posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija  (Read 67472 times)

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...

Kao sto sam obecao, pokrecem temu ciji je osnovni zadatak da studentima koji nece imati priliku da taj predmet slusaju ("bolonjci" hoce, ali tek na cetvrtoj godini), na neki nacin nadoknadi taj nedostatak. Tim pre sto cete, neko pre, neko kasnije, sa tim pojmom da se upoznate tek kad pocnete da radite, ma gde to bilo. Mislim da je tada malo kasno za "upoznavanje". Vec bi trebalo do tada da imate svoj stav.

Iako mi na Farmakognoziji kroz predavanja i vezbe uveliko provlacimo ovaj pojam, i sve sto radimo ima veze s tim, cini mi se da su nasi studenti navikli da svaku informaciju spakuju u odgovarajucu "fiocicu", odakle ce je vaditi kad im zatreba.

Pa, evo jos jedne, nove fiocice. Uskoro ocekujte i njen prvi sadrzaj, dakle nesto sto predstavlja "uvod u uvod"...  :wink:

Naravno, zakljucacu je cim budem primetio da se pretvara u "govornicu", a zamislio sam je kao "forum", gde ce svako (ko zeli) moci sve sto ga interesuje i da - pita.
« Last Edit: 20-09-2007, 17:11:17 by Adonis_Vernalis »


Offline cvjetic

  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1420
  • Gender: Female
  • leteo je kao leptir tvoj cuperak...
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #1 on: 20-09-2007, 17:29:02 »
mogu li vec da krenem sa postavljanjem pitanja? :cvet

mene jako zanimaju biljni preparati za mrsavljenje,kakav je njihov efekat,da li postoje nuspojave?

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #2 on: 21-09-2007, 07:34:04 »
Predlazem da, ipak, idemo redom, a preparati za mrsavljenje ce vec doci na red.

Offline mare

  • Redovan clan
  • *
  • Posts: 195
  • Gender: Female
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #3 on: 21-09-2007, 09:33:14 »
Citala sam knjigu Rudolfa Brojsa o izlecenju raka, leukemije i drugih bolesti prirodnim putem, gde on navodi caj od zalfije( cajna mesavina zalfije, kantariona, maticnjaka i nane)kao lek protiv raka ali uz preporuku da ga svakodnevno koriste i zdravi. Kaze da onaj ko pije svaki dan solju tog caja nikad nece biti bolestan.
Inace volim cajeve, pa koristim i ovaj. I nemam neko pitanje vec me samo zanima vase misljenje o toj kombinaciji cajeva :cvet

Offline AquArius

  • .. sfumato ..
  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3329
  • Gender: Female
  • AnAnymous
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #4 on: 21-09-2007, 10:55:42 »
Ideja i tema su za svaku pohvalu.
Svaka cast profesore!

Ocigledno ima vec mnogo pitanja,
bilo bi lepo da sacekamo,
da krenemo od Uvoda u uvod sto bi profa rekao :happy:
i odgovori ce sigurno sami navirati.

Zaista se radujem ovoj temi.  :cvet

Offline mikele

  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3016
  • Gender: Male
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #5 on: 21-09-2007, 11:03:12 »
Одлична тема. :pljes:
Ја за сада нећу ништа да питам јер професор има прву реч,а за касније,као што рече Aqua,питања и одговори ће сами по себи навирати.
Али за почетак све похвале за ову тему и јако је добро што ћемо имати некога ко је врло компетентан да нам да одговоре на наша питања.

Offline zoe

  • PR foruma :)
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 2302
  • Gender: Female
  • Szerelem, szerelem...
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #6 on: 21-09-2007, 18:10:35 »
А ка' ће тај Увод? :loptica:

Offline Smrda

  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3039
  • Gender: Female
  • i tako......
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #7 on: 23-09-2007, 01:22:26 »
dakle,
racionalna fitoterapija podrazumeva....?

Offline jecapereca

  • Atipicni farmaceut
  • ***
  • Posts: 550
  • Gender: Female
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #8 on: 25-09-2007, 00:30:47 »
Profesore jako smo nestrpljivi..

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #9 on: 25-09-2007, 08:28:25 »
Znam da ste nestrpljivi, i to jako. No, strpljen - spasen...

Dakle:

Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija

Začeci i osnovne faze razvoja fitoterapije
Medicina i farmacija, sa istorijske tačke gledišta, započinju upotrebom prirodnih lekovitih sredstava, o čemu svedoče brojni materijalni dokazi rasuti po papirusima starog Egipta i drugih iščezlih civilizacija, ali i aktuelna praksa indijske i kineske tradicionalne medicine, čiji kontinuitet i razvoj već milenijumima nisu prekinuti. Metode tradicionalne medicine, koje su u antičko vreme praktikovali narodi Mediterana i Orijenta, svoj prvi praktični izraz u Evropi dobile su u zborniku De materia medica, koji je u prvom veku naše ere sastavio starogrčki lekar Dioskorides. Ovo klasično delo ispoljavalo je svoj uticaj vekovima kasnije, sve do doba renesanse, kada je revidirano u skladu sa važećim humanističkim doktrinama.
 
Do 1800. godine, kada je razvoj medicine ušao u naučnu fazu, tradicionalna medicina zasnovana na upotrebi lekovitog bilja činila je osnovu svih standardnih farmakoloških priručnika, koja ničim nije dovođena u pitanje. Međutim, sa razvojem naučne medicine, fitoterapiji je postepeno dodeljen status alternativne medicinske tehnike, što se može smatrati svojevrsnom nepravdom. Ukoliko se uzme u obzir da istorija klasične biljne medicine koja se praktikuje u okvirima zapadne civilizacije i pokriva period od gotovo 2000 godina, logično je pretpostaviti da su mnoge lekovite biljke položile jedan svojevrsan i težak test: da nije tako, zar bi znanja o njima bila tako predano prenošena, kroz toliko epoha i kultura? Bilo bi neosnovano odbaciti kolektivno iskustvo više od 50 generacija farmaceuta, lekara (ali i pacijenata), zajedničko kulturno dobro svih naroda zapadne civilizacije, i proglasiti ga običnim “placebo efektom”. Umesto toga, valjalo bi prepoznati slabosti i prednosti fitoterapije i dati joj mesto koje joj, po aktuelnim dometima, realno i pripada.

Racionalna fitoterapija
Čak i danas, čak i zdravstveni radnici postavljaju sebi i drugima pitanje: “Da li verujete u lekovito dejstvo biljaka?” Međutim, reči vera i poverenje u nauci ne bi trebalo da postoje. Medicina i farmacija su egzaktne nauke, kao i savremena fitoterapija, oblast koju baštine i medicina i farmacija. Dakle, ove reči ne bi trebalo da postoje ni u fitoterapiji što, bar kod nas, nije tako. Lekar, često, ne prepoznaje i ne primenjuje lekovita svojstva određenih biljaka. Ponekad ostaje zatečen pitanjima pacijenta, na koja obično odgovara s dozom ironije i prezira, ili tek odmahne rukom. Verovatno – s pravom, jer se fitoterapijom u našoj zemlji bave, pored stručnih lica kojima je ovo životni poziv, i oni drugi, željni brze zarade. Drugim rečima, fitoterapija se u Srbiji nalazi razapeta u vakuumu između nekritičkog odobravanja i apsolutnog nipodaštavanja, što su jednako neprihvatljivi ekstremi.
 
Racionalna fitoterapija je najsavremeniji koncept primene lekovitog bilja u zvaničnoj medicini, koji je osmišljen u Nemačkoj krajem XX veka i ubrzo široko prihvaćen, tako da se danas primenjuje ne samo u Nemačkoj, već i na teritoriji zemalja celokupne Evropske unije. Nastao je ne samo iz potrebe da se fitoterapija unapredi, već i iz potrebe da biljni preparati postanu efikasniji, a njihova primena bezbednija i ujedno zasnovana na rezultatima kliničkih ispitivanja.

Koncept racionalne fitoterapije je u velikoj meri izmenio upotrebu lekovitog bilja, a uticao je u velikoj meri i na kvalitet njegovog istraživanja, kao i na razvoj pravne regulative koja uređuje ovu oblast. U skladu sa premisama ovog koncepta, osnovnim sredstvom fitoterapije danas se smatraju definisani fitopreparati, koji se primenjuju u definisanom indikacionom području, a terapija se sprovodi u definisanim doznim režimima, koji su formulisani na osnovu rezultata kliničkih ispitivanja. Aktivni sastojak ovakvih fitopreparata su standardizovani ekstrakti, koji se proizvode ekstrakcijom standardizovanih droga u zaokruženom tehnološkom postupku koji započinje i završava se izvođenjem takođe standardizovanih procedura kontrole kvaliteta. Drugim rečima, racionalni koncept je premestio tačku oslonca fitoterapije sa droge na standardizovani ekstrakt, čime droga prestaje da bude osnovno sredstvo fitoterapije i postaje industrijska sirovina koja, kao takva, podleže standardizaciji. Na ovaj način, savremeni fitopreparati su postali znatno efikasniji nego tradicionalno korišćeni ekstraktivni oblici, a njihova primena ujedno – bezbednija.

Najveći doprinos racionalne fitoterapije je biljni lek, standardnog sastava i delovanja, usaglašen sa strogim kriterijumima farmaceutske kontrole kvaliteta, uobličen tako da se lako dozira i pravilno primenjuje, poznatih neželjenih efekata i kontraindikacija. Pošto se poznaje hemijski sastav određene lekovite biljke, kao i veza između strukture i dejstva aktivnih sastojaka, tehnološki proces ekstrakcije je moguće osmisliti tako da dobijeni ekstrakt željenu komponentu (ili čitav kompleks) sadrži u maksimalnoj mogućoj koncentraciji. Drugim rečima, sve što lek čini – lekom, odnosi se i na fitopreparat. Zahvaljujući biljnom leku, fitoterapija se ponovo prepoznaje kao integralni deo zvanične medicine.

Biljni lek
Biljnim lekom se smatra preparat koji kao aktivni sastojak sadrži usitnjene ili sprašene delove biljaka (droge), balsame, smole, lekovita masna ulja ili ekstrakte biljaka. Ovom definicijom obuhvaćeni su i popularni čajevi i čajne mešavine, ali i fitopreparati u formi savremenih farmaceutskih oblika (instant praška, tableta, šumećih tableta, tableta za žvakanje, obloženih tableta, kapsula, sirupa, sprejeva i dr). Biljnim lekovima se ne smatraju farmaceutski oblici kod kojih aktivnu komponentu predstavlja jedinjenje ili mešavina čistih supstanci izolovanih iz biljne sirovine (digitoksin, lanatozid C, atropin, hioscijamin, fizostigmin, morfin, kodein i dr).
U nekim zemljama EU, pojedini biljni lekovi pripadaju sistemu primarne zdravstvene zaštite (izdaju se na lekarski recept). U našoj zemlji, međutim, ali i u velikom broju zemalja sveta, biljni lekovi se izdaju bez recepta (OTC; engl. Over The Counter), koriste pretežno kroz samomedikaciju i to na osnovu sopstvene odluke pacijenta, bez učešća medicinskih stručnjaka (lekara, farmaceuta, stomatologa); samostalno, ili u kombinaciji sa sintetskim lekovima.

U narodu, lečenje biljnim lekovima je, generalno, rado prihvaćeno, jer su cene biljnih lekova često pristupačnije, a bezbednost primene veća u odnosu na sintetske lekove. Međutim, na uspeh lečenja u velikoj meri utiče adekvatnost preparata. U svim vrstama medija postoji obilje informacija, često neadekvatnih, kontradiktornih ili netačnih, što može da navede pacijenta da ovakve informacije pogrešno protumači i koristi neadekvatne lekove, ili odgovarajuće lekove na neodgovarajući način.
 
Dometi racionalne fitoterapije
Zbog specifične ekonomske i političke situacije, fitoterapija je u našoj zemlji, umesto dopune farmakoterapiji, u poslednjih petnaestak godina postala njena zamena, što je uloga koja joj suštinski ne odgovara.

Fitopreparati, uz par izuzetaka, nisu podesni za lečenje akutnih oboljenja; samim tim, nemaju adekvatnu primenu u bolničkom ili ambulantnom okruženju. Nisu namenjeni lečenju urgentnih stanja. Takođe, uglavnom, nisu podesni ni za lečenje infektivnih oboljenja.
 
Snaga fitoterapije nije oličena toliko u intervenciji, koliko u prevenciji. Njene maksimalne mogućnosti se ispoljavaju u poboljšanju kvaliteta života koji živimo: uklanjanju bola, tegobe, zamora, nemira, straha, nekog funkcionalnog poremećaja ili specifičnog simptoma koji ne ugrožavaju život pacijenta. Delovanje fitopreparata nastupa postepeno. Zbog toga se, u većini slučajeva, njihov maksimalan efekat može očekivati tek desetak dana do dve nedelje od početka primene. Najčešće se koriste u samomedikaciji, za ublažavanje simptoma određenih funkcionalnih poremećaja, ili ih (na Zapadu) prepisuju porodični lekari, specijalisti fitoterapije odnosno naturopatije, a izdaju farmaceuti na recept, kao i druge lekove. Pored osoba kod kojih se određeno oboljenje ispoljava relativno blagim simptomima, fitopreparate veoma često primenjuju pacijenti sa hroničnim oboljenjima.

Najširu primenu fitopreparati nalaze u lečenju oboljenja:
1) respiratornih organa (infekcije gornjih disajnih puteva, kašalj, sinuzitis),
2) urogenitalnog trakta (bakterijske infekcije, benigna hiperplazija prostate kod muškaraca, premenstrualni sindrom, dismenoreja i tegobe izazvane menopauzom),
3) centralnog nervnog sistema (kognitivna deficijencija, promene raspoloženja: anksioznost, depresija, psihomotorni nemir, poremećaji sna i spavanja),
4) digestivnog trakta (dispepsija, hronična oboljenja jetre, nadimanje, gastritis i čir želuca, iritabilni kolon, opstipacija i dijareja),
5) kardiovaskularnog sistema (blagi oblici srčane insuficijencije, hipo- i hipertenzija, ateroskleroza i okluzivna oboljenja arterija, hronična venska insuficijencija).

Savremeni fitopreparati se koriste i kao
1) dermatološki lekovi i eksterni antiinflamatorni agensi (lokalne inflamacije, ekcem, neurodermatitis, akne, ozlede kože, kompresija i kontuzija mekih tkiva, hematomi, osteoartritis i reumatske tegobe),
2) stimulatori nespecifičnog imunog odgovora (adaptogeni i imunostimulansi),
3) lekovi namenjeni internoj upotrebi u lečenju nekih reumatskih oboljenja (reumatoidni artritis).

Jedna od čestih zabluda koja prati upotrebu fitopreparata, pored nekritičkog odobravanja ili apsolutnog negiranja, je i mišljenje da su fitopreparati apsolutno bezbedni i da njihovu primenu ne prate određena neželjena i ukrštena dejstva. Treba znati da su sastojci lekovitih biljaka farmakološki aktivna jedinjenja koja u organizmu imaju sličnu sudbinu kao i molekuli sintetskih lekova: metabolišu se na isti način, korišćenjem istih enzimskih sistema, distribuiraju krvlju i limfom i izlučuju iz organizma urinom, fecesom, znojem ili mlekom kao i drugi lekovi. Istovremena primena fitopreparata i sintetskih lekova može da uzajamno potencira ili poništi dejstvo svakog od njih, a često efekti kombinovane primene nisu predvidivi. Primenu fitopreparata takođe treba izbegavati tokom prvog tromesečja trudnoće i tokom celog perioda dojenja, kako bi se sprečilo potencijalno teratogeno dejstvo na plod, ili intoksikacija novorođenčeta sastojcima fitopreparata koji se mogu naći u majčinom mleku, jer se tim putem izlučuju. Fitopreparati, kod pojedinih osoba, mogu da budu uzrok gastrointestinalnih tegoba, poremećaja krvnog pritiska, alergijskih reakcija ili fotosenzibilizacije.

Zaključak
S obzirom na činjenicu da se fitopreparati u Nemačkoj mogu dobiti u apotekama na lekarski recept, u toj zemlji je 1997. izvršena opsežna statistička analiza strukture lekova koji su izdati na ovaj način. Tim istraživanjem je ustanovljeno da su nemački lekari u pomenutom periodu najčešće prepisivali grupu fitopreparata namenjenih lečenju poremećaja centralnog nervnog sistema. Slede fitopreparati koji se koriste u lečenju oboljenja respiratornog, kardiovaskularnog i urinarnog trakta, dok niže pozicije na tržištu lekova zauzimaju oni namenjeni lečenju bolesti gastrointestinalnog trakta, imunostimulansi, dermatici, antireumatici i preparati za lečenje ginekoloških poremećaja. Najčešće su izdavani preparati koji sadrže standardizovane ekstrakte lista ginka (Ginkgo biloba), herbe kantariona (Hypericum perforatum), semena divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), herbe bele imele (Viscum album), plodova patuljaste palme (Serenoa repens) i inaktivisani pivski kvasac (Saccharomyces cerevisiae). Kod nas se fitopreparati ne izdaju ovako i adekvatna statistička obrada podataka za Srbiju za sada nije moguća. Međutim, analizom rezultata popisa urađenog u apotekama i veledrogerijama u dva grada u Srbiji tokom 1999. godine, dobijeni su izuzetno važni podaci, koji ukazuju na to da vodeću poziciju na tržištu biljnih lekova u Srbiji drže fitopreparati namenjeni lečenju oboljenja kardiovaskularnog sistema, respiratornog sistema, digestivnog trakta i antiseptici/antiinflamatorni lekovi, dok su sedativi i analgetici, preparati namenjeni lečenju oboljenja urinarnog trakta i antineuralgici pozicionirani znatno niže.
 
Upoznavanje i edukacija korisnika o biljnim lekovima prisutnim na tržištu su neophodni. Pacijent više nema pasivan odnos, jer su informacije iz oblasti zdravlja danas dostupne velikom broju ljudi (mediji, internet). Zbog toga, savet farmaceuta o izboru leka za samomedikaciju, postaje suštinski značajan. Pacijenti koji se sami leče lekovima koji su na režimu izdavanja bez lekarskog recepta, moraju da u punoj meri budu svesni odgovornosti koju su prihvatili svojom odlukom o samomedikaciji.

Treba znati da ova dostignuća nisu poslednja reč racionalne fitoterapije, već samo njeni početni koraci i prvi rezultati. Značaj koncepta racionalne fitoterapije je, pored navedenog, i u tome što je na ovaj način stvoren dobar i efikasan model za buduća istraživanja lekovitog bilja, koja se već sada proširuju na evaluaciju vrednosti lekovitih sredstava kineske i indijske tradicionalne medicine. Za ove dve hiljade godina koliko na tlu Evrope postoji, fitoterapija je načinila pun krug vrativši se sebi. Sada, oslobođena raznih iracionalnih opterećenja, podržana snagom naučnih dokaza, ona krupnim koracima nastavlja svoj razvojni put.

Offline zoe

  • PR foruma :)
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 2302
  • Gender: Female
  • Szerelem, szerelem...
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #10 on: 25-09-2007, 11:43:32 »
Зашто је цивилизација морала да чека крај ХХ века да би настао концепт рационалне фитотерапије? Кад једино такав приступ делује логично (да не кажем, рационално)?

Копка ме то одавно и стално чекам да налетим на неки податак који ће ми појам рационалне фитотерапије представити у другачијам светлу од онога како га ја разумем и тако га сместити баш ту, на крај ХХ века.
 :hmm

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #11 on: 25-09-2007, 12:31:49 »
Zoe,

odlican termin ste upotrebili: civilizacija. A sad sledi pitanje: koja i kakva? Posto zivimo ovde gde zivimo, mozemo reci: zapadna. Koja su pogonska goriva Zapadne civilizacije? Nafta i ... novac. Kinezi ni trunku sumnje ne ispoljavaju u pogledu svoje tradicionalne medicine (i fitoterapije, kao njenog sastavnog dela), kao ni Indijci. Nesto mi pri ruci nisu Maje, Asteci i Inke, da ih pitam koliko su sumnjali u ono cime su se lecili.

Svaka epoha i kultura u istorijskom periodu naseg razvoja, imali su odredjena shvatanja i doktrine, koje su odrazavale njihove poglede na svet. U tom svetlu, racionalna fitoterapija (ovakvu kakvu danas poznajemo) i nije mogla da iznikne, jer... obrni-okreni, fitoterapija je bila sasvim racionalna u svetlu vazecih doktrina. Uklapala se i u totemizam ranih ljudskih drustava, i u srednjovekovnu spagiriju... pa cak ni Inkvizicija nije imala nista protiv primene lekovitih biljaka u svrhu lecenja; cak su inkvizitori (buduci da su imali vrlo zapazenu misiju u Novom Svetu, kada su u najtemeljnijem genocidu zabelezenom u istoriji, ognjem, macem, velikim boginjama i kugom zatrli mezoamericke i juznoamericke civilizacije), preuzimali neke od njihovih lekova (npr. Cinchonae cortex, Ipecacuanhae radix, Cacao semen i sl.) i ubrajali ih u Materiju Mediku Starog Sveta.

Krajem XX veka sazrelo je vreme da, ovakva kakva je, nasa civilizacija pocne da radi na onome sto ju je stvorilo i u zdravlju odrzalo sve ove vekove.

Najpre smo sve to odbacili, jer smo otkrili efikasnije lekove: zivini diuretici su sigurno mocniji od biljnih. Antibiotici su dramaticno produzili duzinu trajanja zivota citavog covecanstva. Onda smo te efikasne lekove cinili jos efikasnijima i mocnijima. Kada smo ih vec ucinili toliko mocnima, postepeno smo poceli da gasimo vaznost ljudskog faktora u terapiji. Onda smo dosli do prelomne tacke: svojevremeno, sedamdesetih godina, u Americi su postojali govorni automati koji su uzimali anamnezu od pacijenata i "predlagali" terapiju; dakle, cinilo se da vise ni lekari (sem hirurga) nisu bas tako potrebni...

U tim okolnostima, pacijent je poceo da se "buni". Nije pristajao na hladan, mehanicisticki pristup sopstvenom lecenju. Nije pristajao na definiciju zdravlja, po kojoj je zdravlje odsustvo bolesti. Nije pristajao na digitalizaciju: 0 i 1, ima zdravlja - nema zdravlja, ima struje - nema struje, crno - belo... Pacijent vise nije pristajao na sliku sebe kao bezdusnog "sistema organa": analogija sa automobilima i automehanicarima je ocigledna. Pacijent je tada ponovo prigrlio tradiciju. Tih godina, na krilima muzike Ravi Shankara, iz Indije su nam stigla i istocnjacka ucenja, ali i istocnjacka tradicionalna medicina. Mnogi su upravo tada odlucili da svoje zdravlje uzmu u svoje ruke, a da telefonske sekretarice koje uzimaju anamnezu i predlazu terapiju - ostave svojim izumiteljima. Upravo tada krece talas "povratka prirodi", kroz ciju refleksiju mi danas prolazimo...

No, tehnoloski razvoj imao je i dobre strane: na raspolaganju su nam danas mnoge mocne dijagnosticke tehnike kojima se vrlo precizno mogu uocavati i meriti efekti primene nekog leka, o kojima su drevni Indijci i Kinezi mogli samo da sanjaju. Kada su se slozile kockice, Nemci su (a ko bi drugi, jer je nemacka medicina "Die Beste" najbolja na svetu) resili da sopstvenu fitoterapiju podvrgnu strogoj naucnoj proveri. Posao je trajao gotovo dvadeset godina. Njihovi najbolji univerzitetski profesori, farmaceuti, lekari, tehnolozi i hemicari napravili su istorijsku Komisiju E, koju je izdasno finansirala nemacka Vlada i koja je, sa stotinama saradnika, rigoroznoj proveri podvrgla nekih 400 droga koje su se tradicionalno koristile u narodnoj medicini mnogih evropskih naroda. Od tih 400 droga, dvestotinak je odbaceno, a ostatak je detaljno proucen.

Rezultate su objavili u, takodje, istorijskim "Monografijama Komisije E", a one su utrle put racionalnoj fitoterapiji. Kada znate sta i kako deluje, onda je relativno lako obrazovati i lekare u tom smislu, pa su oni ponudili i brojne smerove na svojim medicinskim fakultetima dajuci svojim lekarima solidno znanje dijagnostike i FITOTERAPIJE. Onda su uveli u red i pravnike, te dali odgovarajucu regulativu, koja bi se mogla svesti na prostu recenicu... ili je lek, ili nije lek...

I tako...

Dakle, trebalo je da se sloze kockice. Zato se racionalna fitoterapija javila tek krajem XX veka.

Klinicka istrazivanja jako puno kostaju. Zato se svi oni koji se nesto pitaju tako jako bune kada su biljni lekovi u pitanju. Da, morate me ubediti, i moracete se jako, jako potruditi da me ubedite, ali troskove ubedjivanja snosite sami. Novci, pusti novci...

Offline pahuljica

  • Pocetnik
  • *
  • Posts: 5
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #12 on: 25-09-2007, 23:42:26 »
Ono sto mene interesuje jeste da li se prave neke granice, razlike izmedju fitoterapije koja se sprovodi u razlicitim zemljama. Odnosno da li ce nesto sto je npr. pokazalo efikasno dejstvo kod Evropljana delovati isto i kod Azijata, Afrikanaca. Odnosno da li 
su preparati sa sastojcima koji imaju pozitivno dejstvo na npr. žitelje Kine (izvinite kopka me ona dolorexa :roll: ), potpuno bezbedni za Evropljane.

I izvinjavam se ako je off topic,ali ono sto me takodje interesuje je i kakva je situacija sa homeopatskim preparatima, odnosno kojim sve oni klinickim ispitivanjima treba da budu podvrgnuti pa da se registruju kao lek. Naime koliko sam ja upucena u Srbiji su cetiri homeopatska preparata vec registrovani kao lekovi i to relativno brzo, a od biljnih samo tri ( 2 standardizovana ekstrakta lista ginka (Tanakan I Bilobil) i Ekstrakt ploda Sabalis serrulatae (Prostamol uno).
 

Offline Adonis_Vernalis

  • Profesor farmakognozije
  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1840
  • Gender: Male
  • The Point of No Return...
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #13 on: 27-09-2007, 22:09:21 »
Nije tema zamrla, no se profa zablesavio.

O homeopatskim preparatima mogu nadugacko i nasiroko, no to nije tema "racionalne fitoterapije" s kojom se sve to granici.

Izuzev u pojedinim enzimskim sistemima, a mada je TCM (tradicionalna kineska medicina) nastala samo radi Kineza, mi, Kinezi, i Indijci... ljudska smo bica. I svi enzimi koje mi imamo, imaju i drugi (osim nekih, u domenu statisticke greske).

Ako aspirin Kinezu snizava temperaturu i lisava ga bolova, sto neki kineski preparat ne bi delovao na Belca!?

Meni je u roku od 24 h tegobe izazvane prehladom resio jedan kineski preparat. Otkad sam saznao za njega, otada ga imam u svom ormanu i ne dam ga nikom.

Offline Gocca

  • Redovan clan
  • *
  • Posts: 217
  • Gender: Female
Odg: Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
« Reply #14 on: 28-09-2007, 01:45:50 »
Biste li podelili sa nama o kakvom je preparatu rec?  :cvet


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana