posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: UPOTREBA ANESTETIKA U TRUDNOĆI I LAKTACIJI  (Read 4070 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
UPOTREBA ANESTETIKA U TRUDNOĆI I LAKTACIJI
« on: 12-08-2006, 21:16:53 »

Slobodan M. Janković
 


      Veoma često tokom trudnoće, porođaja ili laktacije potrebno je izvesti neku bolnu medicinsku proceduru koja zahteva prethodnu primenu anestetika. S obzirom da njihov efekat ne prestaje u tkivima majke, već se nastavlja kod fetusa odnosno novorođenčeta ili odojčeta, od velikog je značaja poznavati rizike od primene anestetika u ovim osetljivim periodima života žene.


Primena opštih anestetika u trudnoći i laktaciji
 

      Opšti anestetici se dele na inhalacione i intravenske anestetike. Od inhalacionih anestetika najviše se koriste azot oksidul, halotan, enfluran i izofluran, a od intravenskih tiopenton natrijum, ketamin, propofol i etomidat.

Inhalacioni anestetici
 
 

      Inhalacioni anestetici prolaze kroz placentu prostom difuzijom i postižu u tkivima ploda iste koncentracije kao u tkivima majke. Za azot oksidul i enfluran ima dokaza da se mogu slobodno primenjivati u svim fazama trudnoće i porođaja; ne poseduju teratogeni efekat i ne dovode do značajne depresije centralnog nervnog sistema novorođenčeta ako se ne predoziraju. Pored toga, enfluran u nižim dozama ne suprimira normalne kontrakcije uterusa koje su neophodne za normalno odvijanje vaginalnog porođaja. S druge strane, halotan je pokazao teratogene efekte na životinjama, pa se njegova primena u prvom trimestru trudnoće ne preporučuje. Takođe, on nije zgodan za primenu ni za vreme porođaja jer dovodi do relaksacije uterusa. Zato je halotan najbolje izbegavati u trudnoći i za vreme porođaja. Takođe, izofluran ne treba primenjivati u trudnoći ako to nije baš neophodno, jer još nije utvrđen rizik posle njegove primene.

      Inhalacioni anestetici takođe prolaze bez prepreka u mleko majke koja je u laktaciji. Nisu zabeležena neželjena dejstva kod novorođenčadi ili odojčadi koja se hrane posle opšte anestezije majke, ali nema ni kontrolisanih studija koje bi potvrdile da je takva praksa potpuno bezbedna. Zato je najbolje preporučiti majkama da preskoče dva prva podoja posle anestezije, da decu nahrane veštačkim mlekom a da iz dojki izmuzu mleko kako se laktacija ne bi prekinula.

Intravenski anestetici
 
 

      Kao i inhalacioni anestetici, intravenski anestetici lako prolaze kroz placentu i postižu u krvi fetusa oko 70% koncentracije u krvi majke. Često im je u toku trudnoće poluvreme eliminacije produženo, pa se u tkivima fetusa mogu postići dovoljno visoke koncentracije da dođe do depresije centralnog nervnog sistema. Ako se primenjuju minimalne delotvorne doze u toku porođaja, onda gotovo nikada ne dolazi do depresije disanja novorođenčeta; međutim, kod primene većih doza i kod hipoksije fetusa, depresija disanja može biti veliki problem.

      Veliki broj studija je pokazao da primena intravenskih anestetika u toku porođaja dovodi do neurobihejvioralnih promena kod novorođenčeta, tj. neurološki status je blago deprimiran. Sve studije se slažu u tome da su ove promene prolaznog karaktera i da ne ostavljaju posledice.

      Za intravenske anestetike nema prijava teratogenih efekata; tiopenton natrijum i ketamin su se dosta koristili kod žena u prvom tromesečju trudnoće, što znači da su relativno bezbedni. S druge strane, etomidat i propofol su jako malo primenjivani u ranoj trudnoći, tako da su njihovi efekti na organogenezu nepoznati. Zato se kod rane trudnoće prednost u primeni daje tiopentonu i ketaminu.

      Svi intravenski anestetici prodiru u mleko majke; u najmanjoj meri to čini propofol. U dosadašnjoj primeni intravenske anestezije kod žena u laktaciji nisu zapažene depresivni efekti na novorođenče ili odojče. Ipak, rizik se može potpuno izbeći ako se dete ne doji u prvih 8h od primene anestezije; u tom periodu ovi lekovi se u najvećoj meri eliminišu iz organizma majke, pa je koncentracija u mleku u trenutku hranjenja deteta manja od 10% koncentracije neposredno posle anestezije (pod uslovom da se majka u međuvremenu izmuza i mleko baca).
 


Primena lokalnih anestetika u trudnoći i laktaciji
Farmakokinetika
 

      Za sve lokalne anestetike važi da će štetni efekat na plod biti utoliko manji ukoliko manje leka prođe kroz placentu u tkiva fetusa. Iako su lokalni anestetici slabe baze po hemijskoj građi, pri fiziološkom pH oni su većim delom u svojoj nejonizovanoj formi, što zanči da su liposolubilni i da prostom difuzijom prodiru kroz placentu. U krvi majke oni su većim delom vezani za alfa1-kiseli glikoprotein, a manjim se nalaze u slobodnom, nevezanom obliku. Pošto samo slobodni oblik anestetika prodire kroz placentu, u većoj meri će u tkiva fetusa prodirati oni lokalni anestetici koji se manje vezuju za proteine plazme (npr. lidokain će više prolaziti u tkiva fetusa nego bupivakain jer je procenat vezivanja za proteine plazme 67% kod lidokaina a 96% kod bupivakaina).

      Naravno da će transfer lekova u tkiva fetusa zavisiti i od ukupne koncentracije leka u krvi; ona će biti utoliko viša ukoliko je doza veća. Pošto je za spinalnu anesteziju potrebno dati manju dozu nego za epiduralnu anesteziju, jasno je da je spinalna anestezija skopčana sa manjim rizikom po plod od epiduralne anestezije.

      Prolaz lekova kroz placentu je utoliko veći ukoliko se u krvi posle apsorpcije anestetika postigne veća maksimalna koncentracija; to se dešava kod injiciranja anestetika u jako prokrvljena tkiva. Iz tih razloga treba izbegavati perinealnu infiltraciju i paracervikalnu blokadu u akušerstvu.

      Na kraju, hipoksija i acidoza fetusa čine da se veći deo anestetika koji je prošao kroz placentu jonizuje i zadržava u tkivima fetusa, pa je mogućnost ispoljavanja toksičih efekata u takvim uslovima znatno veća.

Teratogenost
 

      Kontrolisane studije o primeni lokalnih anestetika tokom prvog trimestra trudnoće do sa da nisu sprovedene; epidemiološke studije su pokazale za lidokain da je posle upotrebe u prvom trimestru nešto veća učestalost anomalija respiratornog trakta i ingvinalne hernije, ali bez statističke značajnosti. Zato se smatra da lokalni anestetici verovatno nisu teratogeni i svrstavaju se u grupu B rizika, što znači da se mogu slobodno primenjivati u trudnoći ako postoji odgovarajuća indikacija.

Laktacija
 

      Kada je u pitanju laktacija, poznato je da lokalni anestetici dospevaju u mleko majke gde postižu relativno visoke koncentracije. Na primer, koncentracija lidokaina u mleku majke posle 2h od primene je na nivou od oko 40% od koncentracije lidokaina u serumu. Rizik od dojenja deteta dok se primaju lokalni anestetici nije utvrđen, ali postoje sugestije da je veoma nizak. Međutim, s obzirom da je primena lokalnih anestetika uvek kratkotrajna (radi se o satima), i teoretski rizik se može izbeći tako što će se majci sugerirati da preskoči dva podoja posle primene lokalnog anestetika, a da mleko iz dojki izmuze i baci. Posle 8 časova od primene anestetika njegova koncentracija u mleku će biti zanemarljiva. Inače, Američka Akademija za Pedijatriju smatra da je primena lidokaina kompatibilna sa dojenjem.

Primena anestezije u toku porođaja
 

      Primena anestezije u toku porođaja (bilo da se radi o carskom rezu ili samo "bezbolnom porođaju") može imati nepovoljne efekte na novorođenče na dva načina: (1) usled depresivnog dejstva samih anestetika na centralni nervni sistem novorođenčeta i (2) usled nastanka preterane hipotenzije koja kompromituje protok krvi kroz placentu i oksigenaciju fetusa. Dok se prvi način ne može izbeći, drugi mehanizam je moguće sprečiti pravilnim vođenjem anestezije i primenom najmanje potrebne doze anestetika. Rizik od upotrebe svih postojećih anestetika tokom porođaja je približno isti, i nije posebno veliki. Zabeleženi su uglavnom blagi, reverzibilni neurobihejvioralni poremećaji kod novorođenčeta u kratkom periodu posle anestezije. Kliničke studije su pokazale da se upotrebom anestezije perinatalni mortalitet (u proseku oko 14 na 1000) ne menja značajno, pod uslovom da se anestetici primenjuju u preporučenim dozama u tkiva koja su umereno vaskularizovana.

      Kada je u pitanju primena lokalnih anestetika (pre svega lidokaina) u toku porođaja, jedini oblik primene koji je kontraindikovan u određenim uslovima jeste paracervikalni blok. Ovakav način primene je kontraindikovan kod prevremenog ili zakasnelog porođaja i kod trudnoća kod kojih je fetus ugrožen (npr. gestoze i dijabetes koji nije adekvatno regulisan). U tim stanjima su opisane pojave bradikardije fetusa i depresije centralnog nervnog sistema novorođenčeta zbog brze apsorpcije sa mesta primene i nagomilavanja leka u tkivima fetusa usled acidoze.
 
 
 
 
 
 
 
 


LITERATURA
 

Bond GM, Holloway AM. Anaesthesia and breast-feeding--the effect on mother and infant. Anaesth Intensive Care 1992; 20: 426-30.
Dick WF. Anaesthesia for caesarean section (epidural and general): effects on the neonate. Eur J Obstet Gynecol Reprod Biol 1995; 59 Suppl: S61-7.
Purita N, Lisardi S, Bilotta F, Accorinti L. Propanidid-ketamine combination in obstetrical anesthesia Minerva Anestesiol 1979; 45: 667-72.
Lindblad A, Bernow J, Vernersson E, Marsál K. Effects of extradural anaesthesia on human fetal blood flow in utero. Comparison of three local anaesthetic solutions. Br J Anaesth 1987; 59: 1265-72.
Rüther K. Management of labor in fetal cardiac sound changes after paracervical block. Fortschr Med 1977; 95: 691-4.
David H, Rosen M. Perinatal mortality after epidural analgesia. Anaesthesia 1976; 31: 1054-9.
Arndt M, Benad G. The risks of anesthesia in obstetric interventions Anaesthesiol Reanim 1994; 19: 88-94.
Aldridge LM, Tunstall ME. Nitrous oxide and the fetus. A review and the results of a retrospective study of 175 cases of anaesthesia for insertion of Shirodkar suture. Br J Anaesth 1986; 58: 1348-56.
Briggs GG, Freeman RK, Yaffe SJ. Drugs in Pregnancy and Lactation. 5th ed., Wiliams & Wilkins, Baltimore, 1998.
British National Formulary. No35, British Medical Association and Royal Pharmaceutical Society of Great Britain, The Pharmaceutical Press, Wallingford, March 1998.
Parfitt K. Martindale The complete drug reference. 32nd ed., Pharmaceutical Press, 1999.
The South African Medicines Formulary, Department of Pharmacology, University of Cape Town, South Africa, 5th ed., 2000. Available at: http://www.uct.ac.za/depts/pha/samf.htm.

<a href="http://72.14.221.104/search?q=cache:BfdgMdIS4O0J:www.kbc-kg.co.yu/dokumenti/dokumenti/anestezija_u_trudnoci.doc+ketamin&hl=en&ct=clnk&cd=16&lr=lang_sr" rel="nofollow">Izvor[/url]


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana