posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Polivaskularna bolest  (Read 1687 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Polivaskularna bolest
« on: 03-09-2006, 18:32:29 »

Arterioskleroza je zajedničko ime za
                  patološke promene koje zahvataju sve sisteme magistralnih
                  krvnih sudova. Dijagnostikovanje periferne arterijske bolesti
                  signal je lekaru da ispita da li postoje i drugi
                  poremećaji.
Opšte je poznato da način života pojedinca, njegov odnos
                  prema sopstvenom zdravlju i neke štetne navike – medicina to
                  opisuje kao postojanje takozvanih faktora rizika – vrlo
                  značajno utiču na brzinu starenja; a kad je o krvnim sudovima
                  reč, na sporije ili brže opadanje njihove elastičnosti.
                  Arterioskleroza, odnosno otvrdnjavanje arterija, zajedničko je
                  ime za problem koji pogađa sve sisteme tih magistralnih krvnih
                  sudova, iako su za pojedinačna oboljenja presudni različiti
                  faktori rizika. Visok krvni pritisak (hipertenzija) je, smatra
                  se, najogdovorniji za koronarnu, povišen holesterol i
                  trigliceridi za cerebrovaskularnu, a pušenje za perifernu
                  arterijsku bolest.
Prof. dr Mihajlo Zdravković, naš vrhunski
                  kardiolog-internista i angiolog, ukazuje na problem o kome se
                  dosad malo govorilo i koji, prema preporukama velike
                  međunarodne TASC studije, treba približiti i lekarima opšte
                  prakse – na polivaskularnu bolest.
                  Zapostavljeno oboljenje
Pod polivaskularnom bolešću podrazumeva se istovremeno
                  postojanje simptomatskih manifestacija arterioskleroze na
                  koronarnim, karotidnim i arterijama udova (misli se na donje
                  udove jer je arterioskleroza deset puta češća na krvnim
                  sudovima nogu). Prof. Zdravković skreće pažnju na činjenicu da
                  arterioskleroza, kao proces koji počinje praktično još u
                  detinjstvu, ne mora da daje kliničke manifestacije ni onda kad
                  se u starijem dobu sasvim razvije, pa zato naglašava
                  simptomatski karakter polivaskularne bolesti.
- Dijagnostika i prevencija koronarne i cerebrovaskularne
                  bolesti odavno privlači pažnju medicinske javnosti , ali je
                  oboljenje perifernih arterija na neki način bilo zapostavljeno
                  - dodaje prof. Zdravković, ističući da se “udruženost sve tri
                  pomenute bolesti javlja u veoma velikom procentu”. - Drugim
                  rečima, postojanje samo jedne od njih, a naročito bolesti
                  perifernih arterija, signal je da kod takvog pacijenta
                  obavezno treba ispitati i stanje drugih arterijskih sistema, i
                  otuda veliki značaj poznavanja polivaskularne bolesti -
                  objašnjava naš uvaženi stručnjak. Štaviše, danas, sa
                  produženjem ljudskog veka, posledice arterioskleroze su takođe
                  produžene i proširene na sve arterije, a podudarnost između
                  tri glavna arterijska sistema postoji i kad je reč o toku i
                  prognozi bolesti.
Prvi znaci i ishod
                   Prva manifestacija koronarne bolesti (oboljenje srčanih
                  arterija) jeste takozvana nema ishemija miokarda. Pacijent
                  nema tipične anginozne smetnje, ali se različitim
                  ispitivanjima (EKG testom, na primer ) može otkriti da na
                  arterijama ima promena. Ako lečenje ne započne u početnom
                  stadijumu bolesti, najteži ishod je akutni infarkt miokarda.
Pušenje šteti svim krvnim sudovima
                        pušača, ali se ipak može reći da je osoba koja puši u
                        dvostruko većoj opasnosti da dobije perifernu arterijsku
                        bolest (POA) nego koronarno oboljenje. Takođe,
                        intermitentna klaudikacija (IK) je tri puta češća kod
                        pušača nego kod nepušača. Zanimljivo je, međutim, ali i
                        ohrabrujuće za svakog ko odluči da prekine tu lošu
                        naviku, da je samo godinu dana po prestanku pušenja,
                        rizik za pojavu POA isti kao i kod nepušača.
Kao i kod koronarne bolesti, i kod POA
                        je neophodno lečiti povišen krvni pritisak, i to pre
                        svega sistolni (gornja vrednost), jer je IK tri puta
                        češća kod pacijenata sa hipertenzijom.
Povećanje lipida u krvi i dijabetes
                        imaju veoma nepovoljno dejstvo na sva tri arterijska
                        sistema podjednako, ali se već uvrežilo da kod bolesnika
                        sa dijabetesom uglavnom postoje promene i na krvnim
                        sudovima donjih udova, pa otuda naziv «dijabetička
                        noga», slično kao «pušačka noga» kod pušača.
                   
Prva manifestacija cerebrovaskularne, odnosno bolesti
                  karotidnih arterija (koje snabdevaju mozak) jeste takozvana
                  asimptomatska karotidna stenoza. Pacijent takođe nema nikakve
                  smetnje, ali lekar prilikom pregleda može da čuje šum na
                  karotidnim arterijama. Ispitivanje i lečenje koje započne u
                  toj fazi, kad oboleli još ne oseća tegobe, najbolji je način
                  da se izbegne nastanak šloga, inače najteže komplikacije
                  cerebrovaskularne bolesti. Kad se asimptomatska karotidna
                  stenoza dijagnostikuje na vreme, pacijentu se može pomoći
                  proširenjem arterije dilatacijom ili skidanjem naslaga sa zida
                  krvnog suda.
Kad je o perifernim arterijama reč, glavni simptom
                  periferne obliterantne arterioskleroze (POA) jeste
                  intermitentna klaudikacija (IK), koja se manifestuje kao bol u
                  nozi prilikom hoda. Ponekad je to grč, ili jak bol, a nekad
                  samo slabost u nogama. U svakom slučaju, pacijent mora
                  povremeno da zastane, da se odmori. IK se najčešće javlja u
                  listovima, ali zavisno od lokalizacije patološkog procesa
                  suženja arterija, može se javiti u butinama ili sedalnom
                  predelu
Valjalo bi, međutim, izbeći da dođe do pojave bolesti koja
                  izaziva IK, jer jak bol u nozi znači da je taj ekstremitet već
                  ugrožen. U takvom slučaju, neophodno je primeniti terapiju
                  infuzijama ili operisati pogođeni krvni sud. Lekar koji dobro
                  poznaje ovu patologiju, blagovremeno dijagnostikuje POA i
                  pacijenta intenzivno leči može da spreči nastanak težih
                  vaskularnih komplikacija. U suprotnom, ishod je vrlo teško
                  obolenje koje se naziva kritična ishemija ekstremiteta, što
                  može da zahteva i amputaciju noge.
Lečenje polivaskularne bolesti je, kako konstatuje prof.
                  Mihajlo Zdravković, veliki izazov za lekara, budući da treba
                  odabrati terapiju koja deluje povoljno na sve arterijske
                  sisteme, pri čemu treba imati na umu i činjenicu da oboljenje
                  pogađa ne samo tri glavna arterijska puta, već i bubrežne i
                  stomačne arterije. Uz odgovarajuće medikamente, na
                  polivaskularnu bolest u početnoj fazi blagotvorno će delovati
                  i promena načina života, ističe prof. Zdravković. Kao deo
                  terapije savetuje dijetalnu ishranu, aerobne fizičke
                  aktivnosti (šetnje, lagano trčanje, stoni tenis, plivanje,
                  biciklizam) i - apsolutni prestanak pušenja.
Transatlantski Konsenzus
Evropske brojke [/b]Perifernom arterijskom bolešću (POA)
                        pogođeno je između četiri i pet odsto žitelja Evrope.
                        Udružena sa koronarnom bolešću, POA se javlja u čak 40
                        do 60 odsto slučajeva, a sa cerebrovaskularnom u nešto
                        manjem obimu, od 25 do 50 odsto slučajeva.
                    Velika međunarodna naučna studija pod imenom Transatlantski
                  Konsenzus (TASC), u kojoj učestvuje veliki broj angiologa
                  Evrope i SAD, posvećena je upravo polivaskularnoj bolesti.
                  Prof. Mihajlo Zdravković, inače redovni učesnik na svetskim
                  angiološkim kongresima na kojima je promovisan TASC, ističe
                  jedno od istraživanja iz okvira TASC-a, takozvani CoCaLis
                  (koronarna – karotidna – leg, odnosno ishemija nogu). CoCaLis
                  je petogodišnje istraživanje u oblasti patologije glavnih
                  arterijskih sistema, iz koga specijalisti za krvne sudove
                  dobijaju obilje naučnih podataka. Naš uvaženi sagovornik je
                  prošle godine, u Rimu, prisustvao Svetskom angiološkom
                  kongresu, na kome je promovisan i TASC 2, uz apel medicinskoj
                  javnosti i preporuke kako da se i lekari opšte prakse, ali i
                  stanovništvo, bolje upoznaju sa polivaskularnom bolešću.
                  Lekarima je savetovano da, ukoliko dijagnostikuju jednu od te
                  tri arterijske bolesti, a naročito perifernu arterijsku
                  bolest, obavezno ispitaju da li postoji koronarna i karotidna
                  bolest.
Ukoliko se POA, na primer, dijagnostikuje u početnom
                  stadijumu, kad pacijent oseća samo težinu u nogama, lečenje je
                  uspešnije nego inače, ali se na žalost često događa da lekar
                  te smetnje pripiše postojanju neuroloških ili ortopedskih
                  problema. Da bi se objektivizovao ovaj inače atipični simptom,
                  neophodno je obaviti takozvani Doppler Index (DI), što je
                  jedna od preporuka TASC. Reč je, kako objašnjava prof.
                  Zdravković, o metodi koja je na velika vrata ušla u medicinu i
                  koja odmah može precizno da locira patološke promene na krvnom
                  sudu. Metoda je vrlo jednostavna, lako se uči, a može se
                  izvesti i prenosivim ultrazvučnim aparatima. Zasto je u okviru
                  TASC 2 preporučena za uvođenje u opštu lekarsku praksu. Prema
                  nalazima velikih naučnih studija, zaključuje prof. Zdravković,
                  33 odsto obolelih od periferne arterijske bolesti istovremeno
                  imaju i cerebrovaskularne i srčane smetnje, što je već
                  dovoljan razlog da se kod pacijenta sa nižim DI, dobijenim pri
                  ispitivanju perifernih arterija, obavezno ispitaju i koronarne
                  i karotidne, čak i ako pacijent nema ni srčanih ni
                  cerebrovaskularnih smetnji.
Gordana Tomljenović


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana