posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Bol, putevi transmisije, modulacija  (Read 8808 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Bol, putevi transmisije, modulacija
« on: 17-03-2008, 13:33:24 »

1.   Bol – definicija, klasifikacija i terapijski pristup

Bol se definiše kao neprijatan osećaj i emocionalno iskustvo izazvano stvarnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva.
Percepcija bola je deo odbrambenih funkcija organizma, jer upozorava na opasnost od oštećenja integriteta tkiva i izaziva odgovarajuću odbrambenu reakciju.

1.1.   Neuralni putevi i medijatori u transmisiji bola
Osnovni preduslov nastanka bola je stimulacija receptora za bol – nociceptora. Nociceptori su veoma razganati, ogoljeni nervni završeci perifernih primarnih aferentnih vlakana senzornih neurona. Karakteriše ih visok “prag za okidanje”, jer se aktiviraju samo pod dejstvom stimulusa koji mogu izazvati oštećenje tkiva. Primarna aferentna vlakna sposobna da generišu akcione potencijale pod uticajem bolnih stimulusa (noksi) dele se na:
•   Mehanoreceptore visokog praga – tanka, mijelinizovana Aδ vlakna (prečnika 2-5 μm, brzine sprovođenja 12-30 m/s), koja registruju mehaničke, a izuzetno i termičke stimuluse;
•   C-polimodalne nociceptore (PMN) – tanka, nemijelinizovana vlakna (prečnika 0,4-1,2 μm, brzine sprovođenja 0,5-2,0 m/s), koja registruju mehaničke, termičke i hemijske stimuluse.
Aktivacijom Aδ vlakana nastaje oštar, dobro lokalizovan kratkotrajan bol (“primaran - brzi bol”), dok je posledica aktivacije PMN nastanak difuznog i dugotrajnog bola (“sekundarni - spori bol”) koji traje i po prestanku dejstva stimulusa.
Proces u okviru koga noksa dovodi do generacije akcionog potencijala u senzornom nervnom završetku (transdukcija) je samo delimično razjašnjen. Iako do nastanka bola mogu dovesti intenzivni mehanički i termički stimulusi, najčešći stimulatori nociceptora su hemijski medijatori koji se oslobađaju iz tkiva nakon oštećenja, kao i tokom inflamatornih i ishemičnih procesa. U periferne medijatore bola koji aktiviraju nociceptore, spadaju različiti transmiteri (serotonin, histamin, acetilholin, noradrenalin, dopamin), bradikinin, metaboliti i druge supstance oslobođene iz ćelija (mlečna kiselina, ATP, ADP, H+, K+ joni), kapsaicin i dr. iritirajuće supstance.
Tela primarnih senzornih neurona smeštena su u dorzalim spinalnim ganglijama, a vlakna ulaze u kičmenu moždinu gde ostvaruju sinaptičke veze sa sekundarnim senzornim neuronima u laminama I, II i V zadnjih rogova kičmene moždine. Medijatori koji prenose informaciju sa primarnih na sekundarne neurone puta za bol su brojni i njihove uloge su samo delimično rasvetljene.  Za sada je najbolje poznata funkcija supstance P, neuropeptida iz grupe tahikinina, ali novija saznanja ukazuju da i druge peptidne strukture (neurokinin A, vazoaktivni intestinalni polipeptid - VIP, peptid koji potiče od produkata gena za kalcitonin - CGRP), kao i nepeptidni medijatori (glutamat, aspartat, ATP, NO, prostaglandini), imaju određenu ulogu u prenosu bolnog signala u sinapsama dorzalnih rogova kičmene moždine (Millan, 1999).
Vlakna sekundarnih senzornih neurona formiraju nekoliko ascendentnih puteva kojim se prenose bolni signali u više nervne centre, među kojima su najznačajniji spinotalamički i spinoretikulotalamički trakt. Treću grupu neurona aferentnih nociceptivnih puteva čine neuroni lateralnih talamičkih jedara koji se projektuju na primarni somatosenzorni korteks i omogućavaju svesno doživaljavanje bola i karakterizaciju bolnih stimulusa (Fields, 1987). Neuroni određenih jedara talamusa koji se projektuju u gyrus cingulatus učestvuju u emocionalo-afektivnoj komponenti bola (Rang i sar., 2003). Neuralni putevi za prenos i modulaciju bola prikazani su na Slici 1.



Slika 1. Levo: Sistem za transmisiju bolnih impulsa.  Bolni stimulus aktivira nociceptore, u okviru procesa transdukcije (1). Impulsi se potom prenose duž perifernog nerva do zadnjih rogova kičmene moždine, gde se ostvaruje sinapsa između primarnog i sekundarnog neurona bolnog puta. Sekundarni senzorni neuroni ulaze u sastav dva glavna ascendentna puta za transmisiju bolnih signala: spinotalamičkog i spinoretikulotalamičkog. U talamusu se informacije prenose sa sekundarnog na tercijarni neuron bolnog puta, koji se konačno projektuje u somatosenzorni (SS Cx) ili frontalni (F Cx) korteks. Desno: Sistem za modulaciju bola. Informacije iz frontalnog korteksa i hipotalamusa (Hyp) aktiviraju ćelije srednjeg mozga, koje, posredstvom neurona medule, kontrolišu transmisiju bolnog signala u zadnjim rogovima kičmene moždine (Fields, 1987).

1.2.  Modulacija bola

Modulacija označava neuralnu aktivnost koja kontroliše proces transmisije bolnih impulsa. Ovaj proces obuhvata uticaje endogenih regulatornih supstanci u smislu facilitacije ili inhibicije prenosa bolnih signala, a odvija se na svim nivoima nociceptivnog puta - od periferije do viših moždanih centara (Fields, 1987).
Na periferiji, modulatori bola poreklom su iz oštećenih ćelija ili iz samih aferentnih vlakana. Među najbolje ispitanim modulatorima su prostaglandini, leukotrijeni, bradikinin i supstanca P, koji imaju sposobnost da direktno ili indirektno snize prag osetljivosti nociceptora, odnosno dovedu do njihove senzitizacije (Fields, 1987).
Jedan od najznačajnijih modulatornih uticaja u transmisiji bolnih stimulusa ostvaruje se na nivou  kičmene moždine. Neuroni lamine II kičmene moždine (substantia gelatinosa, SG) suprimiraju transmisiju u prvoj sinapsi bolnog puta, između primarnih aferentnih vlakana i neurona spinotalamičkog trakta. U želatinoznoj masi sustiču se facilitirajući i inhibitorni uticaji sa periferije (nociceptivna i ne-nociceptivna vlakna) i viših centara (nishodni putevi), a konačan uticaj ovih informacija na sinaptičku transmisiju zavisiće od preovlađujuće komponente (”teorija kapije”). Za sada je poznato da inhibitornu ulogu u zadnjim rogovima kičmene moždine imaju opioidergički, GABA-ergički i holinergički interneuroni (Millan, 1999).
Modulatorna uloga viših nervnih centara takođe se ostvaruje na nivou kičmene moždine, posredstvom descendentnih inhibitornih puteva. Ovi putevi polaze iz periakveduktalne sive mase (PAG) mezencefalona, koja prima informacije iz hipotalamusa, talamusa i korteksa i predstavlja relejnu stanicu preko koje viši centri kontrolišu nociceptivnu ”kapiju” u dorzalnim rogovima. Veći deo vlakana PAG pruža se do medularnog jedra nucleus raphe magnus (NRM), a manji deo se direktno projektuje na neurone kičmene moždine. U meduli je NRM povezano sa nucleus reticularis paragigantocellularis (NRPG), na koje se direktno projektuje deo ascendentnih neurona spinotalamičkog trakta, formirajući negativnu povratnu spregu. Jedra NRM i NRPG su izuzetno bogata serotoninom i enkefalinom, a u manjoj meri sadrže i noradrenalin (NA) i dopamin (DA) (Millan, 1999). Ovi transmiteri aktiviraju neurone želatinozne mase posredstvom kojih vrše tonički inhibitorni uticaj na neurone spinotalamičkog trakta (Rang i sar, 2003). Još jedan važan nishodni inhibitorni put polazi iz locus coeruleus-a (LC), koji posredstvom NA takođe dovodi do inhibicije nociceptivne transmisije na nivou kičmene moždine.
U novije vreme pokazano je da descendentni neuroni ne vrše samo inhibiciju prenosa bolnih signala u kičmenoj moždini. Postoje dokazi da se ekscitatorne aminokiseline, azotni oksid (NO) i holecistokinin (CCK) oslobađaju na završecima vlakana koja olakšavaju transmisiju bolnog signala u zadnjim rogovima. Mnogi kontradiktorni nalazi o ulozi NA, serotonina i DA u modulaciji bola, mogu se objasniti suprotnim dejstvom (inhibitornim i facilitirajućim) na nivou različitih podtipova odgovarajućih receptora (Millan, 1999).
 Opioidni sistem je najverovatnije centralna karika endogenog sistema za modulaciju bola. U svim strukturama u centralnom nervnom sistemu uključenim u modulaciju bola (PAG, NRM, SG, NRPG i LC) nalaze se brojni opioidergički neuroni i/ili opioidni receptori (Millan, 1999). Posredstvom ovog sistema deluju agonisti opioidnih receptora: morfin, njegovi derivati i sintetski opoioidni analgetici, koji i dalje zauzimaju centralno mesto u terapiji jakih bolova


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana