posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Nikola Tesla  (Read 4483 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Nikola Tesla
« on: 13-07-2006, 13:26:57 »

Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba

Nikola Tesla je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, današnja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim njega imali su sina Daneta i ćerke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmlađe dete u porodici Tesla.
Autor: Saša Stojanović

Smiljan, mesto rođenja Nikole Tesle
Smiljan, mesto rođenja Nikole Tesle

Svoje ime je dobio je po dedi sa očeve strane. Školovanje je započeo u rodnom mestu, gde je proveo najbezbrižnije godine svog života.
Nakon nesrećnog slučaja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac, Dane, porodica se preselila u Gospić gde je mladi Nikola nastavio školovanje. Školujuci se u Gospiću, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, njega je morila činjenica da će nakon toga morati da nastavi porodičnu tradiciju i da postane sveštenik. Ta činjenica mu nije davala mira budući da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po završetku karlovačke gimnazije, na raspustu, vrativši se u Gospić mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova opaka bolest odnosila je veliki broj života.

“U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice dok je pokušavao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu:

-Možda bih mogao da se oporavim ako mi dopustiš da studiram tehniku.
-Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu, odgovorio je svečano, a znao sam da tako i misli.”

Kako je, zaista, i usledio čudesan oporavak, kao što mu je otac i obećao Nikola Tesla je 1875. godine upisao Višu tehničku školu u Gracu. Na tim, toliko željenim studijama, Tesla je iskazao više nego potrebnog interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj način je želeo da svome ocu pokaže kako nije pogrešio što mu je dozvolio da se posveti izučavanju tajni matematike, fizike i mašinstva. Ipak, i pored priznanja profesora koje je dobijao u svedočanstvima, njegov otac kao da je bio nezainteresovan za sinovljeve uspehe.

“To je skoro ubilo moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam našao zavežljaj pisama koja su moji profesori pisali predlažući mu da me ispiše sa fakulteta, ukoliko neće da se ubijem prekomernim radom.”

U Gracu, na tim studijama Tesli se rodila ideja o stvaranju obrtnog polja. Kada je jednom od svojih profesora izložio ideju da bi možda bilo moguće pokretati motor bez četkica dobio je sledeći odgovor:

“Možda će gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno neće uspeti da uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna privačna sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemoguća ideja.”

Godine 1879. Nikola Tesla je dobio svoje prvo nameštenje, počeo je da radi kao pomoćni inženjer u Mariboru. Iste  godine umro mu je otac i da bi ispunio očevu zelju da završi fakultet 1880. Tesla upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, koje su usledile, predstavljale su značajan period u karijeri Nikole Tesle. Nakon rada u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, usledio je izum obrtnog magnetnog polja (februara 1882.). Te iste godine na preporuku svojih predpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Tu je proveo dve godine na raznim i vrlo odgovornim poslovima a kako njegovo umeće nije moglo da prođe nezapaženo preporučen je i samom Edisonu. Edison je u to vreme bio najznačajnija ličnost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila cela nacija. On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo trajala.

Nezadovoljan odnosom predpostavljenih prema svome radu, Nikola Tesla je već naredne 1885. napustio Edisona i uz pomoć nekih investitora osnovao “Tesla Arc Light Co”. U početku, zbog obaveza prema investitorima, morao je da radi u oblasti lučnih svetiljki, ali je nakon toga krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Nakon predavanja “Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje” 16. maja 1888. koje je odrzao pred Američkim institutom elektroinženjera (AIEE), Tesla je dobio ponudu od firme Vestinghaus (Westinghouse) za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja.

Usledile su godine  u kojima je Tesla sa Vestinghausovim inženjerima radio na praktičnoj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola Tesla je dobio američko državljanstvo.

Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje “Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokih napona i visokih frekfencija” održao je u Engleskoj pred Institutom elektroinženjera i pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred interacionalnim društvom električara i Francuskim društvom za fiziku. Stigao je i da jedini put u životu poseti Beograd gde je ostao tri dana. Takode te 1882. godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu je majka i taj gubitak mu je strašno teško pao.

Nakon povratka u Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici korišćenja naizmenicne struje osuli su drvlje i kamenje kritikujuci i upozoravajuci na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao “Rat struja”, su 1893. odneli oni koji su imali malo više vizionarstva sa sobom. Svetska izložba u Čikagu je te godine bila osvetljena uz pomoć naizmenične struje.

Usledilo je istraživanje na polju bežičnog prenosa signala i energije. Ssvoju ideju i nameru da svoje istraživanje uputi u tom smeru Tesla je javno izneo u govoru prilikom puštanja u pogon elektrane na Nijagarinim vodopadima 1897. Kakav li je bio izraz lica ljudi kojima neko, tek sto su doživeli prenos električne energije na veću udaljenost, priča o prenosu iste bez žica?

Veliku misteriju predstavljaju Teslina istraživanja na ovom polju. Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado Springsu (1899-1900), i vodio iscrpan dnevnik o svojim istraživanjima, do šire upotrebe bežičnog prenosa električne energije do dana današnjeg nije došlo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve Zemljine kugle kako bi energiju sa jednog preneo na drugi kraj sveta. Neka svoja otkrića opisao je u eseju “Problem povećanja ljudske energije”, koji je izazvao široko interesovanje naučnog i poslovnog sveta.

Verovatno i sam zaintrigiran esejem J.P. Morgan (John Pierpont Morgan 1837-1913), u to vreme jedan od najbogatijih ljudi Amerike, ponudio je finansijsku podršku Tesli. Do saradnje je došlo na projektu “Svetski radio sistem” koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Već posle godinu dana 1901. Morgan je naučniku uskratio finansije. Povod za prestanak saradnje je bilo prvo uspesno transantlantsko bežično slanje radio poruke, koje je izveo Markoni (Guglielmo Marconi 1874- 1937). Tesla je Morganu tada priznao da je on tako nešto mogao da učini odavno, ali da to nije cilj njegovog istraživanja. Morgan je bio besan zbog ove, kako je on smatrao, utaje i više nije nikada sarađivao sa Teslom.

Tesla se nekako snalazio na ovom projektu do 1905. kada je i potpuno iscrpeo izvore finansiranja i bio je primoran da ga napusti. Usledile su godine u kojima je on radio na usavršavanju postojećih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti mašinstva. Te godine su bile dosta teške za njega. Javnost se podsetila velikog genija 1917. kada mu je dodeljena Edisonova medalja, najveće američko odličje u oblasti tehnike. 1919. Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju članaka u časopisu Electrical Experimenter. Za ljude, koji mu nisu bili bliski, vesti od Tesle su stizale kroz novinske članke u kojima su mogli da pročitaju njegove često i previše senzacionalne izjave.

Izjave poput “Kako signalizirati na Mars” ili “Rasturanje tornada” i nisu baš doprinosile njegovom ugledu. Tada su se više smatrale plodom bujne mašte nego li mogućim naučnim dostignućima. Tesla je nekako opstajao uz pomoć prijatelja i skromne penzije koju je nerado prihvatio od tadašnje jugoslovenske vlade. Njegovo zdravlje se značajno pogoršalo nakon smrti njegovih prijatelja Roberta Andervuda Džonsona (Robert Underwood Johnson) i Ričmonda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson) 1937. Te godine je doživeo i saobraćajnu nesreću - udario ga je taksi dok je prelazio ulicu.

Skoro sam, bez porodice, i samo u društvu sestrića Save Kosanovića (sin Marice Kosanović) i par prijatelja, Tesla se retko pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog života. Izuzetak je bila poseta Kralja Petra II Karađorđevića koji je došao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu u junu 1942.
Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II Karađorđevića
Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II Karađorđevića

Godine 1943. petog januara Tesla je pozvao američko vojno ministarstvo. U kratkom razgovoru veliki naučnik je američkoj vojsci ponudio tajne svog super oružja. Oficir nije shvatio o kome se radi i verovatno misleći da je u pitanju šaljivdžija ili ludak obećao je da će se javiti kasnije.

U osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine prestalo je da kuca srce ovog plemenitog naučnika. U katedrali sv. Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi među kojima je bio veliki broj pronalazača, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata.

Dva dana ranije tadašnji gradonačelnik Njujorka Fiorelo La Gvardija (Fiorello LaGuardia) održao je posmrtni govor koji je radio Njujork direktno prenosio.

…Tesla je bio veliki humanista-čist naučni genije - pesnik u nauci… On je činio izvanredne, zapanjujuce, čudesne stvari u toku svog života. Činio je to jednostavno da bi služio ljudskom rodu- a za svoje usluge nije tražio ništa.
Novac - on za njega nije mario.
Počast - ko je taj neko ko može da počastvuje drugog.
To je bio njegov stav.
Zahvalnost - on je nije očekivao niti je tražio…
Onaj značajni deo Tesle živi u njegovom dostignuću koje je ogromno-skoro nemoguće da se izračuna-koje je sastavni deo naseg života i sastavni deo naše civilizacije, nase svakodnevnice našeg tekućeg napora…”

Posmrtni ostaci jednog od najvećih ljudi, koji su živeli u prošlom veku, nalaze se u muzeju  Nikole tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika.

Danas se u svetu ime Nikole Tesle uzvikuje glasno, sa puno poštovanja, što ovaj čovek i zaslužuje. Brojna udruženja, studentske i inženjerske organizacije, čuvaju uspomenu na velikana svetske nauke. O njemu su napisane mnoge knjige, ispričane razne i moguće i nemoguće teorije, ali je samo jedna istina. Nikola Tesla je bio veliki naučnik, čovek bez čijih bi izuma teško mogli da živimo ovako kako živimo - sa puno komfora i slobode koju nam pruža električna struja. Naša je dužnost da, u znak zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo ime ikada zaboravi.


Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Nikola Tesla
« Reply #1 on: 13-07-2006, 13:27:51 »
Tesla kao merna jedinica

Malo je naučnika koji su za svoj doprinos nauci, kao i samom čovečanstvu, nagrađeni takvim priznanjem kao što je čast da jedinica mere nosi njihovo ime. Nikola Tesla je ušao u istoriju kao jedan od velikana po kome je jedinica u etalonu mera dobila ime.
Autor: Vladimir Božić

Jedinica tesla [T] je definisana kao jedan veber [Wb] kroz jedan metar kvadratni [m2]

Od samog početka razvoja moderne nauke javila se potreba da se za kvantitativno označavanje prirodnih pojava uvedu jedinice mere. Tokom XVIII i XIX veka nauka i tehnika bile su u velikom poletu. Sa njihovim ubrzanim razvojem i razmena naučnih dostignuća bila je sve veća. Međutim, različite naučne zajednice, kao i sami naučnici, koristili su različite jedinice za označavanje isti prirodnih veličina. To je dovodilo do problema pri razmeni naučnih radova kao i u prevođenju veličina iz jednih jedinica u druge. Iz tih razloga postojala je konstantna potreba da se usaglase etaloni mera kako bi se mogao nastaviti dalji nesmetani razvoj nauke.

Prvi korak ka današnjem sistemu mera napravljen je još 22. juna 1799. godine kada je uveden decimalni metrički sistem. Tada su dve šipke od platine, koje su predstavljale standarde za metar i za kilogram, izložene u Arhivu Republike (Archives de la République) u Parizu. Na potrebu za daljim razvojem i uvođenjem jedinstvenog sistema jedinica ukazivali su mnogi veliki naučnici. Gaus (Karl Friedrich Gauss 1777-1855) je još 1832. godine predložio upotrebu metričkog sistema zajedno sa jedinicom sekund, kao koherentnog sistema jedinica u prirodnim naukama.

Godine 1860. Maksvel (James Clerk Maxwell 1831-1879) je predložio uvođenje sistema jedinica sa baznim jedinicama i izvedenim jedinicama. Nakon toga, 1874. godine, Britanska Asocijacija za Razvoj Nauke (British Association for the Advancement of Science, BAAS) uvela je CGS (centimetre, gram, second) sistem jedinica. Međutim, CGS sistem je bio ne podesan za upotrebu u elektrotehničkim naukama pa su 1880. godine uvedene još dve jedinice om [Ω], za električnu otpornost i volt [V] za elektromotornu silu. Jedinice su dobile ime po velikim naučnicima Volti (Alessandro Giuseppe Antonio Anastasio Volta1745 - 1827) i Omu (Georg Simon Ohm 1789 - 1854).

Kao posledica Metarske Konvencije, održane dvadesetog maja 1875. već 1889. godine uveden je MKS (metre, kilogram, second) sistem jedinica. Nakon pola veka tj., 1939. godine MKS sistemu je dodata i jedinica za jačinu električne struje, amper [A], koja je dobila ime po francuskom naučniku Andre Amperu (André-Marie Ampère 1775 - 1836). Tako je MKS sistem postao MKSA  (metre, kilogram, second, ampere) sistem jedinica. SI sistem jedinica (Système International d'Unités), koji danas koristimo, usvojen je 1960. godine na XI Generalnoj Konferenciji za Tegove i Mere, koja je  okupila 34 države potpisnice Metarske Konvencije.

Teslina istraživanja promenila su naš način života u tolikoj meri da mi toga nismo ni svesni. Gledajući iz perspektive visoko razvijenog tehnološkog drustva, u kojem danas živimo, Teslini izumi ne izgledaju preterano napredni. Ipak, Teslini pronalasci se svakodnevno upotrebljavaju širom sveta u manje ili više modifikovanoj formi. Principijalne osnove njegovih pronalazaka su deo skoro svakog elektrotehničkog uređaja. U vreme kada je Tesla živeo i radio, njegovi eksperimenti su se graničili sa naučnom fantastikom. I najpoznatiji i najugledniji naučnici toga doba su ostajali bez reči pred ogledima koje je on izvodio. Uzimajući u obzir njegov doprinos elektrotehnici dodela njegovog imena jedinici iz etalona mera je odgovarajuće priznanje njegovom delu.

Jedinica koja nosi Teslino ime je jedinica za magnetnu indukciju. Nekada se kao jedinica za magnetnu indukciju koristila jedinica gaus [G]. Posle uvođenja SI sistema jedinica ona je prestala da se upotrebljava. Predlog za uvođenje jedinice tesla potekao je od profesora Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Pavla Miljanića i Aleksandra Damjanovića. Razmatranje predlog trajalo je od 1950. godine, kada je predlog podnet, do 1960. godine kada je usvojen na XI Generalnoj Konferenciji za Tegove i Mere.

Da bi objasnili definiciju jedinice tesle moramo definisati i objasniti fizičku pojavu koju ona kvantifikuje, a to je magnetna indukcija. Magnetna indukcija se definiše kao broj linija magnetnog polja po jedinici površine. Ljudi su odavno primetili da magneti privlače ili odbijaju metalne predmete bez fizičkog dodira. Na osnovu te pojave zaključeno je da magneti, na neki način, menjaju svojstva okoline u kojoj se nalaze. Ta pojava je nazvana magnetno polje.

Dogovoreno je da se magnetno polje pretstavlja linijama koje imaju smer od severnog ka južnom polu magneta. Što je magnetno polje jače linije polja su gušće. Jedinica za jačinu magnetnog polja je Veber [Wb]. Magnetno polje koje stvara magnet može se najbolje uočiti ako se oko magneta koji je postavljen na vodoravnu površinu rasuju sitni komadići metala, a zatim blago izazovu vibracije površine na kojoj se nalazi magnet. Komadići metala će se postaviti u pravcu linija magnetnog polja i vizuelno manifestovati magnetno polje magneta. Magnetna indukcija je definisana kao količnik broja tih linija i jedinice površine kroz koju te linije prolaze.

Magnetno polje, a samim tim i magnetna indukcija, su prisutni svuda oko nas. Mi ih ne primećujemo ali čak i naše telo proizvodi slabo magnetno polje. Ono se može primetiti pomoću specijalnih kamera koje registruju magnetna polja koje objekti proizvode. Manifestuje se u obliku zračenja koje okružuje naše telo. To je naša aura. Planeta Zemlja takođe poseduje svoje magnetno polje. Ono nas štiti od štetnih uticaja koji dolaze iz svemira, a prevashodno od jonizovanih čestica koje dolaze od Sunca.

U uobičajnom primenama u tehnici koriste se jačine magnetne indukcije do 3-4 T. Kao gravitaciono i električno polje i jačina magnetnog polja opada sa rastojanjem, a samim tim i jačina magnetne indukcije. Intenziteti magnetne indukcije prirodnih izvora magnetnog polja na Zemlji se kreće u velikim granicama. Čovekov mozak proizvodi magnetnu indukciju jačine 100·10-15 T. Magnetni polovi Zemlje stvaraju magnetnu indukciju milijardu puta većeg intenziteta. Jačina magnetne idukcije koje je čovek proizveo prilikom raznih ispitivanja se kreću u mnogo većim granicama.

Najveća ikada ostvarena magnetna indukcija na Zemlji proizvedena je kontrolisanom eksplozijom u gradu Sarov u Rusiji. Tada je ostvarena magnetna indukcija intenziteta 2800 T. Ove jačina magnetne indukcije su jako male kada se uporede sa jačinama magnetne idukcije koje postoje u svemiru. Pulsar stvara magnetnu indukciju od deset milijardi T, dok neutronska zvezda stvara  magnetnu indukciju od deset biliona T. Gornja teoretska granica jačine magnetne indukcije je upravo magnetna indukcija neutronske zvezde. Inače, vrednosti magnetne indukcije od oko 6 T mogu da strgnu sat sa čovekove ruke na daljini od 4 metra.

Priznanje koje naučnik dobije time što će se jedinica u etalonu mera nazvati po njegovom imenu je veoma veliko. Tu čast ima samo 15 naučnika. Tesla je uvršten među takve velikane kao što su Veber, Herc, Om, Volt, Amper, Kelvin. To su bili garndiozni ljudi koji su fundamentalno promenili naš način života i shvatanje univerzuma.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Nikola Tesla
« Reply #2 on: 13-07-2006, 13:33:21 »
    
      
B92 Tesla Život

Najznačajniji izumi

Nikola Tesla je zahvaljujući svojim izumima postao svetski naučnik. Koliko je tačno Teslinih pronalazaka bilo izlišno je govoriti. Neki izumi su naišli na razumevanje patentne komisije i bili zavedeni u američkom patentnom zavodu. Međutim dosta njih je ostalo nepatentirano.
Autor: Aleksandar Ćulibrk

Tesla se bavio elektrotehnikom u raznim oblastima, gde god je postojala i najmanja mogućnost za njenu primenu. Zbog toga postoji raznovrsnost oblasti Teslinih pronalazaka. Tu spadaju najpre elektrotehnika, a odmah zatim i mašinstvo. Teslini pronalasci su takođe bili primenjivani i u oblastima telekomunikacija i medicine.

Neki od najpoznatijih izuma su: Teslin transformator (i generator) struja visoke frekvencije, poznat kao Teslin oscilator; indukcioni motor (poznat kao asinhroni motor); teledirigovani čamac (čamac sa daljinskim navođenjem); sijalice; prenos električne energije na daljinu bežičnim purem.

Svakako najveći doprinos elektrotehnici je iz oblasti energetike. Tesla je izmislio naizmeničnu struju.

Naizmenična struja ima velike prednosti nad jednosmernom. Jedna od prednosti jeste smanjenje gubitaka prilikom prenosa električne energije od elektrana do krajnjih potrošača, što je veoma važno. Gubici u prenosu zavise od kvadrata jačine struje, odnosno gubici rastu sa kvadratom struje. Zato je potrebno imati što manju struju kroz prenosnu mrežu. Naizmeničnu struju je najlakše umanjiti ugradnjom transformatora koji podižu napon, a samim tim smanjuju struju, jer njihova snaga zavisi od proizvoda napona i struje.

Tesla je uzeo tri kalema i prostorno ih pomerio za trećinu kruga, tako da je dobio sistem prikazan na sledećoj slici.
Sistem kalemova za dobijanje obrtnog polja
Sistem kalemova za dobijanje obrtnog polja

Kroz te kalemove je propustio svoju naizmeničnu struju. Da bi video šta je uradio, uzeo je jedno jaje (veštačko naravno) i stavio ga unutar sistema. Jaje je počelo da rotira oko svoje aksijalne ose i to na svom vrhu. Ovakav sistem tri kalema se naziva trofazni sistem.Trofazni sistem naizmeničnih struja najlakše stvara obrtno elektromagnetno polje, na čijem principu i danas rade asinhroni (indukcioni) motori, koji ne moraju imati provodnike na svom rotoru.

Kako naizmenična struja menja svoju vrednost tokom vremena, ona je u jednom trenutku jednaka nuli. Ova činjenica olakšava isključenje struje, što je takodje bitno za očuvanje opreme, jer struje mogu biti veoma velike. Inače, struja u toku jedne periode (koja traje 20ms ili pedeseti deo sekunde) tri puta bude jednaka nuli.

Kao „drugi“ bitan pronalazak, isto toliko važan, jeste Teslin indukcioni motor, danas poznatiji kao asinhroni motor. Motor ima ulogu da električnu energiju koju dovodimo na krajeve njegovog statora, pretvori uz pomoć elektromagnetnog obrtnog polja u mehaničku energiju koja se manifestuje obrtanjem rotora.

Kako asinhroni motor radi?

Vrlo jednostavno. Na kralemove statora se dovodi naizmenična struja koja stvara promenljivo elektromagnetno polje. Kada se neki provodni element (parče gvoždja, bekarni provodnik idr.) nađe u promenljivom elektromagnetnom polju na njegovim krajevima se indukuje elektromotorna sila (ems) i kroz njega protiču struje. Kada kroz provodnik protiče struja, na njega deluje sila koja teži da ga pomeri. Ovo se upravo odigrava u gvožđu i na provodnicima.

Zašto je Teslin indukcioni motor tako poseban?

Poseban je zato što na njegovom rotoru nema namotaja (kao i na modelu Teslinog jajeta), a rotor se ipak okreće.

Dakle, Teslin indukcioni motor se sastoji od:

-         magnetskog kola (gvožđe statora i rotora),

-         električnog kola (bakarni namotaji na statoru).

Prvi Teslin indukcioni motor bio je dvofazni i bez žlebova po unutrašnjem obimu statora. Ovo nije bilo dobro, jer sva sila koja je trebala da pokreće rotor delovala je na provodnike umesto na magnetno kolo rotora. To je bio veliki problem, jer  te sile nisu male. Ovaj teslin motor bio je napajan, u početku, bio napajan naizmeničnom strujom od 133Hz. Bio je konstruisan sa istaknutim polovima. Sa Vestinghausom je sklopio ugovor od 250 000$ + 2,5$/KS (dolara po konjskoj snazi). Naravno, ovo nije dugo trajalo, pa je Tesla morao da se odrekne dodatka od 2,5$/KS na zahtev (molbu) Vestinghausa koji je već počeo da grca u dugovima.

Danas se asinhroni motori izrađuju za velike opsege snaga i brzina. Mogu biti snage do nekoliko desetina MW, a brzina obrtanja može dostići brzine od približno 3000 obrtaja u minuti. Bitna osobina ovih motora je u tome što povlače iz mreže od 6 do 10 puta veće struje od nominalne koju ima pri stalnom radu. Ovo je veoma težak udar za mrežu. Zato se asinhroni motori puštaju u rad preko nekih dodatnih uređaja. Savremeni asinhroni motori se sada izrađuju uglavnom kao trofazni. Oko 99% motora danas u svetu su trofazni i jednofazni asinhroni motori. Pored asinhronog motora sa kaveznim rotorom, postoji i motor sa namotanim rotorom koji ima namotaje od bakra na svom rotoru.
Rotor (levo) i stator (desno) asinhronog motora sa kaveznim rotorom (bez namotaja na rotoru); Kavezni rotor asinhronog motora; Namotani rotor asinhronog motora
Rotor (levo) i stator (desno) asinhronog motora sa kaveznim rotorom (bez namotaja na rotoru); Kavezni rotor asinhronog motora; Namotani rotor asinhronog motora

Nakon raskida ugovora sa Vestinghausom, Tesla počinje rad u oblasti struja visokih frekvencija.

Napravio je kalem sastavljen od nekoliko rezonantnih oscilatornih kola. Tesla je konstruisao mnogo različitih oscilatora koji se dosta razlikuju u konstrukciji.
Oscilator visokog napona visoke frekvencije u australijskom muzeju
Oscilator visokog napona visoke frekvencije u australijskom muzeju

Prvi teslin kalem je bio napracvljen od staklene posude dimenzija 6 x 8 inča sa 60 do 80 navojaka. U se nalazi primar koji se sastoji od 8 do 10 navojaka, i cela kombinacija je potopljena u posudu sas mineralnim uljem.

Na osnovu ranijih istraživanja drugih naučnika, Tesla je razvio seriju različitih kalemova koji su davali struju visokog napona i visoke frekvencije. U većini svojih eksperimenata koristio je mašine koje je sam izumeo. Prvi kalemovi su radili na principu proboja u zoni električnog luka (vazdušni prostor koji se na slici 6 nalazi između kuglastih elektroda). Ovo se isto može postići primenom Ramkorfovog kalema, dva kondenzatora i još jednog specijalno konstruisanog namotaja između čijih krajeva se dešava proboj.
Jedna od konstrukcija Teslinog oscilatora
Jedna od konstrukcija Teslinog oscilatora

Ramkorfov kalem se napaja iz glavnog izvora i na njegove krajeve su redno vezana dva kondenzatora. Ispred njih, a paralelno Ramkorfovom namotu nalazi se prostor električnog luka. Elektrode na kojima se ovija električno pražnjenje su najčešće u obliku kugli, mada je Tesla koristio razne oblike elektroda (šiljak, ploča). Kondenzatori su napravljeni od pokretnih ploča koje su potopljene u ulje. Što su ploče bile manje to je pražnjenje bilo učestalije. One su, takođe, smanjivale i veliku samoinduktivnost sekundarnog namota.

Kondenzatori su zatim vezani na po jedan primar, drugog, specijalno dizajniranog namota. Oba primara imaju po 20 navojaka gumom izolovane žice. Sekundar ima 300 navojaka svilom izolovane žice.

Kasniji Teslini oscilatori su bili veći, i radili na mnogo većim naponskim nivoima. Kondenzatori su bili veći i potopljeni u ulje kako bi se umanjila korona. Ulje je koristio i kao izolaciju namota transformatora.

Moderni oscilatori koriste bifilarno motane namotaje na vazdušnom jezgru. Ovaj rezonantni transformator generiše vosoki napon na radio frekvencijama. Namotaj dostiže veliki napon koristeći energiju jednog rezonantnog kola (primara) prenoseći je na drugo rezonantno kolo (sekundar). Takođe, moderan Teslin oscilator je dizajniran da generiše dugačke električne lukove, dok je Teslin prvi oscilator bio konstruisan za bežičnu komunikaciju  i prenos snage.

Tesla se dosta bavio radio tehnikom. Jedan od bitnijih radova bila je eliminacija smetnji u radio vezama. Tesla je znao da se prirodne i veštačke smetnje prostiru kroz zemlju i vazduh na potpuno isti način, i da i jedne i druge mogu da generišu i horizontalne i vertikalne elektromotorne sile (ems). U vazduhu se potencijal povećava oko 50V po stopi u vertikalnom pravcu, i zato nastaje naponska razlika od 20 ili čak 40000V između gornjeg i donjeg kraja antene. Mase naelektrisane atmosfere koje su stalno u pokretu izazivaju struju u provodniku koja nije ujednačena, već prilično haotična, što proizvodi impulsni šum u osetljivoj telefonskoj slušalici. Što je viši terminal i veći prostor ispunjen žicama efekat je jači. Taj efekat je čisto lokalnog karaktera i malo ima veze sa pravim problemom.

Godine 1900. Tesla je usavršavao svoj bežični sistem, a jedan model aparata je imao 4 antene. Antene su pažljivo podešene na istu frekvenciju i paralelno povezane u cilju povećanja prijema iz bilo kog pravca. Kada je pokušao da utvrdi poziciju izvora prenesenih impulsa, svaki dijagonalno postavljen par bio je posebno vezan serijski sa primarnim kalemom za pobuđivanje kola detektora. U prvom slučaju zvuk u telefonu je bio dosta jak, dok ga u drugom slučaju uopšte nije bilo kao što je Tesla i očekivao. Dve antene su neutralizovale jedna drugu, ali su se statičke smetnje javljale u oba slučaja.

Korišćenjem prijemnika koji su uzemljeni na dva mesta, smetnje koje su posledica naelektrisanja vazduha poništavaju se, a podložnost ostalim vrstama smetnji redukuje se na polovinu zbog usmeračkih karakteristika kola.

Tesla je 1896. godine konstruisao jedan uređaj koji je mogao da obavlja više operacija. Taj uređaj se prvi put pojavio 1898. godine i izazvao je najveću senzaciju kao nijedan njegov izum do tada. To je bio brodić na daljinsko upravljanje bez žica. Njime se upravljalo sadejstvom više kola, tako da je svaka interferencija bila isključena. Najčešće je koristio prijemna kola u obliku petlji kondenzatora.

Tih dana konstruisan je još jedan teleautomatski brod. Kretanje broda se kontrolisalo pomoću više zavojaka postavljenih u utrobu broda koji je potpuno hermetički zatvoren i mogao je da zaroni. Aparatura koju je konstruisao bila je slična kao i u prvoj verziji broda, samo sa malim dodacima.

Tesla je dosta radio na sistemu za bežični prenos električne energije, tj. na prenos električne energije kroz prirodni medijum (zemlja, vazduh). Te eksperimente je obavljao u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu.

Tesla je adaptirao jedan od svojih prijemnih transformatora u nameri da eksperimentalno odredi električni potencijal Zemljine kugle i da odredi njegove učestale i slučajne promene. U sekundarno kolo transformatora bila je uključena specijalna naprava koja se sama vraća u početno stanje, a upravlja radom registrujućeg instrumenta. Primarno kolo je bilo jednim krajem spojeno sa zemljom i sa jednim uzdignutim krajem čija se kapacitivnost može podešavati. Promene potencijala su izazivale električne udare na primaru, oni su proizvodili struje u sekundarnom kolu, a srazmerno tim strujama delovao je registrujuči instrument preko svoje specijalne naprave. Utvrđeno je da Zemlja bukvalno treperi od električnih vibracije.

Tada je Tesla sa svojim pomoćnikom Levenštajnom ekspeimentalno dokazao postojanje stacionarni htalasa za koje je i sam mislio da tako nešto nije moguće. Dakle, naša planeta se i pored tako ogromnih dimenzija ponašala kao jedan provodnik ograničenih dimenzija. Ovo je bio osnov Teslinog razmišljanja o mogućnosti slanja telegrafskih poruka bez živa na bilo koju daljinu, pa čak i prenošenja energije u neograničenim količinama na bilo koju udaljenost na Zemlji i to bez ikakvih gubitaka.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Nikola Tesla
« Reply #3 on: 13-07-2006, 13:38:57 »
Istraživanje na polju struja visokih frekfencija
Kolorado Springs – Long Island

Nakon svog epohalnog otkrića – obrtnog magnetnog polja (1882. godine) i patenata iz oblasti polifaznih struja, Nikola Tesla je svoja istraživanja usmerio ka jednoj drugoj oblasti.
Autor: Saša Stojanović

Naime, želeo je da ostvari prenos električne energije bez gubitaka, koji se neminovno i dominantno javljaju usled postajanja otpora u provodnicima. Taj svoj naum je i javno najavljivao. Prilikom puštanja u rad hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima izjavio je:

“Progres na ovom polju daje mi nadu da ću doživeti ostvarenje mog najvećeg sna; naime prenos snage od stanice do stanice bez korišćenja bilo kakve žice”.

Svoja istraživanja na ovom polju je prvobitno započeo u laboratoriji na Petoj aveniji, ali je ta laboratorija uništena u požaru 1895. godine. Taj gubitak je za Teslu bio ogroman. Osim gubitka važnih spisa, u vatrenoj stihiji su nestali i svi instrumenti, aparatura i alat koji je Tesla koristio u svojim istraživanjima. Ovakav gubitak bi najverovatnije potpuno psihički slomio pojedine istraživače, ali budući da je Tesla bio posebna vrsta ljudi njemu se to nije desilo. On je svu svoju aparaturu, kalemove, transformatore, šeme veza, držao u svojoj glavi, tako da je u svojoj novoj laboratoriji u Hjuston ulici u Njujorku iz glave krenuo u rekonstrukciju svega uništenog. Tu je uz pomoć visokofrekfentnog transformatora prečnika kalema 244 cm stvarao napone od dva do četiri miliona volti. Ipak, urbana sredina grada Njujorka nije odgovarala potrebama Tesle i njegovim eksperimentima. Iz tog razloga 1898. godine počela je potraga za odgovarajućom lokacijom.

Uz pomoć advokata Leonarda Kurtisa (Leonard E. Curtis), početkom 1899. godine izabrana je visoravan na Pajks Piku u blizini Kolorado Springsa. Takođe su bila obezbeđena potrebna novčana sredstva i električna energija koja je napajala novu laboratoriju.

U to vreme Tesla je bio zvezda u usponu, uvek praćen novinarima. Tu medijsku pažnju on je znalački koristio za samoreklamiranje davajući senzacionalne izjave. Dolazak u Kolorado zabeležen je i od strane lokalnih novina (Evening Telegraph) koje su u svom izdanju od 17. maja 1899. godine ispod naslova“Nikola Tesla će telegrafisati u Francusku” objavile:
“Genije elektriciteta stiže u grad u podne da bi istraživao probleme na polju bežične telegrafije i ulogu gornjih slojeva atmosfere”.

Pre odlaska u Kolorado, Tesla je u svom istraživačkom radu imao dosta vremena posvećenog oblasti visokofrekfentnih struja. Otkrio je da takve vrste struja imaju karakteristična fizioloska dejstva na ljude, te da je moguće primeniti ih u medicini. Takođe je na svojim predavanjima prikazivao dejstvo visokofrekfentnih struja na cevi ispunjene gasom. Cevi ispunjene razređenim gasom bi svetlele iako ne bi bile spojene žicama sa izvorom struje. Ovakvi eksperimenti su bili prvi tog tipa, odnosno primeri bežičnog prenosa električne energije i početak jedne nove ere u Teslinim istraživanjima.

Kolorado Springs
Laboratorija u Kolorado Springsu
Laboratorija u Kolorado Springsu

Već 2. juna Teslina laboratorija je bila operativna, odnosno spremna za rad. Eksperimenti su najčešće bili izvođeni noću jer je tada Tesla raspolagao električnom energijom koju mu je obezbeđivala the City Electric company. Sve je rađeno u potpunoj tajnosti, odnosno pristup laboratoriji je, osim Tesli, bio dozvoljen još samo njegovim saradnicima. U periodu od 1. juna 1899. do 7. januara 1900. godine Tesla je najviše pažnje u svojim istraživanjima posvećivao generatoru visokofrekfentnih struja, prijemnicima za male signale i različitim interesantnim merenjima. Pomoću svog visokonaponskog oscilatora razvio je napone reda deset miliona volti. Spektakularni eksperimenti su bili vidljivi kilometrima unaokolo. Nakon svih svojih ispitivanja i istraživanja, a nekoliko dana pre odlaska iz Kolorado Springsa, Tesla je napravio niz fotografija spoljasnošti i unutrašnjosti laboratorije. Na pojedinim slikama se jasno vide zastrašujuce varnice dužine nekoliko desetina metara. U to vreme on je bio jedini koji je tako nešto mogao da izvede.

Poučen ranijim lošim iskustvom sa uništenim materijalima ovaj veliki naučnik je svakog dana beležio svoja zapažanja i do detalja opisivao svoje eksperimente. Na osnovu tih spisa u izdanju muzeja Nikole Tesle u Beogradu a kasnije i Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, nastala je knjiga “Dnevnik istraživanja iz Kolorado Springsa 1899 – 1900”. Velike zasluge za izdavanje ovog dela Nikole Tesle pripadaju akademiku prof. dr Aleksandru Marinčiću, koji je bio glavni redaktor.

Nakon povratka u Njujork a na nagovor svog prijatelja i urednika časopisa the Century Nikola Tesla je napisao esej “Problem povećanja ljudske energije”. Esej je izazvao neverovatno veliko interesovanje budući da je u njemu Tesla objavio rezultate svojih istraživanja. Jednom prilikom izjavio je:

“The Century je insistirao da napišem članak koji sam obećao, a pisanje ovog članka tražilo je svu moju snagu. Znao sam da će članak ući u istoriju, jer sam tada, po prvi put, prikazao rezultate koji su bili daleko iznad onoga što sam uradio ja ili bilo ko drugi na svetu”.

Long Island

Usledio je nastavak istraživanja na polju bežičnog prenosa. Kako je medijski bio dosta reklamiran skrenuo je na sebe pažnju mnogih jakih finansijera. Jedan od njih je bio i J.P. Morgan. Sa Morganom Tesla nije ranije sarađivao, šta više u “Ratu struja” su bili na suprotnim stranama, ali stvari su se promenile. Tesla je 1901. godine započeo svoj projekat “Svetski telegrafski sistem” i za lokaciju svoje nove laboratorije izabrao Long Ajlend. Tu je započeta izgradnja velike laboratorije u kojoj je Tesla želeo da potvrdi svoje ranije pretpostavke i da pokuša da ostvari prenos signala na veću udaljenost. Ideja je bila da se pošalju radio poruke preko Atlantika do obale Engleske. Takođe, Tesla je za potrebe prenosa energije bežičnim putem nameravao da iskoristi samu planetu Zemlju i činjenicu da pri nekim učestanostima ona dolazi u rezonansu. Smatrao je da zemlja stupa u rezonansu na 6, 18 i 30 Hz. Tek će se šezdesetih godina prošlog veka neko usuditi da ponovi ovakvu vrstu eksperimenta i utvrdi da su priblizno tačne vrednosti rezonanse Zemljine kugle na 8.14 i 20 Hz.
Laboratorija na Long Ajlendu
Laboratorija na Long Ajlendu

Ovo istraživanje je Teslu toliko okupiralo da je on pomalo i zanemario “telegrafiju”, odnosno radio prenos. Sa mnogo jeftinijom aparaturom Markoni je preduhitrio Teslu i uspeo prvi da uspostavi transatlantsku komunikaciju. Ovo je razočaralo Teslinog glavnog finansijera Morgana i on je vec 1902. godine obustavio priliv novca. Tesla se ipak nije predavao. Pokušao je da objasni Morganu da ono što je Markoni izveo nije ništa spektakularno i da je on to mogao da izvede ranije a da su glavni ciljevi njegovog istraživanja:

“1) prenos malih iznosa energije i izazivanja slabih dejstava, jedva merljivih osetljivim uređajima; 2) prenos značajnih iznosa energije čime se eliminiše potreba za osetljivim uređajima i omogućava siguran rad bilo koje aparature koja zahteva malu snagu; i 3) prenos snage u iznosima od industrijskog značaja”.

Morgan je bio iznerviran ovakvim stavom, smatrao je da mu je Tesla utajio informacije i više nikada nije hteo ni da čuje za njega i njegova istraživanja. Tesla se okrenuo drugim finansijerima i pokušavao je da pronađe novi izvor kapitala. Međutim, pošto mu je jedan od finansijski najmoćnijih ljudi toga vremena okrenuo leđa to je bilo dosta teško. To je 1905. godine uslovilo Teslin prestanak na istraživanju ove oblasti. Iako je u svojim kasnijim člancima i naučnim radovima više puta pominjao bežični prenos energije, nije uspeo da zainteresuje nikoga da uloži u ovakva istraživanja. Do svojih poslednjih dana bio je uveren da su njegove ideje realne i da će se u budućnosti ostvariti.

Sudbina laboratorija

Laboratorija u Koloradu je demontirana pet godina pošto je Tesla napustio. Neposredno pre toga u lokalnim novinama se pojavila vest da je Tesla tužen za utrošenu električnu energiju od 1. juna 1903. do 31. marta 1904. godine. Da bi se podmirili navedeni dugovi laboratorija je prodata za cenu drvene građe, a Teslini instrumenti su bili sklonjeni negde da ih on preuzme. Što se tiče nezavršene laboratorije na Long Ajlendu i velikog tornja i oni su doživeli sličnu sudbinu. Zbog nagomilanih računa koji su stizali Tesli i ona je prodata na aukciji. Danas se na tom mestu nalazi zgrada kompanije AGFA.

Nesumljivo je da je Tesla bio pionir u svim oblastima u kojima je delovao. On je mnoge grane elektrotehnike praktično i osnovao. Ipak, iako je svoje ideje o bežičnom prenosu energije pokušavao da realizuje još pre više od sto godina, ni danas taj poduhvat niko nije ostvario. Izuzetak su prenosi malih snaga. Svakodnevno, korišćenjem svojih mobilnih telefona mi učestvujemo u jednom procesu bežičnog slanja i primanja energije. Nažalost, transmisija većih snaga je za sada neostvariva iz razloga prevelikih gubitaka. Možda će jednog dana neko krenuti stopama ovog velikana i pronaći način da ostvari životni san Nikole Tesle.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Nikola Tesla
« Reply #4 on: 13-07-2006, 13:40:40 »
Druga industrijska revolucija

Danas, pogledavši oko sebe vidimo svet koji se toliko ubrzano razvija da je teško pratiti sve njegove promene i dostignuća u svim oblastima. U svemu se teži boljem od postojećeg.
Autor: Dragana Marković

Kada ispred nas nastaju fabrike u kojima roboti rade a ljudi rukovode, kada informacije prelaze hiljade kilometara u sekundi, kada možete razgovarati bilo gde na planeti sa bilo kim u bilo koje doba dana, možete putovati sve kraće na sve duze destinacije, jako je teško zamisliti kako su ljudi živeli pre ne tako dalekih 150 godina, kada bez električne energije, sa ručnim alatom kao osnovnim oruđem za rad i ljudskom snagom kao pokretačkim pogonom.
Parna mašina, pronalazak Džejmsa Vata
Parna mašina, pronalazak Džejmsa Vata

Svaki period koji karakteriše značajan napredak u sveopštem razvoju ljudskog društva bio je usko povezan sa većim stepenom razvoja industrije, a sa njom i nekog od oblika energije. Prva industrijska revolucija bila je vezana za pronalazak parne mašine, kao univerzalnog principa pretvaranja toplotne energije u mehaničku. Druga za pronalazak električne energije a Treća, za sada najvišeg stepena razvoja, i za pronalazak atomske energije. Medjutim, zbog rizika po čovekovu okolinu i bezbednost, danas se traže drugi izvori energije pre svega solarna, eolska, biomase i dr.

Kada je Džems Vat (James Watt 1736 – 1819) patentirao parnu mašinu krajem XVIII veka, dotadašnji primitivan način proizvodnje je bio daleko poboljšan. Parna mašina je pokrenula druge mašine i omogućila veću proizvodnju, ali i prostornu koncentraciju ovih unutar jedne fabrike i koncentraciju samih fabrika. Razvijaju se i prve parne lokomotive i železnički saobraćaj.

Ipak, posebno značajnim periodom za razvoj ljudskog društva smatra se novi talas pronalazaka koji se naziva Druga industrijska revolucija (1871-1914).
“Industrijskom revolucijom smatramo takvu kvalitativnu promenu oruđa za rad i procesa prerade sirovina koja uslovljava i omogućuje radikalno menjanje celokupne proizvodne delatnosti ljudi, odnosa među ljudima u proizvodnim delatnostima i celokupnost društvenih odnosa .”
Edisonova sijalica
Edisonova sijalica

Pronalasci u ovom periodu vezani su pre svega za uvođenje jednosmerne a zatim i naizmenične električne energije. Godine 1878. Tomas Alva Edison je prikazao svoju novu sijalicu. Zatim je uveo u širu upotrebu jednosmernu električnu energiju. Prva elektrana za njenu proizvodnju izgrađena je 1882. godine na Menhetnu i za nepunih deset godina je izgrađen sistem za distribuciju električne energije duž cele zemlje. To je uslovilo velike promene na polju tehnike i povećalo dotadašnju proizvodnju.

Međutim, glavni pokretač Druge tehnološke revolucije je uvođenje naizmenične električne energije što je u mnogome promenilo dotadašnji način proizvodnje. Za to najveću zahvalnost dugujemo Nikoli Tesli i njegovim pronalascima. Taj vid energije dao je poseban doprinos razvoju ljudskog drustva zbog prednosti koje je sa sobom doneo. Teslin izum je najpre nailazio na neodobravanje, naročito zbog propagande koju je širio Edison.

Ipak, kada je Tesla uspeo da prvi put primeni svoja otkrića, naizmenična električna energija je postala primarni izvor energije. Skoro svi nedostaci jednosmerne struje su njom bili rešeni. Struja je mogla da se prenosi na daljinu bez velikih i značajnih gubitaka, što je smanjilo troškove i povećalo obim proizvodnje. Fabrike više nisu morale biti građene blizu elektrana, već se one grade blizu glavnih izvora sirovina i radne snage. Njujork je tada prvi put bio osvetljen naizmeničnom strujom i pokrenut je sistem gradskog saobracaja.

Zbog velikih pogodnosti koje donosi, naizmenična električna energija uslovljava sveopsti razvoj i nalazi primenu u skoro svim delatnostima. “Samo se s vremena na vreme javljaju epohalna otkrića odnosno takvi pronalasci kojima otpočinju novi talasi u procesu rojenja inovacija…“
(Ekonomika Jugoslavije – Dr Stevan Devetaković )

Za proizvodnju sistema prenosa električne energije bilo je potrebno mnogo metala i legura od kojih su pravljeni kablovi, provodnici tako da se posebno razvija metalna industrija. Takođe i zbog povećane proizvodnje novih motora za pokretanje industrijskih mašina.

Pored naizmenične električne energije pronađeni su i usavršeni benziski i dizel motori, petroleum kao i telekomunikaciona industrija, odnosno upotreba telefona i radia, razvija se hemijska industrija, itd. Razvoj transkontinentalnih transportnih mreža obezbedio je i prenošenje novih tehnoloških inovacija u Evropu i usko povezivanje kontinenata.

Zahvaljujući tim novim okolnostima, uloga čoveka je od prostog korišćenja radne snage usmerena na regulisanje i usmeravanje procesa proizvodnje. Takođe je došlo do razvoja sistema obrazovanja i školovanja stručnih kadrova iz oblasti elektrotehnike i mašinstva, što je dovelo do još veće produktivnosti rada i još više povećalo proizvodnju. Sve to je dovelo do masovne proizvodnje robe široke potrošnje (proizvodnja hrane, pića i odeće), razvoj transporta i sredstava za transport.
Velika depresija
Velika depresija

Međutim, ova rastuća proizvodnja imala je i negativne posledice po celokupni ekonomski razvoj. Bila je jedan od vodećih fakora nastanka Velike ekonomske krize, jer prevelika ponuda nije adekvatno bila apsorbovana od strane potrošača.

Iako se nalazimo u modernom dobu, električna energija ostaje značajan izvor pokretačke energije u industriji i našem svakodnevnom životu. Adekvatna zamena za nju još uvek nije pronađena, šta više ide se u njenu implementaciju na polju gde su primat imala fosilna goriva. Sva je prilika da ce zbog svojih pogodnosti još dugo u budućnosti biti energija bez koje nećemo moći da funkcionišemo.


Preuzeto: http://www.b92.net/tesla/zivot.php

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana