posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Stres na poslu uzrok bolesti  (Read 12973 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Stres na poslu uzrok bolesti
« on: 17-08-2006, 21:13:21 »

Ispitivanjima je potvrđena veza između zdravlja i radne sredine
Stres na poslu uzrok bolesti
Stresan posao povećava krvni pritisak, rezultat je nove kanadske studije. To potvrđuje ono u šta su mnogi direktori, ali i službenici sumnjali već godinama. Ustanovljeno je da se zbog napetosti na poslu povećava sistolni (gornji) pritisak, naročito kod službenika koji imaju malu društvenu podršku na poslu.

Studija je obuhvatila 6.719 muškaraca i žena starosti od 18 do 65 godina. Ispitanici su popunjavali upitnik o nivou fizičke aktivnosti, eventualnom pušačkom stažu i ostalim faktorima koji bi mogli da utiču na krvni pritisak ili razvoj neke kardiovaskularne bolesti. Osim toga, odgovarali su na pitanja o karakteristikama svog posla i društvenog života. Svima je više puta meren krvni pritisak.

Posle sedam i po godina muškarci koji su bili izloženi većoj poslovnoj napetosti imali su viši krvni pritisak nego ostali ispitanici. Osim toga, ispitanici koji su bili izloženi najvećim poslovnim stresovima imali su 33 odsto veći rizik da obole od visokog krvnog pritiska. Ipak, najvećem riziku od visokog krvnog pritiska bili su izloženi muškarci i žene koji nisu imali dovoljnu podršku svojih šefova ili kolega. Štaviše, u slučajevima podrške okoline, stresni uslovi na poslu nisu izazivali rast krvnog pritiska.

U našoj zemlji je više od 37 odsto stanovnika pod stresom, a svaki deseti je pod stresom tako visokog intenziteta da ne može da ga kontroliše, poslednji su rezultati istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja „Batut“.

Stres, kako akutni, tako i hronični, može biti značajan faktor rizika u nastanku bolesti srca, krvnih sudova i malignih bolesti, koje su vodeće u strukturi smrtnosti stanovništva Srbije, priča za „Blic“ dr Nada Macura, kardiolog u Hitnoj pomoći.

Kada smo pod stresom, treba znati da se u našem organizmu dešava niz procesa, te je organizam izložen nekoj vrsti agresije - traumatskoj, infektivnoj, psihološkoj.

- Kada smo pod stresom, luče se hormoni stresa (hormoni nadbubrega) kao što su adrenalin, noradrenalin i kortizol. Oni utiču na porast šećera i masnoće u krvi, ubrzavaju rad srca i podstiču tonus mišića, što znači da se organizam nalazi u stanju pripravnosti da bi savladao problem koji je pred njega predstavljen - objašnjava Macura.

Da bi se stres savladao, svaki čovek treba da napravi plan tako da ne prihvati više obaveza nego što zaista može da uradi.

- Postoje dva tipa ličnosti. Tip A su ljudi koji hoće sve i odjednom, uvek su tačni, precizni. Tip B su umereni ljudi, ne uznemiravaju se, često kasne i to im ne predstavlja problem. Da bi se izbegao stres, najbolje je naći sredinu između ova dva tipa ličnosti. Ukoliko ni to ne možemo, treba se prilagoditi situaciji. Na primer, ne moramo sve odjednom da uradimo, neke stvari mogu da se ostave i za kasnije. Treba se kontrolisati i pre nego što bi se reklo nešto ružno, izbrojati do deset. Ako neko baš burno reaguje, treba da se konsultuje sa lekarom kako bi mu prepisao neko sredstvo za smirenje - savetuje dr Macura.

Sonja Todorović
blic


Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #1 on: 12-12-2006, 12:21:52 »
Stres

Ako su stresni uzroci manjeg intenziteta i dovode do kratkih i blagih kontrolisanih poremećaja ravnoteže organizma, doživljavaju se kao prijatni. To je život pod optimalnim stresnim uzrocima. Oni podstiču normalan rast i razvoj ličnosti (emocionalni, intelektualni i dr). Međutim, kada su teškog i produženog dejstva i dovode do sloma mehanizama prilagođavanja sa mogućim narušavanjem zdravlja, postaju neprijatni. Prema tome, život bez stresa, u najširem smislu tog pojma, ne postoji. Stres nije bolest, ali je može uzrokovati. Da bi se uspešno zaštitio od stresa i izborio s njim, neophodno je da svaki čovek zna:

Piše: prim. dr Aleksandar Janković, specijalista neuropsihijatrije, Klinika NIKA

Naziv stres, potiče od engleske reči "Stress". Ona se koristi za opis simptoma koji se javljaju kada smo pod suviše velikim pritiskom, naprezanjem, naporom. Na taj način, označavamo efekte dugotrajnog delovanja raznih uzroka stresa na žive organizme. Delujući na čoveka izazivaju opštu nespecifičnu reakciju organizma na zahteve da se prilagodi izmenjenim uslovima unutrašnje i/ili spoljašnje sredine. Ova rekacija nazvana je sindromom opšteg prilagođavanja. Ovako definisan stres prolazi kroz tri stadijuma:
1. Stadijum alarma koji počinje od trenutka delovanja uzroka na koje organizam nije prilagođen;
2. Stadijum otpora  u kojem se organizam prilagođava na nove uslove i
3. Stadijum iscpljenja  u kome dolazi do sloma odbrambenih snaga organizma i mogućnosti pojave bolesti.

Šta dovodi do stresa?

Svi uzroci koji ozbiljno ugrožavaju i remete ravnotežu organizma izazivaju stres. Njihovo poreklo je biološke, psihološke i socijalne prirode. U češće uzroke stresa spadaju: gubitak ili smrt voljene osobe, loši međuljudski odnosi, nezaposlenost, loša organizacija vremena, dosada, loše zdravstveno stanje i drugo. Često je teško razlikovati psihološke od socijalnih uzroka, zbog čega ih nazivamo psihosocijalnim uzrocima stresa. Nazivaju se i životnim događajima (značajni i manje značajni). Ovi poslednji su problemi življenja. Brzo se razrešavaju. Ako se kumuliraju, dovode do posledica sličnih stresu.
Stres zavisi od brojnih karakteristika ličnosti kao što su otpornost na stres ili ranjivost, uzrast, pol, obrazovanje, zanimanje, porodično i socijalno stanje i prilagođenost, ekonomsko i zdravstveno stanje, saznajne i emotivne karakteristike, psihološka organizacija ličnosti (odbrambeni mehanizmi), prethodna iskustva, samopouzdanje.

Šta utiče na tok i ishod stresa?

Stres podstiče pojačano lučenje hormona adrenalina i kortizola, koji pripremaju krvne sudove, srce i mišiće za pojačanu aktivnost. Ova reakcija "borbe ili bekstva" pomaže nam da se zaštitimo od moguće opasnosti tako što ćemo se suočiti s njom ili ćemo od nje pobeći. Količina hormona stresa može ostati povišena ako stres duže traje ili se često ponavlja, naša navika da i na najblaži stres reagujemo negativno. Duže prisustvo veće količine hormona stresa proizvodi mentalne i telesne simptome: ubrzan puls, brzo i plitko disanje, suva usta, znojenje, drhtanje, mršavljenje ili gojenje, poremećaje varenja, češće infekcije, plačljivost, glavobolju, teškoće sa koncentracijom, nervozu, poremećaje spavanja, teško donošenje odluka, jako izražen bes, osećanje brige i panike, strah od neuspeha i odbacivanja, osećaj izolovanosti, potištenost i dr.

Tok i ishod stresa zavisi od:
a) Intenziteta stresnih uzroka;
b) Uspešnosti suočavanja sa stresnim uzrocima, samopouzdanja, brze i realne procene stresnih uzroka i sopstvenih mogućnosti uspešnog prevazilaženja, predviđanja evolucije, kontrole sopstvenih emocija i reagovanja, brzog i primerenog suočavanja sa uzrokom stresa ili njeno izbegavanje, donošenje doslednog sprovođenja odgovarajućeg plana aktivnosti i dr.
c) Psihološke i socijalne podrške i pomoći  (toplo prihvatanje, razumevanje, iskazivanje simpatija, razvijanje osećanja sigurnosti, ispoljavanje solidarnosti, pomoć u vidu obaveštavanja i saveta, materijalne pomoći i dr.).

Koje su moguće posledice stresa?

Istraživanja pokazuju da je čak 75% oboljenja povezano sa stresom. Posledice stresa se pojavljuju u vidu poremećaja i oboljenja:
a)      Duševni poremećaji izazvani i udruženi sa stresom (akutna stresna reakcija, posttraumatski stresni poremećaj, reakcije prilagođavanja i dr.) i pogoršanje postojećih duševnih poremećaja;
b)      Psihosomatski poremećaji: povišen krvni pritisak, srčani i moždani udar, sindrom hroničnog umora i nadraženog creva, poremećaji varenja, gojaznost, migrena, infekcije, rak; autoimuna oboljenja, kod kojih imuni sistem napada ćelije sopstvenog organizma-reumatoidni artritis, neke vrste anemija, problemi sa plodnošću.
c)      Sociopatološke pojave: delinkvencija, kriminal, samobistva i ubistva, prostitucija, bolesti zavisnosti i dr..

Kakve mogućnosti zaštite od stresa postoje?

Prevencija - nismo uvek u mogućnosti da sprečimo dejstvo uzroka stresa, ali možemo promeniti svoju reakciju. U tom cilju neophodno je naučiti tehnike savladavanja stresa (opuštanje, vladanje sobom, organizovanje svoga vremena, podrška i pomoć i dr.), kako bismo sledeći put u stresu izabrali tehniku koja nam najviše odgovara.Tako se smanjuje količina hormona stresa i lakše je podneti šta nam život donosi. Imati u vidu faktore koji utiču na tok i ishod stresa.
Lečenje - u savlađivanju stresa potrebno je preduzeti sledeće radnje:
- utvrditi ko ili šta nam izaziva stres i kako reagovati
- izbegavati uzroke stresa koji se mogu izbeći
-  primeniti tehnike koje pomažu u konstruktivnom reagovanju na uzroke stresa
Ishrana - dok traje stres, organizam troši hranljive materije brže nego inače. To može dovesti do njihovog nedostatka i do slabljenja imuniteta. Zato ih treba dopuniti ishranom ili dodacima.

Neophodno je:
- jesti redovno i biti opušten tokom jela,
- jesti namirnice bogate vitaminima A, B, C i E, flavonoidima, magnezijumom, selenom i dr.
- smanjti uzimanje kofeina i alkohola,
- jesti više voća, povrća i integralnih žitarica i dr.
- svakodnevno uzimanje multivitaminsko-mineralnog preparata.
Aromaterapija - primenjivati masažu (mi ili neko drugi) sa opuštajućim biljnim uljima, posebno vrata i ramena.
Meditacija - umirujuće delovanje meditacije - osećanje smirenosti i usredsređenosti - može nam pomoći da se manje uživljavamo u uzroke stresa. Osnovne tehnike meditacije naučiti na kursu i svakodnevno meditirati.
Opuštanje pomoću akupresure - pritiskati čvrsto palcem nekoliko puta po dva minuta na sledeće tačke: na nadlanici u udubljenju između palca i kažiprsta i u udubljenju na gornoj strani stopala između palca i sledećeg prsta pri sastavljanju kostiju.
Druge terapije -  savetnik ili psihoterapeut može pomoći u savladavanju stresa i ispitivanju razloga težine izlaska s njim na kraj. Akupunktura, fizičke vežbe, refleksoterapija i manipulacija telom (npr. tai či, masaža, joga) mogu da ublaže tegobe povezane sa stresom. Neophodno je svakodnevno polučasovno vežbanje koje ublažava stres «sagorevanjem» hormona stresa i povećanjem količine endorfina, hormona koji popravlja raspoloženje.
Samoposmatranje i analiza uzroka stresa i karakteristika ličnosti kao polazna osnova za zaštitu od stresa. Neophodno je redovno pratiti, tokom više nedelja, sve što nam se dešava, uz analizu subjektivnih i drugih promena kao i analiziranje stanja i efikasnosti u obavljanju svojih porodičnih, socijalnih i profesionalnih uloga.

Analiza uzroka stresa i sopstvenog reagovanja

Prepoznavanje početka stadijuma iscrpljenja i sloma odbrambenih mehanizama

Neophodno je održavanje: dobrog zdravlja (telesno, psihičko i socijalno dobro osećanje), vođenje zdravog načina života, kontrola stresa disanjem, progresivnom mišićnom relaksacijom, autogenim treningom, korekcijom procene uzroka stresa i sopstvenih sposobnosti za suočavanje sa stresom, podsticanje samopouzdanja, primena autosugestije i autohipnoze.

Kada potražiti lekarsku pomoć?
a) Ako stres toliko opterećuje da loše utiče na posao koji obavljate ili odnose sa drugim ljudima;
b) Ako imate napred opisane fizičke simptome stresa.

Kako prepoznati da li smo pod stresom?
U cilju preduzimanja efikasnih mera samozaštite i zaštite od stresa čovek mora da nauči da na osnovu simptoma i efekata stresa prepozna što je moguće ranije da li je pod stresom. Prepoznavanje je sigurnije ako se zasniva na više simptoma stresa. Rano prepoznavanje je važno i zbog toga što sa pojačanjem stresne reakcije slabi sposobnost uočavanja simptoma stresa i zaključivanja da se radi o stresu.

AKUTNI STRES

Akutne stresne reakcije (akutni stres) karakterišu se pripremom tela za brzu i eksplozivnu reakciju tipa borba ili bekstvo i doživljava se neprijatno. Počinje obično momentalno (2-3 minuta), traje 24-48 sati kada se stišavaju simptomi, a postoje minimalni za tri dana ako prestane delovanje uzroka stresa.
Simptomi su:
fizički: pojačan rad srca, pojačano znojenje, brzo disanje, hladna koža, ubrzan puls, napetost u mišićima, suva usta, često mokrenje, ponekad i tečna stolica, nesvestica, vrtoglavica, trnci, glavobolja i dr.
psihički: teškoće u rasuđivanju, ispravnom i brzom odlučivanju, smetnje u vršenju i kontroli finih pokreta. Sužava se pažnja, remeti se koncentracija, podstiču se negativna razmišljanja, kvari se opšte raspoloženje i snižava se samopouzdanje. Zbog toga se može preceniti značanje i značaj uzroka stresa i potcenjivanje sposobnosti za uspešno prevazilaženje stresa. Javlja se strah, panika i depresija.

ŠTETNI OBLICI PONAŠANJA
Prisilno uzimanje hrane, prekomerna upotreba alkohola i duvana, korišćenje droga, povećena agresivnost, izbegavanje nekih mesta ili situacija, nesanica sa naznačenim ranim buđenjem.

HRONIČNI STRES

Hronični stres je posledica dužeg delovanja uzroka stresa. Karakteriše se:

    * somatskim simptomima: jak umor i brzo zamaranje, glavobolje, bolovi u telu, seksualna slabost, poremećaji varenja, sklonost raznim infekcijama, pogoršanje psihosomatskih bolesti (čir želuca, povišen krvni pritisak i dr.).
    * pojačanjem unutrašnje uznemirenosti, zabrinutosti i teskobe (anksioznost). Ponekad je čovek preplavljen kao da je paralisan događajima i problemima koje ne može da reši. Javlja se nervoza sa depresivnim raspoloženjem i razdražljivost. Česte su teškoće sa spavanjem, neuredna ishrana, zloupotreba lekova, kafe, pa i otrovnih materija. Seksualni nagon pada, nastaje demoralizacija, bespomoćnost (predaja), sa nepovoljnim tokom i ishodom stresa.
    * odražavanje na ponašanje i odnose sa drugim ljudima. Čovek se povlači izbegava kontakte sa okruženjem, postaje svadljiv, razdražljiv sa slabom kontrolom osećanja i ponašanja. Govor je glasan i brz, agresivnost prema drugom.
    * znatnim poremećajem efikasnosti u obavljanju porodičnih, socijalnih i profesionalnih uloga. Remeti se jasno rasuđivanje i realno prosuđivanje nastalih teškoća i sopstvenih mogućnosti, narušeno je samopouzdanje, odluke se otežano donose i često su neprimerene. Gube se ustaljene navike, zanemaruju se lični izgled i higijena. Radna efikasnost opada, sve teže se podnosi rad i izražena je sklonost samopovređivanju, razmišljanja o samoubistvu ili ubistvu, često je izostavljanje sa posla. Posledice su već opisane.

http://www.b92.net/zivot/zdravlje_i_lepota.php?nav_id=221497

Offline Coolgemini

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 1213
  • Gender: Male
  • I live to sin...
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #2 on: 12-12-2006, 12:30:03 »
Ovo je strasno...Siguran sam da se 90% ljudi razboli od posledica stresa...I posle kao prica da se sto bolje oblacimo i hranimo...U stresu ti se unisti sve sto ti je neophodno za zdrav zivot,a niko ne pominje:''Izbegavajte stres''... :roll:..Bash se pitam zasto..... :][

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #3 on: 12-12-2006, 13:53:07 »
Što je najgore-previše ga pominju... To je postao izgovor za sve... Tipa: haos sa sa hormonima-stres, čir u želucu-stres, otprilike umireš sa 80 godina ne od starosti nego od stresa... Utiče naravno, ali u jednakoj meri kao i sve drugo...

Offline Smrda

  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3039
  • Gender: Female
  • i tako......
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #4 on: 12-12-2006, 22:21:23 »
a kako ga izbeci majke ti?
meni jedino pada meditacija na pamet

Offline stef

  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1764
  • Gender: Male
  • www.magijalepote.co.yu
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #5 on: 13-12-2006, 02:02:56 »
 Moze i sex smrdo, ali ti to slabo pada na pamet?

Offline Wolf

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 1182
  • Gender: Male
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #6 on: 13-12-2006, 02:05:57 »
To! Sexom protiv stresa!

Offline Smrda

  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3039
  • Gender: Female
  • i tako......
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #7 on: 13-12-2006, 08:24:14 »
Moze i sex smrdo, ali ti to slabo pada na pamet?
ubicu te!! :F :F :F
eeee gde bi mi bio kraj,kad bi svaki put tako resavala se stresa... :~

Offline stef

  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1764
  • Gender: Male
  • www.magijalepote.co.yu
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #8 on: 13-12-2006, 11:58:46 »
 Bio bi ti ravan stomak?

Offline Smrda

  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3039
  • Gender: Female
  • i tako......
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #9 on: 13-12-2006, 15:34:53 »
ala si ti vickast ovih dana.....hahahah... :cvet :cvet
ali ne dam se isprovocirati :)
protiv stresa-box vreca :box :box
zato,pazi se.... :wink:

Offline Coolgemini

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 1213
  • Gender: Male
  • I live to sin...
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #10 on: 13-12-2006, 19:07:17 »
I sex je stresan na svoj nacin...Jedino sto gubish kalorije i mazish mozak.. :K...Posledice su nedefinisane...

Offline stef

  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1764
  • Gender: Male
  • www.magijalepote.co.yu
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #11 on: 13-12-2006, 19:23:44 »
 Ne znam ja sa kime se ti sexas, kad je to tebi stres! Ili kako?

Offline Coolgemini

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 1213
  • Gender: Male
  • I live to sin...
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #12 on: 13-12-2006, 19:40:56 »
Stef,procitaj malo bolje post...U trenutku dok imash sex,fenomenalno je...ali svako psihicko zadovoljstvo(isto kao i stresovi usled neke nesrece i negodovanja) imaju isti intenzitet cije posledice ti naravno ne osecash,ali tvoje telo da... :roll:..Hormoni prave haos,a u trenutku sexa imash ih na tone... :roll:

Offline cvjetic

  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1420
  • Gender: Female
  • leteo je kao leptir tvoj cuperak...
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #13 on: 13-12-2006, 20:08:48 »
I sex je stresan na svoj nacin...Jedino sto gubish kalorije i mazish mozak.. :K...Posledice su nedefinisane...
  zanimljivo.... i tacno...

Offline Wolf

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 1182
  • Gender: Male
Odg: Stres na poslu uzrok bolesti
« Reply #14 on: 13-12-2006, 20:10:15 »
E, pa onda nek' umrem od stresa!

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana