posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Ispitivanje disajne funkcije  (Read 1734 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Ispitivanje disajne funkcije
« on: 03-09-2006, 18:39:58 »

Dovoljan je samo izdah...
Testovi kojima se ispituje disajna funkcija
                  otkrivaju kako pluća u celini rade, ali mogu i da nas dovedu
                  do tačnog mesta eventualnog poremećaja“, navodi za „Planetu“
                  pulmolog, profesor dr Predrag Rebić
Disanje je sinonim za život, za postojanje. Udah je
                  najubedljiviji znak života. Dugo se može živeti bez hrane,
                  neko vreme i bez vode, ali bez vazduha ni nekoliko minuta.
                  Osnovna uloga pluća – tog fascinantnog organa koji omogućava
                  da dišemo, dakle da živimo, da postojimo – jeste snabdevanje
                  organizma kiseonikom i oslobađanje od ugljendioksida.
                  Mehanizam razmene respiracijskih gasova vrlo je složen pa otud
                  i tako čudesno zanimljiva građa pluća. Profesor dr Predrag
                  Rebić, šef Katedre pulmologije na Medicinskom fakultetu i
                  specijalista u Institutu za plućne bolesti pri Kliničkom
                  centru Srbije, opisuje pluća kao mali organ veličine - jednog
                  ara!
Pluća su, zapravo, kao krvna pena. Neveliki organ, kada
                  bismo izdvojili njegovu čvrstu strukturu, ali pun vazduha i
                  jako naduvan. Vrlo fina struktura pluća izgleda kao razgranato
                  drvo. Dušnik (traheja), koji čini „stablo“ drveta, grana se po
                  dva i više puta, a svaka njegova „grančica“ završava se
                  mnoštvom sićušnih mehurića (alveola) tako da, počevši od ulaza
                  koji ima poprečni presek od samo dva kvadratna santimetra,
                  površina za razmenu gasova doseže oko 100 kvadratnih metara!
                  Razmena gasova                  
Razmena gasova se obavlja na čitavoj toj površini. Vazduh
                  koji udišemo mora da dopre do svake, i najsićušnije alveole.
                  To je prva faza razmene gasova u plućima - ventilisanje
                  gasova. Kad dospe u alveole, gas treba da pređe u krv, gde se
                  kiseonik vezuje za gvožđe u hemoglobinu, što se događa tokom
                  faze difuzije gasova. Krv zatim odnosi kiseonik u sve organe.
                  Zbog toga sva krv prolazi kroz pluća.
Već i sama razmena gasova izmedju spoljne sredine i pluća,
                  prema objašnjenju profesora Rebića, mogla bi se opisati kao
                  borba između elastičnosti pluća i elastičnosti grudnog koša.
                  Pluća nastoje da se skupe, a grudni koš sve vreme teži da se
                  raširi. Ove težnje su uravnotežene pri kraju izdaha mirnog
                  disanja. Da bismo udahnuli vazduh, mišićima se borimo protiv
                  jake sile elastičnosti, naizgled nežnih, vazdušastih pluća
                  koja „ne žele“ da se rašire; a kad opustimo mišiće, sistem
                  pluća – grudni koš se vraća nazad. To je, u najkraćem, naše
                  disanje.
Ispitivanje disajne funkcije – merenja i testovi - ima
                  brojne svrhe, pre svega da pokaže kako pluća u celini rade,
                  ali i da nas „dovede“ do tačnog mesta poremećaja. Dijagnostika
                  plućnih bolesti počinje uobičajenim pregledom bolesnika. Može
                  da obuhvati rendgenski snimak i endoskopiju; međutim, bez
                  ispitivanja disajne funkcije, naglašava naš sagovornik, nema
                  kompletne dijagnostike.
Osnovni test disajne funkcije jeste spirometrija (merenje
                  vitalnog kapaciteta pluća) nakon koje se postepeno, u
                  zavisnosti od potreba, uključuju i drugi testovi koji treba
                  bliže da odrede šta se dešava u plućima - ne samo da li
                  postoji poremećaj nego i gde se dogodio i kog je stepena, da
                  li je promenjljiv, da li se terapijskim postupcima može
                  uticati na tu promenu...
Značaj spirometrije
Rezultati testova se potom porede sa nalazima drugih metoda
                  pregleda. Tek tad dobijaju puni smisao jer jedna te ista
                  vrednost u različitim bolestima može da ima različita
                  značenja. Prof. dr Rebić navodi kao primer da ista cifra
                  dobijena spirometrijskim merenjem, za astmatičnog pacijenta
                  može značiti upućivanje na intenzivnu negu, a za pacijenta sa
                  hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (najčešćem oboljenju
                  pušača) – otpuštanje iz bolnice.
Postoji zabluda da se slušalicama može obaviti kompletan
                  pregled pluća. Često nije dovoljno ni da se pregled dopuni
                  snimkom pluća. Kod hronične opstruktivne bolesti, ovi pregledi
                  mogu da pokažu normalne nalaze i pored toga što se bolesnici
                  žale na teško disanje - tada samo spirometrija može da otkrije
                  ili potvrdi da postoji suženje disajnih puteva. Ili, obrnuto,
                  ponekad se pri slušanju posumnja na astmu, a spirometrija
                  pokaže normalne nalaze, kada se verovatno radi samo o virusnoj
                  infekcijii. Naš sagovornik ističe da je spirometrija apsolutno
                  neophodna i za postavljanje dijagnoze i za razrešenje
                  dijagnostičkih dilema; dakle onda kad, na primer, treba
                  oceniti da li se sme seći deo pluća, ili da li je rizično
                  uputiti pacijenta na operaciju srca, ili žučne kese koja se
                  nalazi tik uz dijafragmu (za disanje vrlo bitan mišićni
                  organ)...
Pored razmene respiracijskih
                        gasova, pluća imaju i druge važne funkcije: na primer,
                        da održavaju acido-baznu ravnotežu unutar organizma,
                        odnosno da koriguju acido-bazno stanje. Štaviše, pri
                        obavljanju tog zadatka, pluća reaguju brže od bubrega i
                        drugih organskih mehanizama koji su takođe zaduženi za
                        homeostazu.
Značajna uloga pluća je i u tome da nas
                        štite od mikroembolusa koji se stvaraju u svim delovima
                        našeg tela, služeći kao filter koji sprečava te sićušne
                        trombe da začepe krvne sudove u srcu ili u mozgu. Vene
                        donose krv iz svih delova tela, prvo u desnu polovinu
                        srca a potom u pluća. U plućima se krv zasiti kiseonikom
                        i oslobodi ugljendioksida i tu se, u uskim kapilarima
                        plućnog krvotoka, zadrže sićušni trombi koji putuju iz
                        drugih delova organizma. Rezultat je da u levu polovinu
                        srca (koja krv pumpa u sistemski krvotok) iz pluća
                        dolazi krv bogata kiseonikom bez tromba koji bi mogli da
                        oštete rad mozga, srca ili nekog drugog organa.
                    Spirometrijom se mere i protoci kroz disajne puteve.
                  Pacijent treba da udahne punim plućima i da što brže i jače
                  izduva sav vazduh. Taj forsirani manevar inače nije prirodan,
                  ali numerički podaci koje test daje pokazuju da li je protok
                  vazduha očekivan, ili smanjen usled nekog poremećaja – astme,
                  hronične opstruktivne bolesti, tumora... Visoka preciznost
                  ovog merenja pokazuje ne samo da li je uopšte reč o plućnom
                  poremećaju (do gušenja može doći i usled srčanih ili psihičkih
                  smetnji) nego i u kom se delu disajnog puta dogodio.
Dovoljno je, uzgred budi rečeno, da je osoba pušač, i to ne
                  dugog pušačkog staža, pa da se protočnost disajnih puteva
                  smanji jer za oštećenja malih disajnih puteva ne treba više od
                  godinu dana pušenja.
Ukoliko se utvrdi poremaćaj, test se obično ponovi više
                  puta da bi se procenilo kako bolesnik reaguje na terapiju ili
                  da bi se pratio tok bolesti. Često, samo dugotrajnije praćenje
                  dovodi do prave dijagnoze.
Danas postoje i mali jeftini uređaji (pikfloumetri) kojima
                  pacijent može i kod kuće da meri disajne protoke, u toku
                  dogovorenog vremena. Na taj način dobijaju se za dijagnozu još
                  objektivniji podaci. To je sprava koju bi trebalo da koriste
                  skoro svi oboleli od astme.
Inoviranje starih metoda
Ne ometajmo zdrava pluća                         
Ljudski organizam je savršena „sprava“
                        koja reguliše sve funkcije, i ne treba ga ometati. Kad
                        je plućima, na primer, potrebno da „poprave“
                        elastičnost, ona nas nateraju da nevoljno uzdahnemo.
                        Pogrbljenost, odnosno svaki loš položaj tela remeti
                        statiku pluća i vremenom može da dovede do stvarnih
                        plućnih promena. Međutim, mnogo je opasnije udisanje
                        agresivnih materija (pušenje). Zdrav organizam ne treba
                        ometati; ali, kada je reč o obolelim plućima, moramo da
                        pomognemo njihovo disanje – vežbama za jačanje disajnih
                        mišića, medju kojima bitnu ulogu imaju i trbušni mišići.
                        Za takozvano joga-disanje (pranajama)
                        naučno je dokazano da ima povoljan efekat na
                        astmatičare, upravo zato što jača disajnu muskulaturu i
                        time disanje čini racionalnijim. Veliki procenat
                        kiseonika se, naime, troši na samo disanje, a kad se
                        diše lagano i racionalno, potrošnja kiseonika je znatno
                        manja.
Još nije utvrđeno na osnovu kojih
                        mehanizama joga-disanje deluje na upalne procese u
                        disajnim organima astmatičara, ali je dokazano da ih
                        smiruje.
Specijalisti obavljaju još niz testova: merenje otpora
                  strujanju vazduha kroz disajne puteve, pa merenje difuzije –
                  koliko gasa direktno pređe iz alveola u krvne puteve, što
                  pokazuje da li je očuvana membrana izmedju alveola i krvi ili
                  je došlo do njene destrukcije i zadebljanja... ali, to su već
                  testovi koji pokazuju neke specifične detalje i nisu neophodni
                  za osnovna merenja.
Merenja disajne funkcije su, podseća profesor dr Rebić,
                  počela davno - spirometrija još polovinom 19. veka. Pravom
                  malom revolucijom na tom planu moglo bi se smatrati pravljenje
                  odlivka pluća, 1963. godine. Na osnovu odlivka pluća i
                  matematičkih modela disajnih funkcija promenilo se ukupno
                  shvatanje fiziologije pluća. Otkriveno je da u velikim
                  disajnim cevima protok ima brzinu od oko četiri metra u
                  sekundi, da je u njima tok turbulentan a prema periferiji sve
                  više laminaran. Na samoj periferiji pluća praktično nema
                  kretanja vazduha, već samo premeštanja molekula, što
                  obezbeđuje homeostazu gasova, odnosno sprečava da svaki udah
                  menja sastav gasova, jer to bi menjalo acido-bazno stanje
                  organizma i činilo ga nestabilnim
U to vreme se počelo sa tumačenjima testova na pravi način,
                  i njihovom drugačijom primenom, a potom se u sve „umešala“ i
                  tehnologija koja je omogućila da postane dostupno ono što je
                  ranije teško mereno. Računari su, potom, omogućili još brža
                  merenja, pa se danas primenjuju metode kojima se iz samo
                  jednog udaha mogu dobiti podaci koji su ranije zahtevali mnogo
                  rada. Na primer, male količine gasa su dovoljne da se nekim
                  spektometrima ili bioskrining metodama analiziranja udaha
                  prate dešavanja u plućima, u toku spavanja. Upravo tako se,
                  dodaje profesor dr Rebić, otkriva i takozvani slip apnea
                  sindrom (sleep apnea) - prekidanje disanja u toku sna – od
                  kojeg pati oko dva odsto ljudi.
Verovatno nije daleko trenutak kad će pacijent jednostavno
                  sesti za neki uređaj, nekoliko trenutaka mirno disati, a
                  rezultat će biti obilje dragocenih podataka i to ne samo o
                  stanju njegovih pluća već i o stanju drugih organa i organizma
                  u celini.
Gordana Tomljenović


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana