine Orjen i na poluostrvu
                  Pelješcu
- Razmnožili smo je u laboratoriji. Sada planiramo da
                  napravimo plantažu i vratimo je na njeno prirodno stanište, na
                  Orjen. Uskoro očekujemo završetak ovog projeka koji bi
                  predstavljao još jedan primer uspešne reintrodukcije - navodi
                  prof.Grubišić.
Na početku in vitro procesa, biljke se zasejavaju u tzv.
                  ‘'laminarnim komorama''. One imaju ugrađene filtere' koji
                  sprečavaju prodiranje spora i bakterija iz spoljne sredine da
                  ne bi došlo do zagađenja podloga na kojima se biljke
                  zasejavaju. Sa druge strane, u ove komore se, pomoću
                  specijalnog uređaja za klimatizaciju, ubacuje pročišćen vazduh
                  pod određenim pritiskom. Puna sterilnost je neophodna jer je
                  podloga veoma bogata i samim tim pogodna za razvoj bakterija i
                  gljiva, koje se brže razmnožavaju od biljaka i predstavljaju
                  opasnost za njih.
Hranljiva podloga na koju se biljke zasejavaju sastoji se
                  od mineralnih soli, vitamina, šećera kao izvora energije i
                  agara, uz mnogo vode. Uz neophodnu svetlost za fotosintezu i
                  na temperaturi od 25 stepeni Celzijusa na njoj mogu da se gaje
                  delovi biljaka, organi ili kalusi.
Stručnjaci IBISS-a razvili su ideju razmnožavanja ugroženih
                  biljnih vrsta u bioreaktoru, oblika modularne plastične vreće
                  sa mnoštvom ulaznih i izlaznih filtera. Za sada se na ovaj
                  način razmnožavaju Nepeta rtanjenzis i Genciana pneumonanthae,
                  izuzetno retka vrsta lincure kojih ima samo stotinak primaraka
                  u prirodi.
- U takvom bioreaktoru moguće je, iz jednog biljnog korena,
                  dobiti mnoštvo novih izdanaka za samo mesec dana, dok je u
                  laboratorijskim uslovima za to potrebno daleko više vremena,
                  čak i do nekoliko meseci - objašnjava Zlatko Giba.
Ovakav bioreaktor je praktičan za upotrebu, jeftin i lako
                  dostupan a ukoliko dođe do kontaminacije dela materijala tokom
                  procesa razmnožavanja, ne bi bio ugrožen ceo projekat već je
                  moguće zameniti samo biljke koje su zaražene.
Biologija „spakovana“ na jednom mestu
Nakon razmnožavanja u laboratoriji, biljke se zasejavaju u
                  rasadniku. Najpre se seme ili biljka iz epruvete prenosi u
                  zemlju, čime se prelazi na standardno vegetativno
                  razmnožavanje. Ponovo se seče jedan nodus (zglob) i
                  stavljanjem u hormonalni prah indukuje pojava korenova i
                  razvoj nove biljke. Time se dobija i novi rasad.
 S obziron na lekovita svojstva Rtanjske metvice, ukoliko se
                  protrlja njen list, može se osetiti jak antibiotski miris, kao
                  tetraciklini. Kuriozitet je da tu raste više biljnih jedinki
                  Rtanjske metvice nego što postoji u prirodi na celom svetu.
                  Pored toga, sada se pripremaju rasadi lincure i kičice kako
                  bi se na proleće reintrodukovali na svoja prirodna staništa.
                  Inače, u rasadniku je važno održati vlagu u prvih mesec dana
                  rasta biljke, ali i optimalnu temperaturu pa se rasadi
                  zagrevaju tokom 24 sata.
Stručnjaci navode da postoji izuzetna saradnja Instituta za
                  biološka istraživanja ‘'Siniša Stanković'' i Biološkog
                  fakulteta, s obzirom da je Odeljenje za fiziologiju biljaka
                  sastavljeno od naučnika iz ove dve institucije. U periodu pre
                  sankcija postojala je međunarodna naučna saradnja sa američkom
                  Agencijom za poljoprivredu, sa kojom su ostvarena tri
                  zajednička projekta. Sada postoji dobra naučna saradnja sa
                  Grčkom, na osnovu međudržavnog ugovora potpisanog između našeg
                  i Univerziteta u Solunu.
U iščekivanju potpisivanja sličnih ugovora, naši naučnici
                  ističu da imaju uspešnu neformalnu saradnju sa kolegama iz
                  celog sveta. Tim pre što institucija ovakvog profila ne
                  postoji u zemljama u okruženju jer je ovde, kako navode,
                  ‘'cela biologija spakovana na jednom mestu''.
U okviru procesa reintrodukcije, planovi za budućnost su
                  veliki a oslanjaju se na Crvenu knjigu flore Srbije, s tim da
                  se naučnici rukovode principom dostupnosti biljaka i to u
                  vreme kada one donose seme i u godini kada tih retkih biljnih
                  vrsta ima u prirodi.
Jelena Milosavljević


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana