posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Pitanja i odgovori iz Uvoda u farmaciju!  (Read 16972 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Pitanja i odgovori iz Uvoda u farmaciju!
« on: 26-11-2006, 00:41:10 »

UVOD U FARMACIJU

- I  Deo -

   PITANJA:

1.   Poreklo reči „Farmacija“.
2.   Čime se bavi farmacija, kao primenjena nauka?
3.   Šta je FZZ?
4.   Farmaceutska veština – farmaceutska nauka.
5.   Iz kojih oblasti F-ja ima naučnu podlogu?
6.   Koji su doprinosi F-je društvu?
7.   Mr ph Pavle Ilić.
8.   Hagen.
9.   Halogeni elementi. Ko ih je pronašao?
10.   Vilijam Šele.
11.   Farmaceuti – pronalazači.
12.   Uticaj farmacije na umetnost i obratno.
13.   Oficina. Recepturni sto. Stojnice.
14.   Cilj apotekara.
15.   Avan i tučak (tarionik i pistil).
16.   Uticaj farmaceuta u Srbiji?
17.   Industrijalizacija farmacije.
18.   Put od oficine do fabrike lekova? (samo šema za lakše pamćenje)
19.   Ko je sve otvarao fabrike lekova?
20.   Kada su farmacija i apoteka postale dve različite stvari? Objašnjenje.
21.   Nastanak laboratorija u fabrici lekova.
22.   Šta se 30-tih godina 20. veka promenilo u F-ceutskoj nauci?
23.   Razvojni put veštine lečenja i pripremanja lekova.
24.   Kako se nazivaju današnji ostaci emprijske i demonističko-magijske medicine i F-je?
25.   Kada su zvanično odvojene medicina i F-ja? Kako se zove zvaničan dokument?
26.   Kako se zove boginja farmacije? Kako se zove bog medicine?
27.   Zašto ženama nije bilo dozvoljeno bavljenje farmacijom (mračni srednji vek)?
28.   Materia medica – prevod.
29.   Šta podrazumevamo pod lekom (danas i nekad)?
30.   Šta je farmakoterapija?
31.   Šta je aktivni princip?
32.   Šta je droga?
33.   Šta je apoteka? Etimologija reči.
34.   Koji su delovi apoteke?
35.   Nastanak apoteka.
36.   Prva komunalna apoteka: srpska, na Balkanu?
37.   Preteče bolničkih apoteka?
38.   Kada se otvaraju bolničke apoteke?
39.   Zašto se i kako udružuju faramceuti? Nekad i sad.
40.   Razvoj farmaceutkse nastave.
41.   Prvi samostalni farmaceutski fakulteti u Evropi, na Balkanu. Samostalni FF u Beogradu.
42.   Šta je racionalna farmakoterapija?
43.   Misija obrazovanja farmaceuta.
44.   Koja su farmaceutska udruženja u Srbiji?
45.   Šta je farmaceutska delatnost? Definicija.
46.   Koji je značaj farmaceutske profesije za društvo?
47.   Koji je privredni, a koji zdravstveni značaj F-ceutske delatnosti?
48.   Koji su elementi F-ceutske profesije?
49.   Koji cilj F-ceutske profesije?
50.   Gde farmaceuti rade?
51.   Uloge bolničkog i kliničkog farmaceuta.





ODGOVORI:
1.   Ph-Ar-Maki (Isceljuje) - Pharmakon (Otrov i Lek) – Pharmakeia (Davanje Lekova) - Farmacija
2.   Farmacija, kao primenjena nauka, bavi se lekovima i MS; laboratorijskim ispitivanjem; naučno-istraživačkim radom; edukovanjem stručnih kadrova; pružanjem FZZ.
3.   FZZ je skup mera i aktivnosti za obrzbeđenje adekvatne farmakoterapije, koje sprovode farmaceuti u saradnji sa drugim zdrav. profesionalcima, radi lečenja, poboljšanja i održanja kvaliteta života ljudi.
4.   F veština – na početku svog razvoja, F-ja (kao medicina) je svoja znanja zasnivala na iskustvu i empiriji, a kasnije se više oslanjala na veštinu i tehniku rada. F nauka – zahvaljujući epohalnim otkrićima u oblasti prorodnih nauka (sa razvojem hemije, botanike, farmakognozije, farmakologije) i uz socijalni napredak, F-ja dobija naučnu osnovu.
5.   F-ja ima naučnu podlogu iz oblasti: prirodnih nauka, medicinskih naučnih disciplina i stručnih naučnih oblasti specifičnih za F-ju.
6.   Doprinos F-je društvu: zaštita narodnog zdravlja (FZZ); F-je je kolevka primenjene hemije; doprinos botanici i farmakognoziji; biohemiji; osnivanje F-ceutske industrije; doprinos građanskoj kultuturi i razvoju društva.
7.   Mr Ph Pavle Ilić – prvi državni F-ceut i hemičar u 19. veku; osnivač prve hem. laboratorije; obavio prve stručne lab. analize;
8.   Hagen – imao dvorsku apoteku u Nemačkoj; držao predavanja na FF; napravio prvu uiverzitetsku analitičku lab.; napisao prvi priručnik iz apotekarske veštine.
9.   Šele – Cl; Balard – Br; Kurtoa – J; Mosan – F.
10.   Šele (Šveska) – otkrio 7 elemenata, među kojima je najvažniji hlor; izolovao i identifikovao veći broj elemenata; dokazao kiselu reakciju normalnog urina; uveo metode izolovanja organskih i neorganskih kiselina; za svoje zasluge dobio plemićku titulu.
11.   F-ceuti pronalazači -  Bome (aerometar); Derozne, Voker, Romer (šibice); Kurando (sapun); Mozer (gasno osvetljenje); Bedger (tajna porcelana); Margraf (dobijanje šećera iz repe); Limozin (skrobne kapsule za praškove gorkog ukusa); Penterton (Coca-Cola)
12.   Mnogi umetnici su u farmacetskoj nauci nalazili inspiraciju; umetnička dela u apoteci su prvlačila pacijente.
13.   Oficina – prostorija u apoteci u kojoj se izrađuju i izdaju lekovi. Mesto gde se ostvaruje kontakt farmaceuta sa spoljnim svetom. Recepturni sto (receptura) – sto na kome se izrađuju lekovi. Stojnice – posude u kojima se čuvaju lekovi.
14.   Cilj apotekara – sticanje poverenja pacijenata da će u apoteci dobiti pravi i delujući lek; da postignu uticaj strahopoštovanja i tajnovitosti F-ceutske nauke kod pacijenta.
15.   Avan i tučak – uloga: usitnjavanje, mepanje i gnječenje raznih sastojaka; mogu biti različitog materijala (danas: najčešće keramika); obično ukrašeni simbolima farmaceutske nauke.
16.   U Srbiji: stvarali literarne klubove; osnivali prve gimnazije za devojke; obučavali meštane u kalemljenju voća; osnivali kulturno-umetnička društva i muzičke sastave; doneli prvi klavir; narodni poslanici (Kosta Nikolić iz Šapca).
17.   Industrijalizacija F-je – počela sa mašinskom proizvodnjom lekova; u apoteci su se proizvodili lekovi samo po sopstvenim receptima ili proskripcijama lekara; proizvodnja “etičkih lekova” (oni koji se izdaju uz proskripciju lekara).
18.   Oficina – Apotekarska laboratorija – Laboratorija za mašinsku izradu lekova - Fabrika
19.   Fabrike lekova su otvarali F-ceutski tehničari (Eli Lili), lekari (Dr Apdžon), veletrgovci lekovima i začinima (Gajge), hemičari u industriji boja (Ciba i Sandoz) i farmaceuti (apotekari).
20.   Pojava farmaceutske industrije je uslovila razdvajanje farmacije i apoteke. To se desilo 30-tih godina 20.veka. Farmacija je od tada zadužena za usluge vezane za unapređenje zdravlja i prevenciju; a apoteka za proizvodnju lekova i kontrolu kvaliteta.
21.   Od 1930-tih diferenciraju se različite laboratorije u industriji lekova: istraživačka, analitička (kontrola kvaliteta) i fiziološka (predklinička ispitivanja na životinjama).
22.   Do 1930-tih se vršilo istraživanje i ispitivanje postojećih lekova i traženje sličnih, a od 1930-tih je ciljana terapija (pronalaze se novi lekovi za ciljane bolesti).
23.   Nagonska medicina i F-ja; empirijska; demonističko-magijska; religijska; experimentalna med. i F-ja; naučna (školska) med. i F-ja.
24.   Etnomedicina i etno farmacija su današnji ostaci empirijske i demonističko-magijske med. i F-je.
25.   U Italijanskom gradu Salernu, 1240. godine, zvanično su odvojene medicina i F-ja. Zvaničan dokument je „Salernski edikt“.
26.   Higija – opšteprihvaćena boginja i zaštitnica farmacije; predstavljena sa čašom i zmijom; Eskulap – bog medicine; otac Higijin; predstavljen sa štapom i zmijom.
27.   Mračni srednji vek je proterao žene iz farmacije: bile su poznate kao trovačice, nisu ni psihički ni fizički sposobne za bavljenje farmacijom, niti je poželjno da žene budu sa muškarcima u apoteci. Radile su samo kao pomoćnice u apotekama. U prvim školama farmacije ženama je bilo zabranjeno prisustvovanje. Izuzetak: Salernska farmaceutska škola.
28.   Materia medica – sve što leči.
29.   Danas, pod lekom podrazumevamo lekovito sredstvo, a nekad i sve radnje koje preduzima bolesnik ili lečitelj u svrhu izlečenja i ublažavanja bola.
30.   Farmakoterapija je upotreba lekova za lečenje i prevenciju. Cilj: postizanje izlečenja, smanjenje ili usporavanje procesa bolesti, prevencija simptoma ili bolesti.
31.   Aktivni princip – ono što ima lekovito dejstvo (primer: ne cela biljka, nego samo ono što leči)
32.   Droga – lekovita sirovina prirodnog porekla (biljnog, životinjskog ili mineralnog)
33.   Apoteka – zdravstvena ustanova u kojoj se izrađuju, nabavljaju i ispituju lekovi i vrši njihovo izdavanje. Poreklo reči apoteka: još u Mesopotamiji je ovako nazivano mesto gde se nešto skladišti (magaza); apotheca – prostor u kome se izrađuju i skladište lekovi.
34.   Delovi apoteke: oficina sa recepturom, apotekarska laboratorija (izrada lekova koji zahtevaju posebne uslove), analitička laboratorija (kontrola kvaliteta sirovina ili samog leka), materijalka (prostorija u kojoj se čuvaju veće količine industrijskih L, ambalaže, sanitetskog materijala i sirovina za izradu L), podrum i tavan.
35.   Apoteke masovno nastaju u 13. veku u gradovima u kojima se održao uticaj Arapa. Te prve apoteke su bile komunalne apoteke (državne).
36.   Prva srpska apoteka u Kotoru (14.vek). Prva apoteka na Balkanu  u Trogiru (13.vek; 70 godina pre Londona).
37.   Manastirske apoteke su imale elemnte bolničkih apoteka, pa one predstavljaju preteče bolničkih apoteka.
38.   Prve bolničke apoteke su stvorene u 8.veku u Bagdadu. Prave bolničke apoteke nastaju tek u 19. veku u Nemačkoj i Francuskoj.
39.   Nekad su se farmaceuti udruživali u apotekarske kolegijume (collegium pharmaceuticum) radi izdavanja licence za rad i kontrole kvaliteta. A danas su to farmaceutska društva, koja pored kontrole kvaliteta i izdavanja licence, služe za povezivanje farmaceuta u svrhu razmene iskustava, a sve u cilju poboljšanja zdravlja.
40.   Salernska medicinska škola – mešoviti fakulteti medicine i F-je – apotekarsi kolegijumi koji su prerastali u više škole – samostalni FF u 19. veku.
41.   Prvi SFF je otvoren u Parizu (1806). Prvi na Balkanu je u Bukureštu (1923). FF u Beogradu je otvoren 1939. godine kao odsek na medicinskom fakultetu, a 1945. je posta samostalan fakultet.
42.   Racionalna farmakoterapija – bezbedna, efikasna i farmakoekonomski opravdana terapija.
43.   Misija – sticanje znanja i veština vezana za: proizvodnju, magistralnu izradu i distribuciju (materia medica); racionalnu upotrebu L (racionalna farmakoterapija); komunikacija u cilju savetovanja i edukacije o L i farmakoterapiji.
44.   Farmaceutska udruženja u Srbiji: Farmaceutsko društvo Srbije (FDS) i Farmaceutska komora Srbije (FKS).
FDS – članovi su svi diplomirani farmaceuti (dobrovoljno) i svi oni koji rade u oblasti farmacije. Cilj: povezivanje farmaceuta u cilju unapređenja znanja i stručnog usavršavanja.
FKS – obavezno članstvo za sve farmaceute zaposlene u zdravstvu, a svi ostali mogu biti dobrovoljni članovi. Cilj: štiti i čuva čast, ugled i pravo staleža i održava disciplinu u F-ceutskoj profesiji.
45.   Farmaceutska delatnost je deo zdravstvenog sistema svake zemlje čiji je glavni zadatak obezbeđivanje dobre ZZ za sve građane, odnosno pružanje efiksane i bezbedne FZ usluge.
46.   Značaj F-ceutske delatnosti društvu: stalno poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva; unapređenje kvaliteta života; produženje životnog veka.
47.   Privredni značaj: razvojem novih lekova unaprediti zdravlje i kvalitet života ljudi, a takođe omogućiti i ekonomski napredak ljud. Zdravstveni značaj: kreiranje nacionalne politike lekova; analiza propisivanja lekova i praćenje upotrebe lekova; praćenje efikasnosti, bezbednosti i ekonomičnosti terapije.
48.   Elementi: ljudski resurski; usluge i dobrobit; lek i medicinsko sredsrvo. Dakle: integriše elemente koji su vezani za ljudske resurse, usluge i dobrobit u proces koji će da ispuni širok spektar zahteva vezanih za potrebe društva.
49.   Cilj: promocija zdravlja; prevencija bolesti; lečenje bolesti uz bezbedno i efikasno korišćenje lekova.
50.   I Zdravstvo: primarna zdravstvena zaštita (javne apoteke); sekundarna i tercijarna ZZ (bolničko i kliničko okruženje); zavodi i instituti
II Privreda: prozvodnja, distribucija L i marketing
III Obrazovanje, nauka i istraživanje: školstvo; naučno istraživački rad; kontinuirano profesionalno obrazovanje
IV Zakonodavstvo i nadzor: Ministarstvo zdravlja RS, Agencija za L i MS, Fond za zdravstveno osiguranje
51.   Bolnički farmaceut: izada i distribucija lekova unutar ustanove; planiranje nabavke L i MS i analiza potrošnje (tj. rad u bolničkoj apoteci)
Klinički farmaceut: prati lekara na lekarskim vizitama; određuje raspored terapije; daje informacije o lekovima.


UVOD U FARMACIJU

- II  Deo -

   PITANJA:

1.   Koji su uslovi za pojavu kliničke farmacije?
2.   Šta obuhvata farmaceutska delatnost?
3.   Koje su odgovornosti farmaceuta?
4.   Koje su uloge farmaceuta u javnoj apoteci?
5.   Koje su uloge farmaceuta u farmaceutskoj industriji?
6.   Šta je zdravlje?
7.   Šta je očuvanje zdravlja?
8.   Koji su faktori koji utiču na zdravlje?
9.   Opisati ponašanje bolesnog čoveka?
10.   Koji faktori utiču na pojedinca da potraži pomoć lekara ili farmaceuta?
11.   Šta je „ledeni breg“ simptoma?
12.   Kada će osoba odlučiti da potraži pomoć zdravstvenog profesionalca?
13.   Koji su problemi u savladavanju bolesti?
14.   Koji faktori utiču na pojavu psihosomatskih bolesti?
15.   Šta podrazumeva očuvanje zdravlja?
16.   Ko snosi odgovornost očuvanja zdravlja na globalnom ili lokalnom nivou?
17.   Šta čini koncept očuvanja zdravlja?
18.   Šta je prevencija?
19.   Šta je zdravstveno vaspitanje (edukacija)?
20.   Na šta se odnose informacije koje se koriste u zdravstvenoj edukaciji?
21.   Koje su ključne obaveze zdravstvene edukacije?
22.   Koje su ostale mere promocije zdravlja?
23.   Koje su akcije promocije zdravlja?
24.   Šta je javno zdravlje?
25.   Šta integriše javno zdravlje?
26.   Na čemu počiva javno zdravlje? Objašnjejne.
27.   Kakve informacije moraju biti, da bi bile korisne?
28.   Šta obuhvata zdravstvena zaštita?
29.   Koje su mere i aktivnosti koje sprovodi zdravstvena zaštita?
30.   Šta obuhvata obavezno zdravstveno osiguranje?
31.   Šta obuhvata koncept obavezne zdravstvene zaštite?
32.   Šta obuhvata pravo na zdravstvenu zaštitu?
33.   Koji su elementi zdravstvene službe?
34.   Šta je zdravstvena delatnost?
35.   Šta je farmaceutska zdravstvena delatnost?












ODGOVORI:
1.   60-tih godina XX veka povećava se proizvodnja i potrošnja lekova, javlja se veliki broj novih lekova i proširuje se oblast indikacija već postojećih lekova. Takođe, javlja se pogrešna i neadekvatna upotreba lekova. Javlja se problem uvećanja troškova bolničkog lečenja i problem povećane smrtnosti.
povećana proizvodnja i potrošnja L + veliki broj novih L + povećana oblast indikacija + pogrešna i neadekvatna upotreba L + uvećanje troškova bolničkog lečenja + povećana smrtnost
2.   Farmaceutska delatnost obuhvata snabdevanje i izdavanje lekova i medicinskih sredstava, racionalno propisivanje i upotrebu lekova i unapređenje zdravlja i sprečavanje bolesti.
3.   Odgovornosti farmaceuta su proizvodnja gotovih lekova, izrada magistralnih i galenskih preparata, kvalitet leka, skladištenje i distribucija lekova, promocija zdravlja i prevencija bolesti, pružanje FZZ (farm. zdravstvene zaštite) u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima u prevenciji i terapiji i sprovođenje racionalne farmakoterapije
proizvodnja gotovih L + izrada mag. i gal. prep. + kvalitet L + skladištenje i distribucija L + promocija zdravlja i prevencija bolesti + pružanje FZZ + sprovođenje farmakoterapije
4.   Uloge farmaceuta u javnoj apoteci su izrada magistralnih i galenskih preparata; nabavka, prijem i skladištenje gotovih lekova; snabdevanje građana, zdravstvenih institucija i drugih organizacija lekovima i med. sredstvima; pružanje informacije, saveta i edukacije o pravilnoj upotrebi lekova
izrada mag. i gal. preparata + nabavka, prijem i skladište L + izdavanje L + edukacija i pružanje informacija
5.   Uloge farmaceuta u farmaceutskoj industriji su proizvodnja lekova, praćenje kontrole kvaliteta, istraživanje i marketing.
6.   Zdravlje je kompletno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje.
7.   Očuvanje zdravlja je najvažnija društvena investicija i izazov, osnovni preduslov za socijalni, ekonomski i individualni napredak ljudi i značajna odlika kvaliteta života.
8.   Faktori koji utiču na zdravlje su faktori nasleđa, sredine i socijalne sredine.
9.   Ponašanje bolesnog čoveka: promene ponašanja u porodici i na radnom mestu, smanjenje tolerancije, povećanje pasivizacije, zavisnost od negovatelja, ignorisanje simptoma, konsultovanje drugih ljudi, samolečenje, odlazak kod farmaceuta i odlazak kod lekara.
10.   Faktori koji utiču na pojedinca da potraži pomoć lekara ili farmaceuta su motivacije za zdravlje, osetljivost i analiz isplativosti.
11.   “Ledeni breg” simptoma je skup simptoma koje pacijent ne prijavi zdravstvenom profesionalcu.
12.   Čovek odlučuje da potraži pomoć zdrav. prof. kada mu simptomi remete normalne aktivnosti, kada se javlja kriza u komunikaciji sa okolinom, kada se ograničava vreme “trpljenja simptoma” i kada okolina vrši pritisak na čoveka da se obrati za pomoć.
13.   Problemi u savladavanju bolesti: neizvesnost u ishod terapije, napetost u porodici, gubitak sigurnosti u sebe, način sprovođenja terapije, deljenje iskustva sa drugim ljudima i povlačenje iz društva.
14.   Faktori koji utiču na pojavu psihosomatskih bolesti su socijalni status, okupiranost poslom, stil života i neprihvatanje gubitaka (stav prema životu)
15.   Očuvanje zdravlja podrazumeva stalnu brigu o zdravlju, zdrav način života i stvaranje dobrobiti za svakog pojedinca.
16.   Odgovornost očuvanja zdravlja snose sektori i zajednice u kojima je zdravlje socijalno dobro (lokalni nivo) i vlada, koja ima zakonodavnu obavezu da obezbedi zdravlje stanovništva (globalni nivo).
17.   Koncept očuvanja zdravlja: zdravstveno vaspitanje, prevencija i ostale mere.
18.   Prevencija je skup mera kojima se smanjuje rizik pojave patološkog procesa, bolesti, povrede, nesposobnosti, hendikepa ili nekog drugog neželjenog fenomena ili pojave.
19.   Zdravsvtveno vaspitanje podrazumeva razmenu i prenos informacija, unapređenje motivacije, ovladavanje veštinama i sticanje poverenja, što je sve neophodno za poboljšanje zdravlja. Rezultat toga je bolje sagledavnje problema i mogućnosti rešavanja, razvoj veština koje vode očuvanju zdravlja.
20.   Informacije se odnose na određeni zdravstveni problem, na pojedinačne faktore rizika, na mogućnost korišćenja sistema ZZ i na faktore koji utiču na zdravlje.
21.   Ključne obaveze zdravstvene edukacije (ZE) su: procena potrebe za ZE, planiranje efikasnih programa ZE, implementacija efikasnosti programa ZE, procena te efikasnosti i razmena zdravstvenih i zdravstvenoedukativnih potreba i informacija.
22.   Ostale mere promocije zdravlja: mere zakonske kontrole i regulative sa ciljem da se prevenira bolest.
23.   Akcije promocije zdravlja: stvaranje zakonskih preduslova za očuvanje zdravlja; stvaranje povoljnih uslova u okruženju za očuvanje zdravlja, jačanje aktivnosti društva, razvoj veština za sprovođenje promocije zdravlja, promene u zdravstvenim sistemima država šrom sveta.
24.   Javno zdravlje je društvena oblast koja ima za cilj da obezbedi uslove koji omogućavaju očuvanje zdravlja, pomažu društvu oporavak od katastrofa i obezbeđuju dostupnost zdravstvenih usluga.
25.   Javno zdravlje integriše propise i zakone vezane za zdravlje, promociju zdravlja i društvenu akciju za očuvanje zdravlja.
26.   Javno zdravlje počiva na informacijama. Iskorišćavanje prikupljenih podataka o zdravstvenom stanju omogućavaju utvrđivanje nivoa zdravlja populacije, stepena ivaliditeta i procenu potencijalnih rizika za stanovništvo.
27.   Da bi bile korisne informacije moraju biti dostupne, tačne, vremenski definisane, jasno izražene i moraju odgovarati usvojenim standardima o poverljivosti informacija.
28.   ZZ obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti sa osnovnim ciljemda se stvori najviši mogući nivo očuvanja zdravlja.
29.   Mere i aktivnosti: za unapređenje i očuvanje zdravlja, za prevenciju bolesti i za blagovremeno i efikasno lečenje.
30.   Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj bolesti i povreda na radu i van rasda.
31.   Koncept obavezne ZZ: pravo na zdrav. osiguranje svakog pojedinca, širok obim prava koje podrazumeva z. osiguranje, dominantno državno vlasništvo nad zgradama i opremom,  privatni sektor zdravstva je nedovoljno razvijen, upravljanje sistemom je izrazito centralizovano, problem za siromašno stanovništvo.
32.   Pravo na ZZ obuhvata: mere prevencije bolesti,  pregled žena u toku i posle trudnoće, preglede i lečenje u slučaju bolesti, pregledi i lečenji bolesti usta i zuba, medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede, obuhvata lekove i med. sredstva i med.-tehnička pomagala
33.   Elementi zdravstvene službe: zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici.
34.   Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeđuje ZZ ljudi, a koju obavlja Z služba. Obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti ZZ.
35.   FZ delatnost – odgovorna za snabdevanje L i MS stanovništva i zdravstvenih ustanova. Obezbeđivanje racionalne farmakoterapije. Kontinuiran proces poboljšanja upotrebe L i MS.

UVOD U FARMACIJU

- III  Deo -

   PITANJA:

1.   Šta je komunikacija? + šema za lakše pamćenje
2.   Šta je „feed back“?
3.   Koje vrste komunikacije postoje?
4.   Zašto je komunikacija pacijenta sa F-ceutom specifična (u odnosu sa lekarom)?
5.   Šta je od presudnog (krucijarnog) značaja za F-ceuta u komunikaciji sa pacijentom?
6.   Zašto je dobro imati sposobnost za saosećanje (empatiju)?
7.   Kakvi pacijenti mogu biti po poverenju (koje nose)?
8.   Koje su prepreke u komunikaciji?
9.   Saveti za adekvatnu komunikaciju u prevenciji bolesti i zaštiti zdravlja.
10.   U čemu se ogleda značaj profesionalne K-cije u farmaciji?
11.   Koja je svrha komunikacije sa pacijentom?
12.   Šta je komunikologija?
13.   Šta podrazumeva nerealno osećanje svemoći?
14.   Objasniti poziciju podele moći.
15.   Kako se odvija komunikacija sa korisnicima zdrav. usluga i kolegama?
16.   Objasniti verbalnu komunikaciju.
17.   Objasni pisanu komunikaciju.
18.   Osnovne veštine komunikacije.
19.   Koji su stilovi izražavanja?
20.   Kako govoriti?
21.   Veština postavljanja pitanja.
22.   Kakva pitanja mogu biti?
23.   Zatvorena pitanja.
24.   Otvorena pitanja.
25.   Direktna pitanja.
26.   Indirektna pitanja.
27.   Varljiva i sugestivna pitanja.
28.   Višestruka pitanja.
29.   Tehnika ispitivanja.
30.   Stilovi slušanja.






















ODGOVORI:
1.   Komunikacija – proces tokom kojeg određena osoba svoju, žečju, nameru ili osećanje ispoljava putem određenog znaka ili koda drugoj osobi, koja zatim taj znak dekodira i reaguje na njega.
šema: pošiljalac – šifra – sredstvo – dešifrovanje – primalac
Komunikacija – se može objasniti kao proces u kome se poruka šifruje i prenosi putem nekog sredstva primaocu, koji je dešifruje i šalje neku vrstu odgovora.
2.   „Feed back“ – odgovor primaoca na primljenu poruku; primalac mora da razume informaciju i da je spreman da je prihvati i sposoban da na njun reaguje (prenosi prvobitnom izvoru koji u tom slučaju postaje primalac poruke.
3.   Postoje 3 vrste K-cije:
Verbalna – K-cija u okviru koje koristimo izgovorenu reč kao način prenošenja poruke (prednost: trenutno prenošenje i brz „feed back“)
Neverbalna – način na koji se jedinka bez reči izražava i komunicira; izraz lica, kontakt očima, osmeh, položaj tela, udaljenost, dodirivanje, orijentacija, teritorijalno ponašanje, pokreti u fizičkoj okolini, izgled i gestikulacija.
Pisana – pomoću pisane reči; zahteva vreme i nema trenutnog odgovora; obezbeđuje vreme da se razmisli o poruci.
4.   Odlazak kod lekara je uvek vezan za doživljaj bolesti. Bolest sa sobom nosi ograničenje slobode i osiromašenje životnih aktivnosti. Na drugi način se doživaljava odlazak kod F-ceuta. Od F-ceuta je moguće dobiti samo savet. Problem bez obzira na to koliko remeti svakodnevni život, deluje manje težak i stiče se utisak jednostavnijeg rešavanja problema.
Farmaceut – osoba koja neposredno pruža pomoć
Apoteka – mesto gde se ova pomoć neposredno dobija
Pacijent – prenosi na farmaceuta doživljaj sopstvenog zdravlja i tela
5.   Od presudnog značaja je prvi susret i neverbalna komunikacija (treba da odražava prihvatanje i dobronamernost uz spremnost za intimnost i čuvanje profesionalne tajne)
6.   Dobar posmatrač registruje šta se dešava sa drugom osobom: ne samo šta izgovara nego i na koji način se ponaša (neverbalna K-cija). Na ovaj način se prate emocionalna dešavanja sagovornika. Istovremeno se registruju sopstvene reakcije.
7.   To su: pacijenti sa bazičnim poverenjem i sa bazičnim nepoverenjem.
Pacijenti sa bazičnim poverenjem: očekuju savete i pridržavaju se svih uputstava; očekuju dovoljan broj adekvatnih informacija
Pacijenti sa bazičnim nepoverenjem: imaju arogantan stav; postavljaju niz pitanja; prave neadekvatna poređenja; pokušavaju da svoju sumnju i osećanje nemoći projektuju na F-ceuta; otvoreno ispoljavaju nepoverenje koje je u suprotnosti sa potrebom za pomoći.
8.   Komunikacijske prepreke: socijalne u kulturološke razlike; ograničene mogućnosti; stavovi; nedovoljno pridavanje važnosti razgovoru
9.   Saveti za adekvatnu komunikaciju u prevenciji bolesti i zaštiti zdravlja :
a) Razvijanje empatičnosti – obraćanje pažnje na neverbalnu K-ciju, emocionalna zbivanja; spremnost za poštovanje privatnosti i očuvanje poverljivih informacija.
b) Sagledavanje podele moći – pozicija sa koje se savetuje; procena bazičnog poverenja; sagledavanje karakteristika ličnosti.
c) Ponašanje pacijenta ne doživljavati lično – nepoverenje i neprihvatanje saveta koje je nazavisno od naših sposobnosti i angažovanja; kontrolisanim i odmerenim stavom tokom razgovora i strpljivim objašnjenjem smanjuje se nepoverenje.
d) Davanje važnosti samom početku komunikacije – “Nikada nećete dobiti drugu šansu za prvi utisak”
e) Izbegavanje kompeticije i konflikta u razgovoru – ne ulaziti u kompeticiju; izbegavati kritikovanje saveta lekara, eventualnih propusta i grešaka; davanje alternativnih rešenja za koje naglašavamo da su trenutno prihvatljiviji, a ne isključuju prethodni.
10.   Kvalitetna komunikacija doprinosi pružanju usluga F-ceutske delatnosti; može biti odlučujući faktor za prevenciju pojave bolesti i njeno rano otkrivanje; poboljšanje zdravlja ljudi.
11.   Svrha: prenošenje i primanje poruka; promena stava i/ili ponašanja.
12.   Nauka koja se bavi psihologijoma komunikacije je komunikologija.
13.   Nerealno osećanje svempći – pored slepe poslušnosti javlja se i otpor uz nepoverenje; očekuje se nerealna svemoć farmaceuta, preparata, a ne ograničena (realna); kada su nerealna očekivanja izneverena, javlja se osećanje razočaranja; traži se drugi izvor pomoći.
14.   Farmaceut ima realne ograničene mogućnosti, ali ni pacijent nije potpuno nemoćan (od njega se očekuje aktivno učešće u sopstvenom lečenju ili unapređenju zdravlja)
15.   Ova komunikacija se odvija: kroz promotivne aktivnosti; direktnom verbalnom K-cijom u razgovoru sa pacijentima i medicinskim osobljem; idirektonom verbalnom komunikacijom (telefon,...)
16.   Verbalna komunikacija – može biti direktna (face to face) i indirektna (preko nekog medija, kada nema vizuelnog kontakta)
17.   Pisana komunikacija – pomoću pisane reči; zahteva vreme i nema trenutnog povratnog odgovora; obezbeđuje vreme da se razmisli o poruci.
18.   Osnovne veštine komunikacije – stilovi izražavanja; veština govora; veština postavljanja pitanja; stilovi slušanja.
19.   Stilovi izražavanja: asertivni stil (samopoštovanje i samouverenost), agresvni i neasertivni (pasivnost).
a) Asertivni stil – postoji samopoštovanje; odlučivanje u svoje ime; ostvarenje ličnih ciljeva; ostvarenje dobrog mišljenja o sebi; izražavanje svojih potreba i slušanja tuđih.
b) Agresivni stil – odlučivanje u ime drugih; ostvarivanje ličnih ciljeva na tuđ račun; izražavanje ličnih potreba uz negiranje tuđih; agresivno ponašanje izaziva negativna osećanja i otežava K-ciju.
c) Neasertivan stil – nedostatak samopoštovanja; dozvoljavanje drugima da odlučuju; nemogućnost postizanja cilja; osećanje povređenosti i straha; inhibicija i nemogućnost izražavanja (pokornost).
20.   Kako govoriti? – jasno, konzistentno, razdvajati činjenice od mišljenja, fousirati se na jednu stvar u određenom trenutku, prilagoditi svoj način izražavanj mogućnostima slušaoca, uskladiti verbalnu sa neverbalnom K-cijom, ponoviti poruku i proveriti efekat koji je ona ostavila.
21.   Veština postavljanja pitanja spada u važnu K-cijsku sposobnost tokom razgovora sa pacjentom; postaviti prava pitanja koja olakšavaju dobijanje kompletne informacije.
22.   Pitanja mogu biti: zatvorena i otvorena; direktna i indirektna; varljiva i sugestivna; višestruka.
23.   Zatvorena pitanja – zahtevaju kratak odgovor (DA ili NE); ne uključuju osećanja, ali obezbeđuju određene informacije.
24.   Otvorena pitanja – ne ograničavaju odgovor; dozvoljavaju izražavanje ličnog stava i osećanja u vezi sa tim.
25.   Direktna pitanja – ukazuju na cilj; mogu biti zatvorena i otvorena; zahtevaju potpunu informaciju.
26.   Indirektna pitanja – ne moraju zvučati kao pitanje; često maskiraju zahtev za određenom informacijom; pogodna su kod osetljivih tema.
27.   Varljiva i sugestivna pitanja – forme zatvorenih pitanja koje u sebi sadrže odgovore ili impliciraju odgovore; nisu pogodna za prikupljanje informacija, jer stavljaju pacijenta u defanzivan položaj.
28.   Višestruka pitanja – istovremeno postavljanje većeg broja pitanja čime je pacijent prisiljen na izbor jednog od njih; često izazivaju konfuziju.
29.   Tehnika ispitivanja – uopšteno ispitivanje postavljanjem pitanja pitanja otvorenog tipa u cilju dobijanja osnovnih informaija i stvaranje opšte slike; zatim upućivanje zatvorenih pitanja da bi se saznali određeni detalji.
30.   Stilovi slušanja – orijentisanost ka rezulttima razgovora, ka razlozima razgovora ili ka detaljima.





« Last Edit: 26-11-2006, 00:50:41 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana