U Srbiji vi¹e od 200.000 ljudi radi na crno

[Korisnicko Ime]

Pro¹le godine samo dva poslodavca u Srbiji ka¾njena su maksimalnim novèanim kaznama izmeðu 800.000 i 1.000.000 dinara za dr¾anje neprijavljenih radnika, reèeno je „Blicu“ u Inspekciji rada.

A da se radi na crno, radi se. Samo u Podunavskom okrugu na svaka èetiri radnika jedan radi na crno - rezultati su vi¹e od 200 kontrola koje su od poèetka godine obavili inspektori rada. Ipak, potraga za nesavesnim poslodavcima na ovda¹njem crnom tr¾i¹tu pretvorila se u lov na ve¹tice. Oni zloupotrebljavaju socijalni polo¾aj radnika i veliku nezaposlenost, a radnici ne prijavljuju ¹efove iz straha da æe ostati bez posla i prilike da bilo ¹ta zarade.
Na nivou Srbije inspekcija je zbog nepo¹tovanja zakonskih propisa lane podnela 7.686 prekr¹ajnih prijava. Meðutim, od toga nije bilo bogzna kakve vajde, buduæi da su sudovi za prekr¹aje lane re¹ili tek ne¹to vi¹e od 900 prijava, obja¹njava za „Blic“ ®ivka Ðuriæ, pomoænik ministra rada, zapo¹ljavanja i socijalne politike. Na¾alost, ti su predmeti uglavnom „re¹avani“ time ¹to su zastareli ili su kazne prekvalifikovane na ni¾e u odnosu na one koje propisuje Zakon o radu.
- Prekr¹ajni sudovi u ovim sluèajevima èesto primenjuju kaznene odredbe iz Zakona o prekr¹ajima, a ne iz Zakona o radu. Zato poslodavci umesto da plate kaznu od milion dinara, plaæaju 50.000 ili 200.000 dinara. To osim lo¹ih novèanih posledica po bud¾et doprinosi daljoj nedisciplini poslodavaca koji, svesni da kaznu mogu izbeæi ili proæi jeftinije, nastavljaju po starom - navodi Ðuriæeva.
Izvodeæi raèunicu koliko je dr¾ava pro¹le godine izgubila zbog takvog pona¹anja sudova, ona podseæa da je Inspekcija rada podnela zahteve za pokretanje prekr¹ajnog postupka u vrednosti od 5,3 milijarde dinara, odnosno 66 miliona evra. Da su sve ove prijave re¹ene, bud¾et bi bio znatno bogatiji. Ovako, re¹eno je tek 12 odsto tu¾bi. Kakva je neefikasnost u pitanju svedoèi primer Slovenije, tamo se re¹i oko 95 odsto prijava.

Samo je Radmilo Gitariæ, vlasnik preduzeæa „Gitariæ“ iz Smederevske Palanke, kod koga su inspektori pro¹le sedmice otkrili 74 radnika na crno, zbog neplaæanja poreza i doprinosa o¹tetio dr¾avni bud¾et za 50 miliona dinara. Ali nisu samo nea¾urni sudovi i nesavesni poslodavci jedini krivci za ovakvu situaciju. Ucenjeni poslom i borbom za golu egzistenciju, poma¾u im i radnici, radeæi na svoju ¹tetu.
- Radnici nikada ne prijavljuju gazdu osim kada dobiju otkaz. Reagujemo i na anonimne dojave, ali one sti¾u retko i po pravilu uvek dolaze sa kom¹ijske adrese kojoj smeta konkurencija. Radnici ne shvataju da smo plaæeni da im pomognemo, pa se kriju kada naiðemo. Jednom sam grupu radnika jurila 500 metara po blatu kroz plastenike i po poljani, i da nisam bila uporna, oni bi i danas bili izrabljivani - ka¾e Sne¾ana Milojeviæ, naèelnica Odeljenja Inspekcije rada za Podunavski okrug.
Inaèe, prema podacima Inspekcije rada, rad na crno, bar po onome ¹to su inspektori otkrili na licu mesta, lane je smanjen u odnosu na 2005. godinu. Naime, u 60.000 kontrola, koliko su inspektori obavili pro¹le godine, naðeno je neprijavljenih 16.205 radnika, dok je godinu dana ranije u istom broju kontrola u radu na crno zateèeno 28.735 radnika. Ovo, naravno, ka¾e ®ivka Ðuriæ, ni izbliza nije stvarni broj neprijavljenih.
- Taèan broj niko ne zna, ali ih je verovatno vi¹e od 200.000, mo¾da i celih 300.000 - ka¾e ona.
Najveæi broj onih koje je inspekcija otkrila bio je anga¾ovan u trgovini i ugostiteljstvu, oblastima koje su najvi¹e i kontrolisane.
Neboj¹a Atanackoviæ, predsednik Skup¹tine Unije poslodavaca Srbije, smatra da je neprijavljivanje radnika èesto rezultat dogovora poslodavaca i radnika.
- Poslodavcu odgovara da radnika ne prijavi. Sami radnici ka¾u da je bolje da sada dobiju veæu platu nego da im se plaæaju doprinosi - navodi Atanackoviæ.

Pred inspektorima glumim mu¹teriju
Iako vi¹e od godinu dana radi na crno u jednoj trgovini bez dana plaæenog radnog sta¾a, Smederevka M.V. (25) odbija da prijavi gazdu u strahu da æe ostati na ulici.
- Plata mi je 10.000 dinara. Radim èesto i po deset sati dnevno, a kada stigne plata, vidim da je prekovremeni rad za mene nepoznata kategorija. Te¹ko je naæi posao, a gazda stalno obeæava da æe me prijaviti, pa kada bane inspekcija, glumim mu¹teriju.

Izmièu nam merdevine
Inspektorima, koji meseèno u proseku pokucaju na vrata tridesetak poslodavaca, èesto prete batinama, psuju ih i vreðaju, ali im se de¹avaju i tragikomiène situacije.
- Desilo se da radnica bukvalno pobegne iz radnje, ostavi je praznu, jer su joj dojavili da ide inspekcija. Graðevinci se kriju po skelama ili se popnu na krov i izmaknu merdevine misleæi da se neæemo u suknjama pentrati da ih jurimo - ka¾e Radmila Miliæeviæ, jedna od èetiri inspektorke rada koje kontroli¹u èak 8.000 poslodavaca u Podunavskom okrugu.

blic

[Bred]

Prijaviti rad "na crno"
| Izvor: B92
Beograd -- U Srbiji oko 200.000 ljudi radi "na crno" i njima su ugro¾ena osnovna ¾ivotna prava, upozorava Samostalni sindikat metalaca Srbije.

Dok sindikalci najavljuju pomoæ inspekciji, jer se i inspektorima preti, direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanoviæ ka¾e da je problem i ¹to radnici ne prijavljuju da rade "na crno".

Koliko ljudi radi "na crno" te¹ko je utvrditi, jer su oblici takvog rada brojni.

U Sindikatu najavljuju da æe, zajedno s inspektorima rada, uæi nenajavljeno u 100 preduzeæa u jednom danu, da bi ustanovili koliko je rad "na crno" rasprostranjen. Na taj naèin æe pomoæi inspekciji, jer je problem zajednièki - i radnicima i inspektorima se preti.

Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanoviæ ka¾e da, iako su moguæe kazne èak do milion dinara, sudovi rade sporo i ne koriste moguænost najvi¹ih kazni, ali se ni radnici ne odluèuju da prijave kr¹enje svojih prava.

"Problem je u tome ¹to radnici koji rade 'na crno' èesto su prinuðeni, zbog straha od gubitka posla, da saraðuju sa poslodavcem. Moramo znati da su u radu 'na crno' najèe¹æe zastupljeni nekvalifikovani radnici, kojih na tr¾i¹tu rada ima u najveæem broju, njihova brojka se kreæe od 200.000 do 250.000, i upravo su oni ti koji najèe¹æe rade 'na crno'", rekao je Ristanoviæ.

Inspektorat za rad omoguæio je graðanima da anonimno prijave rad "na crno", putem de¾urnih telefonskih linija 011/3309-521 i 011/ 3309-508.

[frckica-j]

Ma svugdje toga ima. Kod nas ne smiju ni da prave procjene. Ko god da radi u privatnoj firmi (ili bilo èemu privatnom) radi na crno. Ja ne znam nikog da radi kod privatnika i da je prijavljen.

[Bred]

sto je cudno, i u apotekama se radi na crno ...