posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Reakcije iz Komore i strucnih udruzenja  (Read 934 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Reakcije iz Komore i strucnih udruzenja
« on: 04-01-2013, 19:39:14 »

 OTVORENO PISMO FARMACEUTSKIH ASOCIJACIJA MINISTARSTVU ZDRAVLJA I JAVNOSTI SRBIJE                     


 Odluka zdravstvenih vlasti republike Srbije o izdavanju lekova pacijentima na recept i u privatnim apotekama, kao i izjave Ministarke zdravlja i odgovornih iz Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje o primeni ove odluke od 1. januara 2013. godine – okupile su tri najveće i najkompetentnije strukovne organizacije oko jedinstvenih stavova i ocena, o kojima ovim otvorenim pismom želimo da obavestimo i nadležne institucije i širu zainteresovanu javnost.
Farmaceutska Komora Srbije, Savez farmaceutskih udruženja Srbije i Savez privatnih apotekara Srbije – načelno podržavaju ovu odluku, ali i izražavaju opravdanu bojazan u vezi sa mogućim posledicama primene ove odluke u aktuelnim okolnostima i shodno problemima u dosadašnjoj praksi, iz kojih mogu proisteći dugoročno negativni efekti kako po   sve zdravstvene osiguranike, tako i za apotekarsku delatnost.
Farmacetske asocijacije, koje obuhvataju farmaceute iz oba sektora (privatni i državni), zajedno su razmatrale ovu odluku i saglasile se oko sledećeg:
 
  • Odluka Ministra zdravlja je za svaku pohvalu, jer je Srbija već 20 godina jedina zemlja u svetu u kojoj pacijenti ne mogu da realizuju svoja prava u privatnim apotekama. Ova odluka je logična i nagoveštava konačan početak reformi u smislu uključenja privatnog sektora u sve segmente zdravstva, s obzirom da je svetska praksa da ovaj proces i počinje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i to upravo u apotekarskoj delatnosti.
  • Državne apotekarske ustanove su potpuno nepripremljene za ulazak u tržišnu utakmicu sa privatnim apotekama. Postoji mnogo nerentabilnih apoteka po malim naseljima i udaljenim selima, čiji će se prihodi proširenjem konkurencije neminovno značajno smanjiti (niko nije u mogućnosti da proceni za koliko). Zato će one vrlo brzo doći u nezavidnu situaciju bez plana kako će finansijsku nelikvidnost rešavati, što i nije moguće bez hitne državne intervencije.
  • Hronični nedostatak sredstava u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za finansiranje usluge za izdate lekove na recept dovodio je mnoge državne apoteke do finansijske nelikvidnosti, što su one nekako podnosile zahvaljujući svom monopolskom položaju. Ali, pojedinačneprivatne apotekeu vlasništvu individualnog farmaceuta (o čijem broju država čak nema ni preciznu evidenciju)nemaju finansijske kapacitete da podnesu neizvesnost naplate sredstava za izdate lekove na recept, zbog čega će i one vrlo brzo upasti u velike finansijske poteškoće. Mada nemaju obavezu da primenjuju ovu odluku, one privatne apoteke koje ne uđu u aražman vrlo brzo će se zatvoriti jer ostaju izvan zdravstvenog sistema.
  • Probleme nelikvidnosti zbog kašnjenja države u finansiranju ovih usluga jedino će moći da premoste lanci privatnih apoteka . Iza ovih apoteka često stoji značajan kapital najrazličitijeg porekla kome je profit jedini poslovni interes, a ne i interes građana i prava pacijenata. Trebalo bi imati u vidu da su ozbiljne države ovaj problem na vreme sagledale i rešile raznim zakonskim ograničenjima stvarajući uslove ravnopravne tržišne konkurencije i sprečavajući da ekonomski efekat bude najvažniji u apotekarskoj delatnosti.
  • Na osnovu prethodnih aspekata može se pretpostaviti mogući nepovoljni razvoj događaja: državne apoteke će upasti u ozbiljne finansijske krize sa perspektivom zatvaranja, a individualne privatne apoteke će ili propasti ili se utopiti u moćnije apotekarske lance. Ovakav scenario lako otvara mogućnost jeftine kupovine posrnulih apoteka, a time se stvaraju povoljni uslovi za stvaranje jednog velikog monopolskog lanca apoteka, koji bi postao atraktivan za preprodaju inostranom kapitalu. U tom slučaju bi uticaj države na cene i dostupnost lekova biti problematičan, a građani osuđeni na profitabilne cene lekova.
  • Iz svega izloženog proizilazi opravdana bojazan farmaceutskih profesionalaca da se dugo očekivana odluka o uključenju privatnog sektora u zdravstveni sistem može uspešno i kvalitetno primeniti bez temeljne pripreme i dodatne regulacije, niti realizovati u najavljenom kratkom roku, pogotovu u aktuelnom trenutku nedostatka sredstava u Republičkom fondu.
Stoga, farmaceutske asocijacije skreću pažnju javnosti i apeluju na Ministarstvo zdravlja:
 
  • da se sačini realni okvir dinamike implementacije Odluke o izdavanju lekova na recept u privatnim apotekama, i to na osnovu prethodne kvalitetne analize stanja u apotekarskoj delatnosti;
  • da se donese dokument o Nacionalnoj politici o lekovima ili/i zakonska i podzakonska akta koja bi onemogućila navedeni scenario koji bi vodio dalekosežnim negativnim posledicama u oblasti lekova, a time ugrozio kako prava pacijenata/osiguranika tako i interese apoteka.
U Beogradu,
25. decembra 2012.
Farmaceutska Komora Srbije
Savez farmaceutskih udruženja Srbije
Savez privatnih apotekara Srbije
http://www.farmkom.rs/2011/index.php?option=com_content&view=article&id=327:otvoreno-pismo&catid=92:fp-opsirnije



 
Pravo na lek jednako za sve pacijente                                 

Povodom inicijative Ministarstva zdravlja, kojom je predloženo izjednačavanje državnih i privatnih apoteka u smislu izdavanja lekova na recept koje refundira Republički fond zdravstvenog osiguranja, Farmaceutska komora Srbije je sprovela niz aktivnosti, kako bi se pripreme za ovako bitan posao obavile na pravi način i pravovremeno.
Komora je održala više sastanaka sa svojim članovima, radi ujednačavanja stavova oba sektora i na osnovu toga dala, po mišljenju struke, neke od ključnih predloga Ministarstvu zdravlja. Nažalost, Ministarstvo zdravlja je formiralo uslove za ugovaranje potpuno samostalno, bez uvažavanja mišljenja struke, odnosno učesnika u pružanju farmaceutske zdravstvene zaštite. Obzirom da je ovakav način rada Ministarstva više praksa, nego izuzetak, odlučili smo da o ovom pitanju informišemo javnost.
Naime, Komora je ukazivala u svojim prethodnim kontaktima sa Ministarstvom da je apotekarski sektor sagledavan u celini prilično neuređen, pre svega zahvaljujući zakonskim propisima. Kao primer toga navodimo da u Srbiji ne postoji jedinstven sistem rada i registracije apoteka, već postoji tri tipa apoteka. Prvi tip su apoteke zdravstvene ustanove čiji je osnivač do nedavno bilo Ministarstvo, a sada je lokalna samouprava. Ove apoteke su radile pod patronatom Ministarstva zdravlja u smislu mesta otvaranja, a za otvaranje je potrebna saglasnost Instituta za javno zdravlje Srbije „M. J. Batut“; donedavno je tražena saglasnost i za prijem kadrova; plate su im i u ovom trentuku određene Odlukom Ministarstva zdravlja, koja važi za sve zdravstvene radnike u Srbiji; imaju raspoređene apoteke po celoj Srbiji, kako u gradskom području, tako i u selima; one su povezane obaveznim Planom mreže i rade u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i svim podzakonskim aktima koje je donelo Ministarstvo zdravlja. Apoteke zdravstvene ustanove, čiji su osnivači vlasnici privatnog kapitala i apoteke vlastitim radom - samostalne apoteke, čiji su osnivači farmaceuti, su drugi i treći tip apoteka koje su takođe dobile dozvolu za rad od Ministarstva, ali nisu bile u obavezi da traže saglasnost „Batuta“, te su otvarane svuda po Srbiji, bez ikakvog plana države. Usled toga, možemo naići na veći broj apoteka, najčešće u blizini domova zdravlja, bolničkih centara i tržnica, koje se nalaze u lokalima jedan do drugog ili na veoma malom prostoru. Na ovaj način je u Srbiji otvoreno u poslednjih deset godina preko hiljadu apoteka. Državne apoteke ne mogu imati veleprodaje, radi povoljnijeg snabdevanja lekovima. Privatne apoteke zdravstvene ustanove mogu da prave lance i veoma često imaju iza sebe svoje veledrogerije, čime postižu dodatnu korist prilikom nabavke lekova. Apoteke, čiji je osnivač farmaceut vlastitim radom, ne mogu imati u svom sastavu više od jedne apoteke. Osim toga vlasnici apoteka su u obavezi da poštuju zakon i kolektivni ugovor u vezi isplate zarada, a što često ne čine već sami formiraju cenu rada koja je jednaka minimalnoj ceni rada, što je česta pritužba članova Komore zaposlenih u ovim apotekama. Komora je u više navrata skretala pažnju državnim organima da ovakva organizacija, podržana od države, dovodi u neravnopravan položaj apoteke i zaposlene zdravstvene radnike u njima.
Imajući sve ovo u vidu, Komora je uputila objedinjeni predlog državnog i privatnog sektora Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu u kome predlaže da Ministarstvo prethodno uradi analizu postojećeg stanja u apotekarskom sektoru i nakon toga predloži nove kriterijume za formiranje mreže apoteka, prema broju stanovnika po apoteci i njihovoj međusobnoj udaljenosti. U svom predlogu Komora ističe i da je neophodno da se uspostavi i vođenje jedinstvenog Registra apoteka, sa svim podacima o lokaciji, prostoru i kadru, što sve doprinosi stvaranju uređenog i stabilnog sistema.
Inicijativu izjednačavanja rada apoteka Komora podržava, ali zahteva da se pre toga snimi stanje u apotekarskom sektoru u Srbiji, koje je kao što se vidi iz iznetog prilično haotično. Komora traži da bude aktivni učesnik u uređenju ovog veoma važnog dela zdravstvenog sistema, na šta ima i zakonsko pravo i obavezu i to ne samo u delu saradnje sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja, već i u svim ostalim segmentima. U tom smislu Komora je poslala svoj inicijalni predlog Ministarstvu zdravlja, na koji se Ministarstvo oglušilo, jer smatra da i dalje treba da diktira uslove samo u skladu sa svojim potrebama i koje ne vidi Komoru kao partnera, koji zastupa interese farmaceutske struke. Pod plaštom bolje dostupnosti lekova pacijentima, Ministarstvo zdravlja će na ovaj način napraviti ne samo još veću razliku u dostupnosti lekova u pojedinim sredinama, već može dalje da pogorša stanje u ovom, svuda u svetu veoma dobro regulisanom sektoru.
Takođe ni predloženi modeli za nabavku lekova kroz centralne nabavke ili javne nabavke, nisu u svim elementima primenljivi u apotekama otvorenog tipa, jer se Lista lekova Republičkog fonda menja više puta u toku godine. Pored toga, nemoguće je utvrditi tačne količine pojedinih lekova na godišnjem nivou jer potrošnja/potražnja za određenim lekom zavisi od toga šta će lekar propisati pacijentu odnosno od čega će se građani razboljevati. Ako se sve ovo ne uradi kako valja, može dovesti do otežanog snabdevanja odnosno da pacijenti ostanu bez lekova iz proceduralnih i administrativnih razloga. Predlog Komore se odnosio na postavljanje čvrstih standarda za otvaranje novih apoteka, na regulisanje jedinstvene proizviđačke cene leka, jedinstvene veleprodajne marže i jedinstvene maloprodajne marže koja je dovoljna za finansiranje rada apoteka.
Kvalitet pružanja farmaceutske zdravstvene usluge mora biti primenjen u svim apotekama na isti način, jer je pružanje ove usluge od velikog značaja za javno zdravlje. Ne treba zaboraviti da je farmaceut, kao najdostupniji zdravstveni radnik u neposrednom kontaktu sa korisnicima usluga i da je njegova odgovornost od velikog značaja za pravilno rukovanje lekovima, davanje uputstva za upotrebu lekova i praćenje sprovođenja terapije. Dobrim uređenjem ovog sektora svi bi bili na dobitku: pacijenti, apoteke, veleprodaje, proizvođači lekova, Republički fond zdravstvenog osiguranja i Ministarstvo zdravlja.
Ovako ishitrenom odlukom Ministarstva zdravlja, bez prethodne pripreme, ugrožena su oba sektora i državni i privatni, jer će sa mnogo više učesnika a istim sredstvima neizbežno doći do velikih poremećaja u celom sistemu. Svesni složenosti problema, tražimo da se zajedničkim snagama pronađe pravi način da se ostvari ušteda u sistemu kroz tačno definisan način nabavke lekova, uzimajući u obzir sve specifičnosti ove materije. Ukazujemo da je preko potrebno da se kroz ovu inicijativu spreče sve moguće neregularnosti, kao i favorizovanje samo jedne grupe apoteka bilo da je u pitanju državni ili privatni sektor.

Dragana Jovanović
 Direktor Farmaceutske komore Srbije
   
http://www.farmkom.rs/2011/index.php?option=com_content&view=article&id=325:pravo-na-lek&catid=92:fp-opsirnije
 


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana