posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Zlatibor iz doba Jure  (Read 1621 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Zlatibor iz doba Jure
« on: 03-09-2006, 18:49:58 »

Zlatibor iz doba Jure

U Srbiji nema aktivnih vulkana i nema izgleda da će ih biti
                  u budućnosti koju merimo hiljadama godina. Ali je u geološkoj
                  prošlosti naše područje bilo veoma aktivno i tragovi tih
                  drevnih vulkana danas postoje na ovim prostorima.
Kako su, dakle, izgledale prastare vulkanske oblasti
                  Srbije? Pioniri geološke nauke u nas obavili su veoma predano
                  svoj posao. Teško je naći i najmanju pojavu eruptivnih stena o
                  kojoj ne postoji petrografski prikaz ili barem kratka
                  zabeleška u drugom delu "Geologije Srbije" Jovana M. Žujovića
                  iz 1900, ili prepoznati neki vulkanogeni oblik u reljefu, koji
                  nije pomenut u "Geomorfologiji" Jovana Cvijića iz 1924.
                  godine.
Od najstarijeg geološkog vremena do danas na našem području
                  bilo je različitih vidova vulkanske aktivnosti. Detaljnija
                  rekonstrukcija, međutim, moguća je samo za vulkanske događaje
                  koji su se odvijali u poslednjih 300 miliona godina. Ostaci
                  starijih vulkanita takođe postoje, ali su te stene najčešće
                  potpuno preoblikovane. Ovde ćemo dati kratak prikaz vulkanizma
                  kasnopaleozojske (pre oko 300 miliona godina), trijaske (pre
                  oko 220 miliona), jurske (pre oko 150 miliona), gornjokredne
                  (pre oko 90-80 miliona) i tercijarne (pre oko 65-5 miliona
                  godina) starosti.
Sastav stena
Riolit- vulkanska stena sa visokim
                        sadržajem SiO2
Andezit- vulkanska stena sa
                        srednjim sadržajem SiO2(50-65
                        tež.%)
Bazalt -vulkanska stena sa
                        niskim sadržajem SiO2(ispod 50 tež.%)
Krajem paleozoika na području današnje istočne Srbije
                  odvijao se subaerski vulkanizam pretežno kiselog karaktera
                  (lave sa puno silicijuma, a malo gvožđa i magnezijuma).
                  Produkti ovih erupcija su retki u našoj zemlji, javljaju se
                  samo mali ostaci lavičnih izliva i vulkanoklastita kod
                  Boljetina, ali su ove stene danas uglavnom pod vodom. Na
                  rumunskoj strani postoje veoma dobro očuvani vulkanski oblici.
                  Najupečatljiviji su riolitski ostenjaci Treskavca koji se,
                  preko puta Lepenskog Vira, vidi sa druma koji vodi od Golupca
                  prema Donjem Milanovcu. Zanimljivo je da je su komadi ovih
                  vulkanskih stena, posebno primerci izgrađeni od silifikovanog
                  vulkanskog stakla, bili korišćeni u industriji okresanog
                  kamena kulture Lepenskog Vira.
Trijaski vulkaniti srpskih terena vezani su za specifične
                  procese razlamanja kontinentalne litosfere i prve faze
                  otvaranja okeanskog prostora. Najznačajnije pojave trijaskih
                  vulkanskih stena srećemo na Bobiji kod Ljubovije, u blizini
                  Sirogojna, na Čadinju kod Prijepolja, u okolini Kosovske
                  Mitrovice (Dudin krš) i u području Istoka. Trijaski vulkaniti
                  su rasprostranjeniji u Crnoj Gori, i to na potezu
                  Ljubišnja-Sinjajevina-Bjelasica-Visitor, kao i na liniji Stari
                  Bar-Bečići-Budva. Veliki blokovi zelenih trijaskih vulkanita
                  nalaze se u neposrednoj blizini plaže u Bečićima. Ove stene su
                  obrazovane obilnim submarinskim, a ređe i subaerskim
                  erupcijama. Emitovana lava bila je veoma heterogenog sastava,
                  ali su dominirali rastopi andezitskog i bazaltnog karaktera.
                  Vulkanogene stenske mase jurske starosti nastale su u vreme
                  širenja okeanskog prostora, koji je pre oko 150 miliona godina
                  široko razdvajao terene današnje istočne i zapadne Srbije.
                  Danas se veći relikti ovog drevnog okeanskog dna nalaze u
                  području Divčibara (usek puta Valjevo-Kosjerić), na više mesta
                  između Kragujevca i Rekovca, u ibarskoj dolini (kod Leposavića
                  i Kosovske Mitrovice), u zlatiborsko-zlatarskom području i na
                  potezu dugom oko 30 km od Razbojne do Kuršumlijske Banje. Ove
                  stene su nastale sličnim procesima koji se danas odvijaju pod
                  vodom, u području središnjih delova Atlantskog okeana. Brojni
                  submarinski vulkani linearnog tipa proizveli su ogromne
                  količine koherentnog i izdrobljenog lavičnog materijala
                  bazaltnog sastava. Posebno su značajni jastučasti oblici
                  stenskih masa, tzv. pilou-lave (eng. pillow – jastuk), čije
                  prisustvo direktno svedoči o izlivanju užarenih masa na morsko
                  dno. Serije ohlađenih pilou-lava kod Leposavića i pored Lima,
                  kod ušća Bistrice, predstavljaju izvanredne primere tragova
                  jurskog bazaltoidnog vulkanizma na tlu Srbije.
Burni timočki krateri

Gornjokredni vulkanizam u Srbiji dogodio se pre oko 80
                  miliona godina, kao rezultat geodinamike koja se može
                  uporediti sa tektonskim režimom današnje zapadne obale Južne
                  Amerike ili jugoistočne obale Azije. Dno okeana formiranog za
                  vreme jurskog vulkanizma prestalo je da se širi, a daljim
                  kretanjem na istok ono je podvučeno pod deblju kontinentalnu
                  ploču na zapadnoj margini tadašnje Evrope. Paralelno ovoj zoni
                  podvlačenja (subdukcije) formirane su vulkanske oblasti koje
                  danas nalazimo u timočkoj oblasti - od Majdanpeka na severu,
                  do Knjaževca na jugu. Ovaj pojas se nastavlja na vulkanske
                  terene u jugozapadnoj Rumuniji i severozapadnoj Bugarskoj. U
                  timočkom području u vreme gornje krede obrazovan je veliki
                  broj istaknutih vulkanskih kupa složene građe - stratovulkana.
                  Aktivnih stratovulkana bilo je do pre nekoliko miliona godina
                  u slovačkim i rumunskim Karpatima, a danas ih ima u raznim
                  delovima sveta, na primer, u Boliviji, Čileu i Indoneziji.
                  Gornjokredni vulkanizam u istočnoj Srbiji bio je centralnog
                  tipa i pretežno je proizvodio lave andezitskog karaktera.
                  Rastopi su bili bogati gasovima, što je direktan preduslov za
                  burna vulkanska dejstva. Aktivnost se odlikovala smenjivanjem
                  podvodnih - mirnih i subaerskih - eksplozivnih erupcija.
                  Timočki vulkani su po dejstvu bili slični vulkanima Mon Pele
                  (ostrvo Martinik, Antili), Merapi (Indonezija), Majon
                  (Filipini) ili Kotopaksi (Ekvador). Ovaj tip aktivnosti
                  odlikuje se formiranjem gustih piroklastičnih tokova. Ti
                  tokovi nastaju gravitacionim kolapsom viskoznih lavičnih masa
                  koje nisu mogle da se razviju u izlive, već su se na samom
                  vulkanskom grotlu nadimale do kritične granice, a onda
                  obrušavale u podnožje vulkana. Danas se brojni ostaci
                  gornjokrednih stratovulkana nalaze na prostoru između Bora i
                  Majdanpeka: Crni vrh, Tilva njagra, okolina sela Jasikovo i
                  Vlaole, okolina Brestovačke Banje, Čoka Marin i druga mesta.
                  Sineruptivna i posteruptivna spiranja u velikoj meri su
                  nivelisala prvobitan reljef. Poseban vid destrukcije
                  vulkanskih oblika bile su tzv. drobinske lavine, džinovska
                  klizišta vulkanogenog drobeža u kojima su neki blokovi imali
                  ogromne dimenzije. U useku puta Bor-Brestovačka Banja-Borsko
                  jezero otkrivene su velike stenske masekoje su nastale kao
                  rezultat ovih pretaložavanja. Najzad, promeni reljefa i
                  prvobitnog vulkanogenog pejzaža doprineo je i sam čovek. Na
                  predelu gde se nekada nalazio borski stratovulkan Tilva roš,
                  koji se pre samo pola veka nekoliko stotina metara uzdizao
                  iznad grada Bora, danas zjapi površinski kop isto tolike
                  dubine i prečnika od nekoliko kilometara.
Početkom tercijarne periode, pre oko 65 miliona godina,
                  ugašen je oganj andezitskih vulkana istočne Srbije. U narednih
                  dvadesetak miliona godina u ovom delu današnje Srbije nastaće
                  izvestan broj manjih vulkana kupastih formi, čija osnova
                  verovatno nije prelazila nekoliko kilometara. Rezultate ovih
                  događaja nalazimo danas kao bazaltne blokove na Ozrenu kod
                  Sokobanje, na više mesta u Sićevačkoj klisuri i u selu Gornji
                  Striževac kod Bele Palanke. Ovaj magmatizam je po volumenu
                  emitovane lave hiljadu puta manji od onoga koji se dogodio u
                  gornjoj kredi. Ipak, lave koje su se tada izlile imaju veliki
                  naučni značaj. Zbog svoje velike pokretljivosti ovi rastopi su
                  na površinu doneli nepromenjene fragmente Zemljine
                  unutrašnjosti sa dubina do oko 70 km, i to predstavlja veoma
                  važan izvor informacija za geologe.
Radan kao Krakatau
Posle zatišja na samom početku tercijara, naše područje
                  ponovo postaje poprište intenzivnog vulkanizma pre oko 40
                  miliona godina. Nema više mezozojskog okeanskog prostora, a na
                  njegovom mestu obrazovan je dinaridski deo alpskog orogenog
                  pojasa. Orogen je u stvari planinski sistem, odnosno mesto gde
                  je litosfera deblja od okolnih regiona i zbog toga je
                  gravitaciono nestabilan. Ta gravitaciona nestabilnost dovodi
                  do razlamanja, a duboke pukotine koje se pritom javljaju
                  posredno dovode do magmatske aktivnosti. </P>
                  <P>Rudničko-boračko-kotlenička oblast, kopaonička provincija,
                  kao i kompleksi Golije, Rogozne, Radana (Lece) i Surdulice,
                  jesu najveće tercijarne vulkanske oblasti u Srbiji. Manje
                  pojave sreću se i na Fruškoj gori i u Šumadiji (Avala, Kosmaj,
                  Žuti oglavak i Klještevica). Velike mase stena vulkanskog
                  porekla nalaze se i na severu Vojvodine, ali su one prekrivene
                  mlađim sedimentima koji su taloženi u Panonskom moru.
Vulkanizam koji se na našoj teritoriji dogodio u doba
                  tercijara bio je veoma raznovrstan. Bilo je tu gotovo svih
                  poznatih vulkanoloških procesa. Na nekim mestima relativno
                  mirno se izlivala pokretljiva bazaltna lava, na primer na
                  Koritniku kod Sjenice ili kod Novog Pazara (Mutol vrh), a na
                  drugim lokalitetima došlo je samo do nadimanja gustih masa
                  kisele lave i obrazovanja dôma ili nekova, o čemu svedoče
                  Ostrvica na Rudniku, Trijeska kod Gornjeg Milanovca, Borački
                  krš ili Zvečan. Eksplozivna aktivnost je takođe imala širok
                  spektar tipova, od kratkotrajnih bazaltnih erupcija, na primer
                  u selu Družetići kod Čačka, pa sve do žestokih paroksizama
                  lave bogate silicijumom i vodenom parom. Razorne erupcije,
                  posle kojih su se uzdizali eruptivni stubovi nalik na
                  'pečurke' koje se formiraju pri nuklearnim eksplozijama, bile
                  su česte pojave u Srbiji za vreme tercijara. Pojedine
                  eruptivne faze na Radan-planini ili na Rudniku, recimo, po
                  svojoj snazi nisu zaostajale za najjačim vulkanskim erupcijama
                  koje je istorija zabeležila. Pomenimo samo erupciju vulkana na
                  ostrvu Krakatau (Indonezija) 1883, onu u Dolini deset hiljada
                  dimova (Katmai, Aljaska) 1912. ili katastrofalnu erupciju
                  Vezuva 79. godine nove ere. Ogromne količine lave, koje su za
                  relativno kratko vreme emitovane u vidu rastresitih
                  piroklastita, učinile su magmatske rezervoare u plitkim
                  delovima Zemljine kore delimično ispražnjenim, a to je često
                  dovodilo do sleganja tla i obrazovanja cirkularnih depresija
                  koje nazivamo kalderama. U Srbiji su veoma dobro očuvane
                  gajtanska kaldera u leckom vulkanogenom kompleksu, kao i više
                  manjih kaldera u rudničko-boračko-kotleničkoj provinciji
Mrak od Tercijara
Podaci dobijeni geološkim ispitivanjima svedoče da je
                  tercijerni vulkanizam završen emisijom bazaltoidnih lava čiji
                  se ostaci danas nalaze u južnoj Srbiji, u okolini Preševa i
                  Gnjilana. Tada definitivno pada zavesa na eruptivna zbivanja
                  na našem području. Unutrašnja dinamika Zemlje i regionalni
                  geotektonski sklop učinili su da se centri vulkanizma premeste
                  u susedne regione.
Od pre nekih 5 miliona godina glavnu ulogu u nekada
                  aktivnim vulkanskim oblastima Srbije preuzima erozija i ona će
                  u velikoj meri promeniti izgled mnogih predela. Na nekim
                  mestima biće otkrivene i one magmatske mase koje nikada nisu
                  izlivene na površinu, već su se ohladile duboko u Zemljinoj
                  kori (na primer Cer, Bukulja, Boranja, delovi Kopaonika i
                  Jastrepca i masiv Surdulice). Najzad, erozija će dati i
                  pojedine impresivne oblike kao što je Đavolja varoš ili manje
                  poznat lokalitet Prlovi kod Novog Pazara. Ovi oblici u reljefu
                  pripadaju prvorazrednoj geološkoj baštini i predstavljaju
                  gloriosae memoriae na veličanstvene vulkanske događaje u
                  geološkoj prošlosti na našem području.
Vladica Cvetković


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana