posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Više lekova na recept  (Read 2520 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Više lekova na recept
« on: 10-10-2007, 15:49:28 »

Autor: R. Marković |

Početkom novembra biće proširena lista lekova koji se dobijaju o trošku zdravstvenog osiguranja. Koji će lekovi ući na tu listu još ne znam, o tome odlučuje komisija za lekove sastavljena od naših najeminentnijih lekara. U svakom slučaju, lista će biti proširena i građani će do većeg broja lekova dolaziti o trošku osiguranja, a ne o svom trošku, kaže u razgovoru za „Blic“ Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Da li će i neregistrovani lekovi za vrlo retke bolesti ući na pozitivnu listu o trošku osiguranja?
- Radi se i na tome. Očekujemo da se i oni nađu na toj listi, i to do kraja ove godine. Malo je pacijenata kojima su takvi lekovi potrebni, možda desetak godišnje. Komisija će sagledati koji su to lekovi kako bi se ljudima kojima su potrebni pomoglo da dođu do njih. Postoji i takozvana D lista neophodnih lekova koji su takođe neregistrovani. Njima se ne leče retke bolesti, ali je problem u njihovoj nabavci. I taj problem smo rešili jer će te lekove nabavljati apotekarske ustanove na lekarski recept.
Koliko se na ime neplaćanja doprinosa duguje Zavodu?
- Nešto više od 40 milijardi dinara, što je duplo više para nego što Zavod godišnje da za sve lekove, više od trećine zdravstvenog budžeta za ovu godinu. U ovu sumu ulazi i deo reprogramiranih dugova, kao što su „Srbijašume“ , Elektroprivreda Srbije i druga društvena preduzeća. Međutim, naša država jednostavno i dalje smatra da zdravstvo može funkcionisati bez novca i da se na teret zdravstva mogu rešavati socijalni problemi. EPS će, na primer, dugove nastale devedesetih vraćati počev od sledeće pa u narednih 10 godina. Tako oni vraćaju dug nama, a kada neka zdravstvena ustanova ne plati struju na vreme - oni je iseku.
Kod nas se sve češće može čuti da je naš model zdravstvenog osiguranja prevaziđen i da i zdravstveno osiguranje treba privatizovati. Kakav je vaš stav prema takvim predlozima?
- Prvo, nije tačno da je naš model zdravstvenog osiguranja prevaziđen, jer on takav, zasnovan na solidarnosti, postoji svuda po Evropi. U njemu pravo na lečenje ostvaruju svi pod jednakim uslovima nezavisno od visine uplate. Nasuprot tome, recimo u Sjedinjenim Američkim Državama postoji tržišni model, koji je ubedljivo najskuplji, ali je po kvalitetu usluga tek na 37. mestu u svetu. Takav model i za Srbiju zagovaraju pojedini neodgovorni političari iako on podrazumeva da 25 odsto novca odlazi na administrativne troškove i da u njemu trećina stanovništva nema garantovano zdravstveno osiguranje. Tržišni model pruža maksimum prava i zdravstvene zaštite za jedan mali broj, i to bogatih ljudi, a veoma malo za siromašne, dok naš sistem ovakav kakav je omogućava zaštitu i onima koji nemaju prihode.

blic


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana