posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Kada počinju da se primećuju znaci starenja  (Read 1895 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Kada počinju da se primećuju znaci starenja
« on: 18-09-2006, 18:21:26 »

 Starenje izaziva u organizmu promene koje se razvijaju progresivno i neprimetno. Znaci starenja se ne javljaju odmah čim proces starenja počne da se razvija. Oni se ne javljaju ni kod svih osoba u isto životno doba, jer ni starenje ne počinje kod svih osoba u isto vreme. Osobe koje žive urednim životom, hrane se umereno, dosta se kreću i rade, ne piju alkoholna pića, ne puše i ne uzbuđuju se lako, sporije stare i duže žive nego osobe koje postupaju suprotno. Kod njih se starenje, a i znaci starenja javljaju kasnije.

Ni svi organi jedne iste osobe nisu zahvaćeni starenjem u isto vreme. Može se reći da starenje počinje između tridesete i četrdesete godine, vidni znaci starenja počinju da se primećuju između pedesete i šezdesete, a krajem šezdesetih godina može se kod mnogih osoba već govoriti o starosti.

Arterioskleroza je jedan od prvih znakova starenja. Zato se i kaže da je čovek onoliko star koliko su mu stari krvni sudovi.

Prvi vidljivi znaci starenja primećuju se po smanjenoj pokretljivosti pogođenih osoba. Zatim se znaci starenja počnu primećivati na koži. Koža više nije tako glatka i sjajna kao ranije, postaje malo rapava, suva i na izloženim mestima istanjena. Pod istanjenom kožom poleđine šake i gornje strane stopala vide se jače istaknute proširene vene. Oko očiju i usana, na čelu i vratu javljaju se bore, kojih pre toga nije bilo ili nisu bile tako izražene. Na poleđini šaka i na licu izbijaju malo-pomalo tamne mrlje, koje su već dobro izražen znak starenja (staračka pigmentacija).

Kosa počinje da sedi i da se proredjuje. Kod izvesnog broja žena pojačava se maljavost, a kod muškaraca lice postaje oštrije, grublje, ćoškasto.

Na mišićima, kostima i zglobovima javljaju se isto izvesne promene. Mišići omlitave, postaju slabiji i teže pokretljivi, pogotovo kod osoba koje se i inače malo kreću. Kosti gube kalcijum, njihovo tkivo se razređuje postaju krte i lako se lome, a prelomi im teško zarašćuju. Nesigurne na nogama, takve osobe lako padaju i često lome vrat butne kosti, što mnogim starim osobama zagorčuje život. Zglobovi počinju da se deformišu, postaju čvornovati i kvrgavi, usled čega je hod otežan. U nekim slučajevima se zglobovi okoštavaju, naročito na kičmi koja postaje ukočena, iskrivljena i savijena napred. Osobe sa takvom kičmom hodaju manje ili više pogurene. Usled sasušivanja pojedinih organa i smanjenja njihovog obima (atrofija), kod nekih osoba se smanjuje u izvesnoj meri i njihova visina.

Broj moždanih i drugih nervnih ćelija smanjuje se a ne obnavlja. Mozak više nije u stanju da shvata i rešava probleme kao ranije. Javljaju se i izvesni duševni, psihički poremećaji (zaboravnost, slabljenje pamćenja itd.) Karakteristično za stare osobe je da pamte i sećaju se dobro događaja i doživljaja iz detinjstva, a teško se ili nikako ne sećaju onoga što je nedavno bilo. Takve osobe su krute u svom shvatanju i držanju.

Na plućima, naročito kod pušača, pokazuju se znaci proširenja pluća sa hroničnim bronhitisom i upornim kašljem. Organi za varenje ne funkcionišu uredno. Apetit i čitav metabolizam je poremećen. Kod žena usled slabljenja funkcija polnih žlezda javljaju razne tegobe (klimakterijum).

Proces starenja zahvata i pojedina čula, naročito čulo vida i čulo sluha.

Sa svima ovim i drugim promenama, koje starenje donosi sa sobom, ulazi se polako ali sigurno u doba starosti.

........................................................................

viva magazin



:news:
Pušenje vas čini starijim deset godina
Autor: Blic online |

Ne samo što skraćuje životni vek, pušenje i znatno utiče na kvalitet života, tvrdi nova studija objavljena u Finskoj, javlja WebMD.

Istraživanje je sprovedeno tokom 26 godina, među 1.658 muškaraca rođenih između 1919. i 1934. godine, sličnog socijalno-ekonomskog statusa i dobrog zdravlja.
Rezultati su pokazali da su ispitanici koji nisu nikad pušili živeli u proseku deset godina duže od "teških" pušača, koji su konzumirali više od 20 cigareta dnevno. Od ukupnog broja ispitanika, njih 372 je umrlo.
Proučavanje kvaliteta života ovih muškaraca uzelo je u obzir njihovu fizičku spremu, ograničenja izazvana zdravstvenim i psihičkim problemima, socijalnu ulogu, emotivno stanje, energetski nivo i opšte zdravstveno stanje.
Najveće razlike pojavile su se između ispitanika koji nikad nisu pušili i teških pušača, posebno u kategorijama fizičke spreme i ograničenja uzrokovanih zdravstvenim problemima.
Maltene 70 odsto muškaraca koji su bili teški pušači 1974, kada je počelo istraživanje, ostavili su cigarete do 2000. godine.
Istraživači su ocenili da je pušenje imalo veliki uticaj na smrtnost i kvalitet njihovog života.
« Last Edit: 15-10-2008, 14:23:43 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana