posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: U hladu lekovitog bilja  (Read 3409 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
U hladu lekovitog bilja
« on: 20-08-2006, 15:24:34 »

Da ne izgorite i da tokom leta sačuvate zdravu kožu u svakodnevnoj nezi, pored preparata za zaštitu od sunca, koristite i lekovito bilje

Opekotine, alergije, pege, fleke, sunčanica, promene na koži koje mogu da budu čak i maligne... Sve ovo sigurno vam je dobro poznato kao moguća posledica prekomernog izlaganja suncu.
Međutim, ako mislite da ste se zaštitili od tako što ste se na temperaturi od 30 stepeni Celzijusa "sakrili" u hlad, grdno ste se prevarili. Opekotine od nećete zaraditi samo ako ste direktno izloženi sunčevim zracima jer i u hladu, pa čak i kada je oblačno, oni dopiru do nezaštićene kože. Veoma je važno znati koje tegobe mogu nastati zbog sunčanja, kako ih sprečiti i kako lečiti. Nije na odmet podsetiti se.
Najizloženiji deo tela svakako je lice čija se koža, ukoliko nije zaštićena, isušuje, a na njoj se pojavljuju fleke, pege i ožiljci.

Izborite se sa sunčanim pegama
Gotovo da nema osobe kojoj se zbog boravka na suncu nisu pojavile makar dve-tri simpatične pegice na nosu. Međutim, osim na koži lica, sunčane pege mogu da se pojave i na dekolteu, na rukama, ramenima... E, to već može da zasmeta! Ukoliko vas "izbombarduju" braonkaste tačkice koje čak ni puder ne može da sakrije, nemojte očajavati jer za njih ima leka. Uz pomoć svežeg soka iz listova čuvarkuće, koji se nanosi na mesta gde su se pege pojavile, one će nestati "k'o rukom odnesene".

Prevremeno starenje
Poznato je da ljudi koji često borave na suncu, zbog posla ili sa ciljem da pocrne, imaju grublju kožu od onih koji se od sunca skrivaju. Prekomerna izloženost sunčevim zracima menja strukture kože, pojavljuju se bore jer se smanjuju njena vlažnost i elastičnost. Da biste sprečili prevremeno starenje, svaki drugi dan izmasirajte telo solju i nakon toga se istuširajte naizmenično toplom i hladnom vodom ili napravite kupku od morske soli.

Čuvajte se sunčanice - nije bezazlena
Ukoliko glavu, naročito potiljak, duže vreme izlažete suncu bez ikakave zaštite, postoji opasnost da dobijete sunčanicu. Na svako povišenje temperature telo reaguje pokušavajući da je snizi znojenjem ili takozvanim "slanjem hladne krvi" u mozak čiji krvni sudovi usled toga nabreknu i on počne lagano da otiče. Sunčanica nije nimalo bezazlena jer se može završiti dugotrajnom nesvesticom, komatoznim stanjem, pa čak i smrću.
Simptomi sunčanice su: povećana temperatura, suva koža, glavobolja, vrtoglavica, vidljivo crvenilo lica...
Osobu koju je "udarila" sunčanica treba odmah smestiti u hladovinu u poluležeći položaj, raskomotiti je, politi je vodom ali ne naglim pljuskanjem već je lagano, ili joj staviti hladne obloge na potiljak i glavu.
I sunčanicu je moguće sprečiti. Kada krenete na plažu ili u šetnju, a znate da ćete duže vreme biti izloženi suncu, obavezno stavite slamnati šešir na glavu.

Alergija na sunce
Mnoštvo ljudi alergično je na sunce jer je UV zračenje zbog širenja ozonskih rupa intenzivnije i štetnije. Alergijama češće podležu osobe sa osetljivom, bledom kožom. One reaguju na sunčeve zrake posle vrlo kratkog sunčanja a prvi simptomi su sitan osip po koži, otok, plikovi ili crvene mrlje. Međutim, treba znati da se alergije i preosetljivost kože na sunce mogu ispoljiti i zbog različitih preparata i parfema ili uzimanja određenih lekova.

Nemojte se pržiti na suncu
Ako ste dugo boravili na suncu, ili ste pak zaspali na plaži, nije isključeno da će vam se na izloženim delovima tela javiti opekotine. Prvi simptomi su crvena, zategnuta koža, bolna na dodir na kojoj se mogu pojaviti plikovi.
Da biste ublažili opekotine, najbolje je da se češće tuširate hladnom vodom. Plikove nemojte na silu bušiti - ako se sami "otvore", pažljivo odstranite taj deo kože a ranu prekrijte sterilisanom gazom.
Možete nekoliko puta u toku dana da popijete aspirin jer on smanjuje znojenje koje će vam zadavati dodatne neprijatnosti i bol na opečenoj koži.

Rak kože - kako ga sprečiti i prepoznati
U više od 90% slučajeva rak kože se javlja na licu, vratu, ušima, podlaktici, bradi, leđima, nogama i rukama. U najrizičnije grupe spadaju ljudi svetlije i pegave kože koja teško potamni, zatim osobe koje imaju više od 20 mladeža na onim delovima tela koji su najizloženiji suncu.  Kada se pojavi, rak kože može različito da izgleda - ravne ili hrapave površine, tvrd ili mek, različite boje, tako da bilo kakvu sumnjivu izraslinu treba prekontrolisati. Međutim, treba obratiti pažnju na asimetričnost - kada se pojavi promena na koži, jedan kraj te promene razlikuje se od drugog, zatim na ivice promene koje su, kada je rak u pitanju, najčešće nepravilne, takođe treba voditi računa i o boji promene na koži... Ukoliko se pojave izrasline koje su u prečniku veće od 6 milimetara, a pogotovo ako se i dalje povećavaju, poseta lekaru je obavezna!
Ukoliko vas zadesi bilo koja od navedenih tegoba, treba da posetite lekara i da se pridržavate njegovih uputstava ali lek možete da pronađete i u prirodi. Od lekovitog bilja spravljaju se različiti melemi, čajevi i pilinzi koji će vašoj koži vratiti stari sjaj, ukloniti neželjene pege, ublažiti bol opekotina i zaceliti rane.

Savet PLUS
Da bi vaše lice bilo što lepše, svakodnevno ga masirajte maslinovim uljem i sokom od mladih krastavaca, čistite ga kamilicom i umivajte se čajem od nane.

Recepti...

1.

Rešite se pegica

Izbledite pege renom
Koren rena krupno naribajte i stavite u bocu napunjenu vinskim sirćetom. Držite je tri dana na toplom mestu. Nakon toga ovom mešavinom mažite pegice svake večeri i dve nedelje kasnije vaše lice će ponovo biti čisto.

Umijte se maslačkom
50g cvetova maslačka stavite u lonac u koji ste prethodno sipali 11 litara hladne vode. Prokuvajte ih, poklopite i nastavite da kuvate još 30 minuta. Ocedite i prespite u tamnu bocu. Ako se bar dva puta dnevno umijete ovom tečnošću, pege će nestati.

Pasta od luka i sirćeta
Luk sitno iseckajte pa ga zgnječite viljuškom dok se ne postane kašast i mešajući dodajte u tu kašu sirće dok se smesa ne pretvori u gustu pastu. Uveče lagano nanesite na mesta zahvaćena pegicama. Ova pasta se brzo i lako sprema, a vrlo je efikasna.

2.
Sanirajte opekotine

Kantarionovo ulje
Pomešajte pola litre maslinovog ulja i 1.25 dl belog vina i tome dodajte 150 g kantariona. Ostavite da odstoji četiri dana i povremeno promešajte. Zatim smesu zagrejte u vodenoj kupki i kuvajte 3 sata na slaboj vatri a na kraju ocedite. Ulje prespite u male tamne boce koje ćete dobro zatvoriti i čuvati na mračnom mestu. Po potrebi ulje nakapajte na opekotine.

Poslušajte Grke!
Tradicionalni grčki lek kod opekotina od sunca i osipa od vrućine su ružine latice koje se potapaju u sirće. Sirće rashlađuje a ružine latice umiruju bolnu kožu. Probajte!

Savet PLUS
Bol kod blažih opekotina možete ublažiti tako što ćete na opekotine posuti kukuruzno brašno.

Ublažite crvenilo i osip
Reakcija kože na sunce može se javiti i tokom sunčanja i nekoliko sati kasnije. Crvenilo, osip i svrab možete ublažiti tretiranjem kože biljnim gelom s ekstraktima kamilice i nevena. Možete napraviti i čaj od ove dve lekovite biljke i njime, stavljajući obloge, sanirati promene na koži.

Zaštitite se od letnjih vrućina!
* Pijte što više tečnosti, ne čekajte da ožednite
* Sunčanje svedite na minimum i pobrinite se da vam je uvek u blizini hlad u koji možete pobeći.
* Izbegavajte nepotrebno izlaganje suncu, pogotovo u vremenskom intervalu od 10 - 16 časova jer je tada UV zračenje najjače
* Mažite se sredstvima za zaštitu od sunca s odgovarajućim faktorom zaštite
* Odećom se takođe zaštitite od sunca - birajte lagane tkanine što gušćeg tkanja i što dužih rukava i nogavica, šešire i kape širokih oboda i naočare sa UV zaštitom
* Svaka tri meseca pregledajte kožu od glave do pete, obratite pažnju da li na njoj ima promena, novih mladeža ili starih ali izmenjenih

* Odlazak u solarijum smanjite na najmanju moguću meru

<a href="http://www.svet.co.yu/lekovitobilje/strana2.ht" rel="nofollow">Izvor[/url]


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana