Utisci postdiplomaca

Started by BK, 01-11-2007, 21:23:19

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

BK

Svi mi bi sigurno voleli da budemo mr dr doc spec prof itd....ali koliko je trnovit taj put?
Mnogo bi nam znacili vasa iskustva....naravno brojne su i razlicite i zelje i zalaganja i iskustva.
Kao sto rekoh, pocnimo sa tim, koliko je pametno ostajati na fakultetu?
Cijem da se mnogi asistenti zale da je bas tesko i iscrpljujuce, da li je bolje onda upisati postdiplomske a raditi na drugom mestu?
Znam da ima mnogo faktora blizina radnog mesta, svakodnevna pristupacnost literature, profesora, novac, i jos mnogo....
Nisam protiv rada, zrtve...ali ne treba ni u cemu preterivati.

Adonis_Vernalis

Mmm, daaa... Trnovit ili ne, ali to je definitivno put kojim se redje ide...  :smekerica:

Salu na stranu. Da je lako - nije. Da je trnovito - opet nije. Da ima posla - ima (oh, da, posla nikada premalo). Ali, da vredi - vredi.

Ne bih trepnuo, a odabrao bih opet isto.

Sve je to pitanje motivacije, fokusiranosti, imanja ili nemanja "visih ciljeva", spremnosti da se potisnu neke zelje, potrebe i nagoni u drugi plan, zarad necega drugog, sto nikome ne mora izgledati ni bitno ni vredno, do onome o cijoj se glavi radi. Kad covek ima cilj i svim silama je usmeren na njega - nista mu nije tesko. Pokidace i polomiti sve sto mu je na putu do ostvarenja tog cilja, sto je sasvim ljudska, a ne neljudska ili nadljudska osobina.

Ako vam je novac motivator, onda nemojte upisivati doktorske studije, jer ga radeci doktorat - necete zaraditi. Ne samo ovde, nego bilo gde u svetu: na americkim drzavnim univerzitetima, stipendija doktoranta je oko 1500 dolara (bruto). Odbijte od toga zdravstvenu zastitu (morate je imati, makar "osnovni paket") - ostane vam nesto manje. Morate negde i stanovati, zar ne? Naravno, ali ce to da vas kosta barem 450 dolara (u Cikagu, ali cene neznatno variraju), koliko kosta iole pristojna gajba u civilizovanim krajevima megalopolisa, a ne u crnackim cetvrtima. Popu pop, a bobu bob... bottom line je 500-700 dolara u dzepu. E, sad: kineskim doktorantima (koji jedu saku pirinca nedeljno, a mogu da spavaju i u kucici za ptice) - to je kamara para. Jos uspeju da ustede koju hiljadarku dolara na kraju balade. Nama, razmazenijima, to je taman dovoljno da ne izgledamo kao klosari, da budemo uredni i obrijani, eventualno namirisani (jer, cleanliness is next do godliness), da ne idemo unaokolo kao anoreksicni zombiji brukajuci zemlju iz koje smo dosli, vec da izgledamo uhranjeno i pristojno... a sve to nudi i Srbijica. No, ako ste to resili i visoko ste motivisani, onda vam takva karma sleduje. Slicno je i u Nemackoj, Francuskoj, Italiji.

Novac sleduje kasnije. Titula doktora nauka u Americi znaci vise nego ovde. Nije ni ovde bas tako grdno. Nije bitno gde je kako. Bitno je da shvatite da novac nece doci jos dugo, ukoliko ovim putem krenete.

Pametno je ostajati na fakultetu, ne samo zbog blizine radnog mesta, pristupacnosti literature, laboratorija, hemikalija, profesora i slicno... vec i zbog toga sto cete moci subotom, nedeljom, o praznicima i kad god vam dune, da zavrsite ono sto ste poceli. Nema sefovskih zabrana, nema one cuvene sentence: "meni tvoj doktorat ne treba, to je tvoja stvar. Moja stvar je da obezbedim da ta i ta apoteka dobije tovar apaurina, a posto je moja zelja za tebe zapovest... onda, na izvrsenje!" Gledam kolege i koleginice koji rade kojekude i pokusavaju da spreme ispite, pri cemu dozivljavaju porodjajne muke. Poneki dignu ruke kad dodju do laboratorije, jer ne mogu da harmonizuju porodicu, doktorat i poslovne obaveze. Pored toga, rad sa studentima ume da bude vrlo inspirativan. Bilo kako bilo, koliko god godina imao, moji studenti ce uvek imati dvadeset.

Bred

Ok, sve to zavisi od ugla gledanja i licnih afiniteta. Ja kad malo trezveno razmislim-da bih ostao na fakultetu morao bih DOBRO da razmislim o takvoj "avanturi". Moj licni utisak je da bar 60% ljudi upise farmacija zato sto je to jos uvek isplativo bez obzira koliko se neko posle ovoga javljao i pricao price kako on samo "voli" farmaciju. Npr moja generacija je odrastala u jedno veoma nesrecno vreme kada se mnogo toga nije imalo i mnogo toga se odricalo. I sad nakon xyz god guljenja klupe i cimanja, konacno docekas taj dan da zavrsis fakultet i nekim nesrecnim slucajem pocnes da radis na faxu, sta te ceka-opet mucenje, cimanje, guljenje za sitne pare. Ja znam da asistenti na tehnologiji skoro po ceo dan ostaju na faxu. Pre podne slusaju vezbe a popodne ih sami vode.  Pored toga, cimaju se sa studentima, "sluze" profesore , pregledaju studentske zvrljotine [:K] , odreknu se privatnog zivota i sve to za cirka 30000din kolika mislim da je plata asistentima u najboljem slucaju. Pored toga, rade specijalizaciju, gule se min 10 god da bi stigli do neke bolje pozicije kada postaju docenti. Onda prodje xyz god dok ne postanu redovni profesori i imaju platu kao neki upravnik apoteke. Sto rece profesor Adonis ako se neko odluci za specijalizaciju-nikakvu finansijsku dobit ne moze od toga da ocekuje. Dakle, asketski zivot samo i radi nauke. Nista drugo. Sve ovo pisem samo da bi imali kompletan uvid u ono sto vas ceka ako se odlucite za "put kojim se redje ide". :wink:

Adonis_Vernalis

Nije bas tako crno. Ovaj posao nudi i citav niz prednosti nad svim drugim poslovima, makar i desetostruko bolje placenim.

Imao sam i ja nekada neke svoje drugove i drugarice. Jedan od njih je po zavrsetku fakulteta otisao u SAD i tamo postao isto sto i ja ovde: profesor. Sreli smo se posle 14 godina i konstatovali sledece: on radi u orbitalnoj stanici NASA... a ja u zemaljskoj. Inace, sve lici jedno na drugo, samo sto on zivi u Cikagu, a ja u Beogradu, pri cemu ne glorifikujem Cikago, niti umanjujem vrednost zivota u Beogradu.

A ovi drugi? Zasto ih pominjem u proslom vremenu? Zato sto su mi danas samo poznanici, kojima se obradujem/ne obradujem kad ih sretnem i obrnuto. Taj status su dobili (tacnije: zauzeli) zato sto su poceli da mi, pazite sad dobro, zavide. Zasto neko asistentu-pripravniku zavidi?

Zato sto voli posao koji radi.

Maslacak

#4
Da li je moguæe da nas, ma koliko voleli farmaciju, ukoliko se ne opredelimo za teorijsko usavr¹avanje i ostanak na fakultetu - èeka to da ne volimo svoj posao? Jer zapravo...stekla sam utisak da svaki drugi posao i nema toliko veze sa farmacijom koju znamo i volimo.

Ja bih ¾ivela na minimalcu, samo da ne mrzim sebe kad ustanem na posao...kao ¹to se uglavnom volim kad idem na fakultet... I mnogo volim farmaciju, i nauka me jako interesuje...

Meni je sve to d¾inovska dilema. Za poèetak, smatram da sam osoba koja je oèajna u preno¹enju znanja drugima. I ¹ta onda? Kako da ja budem neki tamo asistent ili profesor? A drugo...kad deca i porodica? Koliko je za ¾enu te¹ko da to sve uskladi?

Adonis_Vernalis

Ja nigde nisam napisao da vas obavezno ceka ta sudbina da ne volite svoj posao. Morate shvatiti da novac nije jedini motivator: Japancima je, na primer, mnogo jaci motivator da se fotografisu sa direktorom kompanije, nego da im direktor kompanije potpise cek na milijardu jena zbog uspesne inovacije, recimo. Takvih motivatora ima na desetine, a sta ce vas ujutro podizati na noge i davati vam snage da prezivite jos jedan dan - morate pronaci sami. Ja sam izvor svoje struje odavno pronasao.

Ali, zivimo u Srbiji, pa pogledajmo sta nam/vam Srbija nudi:

1) Rad na fakultetu. Divno, ali slabo placeno. Divno, zbog neprekidnih izazova koje svakodnevno, vise puta dnevno rad sa ljudima i rad u nauci pred vas stavljaju. Morate uvek da budete budni, vecito kompetentni, uvek spremni. A na ogranicena sredstva u budjelaru se mozete i morate navici. Kako se porodica i nauka uklapaju? Ne bas savrseno, ali se uvek moze pronaci nekakav emulgator koji ce dve faze koje se tesko mesaju i jedna s drugom hemijski ne reaguju - uklopiti jednu u drugu. Na kraju, i profesori imaju decu, zar ne?

2) Rad u apoteci. Bolje placeno, ali moze da bude i smorno, i naporno. Prednosti: mali, tih, miran kolektiv, uvek toplo i cisto, pretezno mirno. Mozete se dogovoriti sa koleginicama o tome koja ce kada da radi, ko ce kada popodnevnu ili prepodnevnu smenu imati. Deca? Pa vecina koleginica ima decu, tako da dobro znaju i sta je sarlah i sta su rubeole. Razumece vas i pomoci vam da se uklopite. Mane: ne mora ih biti, ali uglavnom se vezuju za administraciju i teske pacijente.

3) Rad u veledrogeriji. Moze biti sjajno placeno, ali pre ili posle dosadi i sluzbeni auto, i broj kilometara koje morate prevaliti po Srbiji, Bosni i drugde, nudeci i nutkajuci lekove i lekice. Dosadi spavanje u jednom gradu, budjenje u drugom. A i lager liste nisu bas zanimljivo stivo.

4) Rad u predstavnistvu. Moze i to biti sjajno placeno... ali, ume da bude stresno. U svakom slucaju, bez izazova. Ako ih i ima, to je vezano za finansije i ekonomiju, a manje za nesto za sta ste se skolovali.

5) Rad u farmaceutskoj industriji. Industrija. Mislim da sam sve rekao. Meni ne prija, no to je licni stav.

6) Rad u sopstvenoj reziji. Vlasnik ste necega. Bilo cega: apoteka, laboratorija, bio-spajz, fabricica. Ovo mi je nepoznata teritorija. Ne poznajem nikoga ko je vlasnik bilo cega. Kad upoznam, raspitacu se i javiti.

Ne kazem da sam sve obuhvatio. Dodajte jos ponesto. Razmisljajte svojom glavom, uvidjajte prednosti i mane svega i prelamajte pametno. Eto.

Maslacak

#6
Ne ne, profesore - JA sam rekla da me izgleda èeka to da ne volim svoj posao, uz obrazlo¾enje da "nijedan nema neke veze sa farmacijom" (to be¹e ne¹to kao retorièko pitanje) :) Imam utisak da je upravo taj rad na fakultetu, i to o èemu govorite (kao pozitivne strane) jedina stvar koja ima veze sa razlogom ZA©TO sam ja upisala farmaciju i sa onim zbog èega je volim... Deluje mi kao da svi drugi poslovi, a eto, ta lista koju ste naveli me nekako jo¹ vi¹e ubeðuje - navode na skretanje u neke druge vode, ekonomija, birokratija, marketing, ili u krajnjem sluèaju - monotonija bez izazova...

Veledrogerije me ne interesuju UOP©TE, predstavni¹tva jo¹ manje. Industrija moo¾da, ali o tome inaèe jako malo znam...sumnjam ipak.

Zna li neko kakav je rad pri bolnièkim apotekama? ©ta je taèno klinièka farmacija, hoæe li to kod nas ikad za¾iveti? Mada, ovo je malo off.

Prema interesovanjima, meni preostaju apoteka, i fakultet. Svaki sa svojim prednostima i manama. Moraæu da stavim na papir :>

Iako ne verujem da bih se u to upustila, zanima me, pa æu da pitam.
Na primer, ja ne ostanem na fakultetu i poènem da radim. Onda uporedo upi¹em doktorske studije i ajmo hipotetièki - i zavr¹im ih :K
©ta se onda takvom jednom doktoru nauka nudi?
Da li on mo¾e da dobije mesto na fakultetu, iako nije sve vreme radio pri fakultetu? A ako ne radi pri fakultetu - ¹ta mo¾e kao doktor da radi, ¹to se razlikuje od "ne-doktora"?

Zaista jako malo znam generalno o tim procedurama i pravilima, pa me zato interesuje.

BK

Ono sto sam cula je da se rad u bolnickoj apoteci ne razlikuje mnogo od rada u nekoj drugoj, sem sto ima vise magistralne izrade i sto postoji mogucnost da se odmah kontaktira lekar u slucaju neke nejasnoce ili greske na receptu.
Koliko znam taj klinicki farmaceut jos nije zaziveo kod nas, u svetu je njegov posao da odredi terapiju nakon date dijagnoze lakara (bar sam ja tao cula). Cini mi se da mi je neko pricao da se kod nas neka devojka vodi kao klinicki farmaceut ali u sustini nabavlja lekove za datu bolnicku apoteku...
Svakako, iz zivota, doktori su na visim polozajima...samim tim brojne i privilegije imaju. Mislim da su i bas trazeni doktori iz nase struke. Ali takodje mislim da je i tesko zavrsiti doktoske studije ako se ne radi na fakultetu, sem ako se ne zaposlimo u nekoj dobroj drzavnoj firmi koja ce nam omoguciti i pare za postdiplomske i krace vreme rada na posu (radi ucenja)...to znam iz prica mojih roditelja da je u njihovoj firmi samo budala nije koristila te privilegije...ali ne verujem da toga vise ima.
Brojne stvari cemo saznati kad pocnemo da radimo, mislim da treba prvo stazirati, pa onda videti sta - gde -i -kako.

Maslacak

Quote from: BK on 08-11-2007, 12:23:52
Svakako, iz zivota, doktori su na visim polozajima...samim tim brojne i privilegije imaju. Mislim da su i bas trazeni doktori iz nase struke.

Kakve taèno privilegije i gde su to tra¾eni?

I ja mislim da je te¹ko, kao ¹to rekoh - ne verujem da bih u to ulazila, ali me interesuje.

BK

Ajde kao prvu privilegiju stavimo novac...nije da je nebitno, koliko znam doktor ce sigurno imati vecu platu, nego samo diplomirani farmaceut, koji ce mu biti podredjeni i samim tim raditi, da ne kazem tezi ali sigurno malo gori posao.Kao sto bez fakulteta ne mozes mnogo napredovati,i ne moze ti se plata povecavati mnogo, ipak kad si dr mozes biti na visokim ili ti visim polozajima,sigurno ce na neke seminarske ili slicno pre uputiti dr iz te i te firme nego dr....malo lupam...znas sta hocu da kazem. A fabrike, pogotovo deo za istrazivanje, naucne ustanove (generalno)...sigurno da moraju imati odredjeni broj doktora, a mislim, nisam sigurna, da nema mnogo dr kod nas.
Naravno mislim da ovo vazi pre svega za drzavne firme, ove privatne, mislim da se kod njih ne zna ni ko pije ko placa... :lol:
Naravno ta titula nije sve...znanje je osnovno i sigurno da ce ti se jednog dana isplatiti, i sigurno je da ce ti mnoga vrata biti otvorena...Bar se nadam i iskreno bi volela da je tako...Ja verujem u ono: trud se uvek isplati.

Maslacak

Dobro, istra¾ivanje, instituti, to sve ¹to ima veze sa samom naukom - sla¾em se.

Ali ¹ta æe recimo jednoj apoteci doktor nauka? Ili veledrogeriji?
Da bude ¹ef smene? Ili nabavke? :K Èini mi se da u toj grani "prakse", doktori uop¹te nisu potrebni. Ne postoji tu sad ne znam kako neki "vi¹i polo¾aj", ili "bolji posao"...farmaceut je farmaceut. Vrlo moguæe da gre¹im, jer nemam pojma. E zato sam pitala, ¹ta se nudi.

I veæ sam pitala, da li je moguæe onda naknadno dobiti posao na fakultetu?

Ksenija

Quote from: Adonis_Vernalis on 08-11-2007, 08:49:18
Ja nigde nisam napisao da vas obavezno ceka ta sudbina da ne volite svoj posao. Morate shvatiti da novac nije jedini motivator: Japancima je, na primer, mnogo jaci motivator da se fotografisu sa direktorom kompanije, nego da im direktor kompanije potpise cek na milijardu jena zbog uspesne inovacije, recimo. Takvih motivatora ima na desetine, a sta ce vas ujutro podizati na noge i davati vam snage da prezivite jos jedan dan - morate pronaci sami. Ja sam izvor svoje struje odavno pronasao.

Ali, zivimo u Srbiji, pa pogledajmo sta nam/vam Srbija nudi:

1) Rad na fakultetu. Divno, ali slabo placeno. Divno, zbog neprekidnih izazova koje svakodnevno, vise puta dnevno rad sa ljudima i rad u nauci pred vas stavljaju. Morate uvek da budete budni, vecito kompetentni, uvek spremni. A na ogranicena sredstva u budjelaru se mozete i morate navici. Kako se porodica i nauka uklapaju? Ne bas savrseno, ali se uvek moze pronaci nekakav emulgator koji ce dve faze koje se tesko mesaju i jedna s drugom hemijski ne reaguju - uklopiti jednu u drugu. Na kraju, i profesori imaju decu, zar ne?

2) Rad u apoteci. Bolje placeno, ali moze da bude i smorno, i naporno. Prednosti: mali, tih, miran kolektiv, uvek toplo i cisto, pretezno mirno. Mozete se dogovoriti sa koleginicama o tome koja ce kada da radi, ko ce kada popodnevnu ili prepodnevnu smenu imati. Deca? Pa vecina koleginica ima decu, tako da dobro znaju i sta je sarlah i sta su rubeole. Razumece vas i pomoci vam da se uklopite. Mane: ne mora ih biti, ali uglavnom se vezuju za administraciju i teske pacijente.

3) Rad u veledrogeriji. Moze biti sjajno placeno, ali pre ili posle dosadi i sluzbeni auto, i broj kilometara koje morate prevaliti po Srbiji, Bosni i drugde, nudeci i nutkajuci lekove i lekice. Dosadi spavanje u jednom gradu, budjenje u drugom. A i lager liste nisu bas zanimljivo stivo.

4) Rad u predstavnistvu. Moze i to biti sjajno placeno... ali, ume da bude stresno. U svakom slucaju, bez izazova. Ako ih i ima, to je vezano za finansije i ekonomiju, a manje za nesto za sta ste se skolovali.

5) Rad u farmaceutskoj industriji. Industrija. Mislim da sam sve rekao. Meni ne prija, no to je licni stav.

6) Rad u sopstvenoj reziji. Vlasnik ste necega. Bilo cega: apoteka, laboratorija, bio-spajz, fabricica. Ovo mi je nepoznata teritorija. Ne poznajem nikoga ko je vlasnik bilo cega. Kad upoznam, raspitacu se i javiti.

Ne kazem da sam sve obuhvatio. Dodajte jos ponesto. Razmisljajte svojom glavom, uvidjajte prednosti i mane svega i prelamajte pametno. Eto.


pa profesore, ispada da u Srbiji ne vredi uciti farmaciju,nista ne valja... :hmm
rekla bih da sve to individualno i zavisi kome sta lezi..Nekome je dosadno da bude zatvoren u laboratoriji,udise svasta nesto,a zanimljivo mu je na primer da nutka te lekove i bavi se time..
smatram da svako treba da radi za ono za sta je,nije preporucljivo da ostane na faxu neko ko ne zna da prenese znanje(na nasem faxu ima i previse takvih primera) i da nutka lekove neko ko ne zna da sastavi recenicu... :nonono:
sve zavisi od sopstvenih afiniteta ,a pare mogu samo da budu stimulacija,koju ne mozemo zanemariti... :roll:

Maslacak

Nije ba¹ Ksenija profesor to rekao, on je upravo naveo liène utiske...i sve ¹to je naveo ima svoje prednosti i mane, a ¹ta æe prevladati je stvar liènog afiniteta :) Profesor je rekao upravo isto ¹to i ti.

Zapravo...ni¹ta ne valja zbog neèeg, i sve valja zbog neèeg drugog...tako da...ko se pronaðe, sreæan je :happy:

Ja sam samo rekla da meni nutkanje lekova, rad u predstavni¹tvu i te stvari, zapravo nemaju neke veze sa samom farmacijom. Ko je upisao farmaciju zbog nje same - te¹ko æe u takvom poslu naæi izazov i motivaciju.

Lence

  Maslacak, poslednjin nedelja me muce potpuno iste stvari!
Sad sam upisala cetvrtu i krenula na predavanja iz farmakologije. Bilo je dovoljno jedno predavanje da shvatim da ja u stvari obozavam farmaciju! Zaljubila sam se u fakultet i po prvi put sa neverovatnim zadovoljstvom dolazim na isti!
Klinicki farmaceut je moje zanimanje iz snova! Oduvek sam naginjala ka medicini, a mislim da je ovo savrsena kombinacija dveju nauka, sa najlepsim delovima iz obe. Na moje veliko razocarenje, saznala sam, iz razlicitih prica, kako to zanimanje u Srbiji jednostavno ne postoji! Da li mi je jedini izbor da bezim napolje?

Natasa

Malo uskacem, ali mi je tema jako zanimljiva.  :lol:

Ja bih jako volela da ostanem na fakultetu (upravo iz razloga koje je Adonis navodio), ali nazalost mi to nije moguce (bar do sada sto sam pokusala i kako mi je indirektno receno) jer je moj prosek 8,00. Time sam ja pokazala da sam samo prosecan student koji je zavrsio u roku...kakvih je puno. To nije dovoljno za rad na fakultetu, i uvek ce biti neko sa visim prosekom koji ce "uci" umesto mene. I tu zaista ne mogu da se ljutim. Razumem da je to glavni nacin kako profesor moze da stekne utisak o meni. U toku mog studiranja malo je bilo sansi da se neko bavi istrazivackim radom...doduse ja sam to uradila za diplomski (cak napravila poster za kongres). Uvek mi je bilo bitne da ne padam godinu, da razumem gradivo, a detalje koliko imam vremena i koliko mogu...mozda je to pogresan pristup.

Nekako jos uvek mi je tesko da prihvatim cinjenicu da je ova solucija za mene nemoguca i da cu posao morati da potrazim negde drugde. Nekad razmisljam da nisam trebala da budem pionir u "van skolskim aktivnostima" na fakultetu (razvijanje strucne prakse IPSFa) nego da se bacim na prosek.

Kao neki baksuz se osecam kada vidim da i neke druge oblasti farmacije (klinicka farmacija) koje me interesuje nije zastupljena kod nas. I da ko kog se time bavi bice pionir u tome, rasciscavajuci put za buduce narastaje.

Ko zna mozda sam lose raspolozena zbog nagle promene vremena (iako obozavam sneg).