posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Globalno zagrevanje: Kjoto protokol  (Read 2178 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Globalno zagrevanje: Kjoto protokol
« on: 03-09-2006, 18:39:29 »

Ratifikacija sporazuma potpisanog u
                  japanskom gradu Kjotu, kojim se reguliše količina ispuštanja
                  industrijskih gasova u atmosferu nije sporna. Tehnički, moguće
                  je obaviti sve što je potrebno za nekoliko meseci. Ali, ono
                  što je mnogo veći posao i bez čega ratifikacija nema smisla
                  jeste izrada prve Nacionalne komunikacije, dokumenta kojim se
                  utvrđuju količina i vrste gasova nastalih efektom staklene
                  bašte u nas.
Savezni hidrometeorološki zavod, u saradnji sa drugim
                  nadležnim institucijama, napravio je 2001. godine
                  pilot-projekat u saradnji sa Grčkom. Od tada se ništa nije
                  radilo da bi to preraslo u dokument.
- Metodologija koju je međunarodna zajednica sada
                  prihvatila je nešto drugačija od metodologije kojom je rađen
                  pilot-projekat. Ne mogu se oni rezultati preneti na sadašnju
                  metodologiju. Nema razloga da se misli da će rezultati biti
                  bitno drugačiji, ali se, verovatno, neće poklopiti - navodi
                  ministar za nauku Aleksandar Popović.
On objašnjava da Ministarstvo za nauku intenzivno radi na
                  rešavanju ovog problema tako da bismo, do kraja godine, mogli
                  da imamo naš Nacionalni inventar gasova za 1990. godinu, kao
                  baznu.
- Druga bitna stvar koja nam je potrebna i za koju će nam
                  biti potrebno više vremena je da vidimo kako se kretala ta
                  linija od 1990.godine do danas. Kada utvrdimo tu sliku,
                  znaćemo i koliko, kada postanemo članica Aneksa 1, smemo da
                  proizvodimo gasova. Jer, zamislite da precenimo svoju sadašnju
                  emisiju gasova, krenemo u intenzivan razvoj i de facto davanje
                  naše kvote drugim zemljama kroz njihove investicije. Ukoliko
                  preteramo, može nam se desiti da, kada uđemo u predvorje
                  Evropske unije, shvatimo da imamo preveliku emisiju. To je
                  problem koji mora ozbiljno da se rešava - kaže Popović.

Predstavnici bivše SRJ 1997. nisu
                  potpisali Kjoto protokol zbog sankcija. U međuvremenu istekao
                  je rok od godinu dana u kome su sve države sveta mogle da
                  postanu potpisnice navedenog dokumenta, s tim da naša zemlja
                  ima mogućnost da ratifikuje konvenciju u svojim parlamentima i
                  tako pristupi protokolu.
Usvajanju Kjoto protokola 1997.godine prethodili su
                  višegodišnji pregovori zemalja potpisnica Okvirne konvencije
                  Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, objašnjava pomoćnik
                  direktora Uprave za zaštitu životne sredine Miroslav
                  Spasojević. Okvirna konvencija o klimatskim promenama,
                  usvojena na sastanku u Riju 1992.godine, nije imala operativne
                  elemente koji bi omogućavali konkretne mere za eliminisanje
                  uzroka nastanka efekta staklene bašte.
Prvobitno je predloženo mnogo veće smanjenje emisija u
                  odnosu na baznu 1990.godinu, i to za čak 15 odsto. U Kjotu je
                  postignut konsenzus o smanjenju emisije gasova sa efektom
                  staklene bašte za 5,2 odsto u periodu 2008-2012. godine, u
                  odnosu na emisiju iz 1990. godine.
Šta je kome dopušteno
Zemlje članice Evropske unije prihvatile su, u globalu, da
                  smanje emisije gasova za 6,5 odsto u odnosu na 1990. godinu.
                  Od SAD i Japana traženo je smanjenje za 8,7 odsto, dok je
                  određenom broju zemalja odobreno povećanje emisije tokom datog
                  perioda. Islandu je, na primer, odobreno povećanje emisija za
                  10 procenata u odnosu na nivo iz 1990. godine. Australija i
                  Norveška će takođe moći da povećaju svoje emisije za 8,
                  odnosno za 1 procenat.
Sa druge strane, od Rusije i Ukrajine se zahteva samo da
                  stabilizuju emisije na nivou iz 1990. godine. Zanimljivo je da
                  su emisije Rusije iz 1997. godine bile 30 procenata niže od
                  nivoa emisija iz 1990. godine, bez sumnje zbog pada u
                  ekonomskoj aktivnosti od 1989. godine.
Određeno je da protokol stupi na snagu,
                  za zemlje koje su ga ratifikovale, 90 dana nakon što ga overi
                  55 zemalja čije emisije ugljendioksida iznose najmanje 55
                  procenata ukupnih emisija zemalja Aneksa 1, iz 1990. godine.
                  Do sada je protokol ratifikovala 141 zemlja članica, a nakon
                  ruskog “da” u novembru 2004. godine, protokol je konačno
                  stupio na snagu 16. februara ove godine. S obzirom na karakter
                  dokumenta, reakcije zemalja potpisnica bile su različite
Propisane obaveze iz ovog dokumenta su najznačajnije za
                  grupu 35 najrazvijenijih zemalja iz Aneksa 1, dok zemlje u
                  razvoju van Aneksa 1 nemaju obavezu smanjenja emisije.
                  Međutim, ozbiljan problem je odbijanje ratifikacije od strane
                  SAD, a u toku su pregovori sa Kinom i Indijom kao zemljama van
                  Aneksa 1, u okviru takozvanog Post Kjoto procesa, dakle onoga
                  što će se dešavati nakon 2012. godine.
Prema podacima iz 2000.godine, najveći proizvođači emisija
                  su SAD 20,60 odsto, Kina 14,80 odsto, Rusija 5,7 odsto, Indija
                  5,5 odsto, Japan 4 odsto. Medjutim ako se kao kriterijum uzme
                  potrošnja ugljendioksida po glavi stanovnika, redosled se
                  značajno menja, pa je tada prva Australija sa 6,8 t, SAD sa
                  6,6 t, Kanada sa 6,3 t, Saudijska Arabija sa 4,3 t, Nemačka sa
                  3,2 t. Pošto su SAD najveći na svetu “proizvođač” gasova
                  staklene bašte (više od jedne trećine emisija zemalja Aneksa 1
                  u 1990. godini), postavlja se pitanje: da li će protokol u
                  potpunosti uspeti? Posmatrano na globalnom nivou, ako sve
                  zemlje ispune uslove propisane Kjoto protokolom, “emisije” će
                  biti smanjene za 3,2 odsto.
Mehanizam čistog razvoja
Miroslav Spasojević navodi da smanjenje emisije gasova za
                  5,2 odsto uopste nije jednostavno. Pod pretpostavkom da je
                  emisija neke zemlje iz Aneksa 1, 1990. godine bila 10 milona
                  tona ugljendioksida, tih 5,2 odsto iznosi samo oko 52.000 tona
                  CO2. Medjutim, od 1990. do 2005. razvijene zemlje povećale su
                  emisije ugljendioksida jer su imale stalnu uzlaznu stopu
                  ekonomskog razvoja, pa tako zemlja koja u 2005. bude emitovala
                  15 milona tona CO2, u periodu 2008-2012. godine mora da smanji
                  emisiju za najmanje 5,05 milona tona CO2, što nije ni
                  jednostavno ni jeftino.
Kao izvori “emisija” smatraju se energetska postrojenja,
                  industrijska postrojenja, saobraćaj, poljoprivreda i deponije.
                  Suprotno emiterima, šume se smatraju ponorima, jer vezuju
                  ugljendioksid u drvnu masu. Kada se računaju na nacionalnom
                  nivou, od ukupnih emisija gasova oduzme se količina koju
                  upijaju šume.
Da bi se zemljama članicama Kjoto protokola olakšalo
                  prihvatanje odredaba sporazuma, dokument dozvoljava korišćenje
                  nekoliko “fleksibilnih mehanizama”:
1. Trgovina emisijama, koja se odnosi na zemlje članice
                  Aneksa 1
                  2. Mehanizam zajedničke implementacije, koji se takođe
                  odnosi na zemlje članice Aneksa 1
3. Mehanizam čistog razvoja u kome razvijeni mogu da
                  investiraju u čiste ili energetski efikasnije tehnologije u
                  zemljama u razvoju, a da zauzvrat tim zemljama obezbede
                  povoljne ili nepovratne kreditne aranžmane, s tim da se efekat
                  smanjenja pripisuje investitoru, dakle razvijenoj
                  zemlji.(Ekonomski gledano, to znači da ukoliko neka razvijen
                  zemlja investira u neku zemlju u razvoju i iz toga proistekne
                  smanjenje emisije od npr. 1 miliona tona CO2, ona može tu
                  količinu da odbije od svog bilansa emisija. Jedna tona CO2
                  sada se procenjuje na 8 do 10 evra, što znači da tih 1 miliona
                  tona vredi 8-10 miliona evra. Ovakva investicija bila bi
                  ekonomski isplativa i za razvijene i za zemlje u razvoju.)
4. Adaptacioni fond formiran 2001. godine je mehanizam kroz
                  koji će razvijeni pomagati zemljama u razvoju da se adaptiraju
                  na klimatske promene koje mogu dovesti do pojave suša ili
                  prevelikih padavina.
Nasa zemlja, van Aneksa 1 i sa tretmanom zemlje u razvoju,
                  neće morati da smanjuje emisiju ugljendioksida. U odnosu na
                  1990. kao baznu godinu, očekuje se da će rezultati za
                  2004.godinu, za koju se pravi izveštaj, pokazati da smo nekada
                  proizvodili više gasova nego sada, što je rezultat kolapsa
                  naše privrede, objašnjava Spasojević. Ono što smo proizvodili
                  1990. sada proizvodimo manje i koristimo manje energije, što
                  nam omogućava da stupimo sa razvijenim zemljama u aranžman
                  nazvan “mehanizam čistog razvoja”. To praktično znači da,
                  ukoliko razvijeni dođu kod nas i investiraju u industriju
                  čiste tehnologije, to smanjenje emisije odbijaju od svog
                  bilansa emisija, a mi imamo korist jer dobijamo povoljnije
                  kreditne aranžmane sa svetskom bankom kroz tzv.”fondove
                  poverenja”.
- To se nama ekonomski isplati, jer mi do 2012. ne moramo
                  da budemo zemlja članica Aneksa 1. Kada postanemo zemlja
                  kandidat za EU, moraćemo da promenimo status i postanemo
                  članica Aneksa 1. Posle 2012. godine, od zemlje koja ima čiste
                  koristi, možemo postati zemlja koja će morati da ulaže
                  sopstvena sredstva, što zavisi od dogovora oko Post Kjoto
                  procesa i našeg stepena ekonomskog razvoja - kaže Spasojević.
Miroslav Spasojević
direktor
                        Uprave za zaštitu životne
                  Sredine
Pilikom izrade prve Nacionalne komunikacije, svaka zemlja
                  mora da ima detaljne i obrazložene podatke za svih šest
                  sektora (za energetiku, industriju, saobraćaj, poljoprivredu,
                  otpad i šume), i to od 1990. do danas.
Moraju se prikupiti podaci za svako preduzeće koje
                  proizvodi “emisiju” od 1990.godine. Dodatno, to moraju biti
                  podaci koji su objavljeni u nekom statističkom biltenu jer se
                  jedino tako mogu tretirati kao verodostojni. Da bi bili
                  prihvaćeni, moraju biti objavljeni tada, a ne sada, objašnjava
                  Spasojević. On dodaje da naša privreda ima prostora za
                  povećanje emisije, ali je pitanje koliko.
Usvajanje Kjoto protokola i njegova realizacija su jedan od
                  preduslova za priključenje naše zemlje Evropskoj uniji, budući
                  da ta zajednica izuzetno ozbiljno drži do standarda u vezi sa
                  sprečavanjem neograničene emisije ugljendioksida i drugih
                  gasova koji proizvode efekat “staklene bašte” u atmosferi i
                  dovode do globalnog zagrevanja. Ratifikacija protokola
                  omogućila bi našoj zemlji lakši pristup investicionim
                  fondovima. Zahvaljujući upravo mehanizmu čistog razvoja,
                  Srbija bi mogla da dobije, izmedju ostalog, povoljnije kredite
                  za restruktuiranje termoelektrana EPS-a, koje se smatraju za
                  jednog od glavnih emitera ugljendioksida u Republici, pored
                  saobraćaja i industrije.
Spasojević objašnjava da su zemlje članice EU najspremnije
                  dočekale Kjoto protokol. Pre tri godine, tačnije 31. maja
                  2002. godine, svih 15 tadašnjih članica Evropske unije
                  priložile su Ujedinjenim nacijama dokumenta koji potvrđuju
                  ratifikaciju protokola. Evropska unija proizvodi oko 21
                  procenat globalnih emisija gasova staklene bašte i složila se
                  da smanji emisije za 6,2 procenata u odnosu na nivo iz 1990.
                  godine. EU je u decembru 2002.godine usvojila zakonsku
                  regulativu koja omogućava sistem trgovine emisijama
                  ugljendioksida, kako bi ostvarila sporazumom postavljene
                  zahteve. Formirano je tržiste, slično berzi emisijama
                  ugljendioksida. Eksperti procenjuju da ovako formirano tržište
                  emisija na prostoru EU vredi 2 - 2,5 milijardi evra.
Posledice nepridržavanja
Nakon decenijskih merenja, došlo se do zaključka da se
                  promenila količina ugljendioksida u atmosferi, koja je deset
                  hiljada prethodnih godina uobičajeno iznosila 280 ppm-a. Pre
                  dvadesetak godina uočeno je da se ta količina pomerila i da
                  stalno raste. Ona je u 1980.godini dostigla 340 zapreminskih
                  ppm-a, sa projekcijom da će rasti do 580 ppm-a do sredine ovog
                  veka.
Prema proceni naučnika, ukoliko koncentracija CO2 dostigne
                  400 ppm-a, može se očekivati rast temperature na globalnom
                  nivou za 2 stepena Celzijusova. Ukoliko bi ta koncentracija
                  dostigla 550 ppm-a, još uvek se mogu izbeći scenariji
                  katastrofe. Medjutim, ukoliko dostigne 750 ppm-a, scenariji
                  katastrofe su neizbežni. Povećanje od 2 C imalo bi za
                  posledicu povećanje nivoa mora i okeana za nekoliko metara,
                  objašnjava Spasojević.
Prognoze ekspertskog tima UN i Svetske meteorološke
                  organizacije su da može doći do porasta temperature od 1,4 do
                  5,8 stepeni do kraja ovog veka, i da će, čak i ako uspemo da
                  obuzdamo emisije ugljendioksida, temperatura nastaviti da se
                  povećava u narednih 100 do 300 godina, jer se gasovi dugo
                  zadržavaju u atmosferi.
Razlozi istupanja SAD iz Kjoto protokola su ekonomske
                  prirode: SAD dominiraju u korišćenju i trgovini naftom i
                  industrijskim proizvodima koji koriste fosilna goriva ili
                  druge supstance čije sagorevanje stvara gasove staklene bašte.
                  Jedan podatak, međutim, navodi na razmišljanje: Evropska
                  komisija je procenila da će smanjivanjem emisije gasova za, u
                  proseku, 1,5 odsto na godišnjem nivou dovesti, posle 2012.
                  godine, do smanjenja privrednog rasta u EU za samo 0,5 do 1,5
                  odsto, do 2025. godine. Postavlja se pitanje: koliko su onda
                  opravdana obrazloženja SAD da prihvatanje Kjoto protokola
                  znači slabljenje ekonomije? Čak i da jesu, da li je gubljenje
                  prvog mesta na listi industrijski najrazvijenijih zemalja
                  vredno gubitka neprocenjivog blaga - naše planete.
Jelena Milosavljević





Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Globalno zagrevanje: Kjoto protokol
« Reply #1 on: 31-10-2006, 16:03:51 »
Nekontrolisano otopljavanje uništiće svetsku ekonomiju

ALARM - Nekontrolisano globalno otopljavanje uništiće svetsku ekonomiju kao što su to učinili svetski ratovi i velika depresija, navodi se u britanskom izveštaju o otopljavanju.

Britanski premijer Toni Bler je, predstavljajući izveštaj, rekao da će nekontrolisana promena klime svet koštati između pet i 20 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda. On je pozvao na „smele i odlučne akcije" u smanjenju emisija ugljenika i rasta temperatura.

Autor izveštaja, vodeći ekonomista ser Nikolas Stern rekao je da bi momentalne akcije na smanjenju efekata staklene bašte koštale oko jedan odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda svake godine.

- Dokazi ukazuju da će ignorisanje promene klime na kraju dovesti do štete u ekonomskom razvoju - navodi se u Sternovom izveštaju na 700 strana, koji je prvi veliki pokušaj proračunavanja ekonomskog troška promene klime.

Izveštaj bi trebalo da poveća pritisak na američku administraciju, koja nikada nije usvojila sporazum iz Kjotoa, da više radi na borbi protiv globalnog otopljavanja. ||||

Offline Al-Jasmina

  • La Sorciere
  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 4893
  • Gender: Female
  • Spider Jass,Spider Jass does what ever Spider does
Odg: Globalno zagrevanje: Kjoto protokol
« Reply #2 on: 08-11-2006, 22:35:26 »
Dobro su se setili da aludiraju na gubitak u profitu,
jedino to ume da zaboli industrijalce!

Offline AquArius

  • .. sfumato ..
  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3329
  • Gender: Female
  • AnAnymous
Odg: Globalno zagrevanje: Kjoto protokol
« Reply #3 on: 20-01-2007, 12:45:27 »
Orkanski vetrovi u Evropi posledica globalnog zagrevanja
Planeta je pod teretom otrova

Budućnost zemlje su čisti izvori energije - sunce, vetar, biomasa, hidroenergija...
Srbija bi mogla sjajno da "proda" svoj, ipak, čist vazduh


BEOGRAD - Olujni vetrovi koji su u protekla dva dana zahvatili zemlje zapadne i severne Evrope, snežna oluja na minus 60 stepeni u SAD i požari koji besne u Australiji poslednjih dana uzimaju danak i u ljudskim životima. Priroda je još jednom pokazala svu svoju snagu i još jednom upozorila na negativne efekte staklene bašte koji se moraju što pre zaustaviti. S toga i ne čudi što je smanjenje emisije štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u narednih 13 godina nova energetska strategija Evrope.

Značaj sunca i vetra


- Sve zemlje EU imaju propisane dozvoljene kvote emisije štetnih gasova (ugljen-dioksida) koje izazivaju efekat staklene bašte. Dok na jednoj strani imate zemlje koje ne mogu odjednom da izvrše redukciju proizvodnje i promene tehnologiju kako bi smanjile tu emisiju, na drugoj strani postoje zemlje koje svojom proizvodnjom ne ugrožavaju puno atmosferu. To je slučaj s nama. Srbija bi, prema mehanizmima Kjoto protokola, mogla to i te kako da iskoristi i da se uključi na tržište trgovine kvotama. Prodajući svoju malu emisiju štetnih gasova mogla bi dosta da zaradi. Ta vrsta trgovine, inače, već postoji u Evropi, a tek treba da doživi ekspanziju - navodi naš poznati ekolog magistar Verica Gburčik.

Evropska komisija o korišćenju obnovljivih izvora energije (vetar, sunce, biomasa) podrazumeva da do 2020. godine oni učestvuju sa 20 odsto u ukupnoj energetici. Svaka zemlja koja razvija i koristi te čiste izvore energije oslobađa se zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. U Srbiji su veliki potencijali energija sunca, vetra, biomase, hidroenergije, i baš zbog toga što nije veliki emiter štetnih gasova, kaže mr Gburčikova.

Ona ističe da je nova energetska strategija za koju se Evropa opredelila, kao i niz dokumenata u vezi energetike, klimatskih promena i drugog uslovljena velikim zagrevanjem atmosfere zbog emisije štetnih gasova, prvenstveno ugljen-dioksida, kao i iscrpljivanjem klasičnih izvora energije, odnosno fosilnih goriva, što je dovelo do velike zavisnosti od njihovog uvoza.   

- Evropa danas uvozi oko 50 odsto nafte, uglja, drveta, a do 2030. godine ta zavisnost bi se mogla popeti i na 70 odsto. Ukoliko bi se odustalo od ove nove energetske strategije, posledice bi bile zastrašujuće - navodi ona.

Katastrofa već viđena


Prognoze Međunarodnog panela za klimatske promene govore da se, zbog prekomerne potrošnje fosilnih goriva, u 21. veku očekuje znatan porast atmosferske temperature. Za koliko, zavisi od mnogo faktora.

Najblaži scenario je da, pod uslovom da se u svim zemljama poštuje Kjoto protokol iz 1997, u narednih sto godina temperatura atmosfere poraste do dva stepena. Trenutno povećanje temperature je 0,7 odsto.
Najgori mogući scenario je da će temperatura porasti za blizu šest stepeni. Ovo su prognoze koje je Međunarodni panel za klimatske promene dao 2001. godine, dok se nove prognoze očekuju u februaru. Naša sagovornica je uverena da će one biti zastrašujuće.

- Mnogim građanima se ne čini dramatičan porast temperature za celu planetu od 0,2 do 0,7 odsto. Ali na primeru ledenog doba od pre milion godina vidi se da pretnju ne treba olako shvatiti. Prema paleoklimatološkim istraživanjima, rekonstruisana je temperatura koja je mogla biti u to vreme. Prosečna temperatura je tada bila samo dva stepena niža nego 20-30 godina ranije - objašnjava mr Gburčikova.

Klima se već promenila


Promena temperature za jedan do dva stepena može da izazove potpunu promenu klimatske strukture na Zemlji.

- Merenja pokazuju da se klimatski sistem već promenio. Svedoci smo da se u kraćim vremenskim periodima menjaju ekstremno visoke i ekstremno niske temperature, da se javljaju intenzivne padavine, poplave, olujni vetrovi i drugo. Posledica toga je i dalje topljenje leda na polovima i porast nivoa mora - ističe naša sagovornica, koja upozorava da postoji realna opasnost od potopljavanja priobalnih područja i ostrvskih zemalja.

- Dolazi i do pomeranja klimatskih zona ka severu. Drugim rečima, tropski pojasevi se pomeraju ka kontinentalnim, a kontinentalni ka polarnim. Kao indirektne posledice mogle bi se pojaviti i promene kod živog sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sve što se dešava utiče i na zdravlje ljudi. Svedoci smo da se u Americi, primera radi, javlja malarija, koja je bila karakteristična za Afriku - zaključuje Gburčikova.


OPASAN RAST OZONSKE RUPE


- Iako su prognoze govorile da će krajem 20. i početkom 21. započeti rehabilitacija ozona, prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije, u 2006. godini je ozonska rupa nad Antarktikom dostigla rekordne razmere. Ona je za nekoliko stotina hiljada kilometara premašila rekord iz 2000. godine, što pokazuje da do njene rehabilitacije nije došlo - podseća mr Verica Gburčik.

RASTE NIVO MORA


Prema najnovijim podacima Svetske meteorološke organizacije, ako se ovim tempom nastavi emitovanje štetnih gasova i promena klime, nivo mora će do kraja 21. veka porasti za 88 centimetara. Najugroženije evropske zemlje od porasta nivoa mora su Holandija, Italija, Engleska, kao i druge ostrvske zemlje, a u grupi ugroženih je i Crna Gora.

Nada Rakić


Preuzeto sa Glas javnosti (http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/D07011901.shtml)

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana