Matične ćelije za spas kičmene moždineAutor: Branko Janačković |
U laboratoriji Instituta „Princ Filip“ u Valensiji, kojom rukovodi doktor molekularne biologije Slaven Erceg, eksperimenti izvedeni na pacovima dali su ohrabrujuće razultate u primeni matičnih ćelija dobijenih iz ljudskih embriona, za lečenje bolesti nervnog sistema. Iako navodi da matične ćelije nisu „magični štapić“ i da će proći još dosta vremena do njihove upotrebe u kliničkoj terapiji na ljudima, ovaj mladi stručnjak i prvi saradnik našeg proslavljenog genetičara dr Miodraga Stojkovića kaže da veruje u istraživanja i da se nada da će dati uspešne rezultate.
Prihvtaili ste poziv dr Miodraga Stojkovića da vodite njegovu laboratoriju i da budete odgovorni za „pretvaranje“ matičnih ćelija dobijenih iz ljudskih embriona u nervne ćelije koje se koriste u eksperimentima. Šta su pokazala vaša najnovija istraživanja?
- Ovako dobijene ćelije sa nervnim karakteristikama imamo nameru da koristimo u terapiji za lečenje raznih poremećaja nervnog sistema kao što su Parkinsonova bolest ili povrede kičmene moždine, naravno još uvek u eksperimentima na životinjama. Tokom ove dve godine uspeli smo da pronađemo metode za dobijanje nervnih ćelija koje će se koristiti za primenu u lečenju pacova sa prekinutom kičmenom moždinom.Već smo izvršili transplantacije na prvoj grupi pacova.
Kada bi mogla da počnu prva istraživanja na majmunima i ljudima?
- Rezultati su obećavajući, ali još uvek ne mogu ništa da tvrdim dok se rezultati ne objave u naučnom časopisu. I naši, a i preliminarni rezultati drugih grupa obećavaju. Ovi eksperimenti su dosta dugi, potrebno je mesec dana da se ćelije pripreme, pa treba još najmanje četiri meseca da bismo videli efekte transplantacije kod pacova. Ukoliko rezultati budu uspešni, sledeći korak su majmuni, koji su evolutivno bliži ljudima.
Kako dolazite do embriona?
- Špansko zakonodavstvo dozvoljava da se ljudski embrioni koji su višak u programima veštačke oplodnje koriste u naučne svrhe za izdvajanje matičnih ćelija. Ako ih naučnici ne bi koristili, ti embrioni bi, na žalost, bili bačeni. Naravno, sve je pod strogom kontrolom i nikome ne pada na pamet da zloupotrebi fleksibilnu zakonsku regulativu. Osim toga, naš institut ima sopstvenu banku ćelija koju može da koristi. Glavna karakteristika ovih ćelija je ta što mogu vremenski da se neograničeno održavaju i umnožavaju. Najvažnije je raspolagati velikom količinom ćelija za transplantaciju koje mogu da se „pretvore“ u ćelije, na primer sa nervnim karakteristikama.
U lečenju kojih bolesti primenom matičnih ćelija je ostvaren ili bi mogao da bude ostvaren najveći napredak?
- Verujem u naša istraživanja i rezultate i to je ono što me najviše fascinira i motiviše. Ali treba reći da matične ćelije nisu magični štapić za sve bolesti. Treba imati nadu da će ipak jednog dana pronaći efikasna ćelijska terapija za bolesti poremećaja nervnog sistema, pa i za povrede kičmene moždine. Zato treba izvršiti još veliki broj kliničkih i naučnih studija, da budemo sigurni da ćelije obnavljaju tkivo, a da nisu opasne po samog bolesnika.
Dokle se u svetu stiglo na polju izučavanja ljudskih matičnih ćelija? Da li bi matične ćelije mogle da budu „lek budućnosti“?
- Ljudske matične ćelije se već koriste u nekim kliničkim ispitivanjima na pacijentima, naročito kod krvnih bolesti, slabosti srčanog mišićnog tkiva, Parkinsonove bolesti, a nedavno sam dobio informaciju da jedna američka kompanija već planira kliničku primenu ljudskih embrionalnih matičnih ćelija u terapeutske svrhe.
Sastojak „vijagre“ obnavlja memoriju U svom ranijem istraživačkom radu dr Erceg je došao do otkrića da sildenafil, osnovni sastojak „vijagre“, ima funkciju obnavljanja oštećene memorije kod životinja sa jednom vrstom oboljenja mozga.
- Čak smo i patentirali taj proces. Trenutno se pokušava da se to primeni i na pacijente. Poznato je da kod različitih oblika encefalopatija, oboljenja mozga, postoji poremećaj učenja i memorije. Sad se radi na pokušajima da se vrati ta funkcija primenom sildenafila.
blic
--
Razvijena nova tehnika stvaranja matičnih ćelijaAutor: Tanjug |
Naučnici su uspeli da razviju novu tehniku stvaranja matičnih ćelija iz ljudskog embriona, bez njegovog oštećenja, navodi američki medicinski časopis "Sel stem sel".
Naučnici su običnim metodom za otkrivanje postojenja eventualnog genetskog defekta embriona, izvukli običnu ćeliju embriona, uzetog
iz jedne klinike za veštačku oplodnju.
Potom je u ćeliju ubrizgan običan protein, laminin, kako bi ćelija sačuvala pluripotenciju, osobinu embrionskih matičnih ćelija.
Takve ćelije posle mogu da se pretvore i bilo koje drugo tkivo organizma, čime se otvara put ka lečenju do sada neizlečivih bolesti i ukljanjanju oštećenja pojedinih organa, navodi časopis.
Embrion, kako navode naučnici, tokom postupka izvlačenja ćelije nije oštećen i može da nastavi da se normalno razvija.
Ovaj novi pristup će omogućiti okončanje rasprave o moralnom aspektu upotrebe ljudkog embriona u medicinske svrhe, pošto se dosadašnjim metodom embrion uništavao.
blic
Novo srce iz - kože Ćelije uzete iz ljudske kože reprogramirane da se ponašaju kao matične ćelije sposobne da izrastu u bilo koji tip ćelija u telu čoveka - u novo srce, mozak, jetru, mišiće, koštano tkivo
Da su istraživači matičnih ćelija tragali za naftom, mogli bi sada da kažu da su pronašli izvor iz koga nafta šiklja. Ali, da bi iskoristili ovaj bezgranični izvor treba da otkriju i saznaju kako da izgrade rafinerije, naftovode i benzinske stanice.
Takav novi nepresušan izvor, ali u ovom slučaju izvor matičnih ćelija je pronađen i to u ćelijama čovekove kože. Ostaje još samo da se reši ono veliko pitanje: kako i kada će lek iz tog izvora da stigne do pacijenata i da bude primenjen u lečenju mnogih bolesti?
Mnogi su minulog meseca bili oduševljeni kada su naučnici iz Amerike i Japana obelodanili da su načinili ogroman prodor u nauci za koji neki već sada smatraju da treba da se okiti Nobelovom nagradom. Uspeli su da reprogramiraju ljudske ćelije kože tako da se one ponašaju kao embrionalne matične ćelije.
Sve što su naučnici morali da urade bilo je da dodaju četiri gena. Ti geni su u ćelijama kože odradili svoje, potpuno ih "očistili" i osposobili da se pretvore u neki tip ćelija u ljudskom organizmu, da postanu srce, mozak, krv, kosti. Do sada jedini način da se dobiju humane matične ćelije bio je da se one uzmu iz embriona nekoliko dana posle fertilizacije, čime se oštećuje embrion.
Novo nepresušno polje za pravu žetvu matičnih ćelija otkrili su istovremeno naučnici na dva kraja sveta - američki profesor Džejms Tomson sa timom istraživača Univerziteta Viskonsin i dr Činaja Jamanako, Kjoto univerzitet u Japanu.
Profesor Tomson, stručnjak koji je 1998. godine prvi izolovao matične ćelije iz ljudskog embriona, u studiji objavljenoj u časopisu Science kaže da ove indukovane ćelije rade sve što rade i embrionalne matične ćelije. To znači da one mogu da budu višepotentne, da imaju sposobnost da postanu bilo koji od 220 tipova ćelija u ljudskom telu. One mogu da prozvedu novo srce, jetru, mozak, mišće, koštano tkivo, ili da zamene oštećeno tkivo kod ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjma, Alchajmerovom, Parkinsonovom bolešću, dijabetesom i drugim oboljenjima.
Druga prednost novog metoda je u tome da korišćenje ćelija uzetih sa kože samog pacijenta znači da se potpuno predupređuje rizik odbacivanja od strane imuno sistema. Jer, pacijent dobija sopstvene ćelije.
Prvi novci
Samo dve nedelje posle objavljivanja otkrića, japanska Vlada je odlučila da naučnicima koji su uspeli da ćelije ljudske kože pretvore u matične ćelije obezbedi nekoliko miliona dolara za dalja istraživanja. Ćelije kože su, inače, uzete sa lica 36. godišnje žene i prepucijuma (dela kože) novorođenčeta i reprogramirane u matične ćelije.
Ovo otkriće treba da obezbedi neograničenu primenu matičnih ćelija oslobođenu mnogih kontraverzi i zabrana vezanih za korišćenje ćelija embriona.
- Mada imamo fantastičan novi izvor ćelija, još nas čeka mnogo rada i istraživanja da bi rešili kako da te ćelije, unete u telo čoveka, za njega postanu pravi lek i da donesu izlečenje. Ovako dobijene matične ćelije biće, sigurno je, klinički mnogo značajnije od embrionalnih matičnih ćelija. Otkriće će, sasvim je izvesno, ubrzati progres i uvođenje novih metoda lečenja - ističe profesor Tomson.
Novi metod reprogramiranja ćelija kože ubacivanjem četiri genska faktora, koje dalje poput matičnih ćelija u kulturi lako rastu i mogu brzo da se "žanju", doprineće da se prevaziđu brojni medicinski, etički i drugi problemi koji postoje još od 1996. godine, kada su naučnici u Engleskoj klonirali u svetu najpoznatiju ovcu Doli. Koristeći novi metod naučnici su uspeli da kreiraju osam novih linija ili tipova matičnih ćelija od kojih su neke, u vreme kada je otkriće objavljeno, neprekidno u kulturi rasle 22 nedelje.
Mnogi očekuju da će prva klinička ispitivanja primene na ovaj način stvorenih matičnih ćelija, ustvari, ćelija kože koje su naučene da se ponašaju potpuno isto kao matične ćelije, početi već naredne godine. Ali, to ne znači, ističe profesor Tomson, da treba prekinuti sva istraživanja embrionalnih matičnih ćelija.
http://www.politika.co.yu/viva/204/tekst_1.html
