Istra¾ivanja sa baziènim æelijama dominirala medicinom 2007.

[Bred]

Tokom protekle godine, u izve¹tajima o medicinskim istra¾ivanjima i dostignuæima dominantna tema bile su baziène æelije. Pored toga, zdravstveni funkcioneri u svetu posebno su pozdravili napretke u suzbijanju dve smrtonosne bolesti.

Baziène æelije su osnovne æelije ljudskog embriona, koje su u stanju da se pretvore u bilo koje druge specifiène æelije ljudskog organizma. Nauènici ka¾u da bi njihovom manipulacijom mogle da se leèe mnoge, sda neizleèive bolesti. Tokom protekle godine dva istra¾ivaèka tima, jedan u Sjedinjenim Dr¾avama a drugi u Japanu, uspela su da æelije ljudske ko¾e pretvore u jednu vrstu baziènih æelija, sa istom sposobno¹æu pretvaranja u æelije drugih tipova. Jedan od amerièkih istra¾ivaèa, D¾ejms Tompson sa Univerziteta dr¾ave Viskonsin, ka¾e da bi to otkriæe moglo da okonèa ¾estoke debate za i protiv kori¹æenja baziènih æelija iz ljudskih embriona.

”Ovi novi rezultati nisu potpuno eliminisali kontroverzu, ali verovatno oznaèavaju poèetak njenog kraja.“

Amerièki istra¾ivaèi prvi su pru¾ili dokaz da reprogramirane baziène æelije mogu da leèe bolesti. Mi¹eve odgajene sa genima koji i kod ljudi izazivaju anemiju srpastih krvnih æelija izleèili su tako ¹to su æelije uzete iz ko¾e tih mi¹eva reprogramirali da lièe na embrionske baziène æelije, a zatim ih ponovo ubrizgali ¾ivotinjama. Oboleli mi¹evi ubrzo su poèeli da proizvode normalnu krv i simptomi bolesti su nestali.

Tokom ove godine, Mario Kapeki, sa Univerziteta dr¾ave Juta, Oliver Smajtins, sa Univerziteta dr¾ave Severna Karolina i Martin Evans, sa Univerziteta u Kardifu, u Velikoj Britaniji, dobili su Nobelovu nagradu za medicinu jer su odgajili vrstu laboratorijskih mi¹eva koji omoguæavaju mnoga genetska istra¾ivanja. Metju Goldberg je neurolog sa Univerziteta jugozapadnog Teksasa, u Dalasu, koji se bavi istra¾ivanjem uzroènika Parkinsonove bolesti.

”Rekao bih da sva na¹a istra¾ivanja u osnovi poèivaju na njihovim otkriæima.“

Goldberg ka¾e da on i njegov tim koriste te specijalne mi¹eve u nastojanju da identifikuju gene odgovorne za pojavu Parkinsonove bolesti tako ¹to im neutrali¹u odreðeni gen kako bi izazvali simptome pomenute bolesti.

”Neutralisanjem tog gena moguæe je analizirati promenu u pona¹anju i fiziolo¹ke promene u tim mi¹evima kako bi se razumela njegova normalna funkcija.“

2007. do¹lo je i do nekih va¾nih promena u zdravstvenoj za¹titi u svetu. Zahvaljujuæi intenzivnoj kampanji vakcinacije, broj sluèajeva malih boginja smanjen je za 91 odsto u Africi, a 68 odsto u svetu. Direktorka amerièkog Centra za kontrolu bolesti, D¾uli Gerberding, èlanica je koalicije organizacija nazvane Inicijativa za male boginje.

”Slavimo ovaj gotovo neverovatan napredak. Ali istovremeno znamo da jo¹ uvek u svetu 242 hiljade dece umire od malih boginja.“

Pomenuta organizacija ka¾e da æe se sada usredsrediti na vakcinaciju dece u Ju¾noj Aziji, gde se otkriva najveæi broj sluèajeva te bolesti.

Krajem 2007, istra¾ivaèi su izvestili o znaèajnom napretku u razvoju vakcine protiv malarije. 90 odsto od oko milion dece u svetu koja obole od malarije, ¾ivi u supsaharskoj Africi. Tokom probne primene pomenute vakcine, u Mozambiku, na uzorku od 2 hiljade dece, rizik od dobijanja malarije smanjen je za gotovo 60 procenata. Nauènici ka¾u da bi vakcina mogla da bude spremna za upotrebu kroz oko dve godine.

http://www.voanews.com/serbian/2007-12-19-voa15.cfm?CFID=244985885&CFTOKEN=96117239