posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Sportska traumatologija: Siguran povratak na teren  (Read 3545 times)

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum

Sportska traumatologija: Siguran povratak na teren

Zahvaljući revolucionarnom pomaku u
                  medicini – endoskopskoj hirurgiji - danas je mnogo izvesnije
                  da će se povređeni sportista vratiti igri i takmičenjima, i to
                  daleko brže nego pre. O tome govori prof dr sc med Miroljub
                  Stanojković, pionir artroskopije u nas
Sportska povreda je poseban termin u medicini - podrazumeva
                  se da je reč o povredi kod mladog čoveka u punoj životnoj
                  aktivnosti, i da su takve povrede posledica čestog ponavljanja
                  istih i veoma napornih vežbi, jer zbog višegodišnje
                  akumulacije prevelikog fizičkog napora dolazi do popuštanja
                  određenih delova skeleta. Tegobe koje se pri tom javljaju su,
                  pre svega, bol, a potom i oštećenje funkcije pogođenog dela
                  lokomotornog aparata, najčešće noge ili ruke.
Mada se i sportske povrede mogu podeliti na povrede mekih
                  tkiva i povrede kostiju, ipak se pre svega misli na one prve,
                  na povrede mišića, ligamenata i ovojnica zglobova, precizira
                  prof. dr sc med Miroljub Stanojković, načelnik Odeljenja
                  ortopedske hirurgije i traumatologije na Institutu za
                  ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica”, stručnjak koji se tri
                  decenije bavi lečenjem sportista. Prelomi kostiju kod
                  sportista ne mogu se, naime, lečiti drugačije no što ih leči
                  opšta traumatologija, ali lečenje sportskih povreda mekih
                  tkiva ima svoje specifičnosti.
Skraćena terapija                  
Udarci, nagnječenja, nategnuća i slične povrede, gde se
                  terapija obično sprovodi u trajanju od tri do osam i više
                  nedelja, kod sportista se komprimuju. Lečenje se skraćuje
                  učestalijim terapijama što, međutim, ne znači da se oni leče
                  kvalitenije od drugih pacijenata. Osnovni cilj lečenja
                  sportskih povreda jeste da se takvi pacijenti, uz pomoć
                  minimalno invazivnih terapija i sa relativno kratkim periodima
                  rehabilitacije, što pre vrate takmičenjima.
Prof. dr Miroljub Stanojković,
                        inače član najznačajnijih svetskih udruženja ortopeda i
                        traumatologa, bio je predavač i instruktor na prvim
                        kursevima artroskopske hirurgije kolena u zemljama u
                        okruženju. Pored stručnih priloga na kongresima ortopeda
                        i traumatologa, svoj autorski doprinos dao je i brojnim
                        knjigama na tu temu: “Traumatologiji koštano zglobnog
                        sistema” prvo izdanje i drugo prošireno i dopunjeno
                        izdanje, “Povredama u sportu”, “Ortopediji u pitanjima i
                        odgovorima”, “Hirurgiji za studente i lekare”.
Doktorsku disertaciju odbranio je 1994. na
                        Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta, sa temom
                        “Mogućnosti transplantacije kostiju sa kadavera”. Prema
                        našim saznanjima, to je jedini takav rad koji obrađuje
                        pacijente kod kojih transplantirane kosti potiču
                        isključivo sa kadavera. Doktor Stanojković se 24 godine
                        bavi transplantacijom kostiju.
Profesor Miroljub Stanojković je svojevremeno lečio i
                  fudbalere naših najpoznatijih klubova “Partizana” i “Zvezde”,
                  ali je najveće iskustvo stekao u vaterpolu (“Partizan”) i
                  košarci. Niz godina je lekar košarkaških timova; prošle
                  godine, na Univerzijadi u Južnoj Koreji, pratio u u je i našu
                  univerzitetesku reprezentaciju, a trenutno brine o zdravlju
                  košarkaša Refleksa, bivšeg FMP Železnik.
Na osnovu te tako dragocene prakse i dugogodišnjeg
                  iskustva, naš sagovornik svedoči da su sportisti danas
                  izloženi izuzetno velikim fizičkim naporima, i u pripremnom i
                  u takmičarskom periodu. Ranije se u toku sezone igralo oko 40
                  takmičarskih utakmica, a danas jedan dobar tim odigra čak 70
                  ili 80 takvih napornih utakmica. Kad je reč o vrhunskim
                  igračima koji su članovi nacionalnih timova, tome treba dodati
                  još oko 20 utakmica. Prema rečima našeg sagovornika, pretrpani
                  takmičarski rasporedi sportiste pretvaraju u robote, dovode ih
                  u situacije da ponekad ne znaju ni u kom se gradu nalaze.
“Vremenom, oni polako ali sigurno ulaze u fazu hroničnog
                  preopterećenja, i danas često zadobijaju egzotične povrede
                  kakvih nije bilo u vreme kad je taj takmičarski tempo imao
                  dvostruko manji intenzitet”, kaže dr Stanojković.
                  Prelomi zamora
Bazični principi lečenja sportskih
                        povreda se, prema klasifikaciji Svetskog udruženja
                        lekara sportske medicine, mogu izraziti engleskim
                        akronimom RICE - rest, ice, compression, elevation - što
                        u prevodu znači odmor, hlađenje, kompresija, podizanje
                        povređenog dela tela (noge npr.) na jastuk. To je aksiom
                        lečenja spotrskih povreda, ta četiri principa moraju da
                        se poštuju, ali im dr Stanojković, pod obaveznom tačkom
                        pet, dodaje i imobilizaciju, budući da je to zaključak
                        gotovo tri decenije njegovog iskustva u sportskoj
                        traumatologiji.
Poslednjih godina sportisti sve češće doživljavaju
                  takozvane prelome zamora, što je poseban entitet u
                  traumatologiji, pa i u sportskoj. Reč je, jednostavno, o
                  pucanju kostiju na mestima koja su pri određenim pokretima
                  izložena najvećim naporima (takozvana predilekciona mesta), i
                  to najčešće na stopalu, na tanjoj kosti podkolenice, ili
                  naviše pri kolenu. Profesor Stanojković navodi primer jednog
                  svog pacijenta sportiste kome je kost pukla u nivou skočnog
                  zgloba, pa se mislilo da ga je “uganuo”, a zapravo je došlo do
                  preloma zamora.
“Skakačko koleno” i “teniski lakat” i nisu obične povrede,
                  to su, takođe, sindromi prenaprezanja, oboljenja izazvana
                  prevelikim i dugotrajnim naporima. Naš sagovornik priziva u
                  sećanje velikog australijskog teniskog šampiona iz šezdesetih
                  godina, Džona Dejvida Njukomba, koji je oboleo od teniskog
                  lakta, pa je onome ko bi ga izlečio ponudio tada astronomsku
                  sumu novca od milion dolara, ali niko nije zaradio taj novac.
                  Nešto se može izlečiti, naglašava profesor Stanojković, ali
                  nešto ne može - sindromi prenaprezanja jednostavno zahtevaju
                  odmor, odgovarajuću terapiju, potom odgovarajuće pripreme za
                  povratak na teren, a sportista mora da vodi računa o sebi i da
                  bude pod stalnim nadzorom lekara. Takve vrste povreda leče se
                  dugo, oko šest meseci.
Koleno najugroženije portske povrede skočnog zgloba, ramena, lakta vrlo su
                  česte, ali najčešće povređivani zglob jeste koleno, pre svega
                  njegovi ligamenti i meniskusi. Do povrede kolena dolazi mahom
                  pri doskoku i/ili pri uvrtanju kolena. Pri rotacionim
                  pokretima pri kojima deluje mehanizam torzije vrši se veliki
                  pritisak na meniskuse, dolazi do njihovog kidanja, a ako sila
                  nastavi da deluje onda pucaju prednji i zadnji ukršteni
                  ligament, bočni ligamenti...Najteža povreda kolena je upravo
                  prekid prednjeg ukrštenog ligamenta, koji se događa pri
                  dejstvu velike sile savijanja i uvijanja kolena. Leči se
                  isključivo operativnim putem, i sportistu odvaja od terena
                  šest do osam meseci.
Dr Stanojković kaže da je bilo pokušaja da se to vreme
                  skrati, ali i da je njegovo 25-godišnje iskustvo u lečenju
                  kolena pokazalo da je najkraće vreme za siguran i uspešan
                  povratak na teren šest meseci. Svojim pacijentima on u takvim
                  slučajevima tek osam meseci posle operacije dozvoljava da se
                  uključe u takmičarski treninge, ali ističe da to nikako ne
                  znači da su operisani sportisti mesecima invalidi u kolicima
                  ili na štakama. “Naprotiv, kao što je lečenje danas vrlo
                  dinamično, tako i nove operativne tehnike dozvoljavaju da
                  pacijenti odmah sutradan po operaciji započinju sa vežbanjem
                  savijanja kolena, sa jačanjem mišića, sa oslanjanjem na noge”,
                  objašnjava ovaj stručnjak.
Revolucija u hirurgiji                  
Najveći napredak u sportskoj traumatologiji, u lečenju
                  povređenih zglobova, omogućila je endoskopska hirurgija,
                  odnosno artroskopija kad je reč o kolenu. Ne postoji ni jedan
                  zglob u ljudskom telu u koji se ne može ući sa odgovarajućom
                  artroskopskom opremom, a prednosti te hirurgije u odnosu na
                  otvorenu su izuzetno velike: na mestu gde se instrument uvodi
                  u zglob povreda mekih tkiva je minimalna, rezovi su zanemarivi
                  kao ogrebotine, pa se pacijent, ako su mu ostale strukture
                  kolena očuvane, vrlo brzo vraća sportu.
Prof. dr Miroljub Stanojković pionir je artroskopske
                  hirurgije kod nas. Ta revolucionarna hirurška veština čiji
                  počeci sežu do tridesetih godina prošlog veka i Japanca
                  Vatanabea, a čiji je značajniji razvoj vezan tek za period
                  šezdesetih i sedamdesetih, kod nas je u rutinsku kliničku
                  primenu ušla 1984, kad je dr Stanojković započeo svoj rad na
                  Odeljenju za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju pri
                  Institutu na Banjici.
Opisujući tu naprednu tehniku koja, između ostalog,
                  omogućava snimanje i direktno narezivanje snimka operacije na
                  CD, naš sagovornik nabraja njene neophodne elemente: hladan
                  izvor svetlosti, tjuner za endoskopsku kameru, povezan sistem
                  sa viderikorderom i monitorom, hirurške ali i širokougaone
                  optičke instrumente za praćenje rada na monitoru, koji takođe
                  trpe sterilizaciju...
Kožni rezovi pri izvođenju artroskopije su tako mali da sve
                  skupa nisu veći od pet milimetara, pa pacijent može gotovo
                  odmah da pokreće zglob.
Zahvaljujući svemu navedenom, operisani sportisti se brzo
                  oslobađaju ortopedskih pomagala kao što su štake, a nose
                  ortoze tipa udlaga, koje koleno u određenom vremenskom periodu
                  štite od zadesnih povreda proklizavanja. Profesor Stanojković
                  insistira da njegovi pacijenti šest do osam meseci nakon
                  operacije nose baš takve zaštitne ortoze.
Pre tri decenije, oporavak sposrtiste posle operacije
                  prednjeg ukrštenog ligamenta prosečno je trajao dve godine,
                  ali većina njih se uglavnom nije vraćala sportu. Danas je to
                  bitno drugačije, ali za lečenje sportskih povreda ostaje
                  specifično to da one moraju brzo da budu prepoznate, na
                  adekvatan način lečene, i to isključivo u
                  visokospecijalizovanim ustanovama, zaključuje dr Miroljub
                  Stanojković
Gordana Tomljenović


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana