posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Probiotici i njihovi zdravstveni efekti  (Read 5686 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Probiotici i njihovi zdravstveni efekti
« on: 24-04-2009, 21:54:24 »

prof. dr Slađana Šobajić

Hrana je moćno sredstvo kojim se, ukoliko se pravilno primeni, može uticati na zdravstveni sta­tus organizma, tok bolesti i oporavka, duzinu i kvalitet života. Probiotici predstavljaju jednu od kategorija funkcionalnih proizvoda sa najbržim ras­tom u svetskim okvirima. Samo u SAD se predviđa da će tržište probiotoka da se utrostruči do 2010. godine (Frost & Sullivan, 2004).

Istorija probiotika                                                                                                                                                Probiotici su se prvobitno koristili u ishrani domaćih životinja. Reč probiotik prvi put pominju Lilly i Stillwell 1960. godine. Sojevi Bacillus i Lactobacillus se kao lekovi koriste u terapiji nekih poremećaja digestivnog trakta. Tek od 80-tih godina počinju šira i intenzivnija istraživanja njihovih drugih zdravstvenih efekata. Krajem 20. veka vrši se selekcija i karakterizacija specifičnih probiotskih kultura i uvode se kombinacije sa probioticima. Početkom 21. veka uvodi se standardizacija zahteva za naučne studije (placebo-kontrolisane studije), istražuju se mehanizmi delovanja i ispituje njihova bezbednost.

Šta su probiotici                                                                                                           "Vijabilne kulture (mono i mešane) bakterija koje, kada se primene kod čoveka ili životinje, povoljno deluju na domaćina poboljšavajući osobine digestivne mikroflore", Havenaar i Huis, 1992.

"Vijabilne bakterije koje imaju povoljne efekte po zdravl­je domaćina tako što utiču na mikroorganizme diges­tivnog trakta i/ili deluju povoljno na imuni sistem" Salminen S, Bouley C, 1998.

Probiotički mikroorganizmi formiraju intestinalni ekosistem koji inhibira rast štetnih bakterija (Escherichia coli,  Salmonella typhimurium,Clostridium perfringens, Clostridium difficile,  Pseudomonas, Listeria,  Staphylococcus aureus, Candida albicanis.

Zdravstveni efekti probiotika                                                                                            Probiotici deluju na digestivni trakt (akutna dijareja - rotavirusi, "putnička" dijareja, profilaksa i terapija dijareje izazvane antibiotskom terapijom, Kronova bolest i iritabilni kolon), kardiovaskularni sistem (snižavaju nivo holesterola ukupnog i LDL), imaju antikancerogene efekte (smanjuju produkciju kancerogena – nitrozamina, smanjuju resorpciju aflatoksina), nutritivne efekte (sinteza vitamina K i B grupe, poboljšanje resorpcije nekih nutrimenata - stimulacija enzimske aktivnosti). Deluju i na urogenitalni trakt (vaginitis i urinarne infekcije) i predstavljaju medijatore imunog sistema (stimulacija slgA, proizvodnja i aktivacija makrofaga).

Mogući mehanizmi delovanja                                                                                         Probiotici su kompeticija  za esencijelne nutrimente.Takođe imaju "efekat barijere" - kompeticija za kolonizaciju intestinalne mukoze i sprečavanje adhezije toksičnih bakterija. Probiotici deluju na modulaciju imunog sistema. Stvaraju inhibitorne supstance kao što su: organske kiseline, vodonik-peroksid. bakteriocini, mlečna kiselina.

Korišćenje probiotika u zdravoj populaciji                                  

Pretpostavlja se da probiotici ne štete, a mogu da održe ili poboljšaju zdravlje digestivnog trakta i smanje rizik od nekih oboljenja digestivnog trakta, kardiovaskularnog sistema, urogenitalnog sistema i optimizuju aktivnost imunog sistema. Postoji malo podataka i studija u vezi upotrebe probiotika. U Finskoj je sprovedena studija u kojoj su probiotici smanjili incidencu respiratornih infekcija i dana provedenih na bolovanju (Hatakka i sar., 2001).

Takođe se pokazalo da je kod beba koje su prvih 6 rneseci života uzimale probiotik, smanjena incidenca atopijskog dermatitisa (Kalliomaki i sar., 2001). Probiotici mogu imati uticaj na sazrevanje imunog sistema kod beba. Pokazalo se da su bebe kod kojih je digestivni trakt kolonizovan tokom prvog meseca života probiotikom nakon mesec dana imale viši nivo ćelija koje stvaraju antitela (Gronlund, 2000).

Sporeformni mikroorganizmi su sposobni za razmnožavanje samo u vegetativnom stanju u pogodnim uslovima, dok stvaraju spore u nepovoljnim uslovima. Spore su otpornije na uslove spoljne sredine (sušenje, liofilizaciju, kiselu sredinu). Sporeformi prolaze kroz želudac u formi spora, da bi u crevima prešle u vegetativni oblik i počele da se umnožavaju. Prosečno vreme od oralnog unošenja do faze germinacije je 4 časa. Nakon prestanka uzimanja sporiformi se eliminišu putem fecesa. Povoljno delovanje pokazuju i spore i vegetativni oblici. Rađene su studije o hipoholeste-rolemijskom efektu (Mohan i sar., 1990) i postoje podaci o urantiseptičnom delovanju (Meroni i sar., 1983) i imunoprotektivnom delovanju (Vacca i sar., 1984).

 

Proizvodi sa sporogenim probioticima na svetskom tržištu:

Lactospore, Sabinsa Corp. SAD (Lactobacillus sporogenes);

Bactisubtil, Marion-Merril-Down Lab, Francuska (B.Cereus);

Biosubtyl, Biophar Co Ltd, Vijetnam (B. Pumulis);

Lactopure, Pharmamed Medicare (Lactobacillus sporogenes);

Flora-Balance, Flora-Balance, SAD (B. Subtilis RO179);

Habivinin BS, Habit Pharm AD, SCG (Lactobacillus sporogenes)

Izvor (http://www.bgbitaliana.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=180&Itemid=43)
« Last Edit: 24-04-2009, 21:56:17 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana