posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Eva “pala” na Adamovu mudrost  (Read 1508 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Eva “pala” na Adamovu mudrost
« on: 03-09-2006, 18:35:12 »

Može li se inteligencija ljudskog roda
                  objasniti pretpostavkom da su prve žene radije birale pametne
                  nego zgodne muškarce? Naučnici tvrde da se odgovor nalazi u
                  jednom jedinom hromozomu
                  Ma koliko to nekim muškarcima zvučalo neverovatno žene su
                  zaslužne za inteligenciju ljudske rase. Prema jednoj
                  kontroverznoj teoriji, naši ženski preci su bili dovoljno
                  mudri da prilikom izbora partnera prednost daju intelektu, a
                  ne fizičkoj snazi ili izgledu. Sa prezirom su odbacivale mačo
                  tipove, Herkulese i Adonise i odlučivale se za one muškarce
                  koji su zračili unutrašnjom snagom i lepotom. Na takvom
                  izboru, čovečanstvo, a posebno muškarci, duguju zahvalnost
                  ženskom rodu. Da su se, pak, odlučile za kršne momke rumenih
                  obraza, ljudska vrsta bi se, umesto sa kosmičkim tajnama, još
                  uvek nadmetala sa šimpanzama i antilopama.
Kako nas je jedan hromozom naveo da
                        sagradimo piramide, odemo na Mesec i u bioskopu plačemo
                        od radosti ili tuge?
Ova teorija je nastala na osnovu pomnih istraživanja
                  rezultata testova inteligencije. Prosečan IQ kod muškaraca i
                  žena je uglavnom jednak. Ali, ako se bliže pozabavimo
                  inteligencijom kod različitih polova uočićemo neke neobične
                  razlike. Prvo, raspon IQ kod muškaraca je mnogo veći. Kod
                  muškaraca je broj jedinki sa niskim IQ mnogo veći, ali je veći
                  i broj genija. Ovaj odnos se nije menjao od vremena kada su
                  obavljena prva merenja inteligencije. Drugo, veća je
                  verovatnoća da će majka, a ne otac, preneti detetu i svoje
                  mentalne nedostatke. Ovi pokazatelji su Roberta Lerkea iz
                  Državne bolnice u Brejnerdu, u Saveznoj državi Minesota, SAD,
                  naveli na zaključak da su mnogi geni odgovorni za ljudsku
                  inteligenciju smešteni u X hromozomu.
Grupa nemačkih genetičara je nedavno pokušala da dokaže da
                  je on bio u pravu. Međutim, njihova otkrića su dovela do nove
                  senzacije. Ne samo da su došli do zaključka da X hromozom igra
                  glavnu ulogu kada je u pitanju inteligencija, već smatraju da
                  to dokazuje da su žene generacijama birale pametne muškarce.
                  Time što su davale prednost inteligenciji nad fizičkom snagom
                  naši ženski preci su pokrenuli proces koji je vremenom doveo
                  do vrlo moćne umne mašine kakav je ljudski mozak
Ideja da su izbor partnera, ili seksualna selekcija,
                  uticali na pravce evolucije stara je koliko i Darvin. Darvin
                  je bio uveren da se neobične osobine životinja koje nemaju
                  nikakve veze sa prednostima pri preživljevanju, poput paunovog
                  repa i lavlje grive, mogu objasniti samo kao rezultat
                  kriterijuma na osnovu kojih su ženke birale partnere prilikom
                  parenja. Ovi živopisni ukrasi, navodno, treba da ukažu ženkama
                  na to da se radi o »dobroj prilici« za parenje. Ipak, pomisao
                  da ljudski mozak može biti »ukras« koji seksualno stimuliše
                  stvara mnogo više kontroverzi.
Biolog Džefri Miler sa Univerziteta Savezne države Novi
                  Meksiko, u Albukerkiju, koji se bavi evolucijom, je ovu
                  postavku izneo pre nešto više od jedne decenije u knjizi »Um
                  koji se pari«. Stiven Rouz sa Otvorenog univerziteta, međutim,
                  njegovu teoriju opisuje kao »potpuno neprihvatljivu« i »u
                  suštini, pornografsku«.
Osnovu za nova istraživanja čini
                  postavka prema kojoj X hromozom igra posebnu ulogu u
                  seksualnoj selekciji. Svako od nas ima po 23 para hromozoma:
                  22 autozoma koji ne određuju pol i dvadeset i treći, dodatni
                  par, koji ima upravo taj zadatak. X hromozom i mnogo manji Y
                  hromozom u stvari i nisu par. Muškarci imaju jedan X i jedan Y
                  hromozom, a žene dva X hromozoma. I tako, dok žene imaju po
                  dve kopije svakog gena sadržanog u autozomima, muškarci imaju
                  samo po jednu kopiju gena sadržanih u X hromozomu.
Evolucija se događa kada genska mutacija za posledicu ima
                  pojavu neke karakteristike koja osobu čini uspešnijom, a time
                  se povećava i mogućnost da gen koji je mutirao bude prenet na
                  potomstvo. Međutim, većina mutacija su »recesivne« – kada se
                  mutirani gen ukrsti sa normalnom verzijom istog gena njegov
                  uticaj izostaje. Zbog toga se mutacije na autozomnim genima
                  retko pojavljuju. Pošto nema prepoznatljive osobine koja može
                  biti odabrana, mutacija će vremenom nestati iz genetskog koda.
                  Kada je reč o mutaciji na X hromozomu, nazvanoj X-veza, stvari
                  stoje drugačije. Ova mutacija se javlja kod svih muškaraca
                  koji je poseduju, čak i ako je recesivna, jer nema
                  odgovarajućeg gena na Y hromozomu koji bi je poništio.
                  Muškarci koji imaju mutirani gen razlikovaće se u nečemu. Ako,
                  pak, žene to primete i dopadnu im se takvi muškarci, gen će
                  dobiti priliku da se reprodukuje i nastavi život.
Ako su naši mozgovi evoluirali na ovaj način bilo bi
                  logično da na X hromozomu postoji višak gena odgovornih za
                  inteligenciju. Horst Hamajster i Ulrih Cehner sa Univerziteta
                  u Ulmu, u Nemačkoj, i njihove kolege tvrde da su uspeli da
                  dođu do takvih gena (»Trendovi u genetici«, sveska 17, strana
                  697). Nemački tim odlučio je da se posebno pozabavi genima
                  koji kada mutiraju uzrokuju mentalne hendikepe, verujući da
                  oni u normalnim okolnostima, dakle kada nisu mutirali,
                  doprinose inteligenciji jedinki.
Pregledajući izvode iz baze podataka poznate kao Internet
                  prezentacija Mendeljejevog nasleđa kod čoveka (»Online
                  Mendelian Inheritance in Man«), skraćeno OMIM, koja
                  predstavlja katalog ljudskih gena i genetskih poremećaja, tim
                  je našao 958 poremećaja, od kojih su 202 povezana sa X
                  hromozomom. To znači da X hromozom nosi 21 odsto gena
                  odgovornih za mentalnu retardiranost, iako se na njemu nalazi
                  samo 4 odsto ukupnog broja ljudskih gena. Istraživači su,
                  međutim, uvek bili oprezni kada je reč o višku bilo kojih gena
                  na X hromozomu zbog toga što je mutirane X-veze mnogo lakše
                  identifikovati nego mutacije na drugim hromozomima.
                  Hamajsterov tim je morao da dokaže da njihovo otkriće nije, u
                  stvari, samo anomalija.
Međutim, da li ovi geni zaista imaju veze sa
                  inteligencijom? Za neke od njih, koji jasno utiču na strukturu
                  mozga, postoje ubedljivi dokazi. Najmanje tri gena od
                  navedenih su povezani sa putevima koji regulišu aktivnost
                  porodice proteina nazvane GTP-aze. Holis Klajn, iz
                  laboratorije Kold Spring Harbor u Njujorku, je dokazala da
                  GTP-aze utiču na dendrite, razgranate završetke na krajevima
                  nervnih ćelija (časopis »Nature«, publikacija »Neuroscience«,
                  sveska 3, strana 217). Formiranje veza na nervnim završecima
                  je najvažnije za učenje i pamćenje. Kod mnoge dece čija je
                  mentalna retardiranost prouzrokovana X-vezom, mreže dendrita
                  su veoma zakržljale, što jasno ukazuje na povezanost strukture
                  mozga i sposobnosti za učenje.
Pored navedenog, ova tri gena nalaze se u grupi gena koji
                  kada mutiraju izazivaju mentalnu retardiranost koja nema
                  drugih dijagnostičkih simptoma (vidi dijagram). To su geni za
                  koje Hamajster i njegove kolege veruju da kada su u svojoj
                  normalnoj formi utiču na inteligenciju. Džozef Gec, iz Bolnice
                  za majku i dete u Severnoj Adelaidi, u Australiji, ekspert za
                  mentalnu retardiranost prouzrokovanu X-vezom, deli njihovo
                  mišljenje i dodaje da je 10 ovih gena već pronađeno na X
                  hromozomu, dok na autozomima nije pronađen ni jedan. Dakle,
                  gena koji imaju najveći uticaj na inteligenciju izgleda
                  najviše ima na X hromozomu.
Ipak, Gec upozorava da ako neko ima više kopija tih gena to
                  ga neće učiniti genijem. »Ako na nekom uređaju imate ručicu i
                  njenim povlačenjem ga možete zaustaviti, to što ćete ugraditi
                  još dve dodatne ručice ne znači da ćete ubrzati njegov rad«,
                  objašnjava Gec.
Što se tiče drugih gena na koje upućuje istraživanje koje
                  su sproveli Hamajster i njegove kolege, njihova povezanost sa
                  inteligencijom nije toliko jasna. Jedan od njih, koga su
                  nedavno identifikovali italijanski naučnici, utiče na
                  metabolizam masnih kiselina (časopis »Nature«, publikacija
                  »Genetics«, sveska 30, strana 436). Drugi nose kodove za
                  receptore koji šalju signale molekulima ćelijskih membrana.
                  »Ako smo na početku mislili da ćemo pronaći nešto što je
                  zajedničko svim tim genima, ispostavilo se da nismo bili u
                  pravu«, kaže Gec. Ipak, većina genetičara veruje da je nemački
                  tim otkrio pojavu pri kojoj zaista postoji – višak gena sa
                  X-vezom koji utiču na inteligenciju. Ova pojava je u genetici
                  nazvana veliki efekat X hromozoma. Mnogi, uključujući i
                  Dženifer Maršal Grejvs, su ubeđeni da je to rezultat načina na
                  koji su žene birale partnere.
Međutim, postavlja se pitanje gde su dokazi za to da su
                  žene za partnere sa kojima će imati decu birale pametne
                  muškarce? Neko će reći da to treba pitati frustrirane neudate
                  žene koje još uvek tragaju za svojim partnerom. Džefri Miler u
                  svom istraživanju ističe koliko napora muškarci ulažu u
                  poduhvate kojima žele da pokažu koliko su inteligentni i
                  dodaje da oni ne bi gubili toliko vremena pišući sonete,
                  komponujući i praveći razna umetnička dela koja nemaju neke
                  očigledne koristi za preživljavanje ljudske rase, da ih to ne
                  čini privlačnijim za suprotni pol. Takođe, ako žene zaista
                  biraju pametnije i sposobnije muškarce da budu očevi njihove
                  dece, onda bi bilo logično očekivati da im takvi muškarci budu
                  naročito privlačni tokom nekoliko dana kada ovuliraju.
                  Rezultati eksperimenta koji Miler trenutno vrši na
                  studentkinjama Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu
                  pokazuju upravo to: da žene koje u vreme eksperimenta nisu
                  uzimale kontraceptivne pilule, u toku plodnih dana biraju
                  inteligentne i kreativne muškarce, dok se ostalih dana u
                  mesecu pre odlučuju za one koji su imućniji
Možda niste znali, ali žene nisu jedine koje više vole
                  inteligentne partnere. Džefri Miler veruje da ovaj fenomen
                  važi i kada su muškarci u pitanju i da je to razlog zbog koga
                  su oba pola jednako inteligentna. Dok su naši muški preci
                  koristili svoje sve veće mozgove da bi se pravili važni pred
                  potencijalnim partnerkama, ženama je, pak, inteligencija bila
                  potrebna da prepoznaju one prave, šarmiraju ih, zavedu i ubede
                  da ostanu kraj njih i pomognu im u teškom i zahtevnom
                  poduhvatu podizanja dece.
Miler prihvata mišljenje da inteligencija pruža i druge
                  prednosti kod preživljavanja osim pukog privlačenja partnera.
                  On, međutim, veruje da je to samo dodatna potvrda njegovih
                  argumenata, jer evolucija ljudskog mozga ne prati obrasce koje
                  nalazimo kod drugih »ukrasa« koji seksualno stimulišu, poput
                  paunovog repa. Način na koji ženke pauna biraju partnera utiče
                  na to da mužjakov rep stalno biva sve lepši i veći, a na kraju
                  takav rep postaje teret – mužjaci više nisu stanju da pobegnu
                  od mogućih neprijatelja. Ovo je primer kako seksualna i
                  prirodna selekcija daju suprotne rezultate od onih o kojima
                  smo govorili, a sve u cilju da rep zadrži svoju funkciju.
                  Međutim, kada se radi o inteligenciji, kod koje oba procesa
                  funkcionišu u tandemu, ništa ne ometa evoluciju. Prirodna
                  selekcija i izbor partnera zajednički pokreću točak evolucije
                  napred, što je za posledicu imalo trostruko uvećanje ljudskog
                  mozga tokom poslednjih 2,5 miliona godina.
Možda čudi Milerov oprezan stav o vezi između inteligencije
                  i X hromozoma: »Dobro je što je genetika krenula ovim putem i
                  pronašla ovu vezu«, kaže on. »Međutim, ja nisam rad da svojom
                  reputacijom stanem iza tvrdnje da je to očigledan dokaz moje
                  hipoteze.«
Stiven Rouz, pak, ne vidi ni jedan dokaz za ovu hipotezu i
                  naziva »krajnje patetičnim« tvrdnju da je veličina i moć
                  ljudskog mozga rezultat žudnje žena u Paleolitu za muškarcima
                  koji su slikali na zidovima pećina. On kaže da spomenuta
                  otkrića u genetici nemaju odgovore na glavne nedostatke ove
                  teorije. Na primer, ne pružaju odgovore na pitanja: zašto su
                  žene birale muškarce sposobnije da uče i pamte, zašto nema
                  dokaza da se prosečan mozak kod žena razlikuje od onog kod
                  muškaraca i zašto nema dokaza da postoji razlika između
                  prosečnog IQ kod žena i prosečnog IQ kod muškaraca? Zatim, tu
                  je i činjenica da, bar što se današnjih ljudi tiče,
                  inteligentni muškarci nemaju više dece, već »činjenice, u
                  najmanju ruku, dokazuju suprotno« – tvrdi Rouz. On, međutim,
                  prihvata da ako su geni koji imaju veze sa sposobnošću za
                  učenje i pamćenje zaista koncentrisani na X hromozomu, to
                  verovatno govori nešto o evoluciji i smatra da je to
                  zanimljivo i vredno izučavanja. »Ali, principijelno se
                  protivim svakoj preuranjenoj spekulaciji«, dodaje Rouz.
Pored toga, ne vodi li cela ova rasprava o genima koji
                  određuju seksualno ponašanje i inteligenciju ka priznavanju
                  postojanja genetičkog determinizma? »Nikako«, kaže Hamajster.
                  »Čovekova okolina ima značajan uticaj na ove složene ljudske
                  osobine«, tvrdi on i ukazuje na to da nije čudno da postoje
                  geni koji upravljaju našim seksualnim sklonostima ili navikama
                  kada je reč o produženju vrste. »Postoje geni koji regulišu
                  sve ostale aspekte ljudskog života.. »Garantujem da postoje
                  stotine gena koji utiču na seksualno ponašanje. Ali je takođe
                  očigledno i da smo u stanju da nadvladamo svoje genetsko
                  nasleđe. To je jedna od sjajnih stvari koja je deo onoga što
                  nas čini ljudima.«
Na polnim hromozomima se ne nalaze samo geni koji utiču na
                  inteligenciju. Godine 1999. Šarat Čandra i Mustafa Saifi sa
                  Indijskog naučnog instituta u Bangaloru dokazali su da se na X
                  hromozomu nalazi i višak gena koji utiču na seks i
                  reprodukciju (»Ekspozei kraljevskog društva«, B, sveska 266,
                  strana 203). Horst Hamajster smatra da nije reč o
                  koincidenciji. Izučavajući ljudski genom u potrazi za genima
                  koji utiču kako na mentalnu retardiranost, tako i na funkciju
                  testisa, Hamajster i njegove kolege sa Univerziteta u Ulmu su
                  otkrili da ovih gena na X hromozomu ima četiri puta više nego
                  na autozomima.
»Isti geni koji su neophodni za funkcionisanje ljudskog uma
                  utiču i na plodnost u testisima", kaže Hamajster: "Genetičari
                  su oduvek pretpostavljali da su jednom muškarcu potrebni samo
                  mozak i testisi." Džozef Gec se u postojanje dokaza za ovo
                  mišljenje uverio u Bolnici za majku i dete u Severnoj
                  Adelaidi, u Australiji. "U porodicama sa mentalnim hendikepima
                  muškarci obično nemaju potomstvo. Najčešće imaju veoma male
                  testise koji ne funkcionišu", kaže Gec.
Dakle, kako to da smo od naših predaka nasledili gene koji
                  utiču kako na inteligenciju, tako i na plodnost? Hamajster
                  ističe da su obe ove osobine veoma kompleksne i zahtevaju
                  dobro kombinovane, prefinjene genetske mreže i da su
                  najverovatnije evoluirale istovremeno. Ako je on u pravu,
                  birajući inteligentne muškarce, žene zapravo biraju one koji
                  su plodniji. Činjenica da prerana menopauza, ili rana
                  menopauza, imaju veze sa genima na X hromozomu ukazuje na to
                  da kod žena inteligencija upućuje na dobar genetski materijal
                  kada je reč o genima za seks i reprodukciju.
Prema Džefriju Mileru, sve ovo zadire u srž pitanja: zašto
                  je inteligencija privlačna? Miler tvrdi da je inteligencija
                  snažan indikator opšteg zdravlja osobe, jer se na osnovu nje
                  lako mogu uočiti mutacije koje utiču na naše ponašanje. Dakle,
                  inteligentna osoba podariće svom potomstvu celokupne, dobre
                  gene – uključujući i one koji utiču na plodnost.
Ako naši veliki mozgovi nisu samo »ukrasi« koji seksualno
                  stimulišu, kako su onda evoluirali? Teorija ima mnogo, ali su
                  najprihvatljivije one kojima je zajedničko to da se pozivaju
                  na pozitivnu prošlost i njome objašnjavaju eksploziju veličine
                  ljudskog mozga koja se dogodila tokom 2,5 miliona godina, kao
                  i činjenicu da nijedna druga vrsta nije razvila tako
                  neverovatan stepen inteligencije.
Moguće je da su faktori spoljašnje sredine bili pokretači
                  ovog procesa. Promena okoline je možda naše pretke naterala da
                  oslonac potraže u raznim oruđima, što je dovelo do razvoja
                  njihove spretnosti, a to je, pak, omogućilo konstruisanje sve
                  komplikovanijih oruđa i izradu sve složenijih rukotvorina.
Drugi teoretičari veći naglasak stavljaju na društveno
                  okruženje. Po njima, ljudski um je evoluirao kako bi bolje
                  mogli da razumemo društvo u kome živimo i tačnije predvidimo
                  kretanja u okviru njega. Psiholog Nikolas Hamfri je prvi izneo
                  ideju »društvene inteligencije«. On tvrdi da je od trenutka
                  kada su društvene sposobnosti ljudi postale važne pokrenut
                  točak intelektualne evolucije, koja je za cilj imala porast
                  ukupnih intelektulanih sposobnosti ljudske rase.
                  Mali je korak između razumevanja svojih saplemenika i
                  mogućnosti da ih prevarimo. Baš tu na scenu stupa ideja o
                  »Makijavelističkoj inteligenciji«. Endrju Vajten i Ričard Birn
                  sa Univerziteta u Sent Endrjusu su prikupili primere lukavstva
                  naših najbližih rođaka – primata. Oni veruju da su naši
                  mozgovi evolurali kako bi bili u stanju da manipuliramo drugim
                  ljudima. Kao alternativa ovim teorijama pojavila se jedna još
                  mračnija, prema kojoj je rivalstvo između grupa naših predaka
                  rezultiralo »trkom u naoružanju« u cilju osvajanja »sve
                  savršenijih tehnologija« i ovladavanja sve komplikovanijim
                  strategijama ratovanja. Dakle, po njima su mozgovi
                  predstavljali oružje, a ne »ukras« koji seksualno stimuliše.
Priredio: J. Milević.


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana