Patofiza - 1000 zasto 1000 zato

[BK]

Portalna hipertenzija se javlja ako dodje do razvoja portalne tromboze, konstricijskog perikarditisa, ali i u shistosomijazi, sarkoidozi

[mullala]

Sad sam se bas zainteresovala i uspela sam da nadjem sledece:

POREMEÆAJI PROTOKA KRVI KROZ JETRU
1. PATOGENEZA PORTALNE HIPERTENZIJE:
- uzroci: ciroza jetre, shistostomijaza, sarkoidoza, konstrikcijski perikarditis
- portalni tlak uvijek je povi¹en
- protok krvi kroz portalni sustav ovisi o:
a) razlici tlaka izme¾u portalne i hepatiène vene
b) vaskularnom otporu
- povi¹en otpor ili blok u protoku portalne krvi mo¾e biti:
a) ekstrahepatièni presinusoidni – opstrukcija u portalnoj veni ili njezinim ograncima (tromboza vene portae)
b) ekstrahepatièni postsinusoidni – zastoj krvi u ograncima hepatiènih vena (Budd-Chiarijev sindrom (endoflebitis hepatiènih vena), konstrikcijski perikarditis, insuficijencija desnog srca)
c) intrahepatièni postsinusoidni (najèe¹æe) – poremeæaji graðe jetrenog parenhima (ciroza jetre)
d) intrahepatièni presinusoidni (nisu èesti) – bolesti jetrenog parenhima (shistosomijaza, priroðena fibroza jetre, sarkoidoza)
-> otvaranje a-v fistula u podruèju portalnog sustava pojaèava portalni protok (poveæava se portalni tlak) (ovo bas i ne znam sta znaci...  )
2. PATOFIZIOLO©KE POSLJEDICE PORTALNE HIPERTENZIJE:
1. STVARANJE KOLATERALNOG KRVOTOKA:
a) hepatofugalne – zaobilaze jetru i dovode krv u sistemni krvotok:
- vene ¾eluca -> ezofagealni pleksus -> v. azygos i hemiazygos (varikoziteti jednjaka)
- paraumbiliène -> epigastriène (caput medusae)
- gornje hemeroidne -> srednje i donje hemeroidne (hemeroidi)
b) hepatopetalne – zaobilaze okludiranu venu i dovode krv u jetru
2. KRVARENJE IZ VARIKOZITETA JEDNJAKA I KARDIJE
- zbog kratkotrajnog sna¾nog povi¹enja portalnog tlaka rupturiraju vene
3. ASCITES (u sluèaju postsinusoidnog bloka)
4. SPLENOMEGALIJA uz poveæanje funkcije

A posto nisam pojma imala sta je konstrikcijski perikarditis, nasla sam i to...
KONSTRIKCIJSKI PERIKARDITIS

• srce je ovijeno zadebljanim, fibrozno promijenjenim i èesto kalcificiranim perikardom (poput oklopa) koji ote¾ava dijastolièko punjenje klijetki
• posljedica je kroniène upale, traume i kirurgije srca, o¹teæenja zraèenjem, sistemnih bolesti, kroniènih bubre¾nih insuficijencija, hemodijalize i bolesti vezivnog tkiva
• podjednako zahvaæene sve èetri srèane ¹upljine
• onemoguæeno normalno dijastolièko punjenje srca, zbog èega se povisuje sistemni venski tlak (u ranoj dijastoli klijetke se brzo puno, venski se tlak neznatno smanjuje, a zatim punjenje odjednom prestaje zbog zadebljanog perikarda koji ne dopu¹ta ¹irenje klijetki)
• obilje¾ja: venski dotok je bifazièan, nema respiracijskih kolebanja venskog tlaka, smanjen udarni volumen s posljediènom kompenzacijskom tahikardijom

E sad, sve ovo je izvuceno iz http://www.mef.hr/studenti/edukacija/handouts/3.godina/LLamot_Patofiziologija1.pdf .
Pretpostavljam da je toga previse da bi se koristilo kao dopunska literatura, ali ima search, sto je dobro  

[BK]

To isto ili vrlo slicno ima i u nasim predavanjima koje je dala profesorka, tako da je jos lakse. (Da ne navodim bez veze.)

[Bred]

-sta je shistostomijaza?

Sarkoidoza je hronicna zapaljenska bolest nepoznatog uzroka koja zahvata veci broj organa, a skoro uvek pluca i limfne cvorove grudnog kosa. Zato se najcesce i otkriva slucajno - rentgenskim snimanjem pluca, kada se na nju i ne misli. Pocetak i tok bolesti je veoma raznolik. Osoba moze da bude i bez simptoma, ali cesto postoji otezano disanje pri naporu, bol iza grudne kosti, kasalj, kao i sistemski simptomi: zamor, gubitak telesne tezine, povisena temperatura. U 20 do 50% slucajeva prvi nalet bolesti krene naglo sa karakteristicnim koznim promenama na potkolenicama, upalom vise zglobova i obostranim uvecanjem limfnih zlezda grudnog kosa. Na srecu, bolesnici sa ovako akutnim pocetkom bolesti imaju i najbolju prognozu. Sarkoidoza moze nesto redje da zahvati i druge organe: kozu, oci, srce, nervni sistem, bubrege, jetru. Medjutim, definitivna dijagnoza sarkoidoze se postavlja mikroskopskim pregledom isecka tkiva (najcesce pluca).
Prognoza bolesti je, takodje, raznolika. Jedan broj pacijenata se oporavi, dok ostali (mahom sa tezim plucnim stadijumom, kasnijim pocetkom bolesti i zahvacenoscu vise organa) imaju kasnije ponovne nalete bolesti - pogorsanja. Kortikostroidni hormonski lekovi su osnova terapije sarkoidoze, mada se laksim bolesnicima ponekad i ne daje ova terapija zbog mogucnosti spontanog oporavka.
izvor (http://www.doktor.co.yu/forum/viewtopic.php?p=14566)

-Sta je cerebrovaskularni inzult? [ubih se trazeci]

-bulburni poliomijelitis?

[wiki=http://en.wikipedia.org/wiki/Lipoprotein-X]Lipoprotein-X[/wiki]

-Kakvi su to regenerativni nodusi? [kod ciroze jetre?]

-O policiklicnim aromaticnim karbonima pretpostavljam mozemo da procitamo u toxinima?

[Harry]

Da li moze ovako da se kaze,da hiperkapnija dovodi do respiratorne acidoze a metabolicke alkaloze?
Da li pad pH uvek dovodi do vazodilatacije?
Da li isto oznacava stimulacija i povecanje osetljivosti nociceptora?
Sta su ekstenaze?

[SUNCE]

Za prvo pitanje-ne moze..jer metabolicka alkaloza povecava pH,a kod respiratorne acidoze pH se smanjuje..totalno suprotno..str.93 i 94
Pad pH tj. acidoza uslovljava konstrikciju arterijskih krvnih sudova u plucima,a vazodilataciju arterijskih krvnih sudova u mozgu..tako da nema pravila..str.95
Za trece pitanje nisam sigurna,ali mislim da jeste tako..

[Harry]

Znaci vi ucite iz prirucnika?
A sa predavanja?

1. Uzrok akutne renalne insuficijencije u nefrotskom sindromu:
a) davanje proteina
b) ACE inhibitori
c) diuretici
d) antikoagulantni lekovi
e) smanjenje holesterola

2. 1 tacan odgovor za reflektovani bol:
a) aktivacija receptora za bol u razlicitim delovima tela dovodi do oslobadjanja istih transmitera
b) receptori za bol i mehanoreceptori su blisko smesteni lokalno pojedinim delovima tela
c) neuroni prvog reda koji prenose bolne informacijeiz razlicitih regiona prekopcavaju na iste neurone drugog reda u dorzalnim rogovima kicmene mozdine
d) nastaju usled difuznog mesanja bolnih signala na nivou retikularne formacije
e) svi odgovori su tacni.

[stef]

Harry koliko tacnih za prvo?

[stef]

mislim da su ACE,posto oni izazivaju insuficijenciju kod bilateralne stenoze,a logicno je da se daju u nefrotskom,jer je povisen RAS, postoje edemi,i neosetljivost na furosemid,pa su ACE logican izbor lecenja...

[BK]

Razlika izmedju ateroskleroze i arterioskleroze?!

[tarantulica]

Arterioskleroza - skup degenerativnih o¹teæenja krvnih sudova koji dovodi do otvrdnjavanja njihovog zida razaranjem glatkih mi¹iænih vlakana i naru¹avanjem graðe elastiènih vlakana od kojih su izgraðena. Arterioskleroza se razlikuje od ateroma s kojim je èesto udru¾ena (ateroskleroza) na nivou velikih arterija, ali se javlja samo na sitnim arterijama (arterioloskleroza).

Ateroskleroza - op¹te oboljenje arterija sa stvaranjem depoa (naslaga) masnih materija - ateroma ispod endotela i sklerozom zidova krvnih sudova (arterioskleroza). Ateroskleroza se lokalizuje naroèito na arterijama srca (koronarni ateromi), aorti (aortna ateromatoza), krvnim sudovima donjih ekstremiteta, arterijama mozga i bubrega. Retko zahvata pluæni arterijski sistem. karakteri¹e se stvaranjem, izmeðu endotela i medije, ¾uækastih ploèica, blago uzdignutih u poèetku, koje posle mogu da kalcifikuju, a sadr¾e hijalnu amorfnu masu, lipide i holesterol u izobilju...

[Ivke]

 Samo da proverim jel aktivacijom parasimpatikusa dolazi do bronhokonstrikcije i vazodilatacije, te stoga i pada krvnog pritiska??

[BK]

Parasimpatikus dovodi do bronhokonstrikcije i stimulise sekreciju - respiratorni trakt, a sto se tice kardiovaskularnog sistema, tj sto se tice krvnih sudova u njima nema parasimpatikusne inervacije, vec postoje tzv neinervisani recepeptori (muskarinski) za koje se vezuje Ach ali ni ti receptori nisu u direktnom kontaktu sa glatkim misicima vec se prvo stvara NO koji dovodi do vazodilatacije tj pada krvnog pritiska.

tarantulice

[tarantulica]

Shta je centroacinusni emfizem?

[Darker]

Emfizem pluæa defini¹e se kao trajno uveæanje disajnih puteva distalno od terminalnih bronhiola s destrukcijom alveolnih pregrada, bez jasnih znakova fibroze. Emfizem pluæa karakteri¹u o¹teæenja pluænog parenhima. Ona nastaju u osnovnoj jedinici pluæa (acinus) za razmenu respiracijskih gasova. Bolesti se klasifikuju na osnovu lokalizacije morfolo¹kih o¹teæenjau acinusu. Dva najznaèajnija oblika su panacinusni emfizem (acinusje o¹teæen manje ili vi¹e uniformno) i centroacinusni emfizem (dominantno zahvaæen sredi¹nji deo acinusa). Vrlo èesto oba tipa morfolo¹kih o¹teæenja uoèavamo u istom pluænom krilu, s tim ¹to mo¾e da preovladavajedan ili drugi tip.


Preuzeto sa  Stetoskopa  (http://www.stetoskop.info/bolesti/emfizem.html)