posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Degeneracija krvih sudova-aneurizma  (Read 1849 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Degeneracija krvih sudova-aneurizma
« on: 03-09-2006, 18:33:42 »

Aneurizmatska bolest je opasna i u svom
                  asimptomatskom stadijumu, kad oboleli nema nikakve tegobe, a
                  oštećeni krvni sud može biti toliko proširen da u svakom
                  trenutku pukne. O svojevrsnoj "bombi u trbuhu" govori prof. dr
                  Đorđe Radak, vaskularni hirurg svetskog glasa, direktor
                  Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne
                  bolesti "Dedinje"
Revolucija u dijagnostici učinila je da se i tako podmukla
                  bolest poput aneurizme, koju često ne najavljuju nikakvi
                  simptomi, blagovremeno otkrije i da se spreče njene fatalne
                  posledice. Aneurizma je, osim toga, i vrlo česta patološka
                  pojava. Na beogradskom Institutu za kardiovaskularne bolesti
                  "Dedinje" svakodnevno se obavi jedna do dve operacije
                  arterijskih aneurizmi, što je godišnje oko 500 takvih
                  hirurških intervencija.
Profesor dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg svetskog
                  renomea, smatra da će tek sa daljim razvojem takozvane
                  vaskularne medicine, koja u proučavanje patologije krvnih
                  sudova uvodi različite specijalnosti medicine, i problem
                  dijagnostikovanja aneurizme dobiti svoje pravo mesto i značaj.
                  Ali, krenimo redom.
Atipična arterioskleroza
                  Aneurizma je esktremno proširenje krvnog suda, posebno
                  aorte ili perifernih arterija. Ta degenerativna bolest tesno
                  je vezana za patogenezu arterioskleroze - aneurizmatska bolest
                  na aorti vrsta je arteriosklerotičnog oboljenja koje se ne
                  manifestuje za arteriosklerozu tipičnim sužavanjem krvnog
                  suda, već popuštanjem i širenjem njegovog zida.
Dr Radak ističe da je ova bolest opasna čak i u
                  asimptomatskom stadijumu, kad oboleli ne oseća nikakve tegobe.
                  Aneurizma je tada pritajena, a može biti tako velika da
                  postoji stalna opasnost da pukne. Mnogi je nazivaju "bombom u
                  trbuhu", dodaje profesor Radak, upravo zbog činjenice da može
                  da rupturira bez ikakvih prethodnih simptoma, a tad je
                  uglavnom kasno za uspešno lečenje. Veliki broj smrtnih
                  slučajeva se ranije olako pripisivao infarktu srca, šlogu,
                  emboliji pluća, a nije se znalo da su, zapravo, fatalne bile
                  aneurizme koje su rupturirale.
Prof. dr Đorđe Radak redovni je predavač na
                        Medicinskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za
                        hirurgiju. Član je Medicinske akademije Srpskog
                        lekarskog društva. Objavio je četiri knjige, a među
                        njima i "Hirurške pristupe arterijama i
                        revaskularizaciji mozga". Od oko 400 njegovih naučnih
                        radova, oko 250 je publikovano u celini, a 20 je
                        objavljeno u najeminentnijim svetskim časopisima.
                    Govoreći o simptomatskoj fazi, naš uvaženi stručnjak
                  izdvaja tri grupe problema koje aneurizma izaziva. U prvu
                  grupu spada kompresija okolnih organa: aneurizma u grudnom
                  košu komprimira srce ili pluća, aneurizma vratnih arterija
                  okolne živce, aneurizma u trbuhu tanko i debelo
                  crevo...Neobjašnjivi bolovi u leđima mogu biti posledica
                  pritiska obolele aorte na kičmeni stub, ponekad toliko jakog
                  da dolazi do oštećenja kičmenih pršljenova, zbog stalnog
                  pulsiranja aneurizme. Zato se često dešava da lekari pogrešno
                  dijagnostikuju lumbalni sindrom, išijas na primer, pripisujući
                  pojavu tegoba degenerativnim reumatskim promenama.
Druga grupa komplikacija nastaje zbog
                  toga što se u svakoj aneurizmi javlja turbulentno kretanje
                  krvi. Krv se, objašnjava profesor Radak, više ne kreće brzo i
                  laminarno, već vrtloži zbog proširenja, što dovodi do
                  stvaranja prizidnog tromba. Prizidni tromb se nalazi u gotovo
                  svakoj većoj aneurizmi i, otkidanjem njegovih delića, može
                  doći do novih komplikacija - začepljenja arterija. Aneurizma
                  na luku aorte, na primer, može da stvori tromb koji će
                  zatvoriti arterije za ishranu mozga, pa će doći do šloga. Osim
                  toga, tromb stvara takozvani mrtvi prostor, prizidno uz
                  arteriju, u kome se vrlo često skupljaju mikrobi, virusi ili
                  bakterije. Dr Radak kaže da veliki broj njegovih pacijenata
                  ima upravo takve, upaljene aneurizme sklone infekciji, što je
                  rizičnije za ishod hirurškog lečenja.
Najteža komplikacija
Ukoliko aneurizma pukne, što je treća i najteža vrsta
                  komplikacije, pacijent može da umre u roku od nekoliko minuta.
                  Ali, ako je rupturirala prema zadnjem zidu, čvrsto tkivo kao
                  što je kičmeni stub će pružati izvestan otpor krvarenju, te se
                  krv neće izliti u trbušnu duplju nego u rastresito vezivno
                  tkivo okoline, tu će se u jednom trenutku zaustaviti i
                  uspostaviti ravnotežu tako da takav bolesnik može da izdrži i
                  nekoliko dana, doduše sa bolovima, padom pritiska i u teškom
                  opštem stanju, ali i sa povećanim šansama da mu se hirurški
                  pomogne. Urgentne operacije, međutim, imaju vrlo veliki
                  procenat komplikacija, pa je smrtnost nakon njih i u najvećim
                  svetskim centrima veća od 20 odsto.
Arteriografija je ranije bila jedina metoda kojom se
                        aneurizma mogla dokazati. Sa pojavom takozvanih
                        neinvazivnih metoda - ultrazvuka, skenera i magnetne
                        rezonance - pojavila se i minimalno invazivna
                        dijagnostika.
U svetu postoji opšti trend razvoja minimalno
                        invazivne hirurgije pa prof. Radak ocenjuje da Institut
                        za kardiovaskularne bolesti, kad je reč o primeni
                        minimalno invazivne dijagnostike, idu sasvim u korak s
                        vremenom. U poslednje dve godine tamo je operisano oko
                        stotinu aneurizmi aorte, bez prethodne arteriografije,
                        samo na osnovu pregleda ultrazvukom i skenerom. To znači
                        da je stotinu ljudi bilo pošteđeno invazivnog snimanja
                        koje zahteva da se arterija bode, u nju uvodi kateter,
                        ubrizgava kontrast, što takođe ima svoje komplikacije.
                       
Nedovoljna opremljenost naših zdravstvenih ustanova
                        je, međutim, razlog zbog kojeg se, prema rečima dr
                        Radaka, kod nas kasni sa uvođenjem takozvane
                        endovaskularne hirurgije ili interventne radiologije.
                        Stručnjaci sa Instituta su nedavno ipak uspeli da jednu
                        aneurizmu grudne aorte uklone implantiranjem
                        stent-grafta, bez operacije koja bi inače bila vrlo
                        teška. Pacijent je, umesto da danima leži na intenzivnoj
                        nezi, već sutradan otišao kući. Da bi se ova oblast
                        razvijala, potrebno je, međutim, da operaciona sala bude
                        opremljena rendgenskim aparatima, trodimenzionalnim
                        skenerom, magnetnom rezonancom...
Profesor Radak zaključuje da aneurizmu treba otkriti i
                  lečiti što ranije. Ljudima starijim od 50 godina savetuje da
                  insistiraju na rutinskim godišnjim skrining pregledima, a ako
                  imaju neodređene tegobe u grudnom košu ili trbuhu da obavezno
                  urade ultrazvučne preglede, po mogućstvu takozvanu kolor
                  dupleks ultra sonografiju. Ona, naime, omogućava da lekar
                  proveri stanje krvnih protoka i morfologiju proširenja ili
                  suženja krvnih sudova (koja se nekad javljaju i u
                  kombinaciji). Na osnovu ultrazvučnog nalaza lekar može
                  pouzdano da zaključuje da li aneurizma postoji, koje je
                  veličine, od koje do koje arterije se kreće, da li u njoj
                  postoji prizidni tromb, da li je možda došlo do disekcije, da
                  li su zahvaćene takozvane arterije koje hrane bubreg i
                  digestivni trakt, da li je aneurizma možda rupturirala...i da
                  li je treba lečiti konzervativno ili hirurški.
Ako se aneurizma otkrije dok još nije izazavala nikakve
                  komplikacije i operiše kao takozvana hladna aneurizma,
                  procenat većih komplikacija kreće se jedan do dva odsto, što
                  je i desetostruko manje nego kad se kasni sa
                  dijagnostikovanjem pa pacijent zađe u dublju starost, u kojoj
                  je svaka operacija rizična.
Profesor dr Radak, hirurg izuzetno bogatog kliničkog
                  iskustva, tvrdi da ne postoji aneurizma koja se ne može
                  otkloniti operacijom. Operacija se, kako je naš sagovornik u
                  najkraćem opisuje, izvodi tako što se aneurizma resecira,
                  hirurški se otkloni, a umesto proširenog dela krvnog suda se
                  ugradi takozvani graft - sintetska zamena za arteriju. Graft
                  biološki ne iritira organizam, nakon nekoliko meseci je prožet
                  lokalnim tkivom, tako da se praktično inkorporira u organizam.
Istraživanje uzroka O uzrocima nastanka aneurizme zna se
                  relativno malo. Dokazano je da je reč o poremećaju odnosa
                  između elastina i kolagena, materija koje krvni sud čine
                  elastičnim i omogućavaju mu da pulzira, ali da se ne širi sa
                  godinama. Smanjenje elastina, pak, doprinosi popuštanju zida
                  arterije i stvaranju aneurizmi.
Bakterija hlamidija, citomegalo virus i još neke infekcije
                  pominju se, međutim, kao mogući pokretači zapaljenja u zidu
                  krvnog suda, i to čak kao primarnog procesa, što znači da do
                  širenja krvnog suda možda dolazi tako što, zapravo, prvo
                  nastane zapaljenje u arterijskom zidu pa to zapaljenje onda
                  dovede do destrukcije elastina.
Dr Radak je, tim povodom, inicirao jednu zanimljivu studiju
                  - rutinsko citohemijsko i mikrobiološko ispitivanje svake
                  odstranjene aneurizme i u njoj nađenog tromba - koja treba da
                  dokaže ili opovrgne vezu te bolesti sa nekim bakterijama.
                  Rezultati te studije bi, prema dr Radaku, bili utoliko
                  značajniji ako se ima u vidu podatak da je danas gotovo 50
                  odsto naše studentske populacije inficirano hlamidijom, polnim
                  kontaktima prenosivom bakterijom.
Stručnjaci sa Instituta za kardiovaskularne bolesti
                  "Dedinje" na pragu su realizacije još jednog projekta: genske
                  analize zida aneurizme, s ciljem da otkriju koji su geni
                  specifični za sintezu proteina, naročito elastina i kolagena i
                  proteina koji utiču na sistem koagulacije. Kad je o ovom
                  istraživanju reč, dr Radak ocenjuje da je vrlo savremeno, da
                  spada u sam vrh genomike (nauke o genima), te da su naši
                  stručnjaci pri tom u prednosti nad zapadnim jer je za ovo
                  domaće istraživanje karakteristična dobra saradnja između
                  hirurga i bazičnih istraživača.
Gordana Tomljenović


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana