posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Prica o metalima: aluminijum  (Read 3643 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Prica o metalima: aluminijum
« on: 03-09-2006, 18:31:40 »


Aluminijum je najzastupljeniji metal na Zemlji. U odnosu na
                  druge elemente, po količini, nalazi se na trećem mestu, odmah
                  iza kiseonika (47%) i silicijuma (28%). Zbog svoje
                  reaktivnosti, ne postoji kao “samorodni” (slobodan) metal, već
                  je tesno povezan sa drugim elementima pa se većina njegove
                  mase na planeti nalazi se u aluminosilikatima. Ovo ne važi sa
                  Zemljin satelit Mesec. Mesec nema atmosferu a u uzorcima
                  njegovog tla nađena su zrnca čistog aluminijuma.
Rubin
Mnogi minerali koji sadrže aluminijum spadaju u drago ili
                  poludrago kamenje… Korund (Al2O3)je veoma tvrd, bezbojan i
                  prozračan a primese drugih metalnih oksida čine ga različito
                  obojenim. Crveni varijetet je rubin, obojen primesom hroma.
                  Plavi safir je obojen primesama gvožđa i titana. Orijentalni
                  topaz je žut, a orijentalni ametist ljubičast. Orijentalni
                  smaragd je zelen. Pored ovih varijeteta korunda, tu su i drugi
                  minerali koji sadrže aluminijum: akvamarin (Be3Al2Si6O18) -
                  svetloplav do zelen, andaluzit (Al2SiO5) - od bezbojnog preko
                  svetlocrvenog do braon i zelenog, smaragd (Bc3Al2Si4O18) - od
                  zelenog, tirkizno plavog i plavo zelenog, topaz boje meda,
                  ultramarin (Na4Al3Si3S2O13)- od berlinsko do nebesko plavog.
                  Nalazi se i u mineralima koji imaju industrijsku primenu, kao
                  što su: boksit (Al2O3), liskun (K2H4Al6Si6O24), alumosilikat
                  zeolit...
U Francuskoj je, u prvoj polovini 19. veka, vladao
                        car Napoleon III, “mali nećak velikog strica”, kako su
                        ga zvali. Da bi zasenio okolinu, priredio je banket na
                        kojem su članovi carske porodice i najuvaženiji gosti
                        jeli priborom od aluminijuma. Ostali su morali da se
                        zadovolje zlatnim priborom. Kasnije, taj isti car je
                        potrošio silno zlato da bi svojoj ličnoj gardi napravio
                        oklope od aluminijuma.
Čvrsta sjedinjenost aluminjuma u stenama i mineralima
                  uslovila je njegovo relativno kasno pojavljivanje u svojstvu
                  čistog metala. Pre nepunih dvesta godina. 1827, nemački
                  hemičar Veler, na osnovu radova svog preteče Ersteda, objavio
                  je metodu dobijanja novog metala, posle niza bezuspešnih
                  pokušaja najpoznatijih hemičara toga doba (Bercelijus, Dejvi).
                  Osobine novog metala bile su iznenađujuće, čime je interes za
                  njegovu proizvodnju naglo narastao. Način dobijanja bio je
                  veoma složen. Dobijan je dejstvom metalnog aluminijuma na
                  bezvodni aluminijum hlorid. Tom prilikom izdvajali su se
                  otrovni gasovi pa su prve količine dobijenog aluminijuma bile
                  daleko skuplje od zlata!
Osobine
Aluminijum je srebrnasto sjajan i lagan metal, oko tri puta
                  teži od vode i otprilike isto toliko lakši od gvožđa ili
                  bakra. Elektroprovodljivost mu je vrlo visoka. Po toj osobine
                  nalazi se odmah iza srebra i bakra. Izuzetno je istegljiv i
                  može da se izvuče u žicu dužine preko 1000 m, težine samo 27
                  gr. Jedini nedostatak mu je mala čvrstoća. Taj nedostatak je
                  rešen dodavanjem drugih metala, čime su dobijene legure
                  izvanrednih osobina. Mada je vrlo reaktivan, veoma je otporan
                  na koroziju – na vazduhu se odmah prekrije opnom oksida
                  debljine 0,0001 mm, koja ga štiti od dalje oksidacije. Deblje
                  i čvršće opne mogu da se dobiju elektrohemijskim postupkom
                  anodne oksidacije, što se naziva “eloksiranje”. Čist
                  aluminijum reflektuje 90% svetlosti koja padne na njega, i to
                  ne samo vidljivog već i ultraljubičastog i infracrvenog dela
                  spektra.
Smaragd
Aluminijum i njegove legure koriste se u raznim granama
                  industrije. Uz vazduhoplovstvo, tu je proizvodnja automobila i
                  kamiona, vagona i brodova, izrada raketa, satelita i
                  svemirskih stanica… Lagane metalne konstrukcije u
                  građevinarstvu danas se ne mogu zamisliti bez aluminijuma.
                  Prehrambena industrija je takođe važan korisnik ovog metala
                  jer je poznato da on ne uništava vitamine u namirnicama.
                  Ogledala najvećih teleskopa prekrivena su tankim slojem
                  aluminjuma, a proizvedena je i specijalna tkanina prekrivena
                  aluminijumom, koja zimi greje a leti hladi, u zavisnosti od
                  toga kako je okrenuta. Penoaluminijum je materijal dobijen
                  specijalnim postupkom - veoma je čvrst i pet puta lakši od
                  vode!
Osim primene aluminijuma i njegovih legura u industriji,
                  veoma se koriste i njegova jedinjenja. Alumunijum sulfat je
                  neophodan u procesu prečišćavanja pijaće vode i u proizvodnji
                  papira. Stipsa (alumen) po kojoj je aluminijum i dobio ime
                  poznata je od davnina… Po Herodotu, grčkom istoričaru iz 5.
                  veka pre nove ere, drevni narodi su pri bojenju tkanina, da bi
                  učvrstili boju, upotrebljavali kamen koji su zvali “alumen”,
                  tj. vezujući.
Lazurit
                  Sintetički aluminijum oksid – korund, zbog svoje velike
                  tvrdoće, upotrebljava se za brušenje, sečenje i poliranje.
                  Posude od aluminijum oksida upotrebljavaju se za topljenje
                  metala pošto im je tačka topljenja veoma visoka (preko 2000
                  stepeni). Alumosilikati, poznati pod nazivom zeoliti, imaju
                  veliku ulogu u izmeni jona pa se upotrebljavaju u industriji
                  deterdženata, mineralnih đubriva, prečišćavanju gasova, vode i
                  organskih jedinjenja. Liskun je sjajan, srebrnkast i providan
                  mineral, slojevite strukture koja može da se lista u veoma
                  tanke slojeve. Pošto je izvanredan elektro i toplotni
                  izolator, primenjuje se u elektrotehnici, a od njega se prave
                  i prozori za peći.

Soli aluminijuma sa višim masnim kiselinama, “aluminijumski
                  sapuni” upotrebljavaju se u industriji maziva, u prozvodnji
                  plastičnih masa i vojnoj industriji.
Alumijium je obeležio 20. vek. Odleteo je i u svemir. Sa
                  američke kosmičke letelice “pionir 2” poslata je pozlaćena
                  aluminijumska ploča na dalek put. Na ovoj Zemljinoj
                  vizit-karti ugravirana je simbolična slika koja bi trebalo da
                  predstavnicima drugih civilizacija priča o našoj planeti.
Posle bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba, očigledno je da
                  se nalazimo u aluminijumskom dobu.
Elektroliza pre pre nove ere?
I pored ogromnog interesovanja za novi metal, na
                        njegovu komercijalnu proizvodnju dugo se čekalo. Godine
                        1886. razrađen je elektrolitički metod dobijanja
                        aluminijuma (ni danas, više od jednog veka kasnije,
                        dobijanje aluminijuma ne može se zamisliti bez
                        elektrolize).
Aluminijum se dobija elektrolizom rastvora boksita u
                        istopljenom kriolitu. Proces se izvodi u specijalnoj
                        električnoj peći u kojoj temperatura dostiže hiljadu
                        stepeni. Za dobijanje jedne tone aluminijuma potroši se
                        oko 20.000 kilovat-časova električne energije. Zbog toga
                        ostaje zagonetna činjenica da su, u grobnici kineskog
                        vojskovođe Džou Džuna, koji je umro krajem 3. veka n.e.
                        pronađeni ornamenti napravljeni od legure koja sadrži
                        85% aluminijuma!
Neverovatna je i priča koju je zabeležio Plinije
                        Stariji, pre gotovo dve hiljade godina… Rimskom
                        imperatoru Tiberiju neki majstor doneo je na poklon čašu
                        izrađenu od blistavog i neobično lakog metala. Majstor
                        je objasnio da je taj metal dobio iz gline. Tiberije se
                        uplašio da će novi metal smanjiti cene zlatu i srebru pa
                        je naredio da se majstor ubije a njegova radionica
                        razruši. Da li su stari majstori znali za neki drugi
                        način dobijanja aluminijuma, bez upotrebe električne
                        energije koja tada, koliko se zna, nije postojala,
                        ostaje tajna. Zanimljiva je i rečenica koju je u svojoj
                        knjizi “Rat svetova” napisao poznati pisac naučne
                        fantastike H.Dž. Vels :”Od zalaska sunca do pojave
                        zvezda, ova spretna mašina je direktno iz gline pravila
                        više od stotinu aluminijumskih traka”.
                 
Ivan Radovanovićistraživač na IHTM,
                  Centar za hemiju


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana