posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Predvidjanje prirode  (Read 1736 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Predvidjanje prirode
« on: 03-09-2006, 18:44:37 »

Proučavanjem i naučnim prognoziranjem
                  seizmičkih pomeranja, zemljotresa i naleta cunamija u Rusiji
                  bavi se Objedinjeni institut za fiziku Zemlje, Ruske akademije
                  nauka. Poslednjih decenija, a naročito poslednjih godina
                  aktivnost ove naučne ustanove ukazuje na ostvarive mogućnosti
                  predviđanja

Proučavanjem i naučnim prognoziranjem seizmičkih pomeranja,
                  zemljotresa i naleta cunamija u Rusiji bavi se Objedinjeni
                  institut za fiziku Zemlje, Ruske akademije nauka. Poslednjih
                  decenija, a naročito poslednjih godina aktivnost ove naučne
                  ustanove ukazuje na ostvarive mogućnosti predviđanja
Kada je reč o zemljotresima, teritorija Rusije, u poređenju
                  sa mnogim drugim zemljama, prilično je bezbedna. Oko 80
                  procenata teritorije države nalazi se u zoni veoma slabih
                  uticaja seizmičkih pomeranja zemljine kore. Gotovo celokupna
                  centralna Rusija lišena je snažnih uticaja zemljotresa. Opasne
                  zone na evropskoj teritoriji su rejoni severnog Kavkaza, a na
                  azijskoj – Altajsko-sajanska planinska oblast, zona jezera
                  Bajkal, planine južnog i istočnog Sibira, Sahalin i
                  Kurilsko-kamčatska oblast. Medjutim, sve navedene teritorije,
                  izuzev Kavkaza, retko su naseljene pa su, bez obzira na znatnu
                  površinu zone visoke seizmičnosti, rušilački efekti
                  zemljotresa sasvim mali. Sa druge strane, započeto je
                  intenzivno osvajanje teritorije Sahalina, ispituju se prirodni
                  resursi poluostrva uporedo sa daljom eksploatacijom
                  naftonosnih rejona zapadnog i centralnog Sibira. S tim u vezi
                  od ogromnog značaja za Rusiju su medjunarodni projekti, pored
                  ostalih oni koji se odnose na osvajanje naftnih nalazišta u
                  severnom delu Sahalina - “Sahalin-1” i “Sahalin-2” - i
                  projekat izgradnje cevovoda za transport sibirske nafte u Kinu
                  i Japan.
Institut najneposrednije učestvuje u ekološkoj ekspertizi
                  projekata, procenjujući moguće posledice seizmičkih uticaja na
                  objekte naftno-gasnog kompleksa. Poznato je kakve posledice
                  mogu izazvati rušenja naftovoda ili eksplozije gasovoda. Pri
                  tome, teritorije aktivne proizvodnje gasa i nafte aktivno će
                  se naseljavati pa se stoga prema problemu procene seizmičke
                  aktivnosti u tim rejonima naučnici odnose sa posebnom pažnjom.
                  Taj zadatak mogao bi se podeliti u više delova.
Pravci proučavanja
Prvi je procena nivoa seizmičke opasnosti svake teritorije.
                  U 1997. godini u Institutu je završena mapa opšteg
                  seizmološkog rejoniranja teritorije Rusije. Mapa je izrađena
                  po novim principima, uz primenu savremenog verovatnog prilaza
                  i uz uzimanje u obzir specifičnosti svakog konkretnog regiona.
                  Taj dokument je visoko ocenjen od strane rukovodstva zemlje i
                  prihvaćen kao normativni dokument od strane Državnog komiteta
                  za izgradnju Rusije. U principu, njime se utemeljuje odnos
                  prema proceni seizmičkih opasnosti na terenu. Potrebno je
                  naglasiti da slična procena važi u dužem vremenskom periodu -
                  pet stotina i više godina. Prirodno, pokazatelji procene za
                  tako dug vremenski period nisu dovoljni za rešavanje prognoza
                  zemljotresa.
Drugi pravac proučavanja seizmičke aktivnosti je neposredna
                  prognoza. To je mukotrpan posao. Prvi stadijum je dugoročna
                  prognoza, koja se proteže na desetine godina. Srednjoročna
                  prognoza obuhvata period od nekoliko godina. I najzad,
                  kratkoročna prognoza obuhvata vremenski period u trajanju od
                  nekoliko minuta do nekoliko meseci. Po mišljenju zamenika
                  generalnog direktora Instituta za fiziku Zemlje, akademika
                  Jevgenija Rogožina samo kompleksan prilaz problemu
                  prognoziranja zemljotresa i cunamija odgovara razmerama
                  zadatka.
- Proteklo iskustvo prognoziranja zemljotresa u
                  inostranstvu i u našoj zemlji pokazuje da parcijalno
                  korišćenje pojedinih metoda ne donosi uspeh. Taj negativni
                  zaključak je i pokrenuo razradu nove koncepcije u našem
                  Institutu, koja se danas primenjuje u seizmički aktivnim
                  regionima severne Evroazije, kontinentalne periferije na
                  Dalekom istoku Rusije, u Altajsko-sajanskoj oblasti Kavkaza.
                  Ta koncepcija uključuje zajedničku interpretaciju različitih
                  predznaka zemljotresa u različitim etapama procesa sazrevanja
                  seizmičkog žarišta.
U prvoj etapi vrši se dataljna procena seizmičke opasnosti
                  - seizmološko-tektonsko rejoniranje istraživane oblasti, a na
                  osnovu detaljne analize kompleksa geološko-geofizičkih i
                  seizmoloških podataka. Osnova za detaljna istrazivanja u tom
                  pravcu jeste nova mapa opšteg seizmološkog rejoniranja.
                  Procedura detaljne ocene seizmološke opasnosti omogućava da se
                  otkriju i na mapu nanesu potencijalna seizmološka žarišta
                  jakih zemljotresa i da se proceni maksimalna jačina očekivanih
                  zemljotresa. Opasni regioni predstavljeni su u realnim
                  razmerama, uz navođenje pozicije u geološkoj sredini.
                  Potencijalna žarišta su stabilne strukturne tvorevine u
                  Zemljinoj kori. One zauzimaju tek 20-30 procenata od površine
                  oblasti u celini i, s vremena na vreme, stvaraju snažne
                  zemljotrese sa određenim periodom ponavljanja. Specijalni
                  paleoseizmološki metod, takozvani “trenčing”, omogućava da se
                  potvrdi da je rejon potencijalnih zemljotresa pravilno
                  određen. Pomoću ovog metoda proučeni su seizmološko opasni
                  regioni na severnom Kavkazu, u gornjem Altaju i na Sahalinu, a
                  utvrđeni su i periodi ponavljanja zemljotresa za te regione.
                  Naredna etapa uključuje posmatranje dugoročnih, u trajanju
                  od 10 do 12 godina, seizmoloških predznaka zemljotresa. Kao
                  primeri mogu se navesti istraživanja zemljotresa u zoni
                  Kurilskih ostrva i Kamčatke. U toj etapi mogu se razlikovati
                  regioni aktivnog i slabije aktivnog seizmološkog procesa.
Treća etapa predviđa posmatranja srednjoročnih predznaka
                  stihije, u vremenu od 3 do 5 godina. Ti predznaci su uglavnom
                  seizmološki. Pri tom se koriste metode kao što je otkrivanje
                  seizmički aktivne oblasti, gde se registruje disonantnost
                  fokalnih mehanizama žarišta sa slabom pozadinskom
                  seizmičnošću, otkrivanje sektora aktivizacije ili zatišja u
                  polju slabe i umerene seizmičnosti, posmatranja promena
                  seizmološkog režima u izdvojenom regionu.
Poslednja etapa višestepene prognoze uključuje posmatranje
                  kratkoročnih (od jedne godine do nekoliko meseci, dana pa čak
                  i minuta) predznaka moguće tragedije. U datom slučaju široko
                  se koriste mogućnosti satelitske geodezije, tradicionalna
                  geodetska merenja, praćenja nivoa vode u bušotinama, rezultati
                  ispitivanja sastava i temperature podzemnih voda i gasova.
                  Prilično je razvijena i srednjoročna prognoza.
Zajedno sa Japancima
U praksi je i poseban sistem praćenja seizmičkih procesa na
                  Dalekom istoku. Na primer, u najopasnijim zonama u regionu
                  Petropavlovska Kamčatskog izgrađen je poligon na kome se,
                  pomoću savremenih numeričkih stanica vrše posmatranja
                  različitih predznaka zemljotresa. Prate se pojave
                  elektromagnetskih anomalija, procesi promena Zemljine
                  površine, promene termo-polja. Vrše se i intenzivna
                  posmatranja kretanja nivoa podzemnih voda. Obavljena
                  istraživanja omogućila su da se precizno predskaže Kronocki
                  zemljotres 1997. godine u istočnoj oblasti poluostrva
                  Kamčatka, zatim Ugljerski - u centralnom Sahalinu, avgusta
                  2000. godine, a takođe i da se prognozira pojačanje seizmičke
                  aktivnosti na južnom Sahalinu, avgusta-septembra 2001. godine.
                  Prognoze su unapred predate Ministarstvu za vanredne
                  situacije.
U okviru poslova na srednjoročnim i kratkoročnim prognozama
                  za teritoriju Petropavlovska Kamčatskog, u Institutu je,
                  zajedno sa Geofizičkom službom Ruske akademije nauka, razrađen
                  i međunarodni program. U oblasti prognoziranja zemljotresa,
                  Rusija tesno sarađuje sa Japanom, koji koristi podatke
                  dobijene na poligonima Rusije. Međunarodni istraživački centar
                  na Dalekom istoku je ruska stanica Karimšino, u središtu
                  poluostrva Kamčatka. Ta stanica je instalirana pre četiri
                  godine naporima Instituta za fiziku Zemlje Ruske akademije
                  nauka, Geofizičke službe Ruske akademije nauka i naučnika dva
                  japanska univerziteta. Stanica je jedinstvena po tome što je u
                  regionu posmatranja nivo “industrijskih smetnji” veoma nizak
                  pa se u potpunost može koristiti osetljiva aparatura. U
                  blizini stanice često se događaju zemljotresi, što omogućava
                  da se primenjuje savremena metodologija obrade podataka i
                  provererava niz teorijskih ideja.
U celini posmatrano, mreža seizmoloških stanica na
                  Pacifičkoj obali zahteva delimičnu zamenu i modernizaciju sa
                  aspekta operativne veze - glavne komponente u sistemu
                  upozoravanja na nailazak zemljotresa i cunamija. U Rusiji je
                  sistem upozoravanja na cunami stvoren još pedesetih godina,
                  nakon snažnog zemljotresa na Kamčatki i severnim Kurilima. Taj
                  sistem je baziran na nacionalnoj mreži seizmoloških stanica.
                  Operateri fiksiraju zemljotres, raspoznaju gde je epicentar,
                  utvrde snagu zemljotresa i određuju koliko je cunami opasan.


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana