posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Programiranje mozga  (Read 1642 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Programiranje mozga
« on: 03-09-2006, 18:45:25 »

Da li je moguće programiranje mozga? Prvi
                  korak ka mentalnoj manipulaciji: lečenje »fantomskog« bola.
                  Neverovatna prilagodljivost mozga.
Paskal Žiro, lekar iz Sent Etjena, uspeo je da dovede do
                  promene u aktivnost mozga kakva je do sada bila nezamisliva.
                  Naime, naveo ga je da obavi određene zadatke, ali tako što mu
                  je »podvalio« i umesto stvarnog podmetnuo iluzorni događaj.
                  Kao odgovor, mozak je reorganizovao svoju aktivnost i ostvario
                  zadati cilj. Ovo otkriće predstavlja vrlo važan korak u daljim
                  pokušajima da se ostvari izuzetno značajna teza: da mozak ipak
                  možemo da primoramo da radi baš onako kako mi to želimo.
                  Drugim rečima, da stvorimo mogućnost za manipulacije moždanim
                  funkcijama i odškrinemo vrata za programiranje
                  »najkomplikovanijeg kompjutera« na svetu.
Sam eksperiment je naizgled veoma jednostavan. Pacijentu je
                  predstavljena slika povređenog ekstremiteta u pokretu, tako da
                  je imao utisak da njime ponovo upravlja. Iluzija se stvara
                  pomoću video uređaja, koji su stvorili francuski naučnici
                  inspirisani radom svog kolege, Amerikanca indijskog porekla,
                  dr Vilajanur Ramačandrana, direktora »Centra za mozak i
                  razumevanje« u San Dijegu, Kaliforniji. Godine 1996. on je
                  postavio hipotezu da takozvani »fantomski bol« nastaje
                  zahvaljujući raskoraku između namere mozga da pomeri povređeni
                  ekstremitet i odstustva odgovora tog ekstremiteta. Da bi se
                  smanjila ta patološka disonanca, dr Ramačandran predložio je
                  stvaranje iluzije povređenog uda u pokretu koristeći obično
                  ogledalo koje odražava zdrav ekstremitet! Iluziju je kreirao
                  na sasvim jednostavan način. Pomoću posebno postavljenog
                  ogledala prenosio je pacijentu pokrete zdrave ruke, a pacijent
                  je u ogledalu »video« kako se njegova nepokretna ruka kreće.
                  Zahvaljujući ovom metodu, četiri od pet pacijenata koje je
                  tretirao doživelo je olakšanje ili potpuno oslobađanje od
                  bola!
Francuski naučnici, Ažela Sirgl, sa Instututa za kognitivne
                  nauke u Lionu, i Paskal Žiro, prihvatili su i usavršili ovaj
                  metod u lečenju »fantomskog bola«. Tačnije, stvorili su
                  video-uređaj koji, snimajući i pokrećući sliku zdravog
                  ekstremiteta tokom dva različita perioda, dozvoljava pacijentu
                  da vidi samo povređeni ekstremitet u pokretu. Pacijent, za
                  razliku od eksperimenta sa ogledalom, vidi jedan a ne oba uda
                  u isto vreme, što je veoma važno kada se proučava efekat
                  iluzije.
Konkretno, izvršeni su eksperimenti sa tri pacijenata sa
                  paralizom ruke. Nakon tri jednosatne seanse tokom osam nedelja
                  oni su vizuelizovali sliku svog povređenog uda, kako se
                  pokreće nekoliko stotina puta. Pacijenti su izvodili sve
                  pokrete - od zatvaranja i otvaranja šake do dohvatanja
                  predmeta. Na kraju tog ponovnog učenja bol je znatno oslabio
                  kod dva pacijenta. Prvome je bol utihnuo za 40 odsto, a
                  drugome čak za 80 odsto, a umanjenje bola u paralizovanoj ruci
                  omogućilo je prekid lečenja morfijumom. Još značajnije je to
                  što je i šest meseci posle eksperimenta analgetski efekat još
                  trajao.
Ovo otkriće, komentarišu svi istraživači, potvrđuje
                  neverovatnu prilagodljivost mozga. Kada je pomoću magnetne
                  rezonance praćena aktivnost regiona mozga odgovornog za
                  povređenu ruku, nedvosmisleno je primećeno kako se taj centar,
                  inače veoma malo aktivan, prilikom simulacije kretanja
                  povređene ruke izrazito aktivira!
Zanimljivo je da prvobitni cilj naučnika nije bio da
                  otkriju i razviju tretman za »fantomsku bol«. Oni su se
                  zapravo interesovali za mogućnosti oblikovanja moždanih
                  aktivnosti, konkretno, za zadivljujući kapacitet našeg mozga
                  da preoblikuje svoje nervne resurse i da reprogramira svoju
                  aktivnost. Nakon povrede, na primer. Ovaj fenomen postao je
                  poznat javnosti tek pre dvadesetak godina, zahvaljujući radu
                  americkog neurologa Majkla. M. Merženiča (Michael M.
                  Merzenich). Sposobnost reorganizovanja mozga se, između
                  ostalog, manifestuje posle presađivanja šake. U tom slučaju,
                  MR (magnetna rezonanca) prikazuje da u mozgu ostaje slika
                  atrofirane ruke pre presađivanja. Ova činjenica navela je
                  naučnike na ideju da uz pomoć iluzije pokušaju da reše problem
                  »fantomskog bola«.
Efikasno kao i presađivanje
dr Vilajanur Ramačandrana
Naučnici su, u toku ogleda, nameravali da saznaju da li na
                  cerebralnom nivou jedna jednostavna slika povređenog uda u
                  pokretu može imati isti efekat kao presađivanje. Uverili su se
                  da, kod pacijenata cija je bolest ublažena, MR otkriva ni
                  manje ni više nego ponovnu aktivaciju motornog korteksa koji
                  komanduje povređenim udom! Ovo otkriće će, kako smatraju
                  eksperti, sigurno ući u anale neurobiologije.
Kako, u stvari, ovako jednostavna iluzija dovodi do
                  ublažavanja »fantomskog bola«? Senku sumnje izaziva činjenica
                  da bolest ipak nije ublažena kod trećeg pacijnta. Objašnjenje,
                  prema Anželi i Paskalu, leži u tome sto je ta povreda mnogo
                  starija - pet godina u odnosu na šest meseci kod prvog i dve
                  godine kod drugog pacijenta, pa ponovna obuka trećeg pacijenta
                  verovatno zahteva više vremena da bi pokrenula oblikovanje
                  mozga.
Kakav god da je uspeh ove metode, pa čak i ako je
                  pojedinačan, on već budi nadu kod osoba kojima su ekstremiteti
                  amputirani.
Zapanjujuća prilagodljivost mozga
                        velika je nada za sve one koji pate od neuroločkih
                        bolesti ili moždanih trauma. Majkl M. Merženič se na
                        osnovu dosadašnjih istraživanja nada da će se razviti
                        video igrice ili psihičke vežbe kojima će stimulisti
                        mogućnost kontrole funkcija mozga, reorganizovati nervne
                        veze i isto tako lečiti bolesti nastale usled nervne
                        degeneracije. Sa druge strane, mnogi veruju da se
                        kontrolom moždanih funkcija može uticati i na neke
                        funkcije čula. Tako naučnici Univerziteta u Viskonsinu,
                        u SAD, nastoje da podese video sistem koji bi pomogao
                        slepima da vide ono što kamera snima uz pomoć elektroda
                        postavljenih na jezik pacijenta.
Naučnici trenutno planiraju, da bi saznali još više o
                  metodu lečenja »fantomskog bola«, još jedan sličan ogled ali
                  ovoga puta sa više pacijenata. Ako se ova metoda pokaže
                  efikasnom, prognoze su naučnika, da će u bolnicama moći da se
                  primeni već za pet godina. S druge strane, taj eksperiment
                  pokazuje ne samo da se mozak može oblikovati sa konkretnim
                  ciljevima već otvara put i novim metodoma lečenja. I to bez
                  lekova i hirurških intervencija.
Ovo saznanje, međutim, pokreće lavinu mnogih novih pitanja.
                  Možemo li, takođe, prevariti mozak da bismo izlečili druge
                  bolesti? Psihičke poremećaje, na primer? Do koje granice
                  možemo preoblikovati mozak? Na sva ova pitanja naučnici imaju
                  samo delimične odgovore.
Nakon intenzivne bolesti (opekotina, rana, preloma) ponekad
                  se dogodi da mozak imobilizuje nepokretan ud koji je pretrpeo
                  povredu da bi izbegao ponovni osećaj bola. Postoji ideja da se
                  ovaj eksperimen može primeniti i za ublažavanje brojnih
                  neurotičnih bolesti. Verovatno je moguće iluzijom lečiti i
                  parkinsonovu bolest i moždani udar, u slučaju da nervni putevi
                  nisu prekinuti.
Kada su u pitanju psihička oboljenja, verovatno je da se za
                  lečenje depresije, mentalnih bolesti čak i sposobnosti
                  shvatanja, može iskoristiti dalji napredak saznanja o
                  mogućnostima prilagođavanja mozga. Jedina stvar koju, za sada,
                  naučnici sa sigurnošću mogu da tvrde je da treba veoma rano
                  intervenisati, dok mozak ne poprimi patološke funkcije. To je
                  poznato i u psihijatriji jer većina lekara smatra da je
                  psihoterapija efikasnija ako se primenjuje na početku bolesti.
                  Svi dosadašnji radovi sugerišu da se, u principi, može
                  reorganizovati većina moždanih funkcija, ali još nisu poznate
                  granice preoblikovanja niti do koje mere se može ponovo
                  ustanoviti izgubljena funkcija, ili poboljšati postojeća.
                  Ipak, određene sposobnosti se razvijaju ponekad na štetu
                  drugih, pe se, na primer, određeni aspekti inteligencije dece
                  poboljšava video-igricama. Ali, ukoliko se tome previše
                  posvete, deca postaju manje uspešna na planu emotivne ili
                  socijalne inteligencije. U tom slučaju, nova saznanja u domenu
                  kontrole mozga mogu da posluže da se stvore napredne video
                  igrice kojima će se podsticati razvoj određenih sposobnosti.
Priredila: D. Lazić


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana