posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Klima najskuplji problem  (Read 1480 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Klima najskuplji problem
« on: 03-09-2006, 18:41:01 »

Američka svemirska agencija NASA
                  objavila je nedavno satelitske snimke koji pokazuju da se,
                  zbog podizanja globalne temperature, polarni led topi dva puta
                  brže nego što je uobičajeno. Istraživački tim, koji predvodi
                  Jan Jugin, glaciolog iz Laboratorije za primenjenu fiziku
                  Univerziteta u Sijetlu, analizirao je snimke jednog od
                  najvećih glečera na Grenlandu, načinjene pomoću satelita. Ovaj
                  lednik, nazvan Džekobšoun Isbrae, sadrži 6,5 odsto ukupnog
                  grenlandskog leda i kreće se ka okeanu, gde se topi i stvara
                  ledene bregove. U vreme kada je istraživanje počelo (1997),
                  glečer se kretao brzinom od 5,7 kilometara godišnje. Danas
                  njegova brzina iznosi 12,6 kilometara godišnje. Uporedo sa
                  ubrzanim kretanjem glečera, tanji se i površinski sloj leda.
                  Ovi rezultati ukazuju na sve primetnije posledice efekta
                  staklene bašte. Uticaj pomenutog efekta ogleda se milionima
                  godina, zagrevanjem Zemljine atmosfere - kada ga ne bi bilo,
                  naša planeta bi bila zaleđeni kamen u svemiru, sa prosečnom
                  temperaturom od 73 stepena Celzijusova ispod nule. Intenzivno
                  sagorevanje fosilnih goriva, sve veće potrebe ljudi i
                  tehnološki napredak gotovo da su prepolovili površine tropskih
                  šuma, koje su jedini prirodni regulator ugljendioksida u
                  atmosferi. Uništavanje zelenih oaza doprinosi povećanju
                  količine ovog gasa u vazduhu, što se dalje direktno odražava
                  na negativan uticaj staklene bašte. Smatra se da je razvoj
                  industrije u poslednjih 150 godina prouzrokovao porast
                  ugljendioksida u atmosferi za 25 do 30 odsto. Zato je došlo do
                  pojačanog efekta staklene bašte, većeg zagađenja atmosfere i
                  ubrzanijeg otopljavanja.
Nagli porast temperature
Detaljnim proučavanjem vremenskih promena tokom XX veka,
                  klimatolozi su utvrdili da je srednja globalna temperatura
                  povećana od 0,3 do 0,6 odsto. To znači da bi, za ono što je
                  efekat staklene bašte učinio za sto godina, u normalnim
                  uslovima bilo potrebno od 1.200 do 1.500 godina. Predstavnici
                  međunarodne organizacije IPCC (International Panel of Climate
                  Change), koja predstavlja najpouzdaniji izvor informacija o
                  klimatskim promenama, predvideli su u svom trećem izveštaju da
                  će se, ukoliko se nastavi dosadašnji trend porasta temperature
                  i zagađenja, na kraju ovog veka srednja globalna temperatura
                  uvećati za 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Korelacijom
                  različitih meteoroloških podataka ustanovljeno je da, u
                  poslednjih deset hiljada godina, nije registrovano ovakvo
                  povećanje temperature u Zemljinoj atmosferi.
Ova na prvi pogled mala promena temperature, na globalnom
                  planu pokazatelj je dramatičnih promena klime. Primera radi,
                  razlika između prosečne temperature danas i tokom ledenog doba
                  iznosi samo pet stepeni. Koliko će dalekosežne biti posledice
                  trenutnog stanja na planeti, niko pouzdano ne može reći.
                  Naročito ukoliko se ima u vidu da porast atmosferske
                  temperature izaziva niz sekundarnih klimatskih promena.
                  Zagrevanjem planete dolazi do širenja tople okeanske vode i
                  otapanja lednika, usled čega se podiže nivo mora. Za
                  poslednjih sto godina nivo mora se podigao za oko 12,5 cm. A
                  prema predviđanjima IPCC, u narednom veku nivo će se u proseku
                  povećati za oko jedan metar.
Loše vesti i sa Antartika Nimalo optimističniji po ovom pitanju nije ni vodeći
                  naučnik sa Novog Zelanda, profesor Džon Baret, koji već
                  četrdeset godina prati promene klime na Antartiku. Ukoliko se
                  na svetskom nivou ne uradi nešto da se zaustavi globalno
                  zagrevanje, do kraja veka na Zemlji će biti stvorena velika
                  područja na kojima život neće biti moguć.
- Ako se ne spreči ili bar ne ublaži porast globalne
                  temperature, civilizacija kakvu mi znamo će nestati, i to ne
                  kroz milion ili nekoliko hiljada godina, već najverovatnije za
                  samo sto godina. Ovaj trend zagađenja atmosfere na kraju veka
                  će rezultirati povećanjem globalne temperature za tri do pet
                  stepeni – upozorava profesor Baret.
Pretpostavlja se da su slični klimatski uslovi na Zemlji
                  vladali pre 30 do 40 miliona godina. Međutim, tada još uvek
                  nisu bile formirane polarne kape. Pre oko dvadeset hiljada
                  godina evropsko tlo bilo je pokriveno debelim snežnim
                  pokrivačem, a nivo svetskog mora bio je niži za 120 m od
                  današnjeg. Nakon ledenog doba, životni uslovi su se promenili
                  jer je, usled povećanja temperature, došlo do otopljavanja
                  polarnih kapa, što se direktno odrazilo na porast nivoa mora.
                  Na svu sreću, pre oko dreset hiljada godina klima na Zemlji se
                  stabilizovala.
- Moguće posledice globalnog zagrevanja neće bukvalno
                  prouzrokovati smak sveta, ali će svakako otežati život
                  ljudima. Kroz sto godina Evropa, Florida i mnoge ravničarske
                  zemlje postaće nepodesne za život. Na preostalom delu zemlje
                  brzo će doći do ratova i masovnih stradanja, možda ne toliko
                  zbog pohlepe osvajača, koliko zbog nestašice pijaće vode i
                  zdrave hrane – objašnjava profesor Baret.
Jedna klima – mnogo dolara
U vreme dok su se svetom širile loše vesti sa Grenlanda i
                  Antartika, 6.000 delegata iz 194 zemlje prisustvovalo je 10.
                  redovnoj godišnjoj konferenciji Ujedinjenih nacija o
                  klimatskim promenama. Bila je to poslednja konferencija pred
                  početak primene Kjoto protokola. Nažalost, protokol nije bio
                  ključna tema ovog skupa UN jer SAD, Australija i Rusija uporno
                  odbijaju da ga potpišu i time doprinesu smanjenju količine
                  ugljen- dioksida u atmosferi. Inače, samo SAD i Australija
                  ‘proizvode' trećinu ukupne svetske emisije ovog gasa.
Protokol UN iz Kjota predstavlja prvi korak ka suzbijanju
                  netoksičnog ugljendioksida iz fosilnih goriva, koji se navodi
                  kao glavni uzrok emisije staklene bašte. Čak i kada bi se ovaj
                  dokument u potpunosti primenio, srednja temperatura bi se
                  smanjila za samo 0,15 stepeni Celzijusovih, što je zaista malo
                  u poređenju sa prognoziranim porastom. Ali, to bi bio samo
                  početak. Cena smanjenja emisije gasova, poput ugljendioksida
                  iz fabrika i automobila uz istovremeni prelazak na ‘čistiju'
                  energiju, već postaju noćna mora za vlade zemalja širom sveta.
                  Sa rešenjima koja bi koštala ljudskom umu neshvatljivih
                  osamnaest milona milijardi dolara, ovaj globalni problem bio
                  bi jedan od najskupljih u istoriji čovečanstva. Ova suma
                  dolara je šeststotina puta veća od prosečne godišnje vrednosti
                  ukupnog svetskog iznosa bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji se,
                  prema proceni Svetske banke, kreće oko trideset dve hiljade
                  milijardi dolara. Ako bi se ova vrtoglava suma naređala u niz
                  novčanica od po jednog dolara, niz bi stigao do Plutona,
                  najudaljenije planete u Sunčevom sistemu.
- Dugoročni troškovi će biti ogromni, a moguće posledice
                  katastrofalne. Možda bi ovaj novac bilo bolje uložiti u
                  podsticanje privrednog razvoja, smanjenje siromaštva ili ga
                  dati kao pomoć zemljama u razvoju – izjavio je Andrej Ivanov,
                  savetnik ruskog predsednika, odstupajući od ranijih obećanja
                  ove sile o brzom ratifikovanju protokola iz Kjota.
Klimatolozi, međutim, problem ne vide samo u troškovima već
                  i u shvatanju termina ‘opasnost'. Porast nivoa mora mogao bi
                  da izazove potapanje nekih ostrva u Pacifiku i priobalnih
                  područja širom sveta, dok bi toplija klima izazvala širenje
                  pustinjskih oblasti i sve učestalije poplave i uragane, što ne
                  samo da bi ugrozilo civilizaciju nego bi dovelo i do nestanka
                  mnogih biljnih i životinjskih vrsta.
Šire posmatrano, čovečanstvo je došlo do toga da mora da se
                  zapita: da li su dosad zabeleženi porast nivoa mora, štete
                  koje su nanete koralnim grebenima, promene u količini padavina
                  i uticaj na raspoložive rezerve vode za piće u raznim delovima
                  sveta, dovoljni razlozi za one koji donose odluke da konačno
                  procene šta je zapravo opasnije: ‘uzaludno' trošenje novca ili
                  opstanak naše planete – navodi Redžendra Pačauri, predsednik
                  IPCC-a.
Šta bi bilo kad bi bilo... Kada bi se otopili svi lednici na našoj planeti, nivo
                        mora bi se podigao za 56 m. Podizanje morske površine za
                        jedan metar, koje se predviđa do 2050. godine, izazvaće
                        potapanje mnogih priobalnih gradova poput Venecije i
                        Sankt Petersburga, ali i oblasti sa malom nadmorskom
                        visinom, kakve su Holandija, Okeanija i Bangladeš. U
                        evropskim ravnicama došlo bi do izlivanja velikih reka,
                        učestalijih padavina i vremenskih nepogoda, što bi
                        izazvalo nestašicu vode za piće, masovne seobe
                        stanovništva, epidemije, glad, sukobe pa čak i ratove
                        oko preostale vode i pogodnog životnog staništa...
                        Uticaj Golfske struje bi oslabio, što bi trajno izmenilo
                        klimu na planeti. Došlo bi do povećanja prosečne
                        globalne brzine isparavanja, promenila bi se količina
                        padavina, a sušne i kišne zone bile bi preraspoređene
                        jer bi, na srednjim geografskim širinama, verovatno
                        iščezla prelazna godišnja doba. Sa nestankom oblasti
                        umerene klime, smanjila bi se prostranstva obradivih
                        površina, dok bi se tropska i pustinjska zona proširile.
                        Izmenom ciklusa godišnjih doba i sistema stalnih vetrova
                        došlo bi do serije katastrofalnih nepogoda a samim tim i
                        do nestanka većeg dela živog sveta.
Rut Kari, naučnica iz Vuds Hol
                        okeanografskog instituta, SAD, nedavno je predstavila
                        zaključke višegodišnjih ispitivanja i praćenja promena
                        stanja vode u severnim predelima. Jedan od nalaza je da,
                        usled globalnog zagrevanja, led koji se topi menja
                        pravce i snagu pomeranja dubinskih vodenih masa, čime
                        utiče i na promenu klime. Poslednji put kada se to
                        desilo, severna Evropa trpela je izuzetno hladne zime.
                        Ledeni pokrivač na Grenlandu, koji sadrži dovoljno
                        vode da se, ako bi se otopio, nivo okeana u priobalju
                        podigne za gotovo sedam metara, više nije u onako
                        postojanom stanju kao što je bio. Voda sa vrha se otapa
                        i spušta ka dnu leda, čime ga čini mekšim i
                        nestabilnijim. Ove promene stvaraju nepovoljne uslove za
                        opstanak brojnih živih vrsta koje obitavaju u polarnim
                        predelima. Primera radi, nestanak dela ledenog omotača
                        znači da bi velike životinje kao što su morževi, polarni
                        medvedi i foke uskoro mogli izgubiti svoja prirodna
                        staništa. Zabeleženo je i da je, zbog promena na kopnu
                        uslovljenih globalnim otopljavanjem, u Beringovom moru,
                        1997. godine došlo do pomora više vrsta ptica. U velikim
                        i brojnim jatima doletale su iz Australije i ubrzo
                        umirale od gladi pošto je neznatno toplija voda uništila
                        plankton kojim su se hranile.
                 


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana