posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Zasto volimo?  (Read 1602 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Zasto volimo?
« on: 03-09-2006, 18:49:18 »

Mladi Pavijan, zvučnog imena Šerlok, ni za trenutak ne
                  skida pogled sa svoje miljenice Sibil. Ako joj se slučajno
                  približi neki njegov suparnik, Šerlok se bukvalno ukoči od
                  straha i opušta se tek ako Sibil ignoriše novopridošlog
                  mužjaka. Kada se Sibil osvrne ka Šerloku i njihovi pogledi se
                  konačno sretnu, zvezdice zaiskre u očima, Šerlok istog trena
                  spusti uši i suzi oči , što kod pavijana otprilike znači: Dođi
                  bliže!
Ovako u svojoj knjizi o prirodi i hemiji romantične ljubavi
                  nemački antropolog Helen Fišer opisuje ljubavni odnos mužjaka
                  i ženke pavijana, koji u mnogome podseća na prve iskre između
                  mučkarca i žene, te nastupe ljubomore za koje smatralo da su
                  karakteristika isključivo ljudske vrste.
Pavijani, kao i ljudi, mogu da razviju intezivna osećanja
                  prema pojedinom ili posebnom članu društva suprotnog pola.
                  Pavijani u svom ljubavnom životu izuzetno podsećaju na ljude,
                  ali se istovremeno i bitno razlikuju. Na primer, ovaj majmun
                  može istovremeno da voli više ženki, a isto tako i ženka može
                  da voli više mužjaka, a za više simultanih ljubavi je sposobno
                  vrlo malo ljudi- smatra ova naučnica.
Većina ljudi o romantičnoj ljubavi misli samo kao o
                  osećanju. Helen Fišer ide dalje i ljubav smatra moćnom silom
                  koja može da potre i takve potrebe kakve su, recimo, glad i
                  žeđ. Ljubav od istaknute osobe može da napravi budalu i od
                  usamljene devojke, kojoj niko ne prilazi na plesu - zanosnu
                  osobu!
                  Ova hipoteza počiva na hemiji neurona u ljubavi. U tom
                  smislu, po mišljennju Helen
Fišer, centralno mesto zauzima dopamin. Ona smatra da, u
                  slučaju životinja, ovaj neuro-prenosnik izaziva želju za
                  hranom i seksom, ali je odgovoran i za osećaj zadovoljstva
                  koji se javlja po ispunjenju ovih želja. Sledi da je dopamin
                  odgovoran i za romantičnu strast (visok nivo) i za patnju, tj.
                  osećaj odbacivanja (nizak nivo).
Citirajući mnoge dokaze iz studija o životinjama i ljudima,
                  Fišerova navodi i paralele u ponašanju, osećanjima i hemijskim
                  supstancama između romantične ljubavi i osećanja zavisnika od
                  raznih supstanci. Kao i alkoholičar koji umire za pićem
                  ,strastveni ljubavnik umire bez osobe koju voli.
Umreti zbog slomljenog srca ili ostaviti sve da bi se
                  sledila voljena osoba na kraj sveta - nije preporučljivo ni
                  prihvatljivo. Ovo nameće važno pitanje: zašto je onda
                  evolucija opteretila čoveka ovakvom, naizgled iracionalnom,
                  strašću?
Polazeći od današnjih primata, paleontologije i različitih
                  kultura, Fišerova primećuje da su bića sa velikim mozgom pred
                  evoluciju stavila problem bespomoćnih potomaka i potrebu da
                  roditelji zajedno podižu mlade. Iz toga sledi da romantična
                  ljubav spaja muškarca i ženu dovoljno dugo da bi začeli, dok
                  se vezivanje, još jedno važno osećanje koje ima drugačiju
                  hemijsku osnovu, brine da ostanu zajedno koliko je neophodno
                  za bebino odrastanje, nekih četiri godine. Istraživanja
                  pokazuju da kada osećanje vezivanja raste, strast jenjava.
                  Tako da isto osećanje koje spoji dvoje, na kraju, kumuje
                  rastanku. Po ovom scenariju zločini iz strasti su nesrećni i
                  uzgredni produkt ljudske reprodukcije.
                  Ova knjiga je jedna od nekoliko koje se bave sličnim
                  pitanjima sa upečatljivim primerima romantične ljubavi kroz
                  vekove i različite kulture. Fišerova se nije upuštala u
                  polemiku sa autorima koji ne dele njeno mišljenje.
                  U jednom od poglavlja je opisala strast nekih životinja
                  vrlo upečatljivo, tako da nas je potsetila da duboka osećanja
                  nisu ljudska privilegija. Ipak, nije propustila da iskoristi
                  priliku, da svojim čitaocima da savete kako da prolongiraju
                  osećanja romantične ljubavi ili prebole odbacivanje. Mnoge
                  aktivnosti mogu da podignu nivo dopamina- nije ljubav jedino
                  osećanje koje donosi intezivno uživanje, poručuje.
S. Ž.


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana