Dijabetes ili secerna bolest

[Coolgemini]

Dva tipa bolesti    
   
Dva glavna oblika ¹eæerne bolesti su tip 1 (ranije: dijabetes melitus ovisan o inzulinu ili dijabetes koji se javlja u mladalaèkoj dobi) i tip 2 (ranije: dijabetes melitus neovisan o inzulinu ili dijabetes koji se javlja u zreloj dobi). Oba oblika imaju zajednièku osnovnu karakteristiku: povi¹ene razine ¹eæera (glukoze) u krvi uslijed apsolutnog ili relativnog nedostatka inzulina, hormona kojeg proizvodi gu¹teraèa.

©to je gu¹teraèa i kako se luèi inzulin?    
   
Gu¹teraèa je izdu¾ena, konusna ¾lijezda smje¹tena iza ¾eluca koja izluèuje probavne enzime te hormone inzulin i glukagon. Inzulin luèe tzv. beta stanice smje¹tene u nakupinama koje se zovu Langerhansovi otoèiæi. Inzulin je kljuèni regulator tjelesnog metabolizma. Nakon obroka, hrana se probavlja u ¾elucu i crijevima, ugljikohidrati se razgraðuju na molekule ¹eæera od kojih je jedna glukoza, a bjelanèevine se razgraðuju na aminokiseline. Glukoza i aminokiseline se apsorbiraju direktno u krvotok pa koncentracija glukoze u krvi raste. U normalnim stanjima poveæanje glukoze u krvi stimulira beta stanice gu¹teraèe na luèenje inzulina koji se prelijeva u krvotok. Inzulin omoguæuje prodor glukoze u stanice tijela (pogotovo mi¹iæne stanice) gdje uz druge hormone odreðuje hoæe li te hranjive tvari sagorjeti u energiju ili æe se pohraniti za buduæu uporabu. Kada se ¹eæer u krvi vrati na razinu prije obroka, smanjuje se proizvodnja inzulina u gu¹teraèi, a tijelo koristi pohranjenu energiju do slijedeæeg obroka u kojem dobiva nove hranjive tvari.
Kod ¹eæerne bolesti tipa 1 postupno propadaju beta stanice gu¹teraèe koje proizvode inzulin sve do apsolutnog nedostatka inzulina.
Kod ¹eæerne bolesti tipa 2 vjerojatno je prisutna kombinacija nedovoljnog luèenja inzulina i nemoguænosti da inzulin pravilno djeluje na ulaz glukoze u stanicu (relativan nedostatak inzulina).
Ako se ¹eæerna bolest ne lijeèi nastupaju ozbiljne dugoroène komplikacije koje mogu ugroziti ¾ivot.

   ©eæerna bolest tip 1 - opis bolesti    
   
Kod ¹eæerne bolesti tipa 1 postupno propadaju beta stanice gu¹teraèe koje proizvode inzulin sve do apsolutnog nedostatka inzulina. Bez inzulina koji pokreæe glukozu u stanice, razina ¹eæera u krvi postaje prekomjerno visoka i nastaje hiperglikemija. Buduæi da tijelo ne mo¾e koristiti ¹eæer on odlazi u urin s kojim se izluèuje. Slabost, gubitak te¾ine, prekomjerna glad ili ¾eð neke su od posljedica ovog "gladovanja u obilju". ®ivot bolesnika poèinje ovisiti o primanju inzulina. (Ponekad kod ¹eæerne bolesti tipa 1 dolazi do remisije i pacijenti prestanu uzimati inzulin, ali ta razdoblja "medenog mjeseca" gotovo nikada ne traju dugo, javljaju se ubrzo nakon postavljanja dijagnoze i brzo prestaju).
   

   Zbog èega nastaje ¹eæerna bolest tip1?    
   

©eæernoj bolesti tipa 1 obièno prethodi faza bez simptoma poznata kao inzulitis, kada T stanice imunog sustava, vrsta bijelih krvnih stanica, poèinju infiltrirati i uni¹tavati beta stanice gu¹teraèe. Obièno se te takozvane ubojite T stanice bore protiv infekcija, ali kod ¹eæerne bolesti ih mehanizam poznat pod nazivom autoimuni odgovor okreæe protiv vlastitih tkiva u tijelu. Nije poznato ¹to pokreæe ovu pojavu, ali postoje dokazi o genetièkoj predispoziciji i faktorima okoline (npr. virusi). Napredovanje bolesti od inzulinitisa do potpuno razvijenog dijabetesa mo¾e potrajati èak vi¹e od nekoliko godina.
   

   Tko obolijeva od ¹eæerne bolesti tipa 1?    
   

©eæerna bolesti tipa 1 rjeða je od tipa 2 i predstavlja svega 7 do 10% svih sluèajeva dijabetesa. Tip1 se mo¾e pojaviti u bilo kojoj dobi, ali obièno se javlja u razdoblju izmeðu djetinjstva i 30. godine ¹ivota, najèe¹æe u doba djetinjstva i adolescencije. Bolesti su podlo¾ni jednako djeèaci i djevojèice.
   

   Koji su simptomi ¹eæerne bolesti tipa 1?    
   

Proces propadanja beta stanica koje proizvode inzulin mo¾e biti dugotrajan i podmukao. Meðutim, kada se proizvodnja inzulina smanji na minimum, ¹eæerna bolest tipa 1 obièno se naglo pojavi i brzo napreduje. Znakovi koji upozoravaju na pojavu ¹eæerne bolesti tipa 1 su: uèestalo mokrenje, kod djece ponovno mokrenje krevet nakon ¹to je dijete veæ odviknuto; neobièna ¾eð, posebno potreba za slatkim i hladnim piæima; ekstremna glad; nagli, ponekad dramatièan, gubitak te¾ine; slabost, svrbe¾ genitalne regije, ekstreman umor; zamuæen vid ili druge promjene vida i razdra¾ljivost. Djeca koja boluju od dijabetesa tipa 1 èesto su nemirna, apatièna i mogu imati pote¹koæe u ¹koli. U akutnim sluèajevima dijabetesa tipa 1 mogu se pojaviti muènina i povraæanje. U te¹kim sluèajevima dijabetièka koma mo¾e biti prvi znak ¹eæerne bolesti tipa 1.
   

   Krizna stanja    
   Ketoacidoza   
   

Dijabetièka ketoacidoza je po ¾ivot opasna komplikacija ¹eæerne bolesti tipa 1. Ne samo da se obièno u krvotoku nalaze prekomjerne kolièine glukoze, veæ i razgradnja masti ubrzava proizvodnju masnih kiselina, a one se pretvaraju u tvari koje se nazivaju ketonskim tijelima i toksiène su u visokim koncentracijama. Simptomi ketoacidoze su muènina i povraæanje te, kod djece, bol u trbuhu. Disanje mo¾e biti duboko i ubrzano uz uèestale uzdahe. Otkucaji srca su obièno ubrzani. Ukoliko stanje potraje, mo¾e nastupiti koma i na kraju smrt, iako je tijekom posljednjih 20 godina smrtnost uzrokovana ketoacidozom smanjena na oko 2% svih sluèajeva. Prva pomoæ sastoji se od davanja inzulina kako bi se ispravio metabolizam glukoze i ketona te brzo nadomje¹tavanje tekuæina i elektrolita.
   

   Hipoglikemija   
   

Intenzivna terapija inzulinom ili lijekovima kojima se potièe luèenje inzulina, kao na primjer sulfonilurejama, poveæava se rizik od nastanka hipoglikemije do koje dolazi kada razina glukoze u krvi padne ispod normalnih vrijednosti. Hipoglikemija se mo¾e pojaviti zbog nedovoljnog uzimanja hrane, vje¾banja ili uzimanja alkohola. Obièno se mo¾e lijeèiti, ali ponekad je stanje te¹ko i opasno po ¾ivot, naroèito ako bolesnik ne prepozna simptome. Blagi simptomi javljaju se kod umjereno niskih i lako ispravljivih koncentracija glukoze u krvi, a ukljuèuju znojenje, drhtanje, glad i ubrzane otkucaje srca. Veoma niske koncentracije glukoze u krvi mogu ubrzati neurolo¹ke simptome - konfuziju, slabost, dezorijentiranost, ratobornost, a u rijetkim i najgorim sluèajevima komu i smrt. Pacijenti koji pate od uèestalih epizoda hipoglikemije mogu postati neosjetljivi na simptome. Èak i samo jedna nedavna epizoda hipoglikemije mo¾e ote¾ati detekciju slijedeæe epizode. Strogim izbjegavanjem niske razine glukoze u krvi takvi bolesnici mogu povratiti sposobnost prepoznavanja simptoma. Veæina struènjaka preporuèuje da bolesnici ¹to èe¹æe kontroliraju koncentracije glukoze u krvi, èak èetiri ili vi¹e puta na dan. To je osobito va¾no za one koji i ranije nisu uoèavali simptome hipoglikemije prije nastupa mentalnih promjena. Osobe koje boluju od ¹eæerne bolesti bi uvijek morali imati tvrde bombone, sok ili paketiæe ¹eæera. Obitelj i prijatelji morali bi poznavati simptome. Bolesniku treba dati tri do pet tvrdih bombona, dva do tri paketiæa ¹eæera ili pola ¹alice (vi¹e od 1 dl) voænog soka (pod uvjetom da mo¾e gutati). Ukoliko nema adekvatne reakcije u roku od 15 minuta, treba mu dati jo¹ ¹eæera ili pru¾iti hitnu lijeènièku pomoæ, ukljuèujuæi intravenozno davanje glukoze. Èlanovi obitelji i prijatelji mogu nauèiti kako se daje injekcija glukagona, hormona koji za razliku od inzulina poveæava koncentraciju glukoze u krvi. Hipoglikemija se èesto javlja za vrijeme spavanja, naroèito kod djece, èak i one koja nisu na intenzivnoj terapiji inzulinom. (U svakom sluèaju djeca su izlo¾ena visokom riziku od hipoglikemije). Lagani obroci u vrijeme odlaska na spavanje mogu biti efikasni.
   

   Kako se dijagnosticira ¹eæerna bolest tipa 1?   
   Glukoza u plazmi mjerena nata¹te   
   

Mjerenje glukoze u plazmi postalo je standardnim dijagnostièkim testom. To je jednostavno testiranje krvi koje se provodi nakon osam sati gladovanja, obièno ujutro na ta¹te. Koncentracija do 6,0 mmol/l (110 mg/dl) smatra se normalnom. Dijabetes se dijagnosticira kada ovaj test dva razlièita dana poka¾e koncentraciju glukoze u plazmi od 7,0 mmol/l (126 mg/dl) ili vi¹u. O koncentracijama izmeðu 6.0-7,0 mmol/l (110-126 mmol/l) govori se kao o poremeæenoj glukozi nata¹te, ¹to se smatra riziènim èimbenikom za dijabetes i njegove komplikacije. Test nije uvijek pouzdan. Ako osoba ima normalne koncentracije glukoze u krvi, ali i simptome ¹eæerne bolesti kao i obiteljsku anamnezu ili druge èimbenike rizika, onda ne treba iskljuèiti dijabetes, veæ treba napraviti druge testove.
   

   Test tolerancije glukoze.   
   

Najprije se odredi koncentracija glukoze iz krvi nata¹te, a zatim se popije posebna otopina glukoze i nakon dva sata ponove se mjeri koncentracija glukoza u krvi. Normalno je da se ¹eæer u krvi umjereno poveæa nakon ¹to se popije napitak s glukozom te smanji nakon dva sata. Kod dijabetièara je u poèetku poveæanje prekomjerno, a koncentracija ostaje visoka i kasnije.
   

   Testiranje glukoziliranog hemoglobina.   
   

Ovim testom ispituju se koncentracije hemoglobina A1c (HbA1c) ili glukoziliranog hemoglobina. Hemoglobin je proteinska molekula u crvenim krvnim stanicama koja se mijenja kada se na nju ve¾e glukoza. U kojoj æe se mjeri promijeniti ovisi o prosjeènoj koncentraciji ¹eæera u krvi kojoj je protein izlo¾en tijekom svog ¾ivotnog vijeka. Ovaj se test koristi i za praæenje efikasnosti lijeèenja.
   

   Testovi za otkrivanje komplikacija   
   

Najraniji simptom o¹teæenja bubrega je mikroalbuminurija, kod koje se vrlo male kolièine proteina nazvane albumin (30 do 300 mg dnevno) nalaze u urinu. Mikroalbuminurija je takoðer znak drugih komplikacija vezanih za o¹teæenja krvnih ¾ila. Treba provjeriti krvni tlak i ispitati koncentracije kolesterola i lipida, napraviti elektrokardiogram te eventualno testirati funkcije ¹titnjaèe.

   ©to je ¹eæerna bolest tip 2?    
   

©eæerna bolest tipa 2 je daleko najèe¹æi oblik ¹eæerne bolesti - javlja se u 90% sluèajeva. Veæina oboljelih od tipa 2 proizvodi promijenjene ili èak normalne kolièine inzulina, ali uslijed poremeæaja u stanicama jetre i mi¹iæa dolazi do otpornosti na djelovanje inzulina. Inzulin se ve¾e za staniène receptore, ali glukoza ne mo¾e uæi u stanicu i to stanje je poznato kao inzulinska rezistencija. Buduæi da mnogi bolesnici koji boluju od ¹eæerne bolesti tipa 2 ne luèe dovoljne kolièine inzulina za savladavanje rezistencije na inzulin, pretpostavlja se da kod takvih bolesnika postoji dodatno o¹teæenje beta stanica gu¹teraèe koje naru¹ava izluèivanje inzulina. Tako je ¹eæerna bolest tipa 2 vjerojatno kombinacija nedovoljnog luèenja inzulina i nemoguænosti da pravilno djeluje na ulaz glukoze u stanicu.
   

   ©eæerna bolest zrele dobi kod mladih    
   

Dijabetes zrele dobi kod mladih (MODY) je rijedak oblik genetskog oblika ¹eæerne bolesti tipa 2 koji se obièno javlja kod mr¹avih adolescenata. Ovaj oblik predstavlja 2% do 5% svih sluèajeva tipa 2.
   

   Dijabetes u trudnoæi    
   

Kod oko 0.5% trudnica javlja se ¹eæerna bolest tipa 2 u treæem tromjeseèju trudnoæe, koji se naziva gestacijskim dijabetesom. Nakon poroda koncentracije glukoze u krvi obièno se vraæaju u normalne vrijednosti, meðutim kod jedne treæine do jedne polovice ovih ¾ena u roku od 10 godina nastaje dijabetes tipa 2.
   

   ©eæerna bolest kao sekundarna bolest    
   

Bolesti koje o¹teæuju ili uni¹tavaju gu¹teraèu, kao ¹to su upala gu¹teraèe ili operacija gu¹teraèe (tumori) mogu dovesti do ¹eæerne bolesti. Uporaba nekih lijekova takoðer mogu izazvati pojavu privremene ¹eæerne bolesti. Rijetki poremeæaji gena i hormonski poremeæaji takoðer poveæavaju opasnost od pojave ¹eæerne bolesti.
   

   ©to uzrokuje ¹eæernu bolest tipa 2?    
   Uzroci rezistencije na inzulin    
   

Pretpostavlja se da su za pojavu pretilosti i rezistencije na inzulin znaèajne povi¹ene koncentracije tri èimbenika. To su: koncentracija slobodnih masnih kiselina (kiseline u krvi koje nastaju razgradnjom masti); leptina (bjelanèevine koju proizvode masne stanice); te tumor-nekrotizirajuæeg faktora, ili TNF (komponenta imunolo¹kog sustava). Naèin na koji ovi èimbenici doprinose pojavi ¹eæerne bolesti tipa 2 jo¹ se ispituje.
   

   Genetski faktori    
   

Kod dijabetesa tipa 2 genetski faktori igraju va¾nu ulogu, ali nije u potpunosti obja¹njen njihov mehanizam djelovanja, buduæi da ukljuèuje kako poremeæenu funkciju beta-stanica tako i nepravilnu reakciju na inzulin.
   

   Tko obolijeva od ¹eæerne bolesti tipa 2?    
   

©eæerna bolest, pogotovo tipa 2, dosi¾e razmjere epidemije u èitavom svijetu buduæi da se sve vi¹e poprimaju zapadnjaèke prehrambene navike. Procjena je da trenutno oko 100 milijuna ljudi boluje od te bolesti, a struènjaci predviðaju da æe se do 2010. taj broj udvostruèiti.
   

   Dob    
   

Pretpostavlja se da su za pojavu pretilosti i rezistencije na inzulin znaèajne ¹eæerna bolest tipa 2 tipièno se javlja nakon dobi od 40 godina. Starenje samo po sebi mo¾e poveæati podlo¾nost intoleranciji glukoze i dijabetesu. U jednom ispitivanju dijabetes je ustanovljen kod svega 5.9% mu¹karaca i 3.8% ¾ena mlaðih od 60 godina, ali kod gotovo 20% mu¹karaca i ¾ena starijih od 85 godina. Iako jo¹ uvijek rijetko, prilièno zabrinjava znaèajno poveæanje dijabetesa 2 kod djece, vjerojatno zbog poveæanja stope pretilosti u djetinjstvu.
   

   Pretilost    
   

Pretilost je vrlo uèestala kod osoba sa ¹eæernom bolesti tipa 2, tako da èak i umjereni dobitak te¾ine mo¾e poveæati podlo¾nost obolijevanja od ¹eæerne bolesti. Prekomjerna masnoæa u tijelu znaèajna je kod otpornosti na inzulin, ali va¾an je i naèin na koji je ona rasporeðena. Masno tkivo oko abdomena i na gornjem dijelu tijela (oblik jabuke) dovodi se u vezu s inzulinskom rezistencijom , srèanom bole¹æu, visokim krvnim tlakom, mo¾danim udarom i povi¹enim kolesterolom. Kru¹kasti oblik tijela, s debljinom rasporeðenom oko bokova i bedara, manje se dovodi u vezu s ovim bolestima.
   

   Pu¹enje    
   

Pu¹aèi su podlo¾niji ¹eæernoj bolesti tipa 2 i njegovim komplikacijama.
   

   Bolest u obitelji    
   

Izmeðu 25% i 33% svih pacijenata ima dijabetes u obitelji, a osobe èiji su roðaci u prvom koljenu bili dijabetièari izlo¾eni su 40% -tnom riziku tokom èitavog ¾ivota.
   

   Koji su simptomi ¹eæerne bolesti tipa 2?    
   

Bolest obièno poèinje postepeno i napreduje polagano. Simptomi se ne moraju pojaviti godinama, èak desetljeæima. Kod uznapredovale bolesti javljaju se prekomjerna ¾eð, pojaèano mokrenje, umor, zamagljen vid i gubitak te¾ine. Kod ¾ena su èeste vaginalne gljiviène infekcije. Gljiviène infekcije mogu se pojaviti ispod dojki ili u preponama. Te¹ke promjene na desnima, pogor¹anje vida, svrbe¾, impotencija i neobièni osjeti u ekstremitetima, kao ¹to su trnci i ¾arenje, takoðer mogu ukazivati na ¹eæernu bolest tipa 2. ©eæerna bolest tipa 2 obièno se otkrije rutinskim pregledima kod lijeènika (sistematski pregled) nalazom povi¹enih vrijednosti glukoze u krvi i u urinu prije pojave simptoma.
   

   Krizna stanja    
   Hipoglikemija    
   

Intenzivno davanje inzulina ili lijekova koji oslobaðaju inzulin, kao ¹to su sulfonilureje, poveæava podlo¾nost hipoglikemiji do koje dolazi kada koncentracije glukoze padnu ispod normalnih vrijednosti. Uzrokom hipoglikemije mogu takoðer biti nedovoljno uzimanje hrane, fizièke aktivnosti ili uzimanje alkohola. Obièno se lijeèi, ali ponekad mo¾e biti te¹kog oblika ili èak ugro¾avati ¾ivot, pogotovo ukoliko pacijent ne prepozna simptome. Kod umjereno niskih koncentracija glukoze u krvi koje se lako ispravljaju, simptomi su obièno blagi, a ukljuèuju znojenje, podrhtavanje, glad i brzo lupanje srca. Vrlo niske koncentracije glukoze u krvi mogu pospje¹iti neurolo¹ke simptome - konfuznost, slabost, dezorijentiranost, ratobornost, a u rijetkim i najgorim sluèajevima komu, konvulzije i smrt. Pacijenti kod kojih se epizode hipoglikemije ponavljaju mogu postati neosjetljivi na simptome, èak i samo jedna recentna epizoda hipoglikemije mo¾e ote¾ati prepoznavanje slijedeæe. Strogim izbjegavanjem niske koncentracije glukoze u krvi ovi pacijenti mogu povratiti sposobnost prepoznavanja simptoma. Veæina struènjaka preporuèuje pacijentima ¹to èe¹æe mjerenje koncentracije u krvi - èetiri ili vi¹e puta dnevno. Ovo je posebno va¾no kod pacijenata koji vi¹e puta nisu zapazili simptome prije nastupa mentalnih promjena. Dijabetièari bi uvijek uz sebe trebali imati tvrde bombone, sok ili paketiæe ¹eæera. Obitelj i prijatelji moraju poznavati simptome. Ako se pojavi kriza, treba mu dati 3-5 bombona, 2-3 paketiæa ¹eæera ili pola ¹alice voænog soka (pod uvjetom da mo¾e gutati). Ukoliko se u roku od 15 minuta ne pojavi adekvatna reakcija, treba bolesniku dati jo¹ ¹eæera ili mu pru¾iti hitnu medicinsku pomoæ ukljuèujuæi intravenozno davanje glukoze. Èlanovi obitelji i prijatelji mogu nauèiti davati injekcije glukagona, hormona koji za razliku od inzulina, podi¾e koncentraciju glukoze u krvi.
   

   Ketoacidoza    
   

Dijabetièka ketoacidoza je po ¾ivot opasna komplikacija ¹eæerne bolesti tipa 2. Ne samo da se obièno u krvotoku nalaze prekomjerne kolièine glukoze, veæ i razgradnja masti ubrzava proizvodnju masnih kiselina, a one se pretvaraju u tvari koje se nazivaju ketonskim tijelima i toksiène su u visokim koncentracijama. Simptomi ketoacidoze su muènina i povraæanje te, kod djece, bol u trbuhu. Disanje mo¾e biti duboko i ubrzano uz uèestale uzdahe. Otkucaji srca su obièno ubrzani. Ukoliko stanje potraje, mo¾e nastupiti koma i na kraju smrt, iako je tijekom posljednjih 20 godina smrtnost uzrokovana ketoacidozom smanjena. Prva pomoæ sastoji se od davanja inzulina kako bi se ispravio metabolizam glukoze i ketona te brzo nadomje¹tavanje tekuæina i elektrolita.
   

   Koji su dijagnostièki testovi za ¹eæernu bolest tipa 2?    
   

Danas struènjaci preporuèuju redovito godi¹nje mjerenje glukoze u krvi svim osobama starijim od 45 godina. Osobe u mlaðoj odrasloj dobi trebaju se testirati u sljedeæim sluèajevima: ako im je te¾ina 20% veæa od idealne, ako imaju povi¹eni krvni tlak, niske HDL koncentracije kolesterola (ispod 35 mg/dl), visoke koncentracije triglicerida (preko 250 mg/dl), bliskog roðaka koji boluje od ¹eæerne bolesti, ako pripadaju visokoriziènoj etnièkoj grupi; ako je rijeè o majci novoroðenèeta te¹kog vi¹e od 4 kg, ili o trudnici koja je imala gestacijski dijabetes. Sve trudnice treba testirati na gestacijski dijabetes izmeðu 24. i 28. tjedna trudnoæe. Trudnice izlo¾ene visokom riziku od dijabetesa treba testirati i ranije.
   

   Glukoza u plazmi mjerena nata¹te    
   

Test kojim se glukoza u plazmi mjeri nata¹te (GUK) postao je standardnim dijagnostièkim testom. To je jednostavan krvni test koji se radi nakon osam sati gladovanja. Smatra se da su koncentracije glukoze u krvi nata¹te do 6,0 mmol/l (110 mg/dl ) normalne. Dijabetes se dijagnosticira kada koncentracije glukoze u krvi nata¹te mjerene dva razlièita dana iznose 7,0 mmol/l (126 mg/dl) ili vi¹e. Koncentracije izmeðu 6,0 i 7,0 mmol/l (110 i 126 mg/dl) se tumaèe kao poremeæena glukoza nata¹te, a smatraju se faktorom rizika za razvoj dijabetesa i njegovih komplikacija. Test nije uvijek pouzdan. Ako osoba ima normalne koncentracije, ali simptome i obiteljsku anamnezu dijabetesa ili druge faktore rizika, onda ne treba iskljuèiti dijabetes i treba napraviti druge testove.
   

   Test tolerancije na glukozu    
   

Test tolerancije glukoze je slo¾eniji. Najprije se napravi test koncentracije glukoze nata¹te, a zatim se nakon dva sata uzimanja posebne otopine glukoze testira krv. Umjereno poveæanje ¹eæera u krvi nakon uzimanja napitka s glukozom, kod zdravih se osoba smanjuje nakon dva sata. Kod dijabetièara je u poèetku poveæanje prekomjerno, a koncentracija ostaje visoka i kasnije.
   

   Testiranje glikoliziranog hemoglobina    
   

Ovim dijagnostièkim testom ispituju se koncentracije hemoglobina A1c (HbA1c) ili glikoliziranog hemoglobina. Hemoglobin, proteinska molekula u crvenim krvnim stanicama, mijenja se kada se na nju ve¾e glukoza. Do koje æe se mjere promijeniti ovisi o prosjeènoj koncentraciji ¹eæera u krvi kojoj je protein izlo¾en tokom svog ¾ivotnog vijeka.. Ovaj se test koristi i za praæenje efikasnosti lijeèenja. Vrijednosti glikoliziranog hemoglobiina trebale bi biti manje od 6.
   

   Testovi za otkrivanje komplikacija    
   

Najraniji simptom o¹teæenja bubrega je mikroalbuminuria, kod koje se vrlo male kolièine proteina pod nazivom albumin (30 do 300 mg dnevno) nalaze u urinu. Kod oko 20% oboljelih ¹eæerne bolesti tipa 2 mikroalbuminurija se otkriva kod postavljanja dijagnoze. Mikroalbuminurija je takoðer znak drugih komplikacija vezanih za o¹teæenja krvnih ¾ila. Treba provjeriti krvni tlak i ispitati koncentracije kolesterola i lipida, napraviti elektrokardiogram, te eventualno testirati funkcije ¹titnjaèe.
   

      Dugoroène komplikacije ¹eæerne bolesti   
   

Osnovne komplikacije ¹eæerne bolesti javljaju se uslijed poremeæaja u krvnim ¾ilama i zbog o¹teæenja ¾ivaca (neuropatija). O¹teæenje velikih krvnih ¾ila ugro¾ava srce, osobito kod srèanih bolesnika i osoba s visokim krvnim tlakom, a mogu izazvati i probleme u cirkulaciji nogu. Promjene na malim krvnim ¾ilama (mikrovaskularne) osobito su opasne za oèi i bubrege.
   

   Komplikacije krvo¾ilnog sustava   
   

U velikom postotku sluèajeva uzrok smrti kod bolesnika koji boluju od ¹eæerne bolesti je srèani udar, dok je mo¾dani udar uzrok smrti kod 25% bolesnika. Oba tipa ¹eæerne bolesti ubrzavaju aterosklerozu, proces kod kojega se slojevi ¾uækastih naslaga kolesterola, masti i drugih èestica nakupljaju na stjenkama arterija. Arterije se su¾avaju, krvotok usporava i mo¾e doæi do zaèepljenja krvnih ¾ila. Tako nastaje bolest koronarne arterije (koja krvlju opskrbljuje srce) i kao posljedica srèani udar (infarkt miokarda.) Kod ¹eæerne bolesti visoki krvi tlak je obièno posljedica o¹teæenja bubrega. Visoki tlak je takoðer jedan od glavnih uzroènika srèanog udara, mo¾danog udara ili zatajenja srca.
Stoga osobe oboljele od ¹eæerne bolesti moraju redovito kontrolirati krvni tlak, uzimati predviðene lijekove za sni¾avanje tlaka kao i redovito kontorlirati vrijednosti masnoæa u krvi odnosno uzimati terapiju za sni¾avanje istih ako to lijeènik odredi.
   

   Neuropatija i amputacije   
   

Kod 60% do 70% pacijenata dijabetes uzrokuje neuropatiju, o¹teæenje ¾ivaca, osobito osjetilnih. Simptomi su trnci, osjeæaj peckanja, koji obièno poèinje u prstima i zatim se ¹iri na ruke i noge. Bolesnik ponekad ne osjeæa bol pa neæe osjetiti da je do¹lo do infekcije ¾uljeva ili manjih ranica osobito na stopalima. Ovaj problem postaje jo¹ veæi jer se javljaju problemi s cirkulacijom izazvani o¹teæenjem krvnih ¾ila. Èak i manje infekcije mogu izazvati povredu dubokih tkiva. Ponekad je potreban veliki kirur¹ki zahvat, a u ekstremnim sluèajevima èak i amputacije stopala ili noge. Ranim i pravilnim lijeèenjem osoba posebno izlo¾enih problemima sa stopalima i nogama amputacije se mogu sprijeèiti u 50% sluèajeva.
Preventivna njega stopala mogla bi smanjiti opasnost od amputacije za 44% do 85%. Pacijenti trebaju svakodnevno pregledavati svoja stopala i pratiti promjene boje, strukture i mirisa te pojavu èvrstih i otvrdnulih dijelova, koji mogu ukazivati na pojavu infekcije ili potencijalnih o¹teæenja. Voda kojom se peru noge mora biti topla (ne vruæa), a podruèja izmeðu prstiju treba nakon pranja dobro osu¹iti. Koriste se vla¾ne kreme, ali ne izmeðu prstiju. Kurje oèi i zadebljanja treba nje¾no strugati, a nokte na nogama kratko rezati i rubove turpijati kako ne bi povrijedili susjedne prste. Pacijentima se ne preporuèuje koristiti ljekovite flastere ili poku¹avati izrezivati kurje oèi. Treba izbjegavati visoke potpetice, sandale, remenèiæe i ne treba hodati bos. Cipele tijekom dana treba èesto mijenjati, a izbjegavati uske èarape i odjeæu koja ste¾e noge i stopala. Ako se pojave bilo kakvi problemi treba se savjetovati s lijeènikom.
Ako ¹eæerna bolest zahvati autonomni ¾ivèani sustav, mogu se pojaviti patolo¹ke promjene u kontroli krvnog tlaka, funkciji crijeva i mjehura, kao i spolnoj funkciji kod mu¹karaca. U nekim sluèajevima neuropatija mo¾e blokirati anginoznu bol u prsima koja upozorava na srèanu bolest i srèani udar (infarkt miokarda). Oboljeli od ¹eæerne bolesti trebali bi prepoznavati i druge znakove koji upozoravaju na srèani udar ukljuèujuæi nagli umor, znojenje, kratkoæu daha, muèninu i povraæanje.
   

   Komplikacije na oèima   
   

©eæerna bolest je glavni uzroènik sljepila kod odraslih u dobi od 20 do 74 godine. Uslijed dugog trajanja bolesti, a osobito ako nije disciplinirano lijeèena gotovo kod svih pacijenata sa ¹eæernom bole¹æu se javlja retinopatija, patolo¹ke promjene krvnih ¾ila mre¾nice, ali æe samo u malom broju sluèajeva doæi do te¹kog gubitka vida ili sljepila. O¹teæenje mre¾nice nastupa kod 50% pacijenata sa ¹eæernom bolesti tipa 1 nakon sedam godina, a nakon 14 godina promjene na mre¾nici javljaju se kod vi¹e od 90%. Bolesnici su izlo¾eni i poveæanom riziku razvoja oène mrene i nekih tipova glaukoma.
Redovita kontrola kod specijaliste za bolesti oka je nu¾na svima koji boluju od ¹eæerne bolesti.
   

   O¹teæenje bubrega (nefropatija)   
   

Bolest bubrega javlja se kod skoro treæine bolesnika koji boluju od ¹eæerne bolesti tipa 1 i osnovni je uzrok invaliditeta i smrti. Rizik od pojave ove komplikacije poveæava se kod povi¹enog krvnog tlaka i poremeæaja u funkciji urinarnog trakta. Simptomi su oticanje stopala i zglobova, umor i bljedilo ko¾e. Èesto je o¹teæenje bubrega nepovratno i mora se lijeèiti hemodijalizom.
   

   Specifiène komplikacije kod ¾ena   
   

Kod ¾ena koje boluju od ¹eæerne bolesti tip 1 neregulirana bolest mo¾e poveæati opasnost od o¹teæenja ploda. Buduæi da glukoza prolazi kroz posteljicu hiperglikemija majke utjeèe da je dijete obièno veæe nego bi trebalo biti za svoju dob i trajanje trudnoæe. Fetus reagira na visoke koncentracije glukoze u krvi izluèivanjem velikih kolièina inzulina. Ova kombinacija visokih koncentracija inzulina i glukoze uzrokuje prekomjeran rast fetusa. Ona takoðer mo¾e usporiti razvoj pluæa ili prouzroèiti smrt fetusa. ¹eæerna bolest takoðer ugro¾ava trudnicu. ®ene koje boluju od ¹eæerne bolesti, a ¾ele zatrudnjeti trebaju marljivo kontrolirati koncentracije glukoze u krvi prije ¾eljene trudnoæe i planirati trudnoæu u dogovoru s lijeènikom.Tijekom trudnoæe glukozu u krvi treba odr¾avati na vrijednostima koje su najoptimalnije za razvoj ploda i redovito kontrolirati svoju trudnoæu kod ginekologa.
¾ene koje imaju ¹eæernu bolest èe¹æe obolijevaju od gljiviène infekcije rodnice, pa tako uèestale infekcije èesto budu i prvi znak da ¾ena mo¾da ima povi¹enu koncentraciju glukoze u krvi.
Kod uznapredovale neuropatije i promjene na malim krvnim ¾ilama postoje problemi i u seskulanoj funkciji kod ¾ena (nedostatak spolnog nagona, nepostizanje orgazma)
   

   ©eæerna bolest u trudnoæi (gestacijski dijabetes)   
   

Kod oko 0.5% trudnica javlja se ¹eæerna bolest tipa 2 u treæem tromjeseèju trudnoæe. Naziva se gestacijski dijabetes. Nakon poroda koncentracije glukoze u krvi obièno se vraæaju u normalne vrijednosti, meðutim kod jedne treæine do jedne polovice ovih ¾ena u roku od 10 godina nastaje dijabetes tipa 2.
   

   Erektilna disfunkcija   
   

Polineuropatija i promjene na malim krvnim ¾ilama dovode kod mu¹karaca do erektilne disfunkcije, pa bolesnik ne mo¾e postiæi zadovoljavajuæu erekciju ili ju ne mo¾e odr¾ati.
¹eæerna bolest je najèe¹æi organski uzrok erektilne disfunkcije i obièno poèinje 20 godina ranije u bolesnika od dijabetesa nego u ostalih ljudi.
Kad se erektilna disfunkcija pojavi to je obièno znak jaèeg neurovaskularnog o¹teæenja u bolesnika koji boluju od ¹eæerne bolesti.
   

   Druge komplikacije   
   

Bolesnici koji boluju od ¹eæerne bolesti su podlo¾niji gripi i njezinim komplikacijama, ukljuèujuæi upalu pluæa, vjerojatno stoga ¹to ovaj poremeæaj neutralizira uèinke za¹titnih proteina na povr¹ini pluæa. Kod osoba koje dugo boluju od ¹eæerne bolesti mo¾e se pojaviti perutanje ko¾e, svrbe¾ i gruba ko¾a.

preuzeto u potpunosti sa:
http://dijabetes.plivazdravlje.hr/?section=odijabetesu
   

   

[mullala]

Dodaci:

Secerna bolest tipa I moze nastati i kao posledica fizickog ostecenja usled povrede, ili genetskog nedostatka - ne samo usled autoimunog oboljenja (koje je najcesce posledica virusne infekcije, npr. Koksaki virusima). Ovde je ona navedena kao sekundarna secerna bolest, kod tipa II.

Genitalni svrab, pretpostavljam, nastaje kao posledica razvoja gljivicnih oboljenja (Candida sp.), jer gljivice, kao sto znamo, koriste uglavnom secere kao izvor energije... A mi imamo situaciju hiperglikemije i glikozurije.

Hipoglikemija je po zivot opasna jer dolazi do smanjene koncentracije glukoze=energije u mozgu, pa prestaju mozdane funkcije. Intravensko davanje glukoze se obavlja samo u medicinskim ustanovama, zbog tezeg doziranja i pracenja situacije, dok se injekcija glukagona moze davati i u kucnim uslovima, tacnije, mogu je davati i laici.

Zbog cega je moguce merenje glukoziliranog hemoglobina? Zbog povecane neenzimske glikozilacije proteina usled povecane koncentracije glukoze u krvi. Koncentracija HbA1c je pouzdaniji znak secerne bolesti nego koncentracija glukoze, jer njene koncentracije izuzetno variraju u raznim stadijumima bolesti, cirkadijalnom ritmu itd...

Tip II secerne bolesti:
Koliko sam shvatila, masne kiseline konkurisu za mesto vezivanja insulina, pa se njihova koncentracija u krvi odrazava na povecanje rezistencije na insulin. Drugi faktori se mogu vezivati za insulinske receptore i van njegovog vezivnog mesta, ali menjajuci mu konformaciju tako da insulin ne moze da se veze. TNF i ostali imunoloski faktori mogu potpuno unistiti deo receptora, pa je njihov broj samo smanjen i potrebna je veca koncentracija insulina da bi se u celiji izazvao isti odgovor.

Kod tipa dva, ketoacidoza je redja komplikacija, jer ima dovoljno insulina za regulaciju beta-oksidacije i koncentracije ketonskih tela, ali pak nedovoljno da se regulise i koncentracija glukoze. Zato je ovde mnogo cesca komplikacija Hiperglikemijska hiperosmolarna koma

Neuroloska ostecenja (neuropatije) i ostecenja vida uglavnom su posledica aktiviranja sorbitolskog puta (zbog nemogucnosti iskoriscavanja glukoze) i nagomilavanja stetnih metabolita u ovim strukturama.

U secernoj bolesti kod roditelja, moze doci i do urodjene nakaznosti deteta (!!!) zbog neenzimske glikozilacije proteina i nukleinskih kiselina... citaj: gena...

Ovo sve nisam pisala da se pravim vazna , nego samo zato sto se desilo da sam poslednja dva dana citala dosta o secernoj bolesti. Bilo bi zgodno kad bi se ova tema prebacila u patofizu - hiljadu zasto hiljadu zato, jer je Secerna bolest jedna od bolesti koje dolaze na ispitu iz shize Mada, dolazi i iz mnogih drugih predmeta ;)

Npr. farmakologije: za tretiranje dijabetesa tipa I uglavnom se koristi insulin i antidijabetici koji povecavaju oslobadjanje insulina i osetljivost na receptorima, dok je za tretiranje secerne bolesti tipa II PRVA STVAR dijeta (zato sto privremeno gladovanje povecava broj i osetljivost insulinskih receptora), a tek ako to ne uspe primenjuju se lekovi (antidijabetici) i u nekim  tezim slucajevima insulin. A kod insulina razlikujemo lente, semilente, i one sa kratkim dejstvom (ne znam tacnu podelu) koji su uglavnom pravljeni radi sprecavanja hipoglikemije. Npr. pre obroka cete uzeti (injekciono, zbog inaktivacije insulina crevnim sokovima) rastvor insulina koji deluje odmah i kratko, a pred spavanje neki lente, manju dozu, koja ce delovati cele noci po malo (obicno intramuskularno ili potkozno, neka suspenzija sa Zn).

Etooooo 

[Masha]

Dijabetes je podmukla i opasna bolest

Sa ¹eæernom bole¹æu u Srbiji, prema procenama, trenutno ¾ivi od 300.000 do 400.000 osoba. Broj obolelih od dijabetesa u svetu je takoðe veliki, a prognoze ka¾u da æe se do 2025. godine taj broj udvostruèiti, a u zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija, èak utrostruèiti.
Dijabetes je hronièna nezarazna bolest. To je ozbiljno i podmuklo oboljenje koje najèe¹æe poèinje neopa¾eno i bez simptoma. Ono ¹to je jo¹ opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima ¹eæernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes, ka¾u struènjaci. Postoje dva oblika dijabetesa. Petina pacijenata ima dijabetes tipa I, a drugi oblik je èetiri puta èe¹æi i od njega boluje 80 odsto pacijenata.
Dijabetes tipa I javlja se kod veoma mladih ljudi. Ovaj tip se od poèetka leèi insulinom. Znaèajnu ulogu u nastanku ovog tipa ima nasledni faktor, kao i neke virusne infekcije koje uni¹te pankreas. Drugi oblik javlja se kod odraslih osoba posle èetrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a najèe¹æe se otkrije tokom pregleda neke druge bolesti, kao ¹to su kardiolo¹ki ili neurolo¹ki poremeæaji. Simptomi dijabetesa, meðutim, pojavljuju se kasno, kada su vrednosti ¹eæera u krvi znatno poveæane u odnosu na normalne.
Karakteristièni simptomi ¹eæerne bolesti su: suvoæa usta, ¾eð, uzimanje velike kolièine teènosti, obilno i èesto mokrenje, mr¹avljenje uprkos pojaèanoj gladi i uzimanju veæe kolièine hrane, pojava infekcija i svraba ko¾e i polnih organa, slabost, malaksalost...
Nastanku dijabetesa tipa II, osim nasledne sklonosti, znatno doprinosi gojaznost i naèin ¾ivota, kao na primer smanjena fizièka aktivnost, kalorièna i brza hrana, kao i hronièni stres.
Alarmantna èinjenica je i da se poslednjih godina dijabetes tipa II javlja i kod mladih ljudi. Danas je 22 miliona dece u svetu starije od pet godina gojazno ili ima prekomernu te¾inu, a svako gojazno dete je u poveæanom riziku za razvoj tipa II dijabetesa, upozoravaju struènjaci.
Preventivnim merama, kao ¹to su pravilna ishrana, fizièka aktivnost, smanjenje prekomerne telesne te¾ine, pojava pravog dijabetesa se mo¾e spreèiti ili odlo¾iti.
Dijabetes tipa II kod nekih bolesnika se mo¾e leèiti samo dijetom i fizièkom aktivno¹æu, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovarajuæe tablete. Posle desetak i vi¹e godina uspe¹nog leèenja tabletama, mo¾e nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa, kada tablete vi¹e ne poma¾u, pa se bolesnik mora prevesti na dalje leèenje injekcijama insulina. Ovaj oblik dijabetesa izuzetno je opasan i za nastanak raznih komplikacija na krvnim sudovima, kao i za ubrzavanje arterioskleroze. Oko 80 odsto osoba koje dobiju dijabetes tipa II su gojazne osobe.

Da li vam preti dijabetes?

Jedna fondacija iz Nemaèke koja se bavi dijabetesom sastavila je test koji omoguæava da, bez konsultacije sa lekarom i laboratorijskih testova, taèno utvrdite koliki je rizik da u narednih deset godina obolite od ove bolesti. Verovatnoæa raste s godinama, a drugi znaèajni faktori su vi¹ak kilograma, naroèito obim struka, nedovoljno kretanje i pogre¹na ishrana. Pitanje koje se odnosi na roðake obolele od dijabetesa slu¾i za ocenu naslednog rizika. Ako imate vi¹e od 12 bodova, hitno treba da primenite preventivne mere, a oni koji imaju vi¹e od 20 bodova, mo¾da su veæ oboleli od ¹eæerne bolesti, a da to i ne znaju.
Test za utvrðivanje nivoa ¹eæera u krvi razja¹njava situaciju, a test optereæenja glukozom omoguæava prepoznavanje predijabetesa, to jest metabolièkog stanja koje poveæava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.




Rizik da u narednih 10 godina obolite od dijabetesa

Manje od 7 bodova - 1 odsto
Veoma je mala verovatnoæa da æete oboleti od dijabetesa. Zato nema potrebe da primenjujete preventivne mere. Ipak, neæe vam ¹koditi ako budete vodili raèuna o zdravoj ishrani i ako se budete redovno bavili fizièkom aktivno¹æu.

7-11 bodova - 4 odsto
U va¹em sluèaju, rizik je samo blago povi¹en, ali ipak treba da budete na oprezu: vodite raèuna o te¾ini i redovno se kreæite, izbegavajte masne namirnice i jedite vi¹e voæa, povræa i integralnih ¾itarica.

12-14 bodova - 17 odsto
Hitno poènite da primenjujete preventivne mere. Ako imate vi¹ak kilograma, potrudite se da izgubite sedam odsto te¾ine. Ako se pola sata dnevno bavite fizièkom aktivno¹æu koja æe vam naterati znoj na èelo, rizik æe se dalje smanjivati.

14-20 bodova - 33 odsto
Svaka treæa osoba izlo¾ena ovolikom riziku oboleæe od dijabetesa u narednih 10 godina. Krajnje je vreme da ne¹to preduzmete kako biste to izbegli. Izmerite nivo ¹eæera u krvi i potra¾ite pomoæ struènjaka ukoliko ne mo¾ete sami da smanjite telesnu te¾inu i poveæate fizièku aktivnost.

Vi¹e od 20 bodova - 50 odsto
Dijabetes je za vas akutna opasnost! Treæina ljudi sa ovolikim brojem bodova veæ boluje od dijabetesa, a mnogi od njih to i ne znaju. Hitno posetite lekara i proverite metabolizam ¹eæera. U poèetnom stadijumu dijabetes mo¾ete da izleèite ako znatno smanjite telesnu te¾inu i poveæate fizièku aktivnost. Iskoristite ¹ansu za zdravu buduænost i pod nadzorom struènjaka promenite naèin ishrane.



izvor www.blic.co.yu

[Enea]

kako se zove 'onaj' dijabetes, sto nema veze sa nivoom secjera u krvi, nego sa antidiureticnim hormonom?

[Masha]

Zove se Diabetes insipidus. Dakle, Diabetes insipidus nije secerna bolest. Kod pacijenata obolelih od ove bolesti nema dovoljno ADH odn. vazopresina i usled toga ne dolazi do reasorpcije vode u renalnim tubulama pa veliku kolicinu vode odaju urinom usled cega stalno osecaju veliku zedj. Za vise informacija posetite sajt www.nhsdirect.nhs.uk/articles/article.aspx?articleId=631

[Bred]

Saveti-Dijabetes tip I (http://www.novonordisk.rs/documents/promotion_page/document/SavetiTip1Pocetna.asp)

Saveti - Dijabetes tip 2

• sledite savete u vezi sa dijetom, telesnom aktivno¹æu i leèenjem lekovima;
• informi¹ite se o svim moguænostima leèenja;
• redovno vr¹ite samokontrolu;
• redovno obilazite lekara i postavljajte mu ¹to vi¹e pitanja;
• svakih 3-4 meseca obiðite dijabetologa;
• svaki put neka Vam provere glukozu u krvi, urin, glikozilirani hemoglobin
(HbA1c), Va¹a odreðivanja glukoze u krvi i izmere krvni pritisak;
• jednom godi¹nje treba da Vam pregledaju oèno dno, organizuju op¹ti
internistièki pregled, izmere sadr¾aj masti u krvi i ocene funkciju bubrega.
Posebno treba da Vam pregledaju stopala;
• jednom godi¹nje pohaðajte kurs o Va¹oj bolesti ako za to postoje moguænosti;
• uvek dr¾ite pri sebi ¹eæer;
• sa sobom nosite karticu osobe obolele od dijabetesa;
• kada se pojave neprijatnosti i neobiène situacije, posavetujte se sa svojim
lekarom;
• prestanite sa pu¹enjem;
• redovno se bavite propisanom fizièkom aktivno¹æu.

http://www.novonordisk.rs/documents/article_page/document/SavetiTip2PodsetnikZaPacijente.asp