posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Nauka kao igra  (Read 1674 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Nauka kao igra
« on: 03-09-2006, 18:41:55 »

Retki su tekstovi o igri u nauci. Moguće je da
                  naučnici nisu samouvereni pa vole da se prikrivaju ili možda
                  smatraju da im igra jednostavno pripada. A ne bi bilo ni
                  zgodno da ljudi pomisle da njihovi porezi odlaze na igrarije
                  prerasle dečurlije.
Igra u nauci je prikrivena i teško je pratiti, pa je
                  ekstremna teza da je nauka jednako igra - praktično neodrživa.
                  Skromnija definicija koja može da se dokazuje je ona, da nauka
                  ima elemenata igre.
U sećanjima rođake ser Isaka Njutna opisana je sledeća
                  epizoda: 29. januara 1697.godine Njutn je došao kući posle
                  dugog i napornog dana i shvatio da ga čeka rešenje drugog
                  problema - problem tobogana. Trebalo je pronaći početak i kraj
                  najkraće krivine ili nagiba, kada masa juri nadole niz
                  tobogan, pod uticajem gravitacije.Njutn je pronašao rešenje u
                  cikloidnoj krivini, pre spavanja. “Bila je to dečja igra”,
                  rekao je, navodeći na pomisao da se problemom bavio pre zbog
                  igre i zabave nego bilo čega drugog.
Sličnom zabavom se danas bave i deca i odrasli:
                  slagalicama. Igrači pomoću dvodimenzionalnih delova
                  sastavljaju određeni oblik, neku sliku. Sastavljanjem stvarnih
                  delova slagalice bave se u svakodnevnom životu i arheolozi.
                  Oni rekonstruišu staru vazu, na primer, od sakuplenjih
                  izlomljenih delova i to je posao koji zahteva mnogo provera i
                  nagađanja. U nauci je to čest postupak: nagađanje rešenja
                  problema. Tu je nauka vrlo slična slagalici: u pokušaju da se
                  nađe rešenje naučnik proverava svaki deo koji treba da se
                  uklopi u okolinu pa, deo po deo, konstruiše ili slaže ceo
                  dokaz.
Najbolji u slaganju slagalica brzo i pre probe shvate da li
                  neki deo odgovara ili ne. Slično tome, najbolji naučnici su
                  oni koji najbže ili najbolje pogađaju. To znači da nije
                  dovoljno samo pogađati već da pre konkurencije treba naći
                  pravi odgovor. Sjajan primer igre pogađanja je takmičenje
                  između Doroti Renč i Lajnusa Polinga, koji su 30-tih i 40-tih
                  godina prošlog veka pogađali strukturu proteina, praveći
                  njihove fizičke modele.
Poling je nadigrao Renčovu i bio bolji u pogađanju. Njegov
                  model je bio dobro struktuiran dok njen, zasnovan na
                  prstenovima, nije doveo do rešenja.
Poznato je da igre počinju obično u pesku i da se građevine
                  i oblici koji tu rastu, rađaju iz mašte i poriva stvaranja.
                  Džozef Lambert, hemičar,kaže da je čitavo detinjstvo proveo sa
                  drugovima u pesku, a zatim je, kasnije, istu zanimljivu igru
                  otkrio u hemijskoj laboratoriji, gde se sve završavalo
                  analizama, separacijama i eksperimentalnim zajedničkim radom.
                  Delili su iste mirise hemijske laboratorije ali su, kao
                  nekada, radili rukama i učestvovali u fizičkom procesu rada
                  kao i u pesku! Njihovi najsrećniji trenuci su bili časovi u
                  biohemijskoj laboratoriji. “Na kraju sam shvatio da želim da
                  budem hemičar i da se igra može pretvoriti u posao za ceo
                  život”, kaže Lambert.
Mnogi naučnici se zabavljaju praveći stvarčice koje su na
                  pola puta da im budu igračke. Neki svoje genijalne ideje
                  sprovode u dela preko genijalnih sitnica, a neki za stare
                  naprave smišljaju potpuno nove namene.
Upravo je napravljena stvarčica koja meri naboj elektrona
                  pri upotrebi raspršivača mirisa (aurtori
                  RobertMilikeniHarviFlečer); dok je Salvador Monkada izumeo
                  aparat za merenje izduvnih gasova vozila u svrhu izučavanja
                  natrijum oksida i organskih tkiva! Kao što će posvedočiti
                  mnogi praktičari, ovakvi izumi ne štede samo gomile novca nego
                  prestavljaju i istinsko zadovoljstvo za svoje autore!
Na kraju, naučnici su pomalo kao učesnici karnevala: nose
                  maske i sjajno se zabavljaju. Maske su tu da se ne bi znalo da
                  li su svi neozbiljni...
S. Ž.


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana