Spor clanica EU zbog studenata

[pereca]

Izvor: Beta, B92

Stare zemlje èlanice Evropske unije zabrinute su zbog masovnog priliva studenata iz "nove" Evrope" i tra¾e naèine da im pritvore vrata, tek ¹to im se otvorila moguænost studiranja u "staroj" Evropi posle pro¹irenja EU pre dve godine.

Karlov univerzitet, Prag
Karlov univerzitet, Prag

Univerziteti starih èlanica EU sada sve glasnije tra¾e od nacionalnih vlada da se za strane studente sa istoka Unije uvedu kvote i tako daju vi¹e ¹anse domaæim. Na poplavu stranaca najvi¹e se ¾ale Belgijanci, Austrijanci i Danci, iako su najugro¾enije Velika Britanija i Nemaèka.

Belgija i Austrija uvode restrikcije za strane studente od ove jeseni, a danski ministar prosvete tra¾i da se problemom pozabavi Evropska komisija iako je sud EU jo¹ proletos kvote za strane studente oznaèio za nelegalne.

Pro¹le sedmice je delegacija danskog ministarstva proveravala u Pragu da li bi Èe¹ka pristala na kvote.

"Kazali smo kolegama iz Danske da smatramo da je njihov stav nerazuman, zato ¹to je suprotan op¹tim tendencijama u EU", rekao je èe¹kom dnevniku "Lidove novini" Jozef Bene¹, zadu¾en za visoko¹kolsko obrazovanje u èe¹kom ministarstvu prosvete i fizièkog vaspitanja.

"Neprijatelji smo kvota, posebno onih postavljenih na nacionalnom kriterijumu", odbio je ideju kvota portparol Evropske komisije Martin Selmajr, ali je dopustio da ta komisija tra¾i naèin da ogranièi pravo strancima na studije uz istovremeno po¹tovanje osnovnih sporazuuma EU.

Austrija od jeseni uvodi model po kome æe 75 odsto mesta biti rezervisano za Austrijance, 20 odsto za studente iz drugih èlanica EU, a pet odsto bi ostalo kao kvota za studente iz treæih zemalja. Ta dr¾ava je spremna da taj model brani i pred sudom.

Univerziteti u "novoj" Evropi nisu privlaèni za strane studente tako da, na primer u Èe¹koj, stranci èine svega osam odsto ukupnog broja studenata.

Èe¹ka veæ nekoliko godina omoguæava strancima koji mogu da prate nastavu na èe¹kom jeziku da se upisuju i studiraju besplatno pod istim uslovima kao i Èesi. Od oko 20.000 stranih studenata na univerzitetima ¹irom Èe¹ke èak 17.000 su Slovaci.

"Ako kod nas ostanu, onda ostaje kvalitetni deo njihove populacije. Ako se vrate u domovinu doprinose uspostavljanju dobre privredne saradnje", upozorio je na doprinos stranih studenata Bene¹.

[Bred]

Logicno, kome treba ceski jezik? Ali mi smo se vec navikli cinjenicu da kad i ako vec udjemo u tu EU, da cemo biti  u predvorju po svim pitanjima pa cak i ovom.

[pereca]

Zanimljivo je da u Austriji u 5% stranih studenata koji dolaze izvan EU vecinu cine studenti iz Bosne i Srbije. Do sada se pokazalo da su ti studenti jedni od najboljih, te Austrija ne okleva da primi kandidate sa ovih prostora.
Eto, ne moramo da se brinemo, starije kolege su izgradile dobar imidz srpskih studenata. 

[rade]

Profesori iz Austije gotovo uvek izaberu medju vecim brojem kandidata iz drugih drzava onog koji je iz bivse Juge. Tu je vise faktora doprinelo takvom stanju. Naime, vredni, radni, tacni, znaju da cene, skromni.......to su vrline nasih ljudi na stranim univerzama. Postuju rokove, iako u svojoj zemlji nisu imali stimulaciju za tako nesto, ali na novom prostoru se zele dokazati. Cene svaku pomoc i paznju kao i uslove u kojima rade jer dolaze i siromasne sredine koja je bogata kvalitetnim starim ali ujedno i teskim nacinom studija. Kvalitet i zahvalnost nasih mladih ljudi, kao i rezultati rada su doprineli dobrom imidzu na svetskim univerzitetima. 

@ Bred - komentar da ceski nije potreban nije potpuno opravdan.

Naime, Ceska i Slovacka imaju slicnu situaciju kao sto je to danas u Srbiji i CG. Slicni jezici, nekada jedna drzava, ali ipak stranci. Obe drzave su u EU i granice su im opet otvorene (medjusobno). Navala stranih studenata u stare clanice EU-a iz novih je porasla, ali je i sistem takav da je to dozvolio. Svi, fakulteti imaju ogranicen broj studenata koji upusiju i uvek je i broj stranaca ogranicen (kao sto je i kod nas), e sad je problem sto EU za svoje gradjanje kaze da su Evropljani i svi imaju evropski ID. U neku ruku su stranci u okviru svog sistema. Tu ce biti problema za dovodjenje stvari u red. Nasi studenti ce uvek imati mesta na stranim unverzama, samo mi smo i finansijski ograniceni, pa invazija nije tako primetna. Druga cinjenica je da su podaci sa pocetka teme vezani za dodiplomske studije a ne poslediplomske. Mobilnost poslediplomaca je veoma razlicita i pozeljna u odnosu na dodiplomce. Vi da bi ste bili negde primljeni morate imati mentora i samim tim je broj ljudi ogranicen ako su mentori, zaposleni ograniceni na odredjen broj studenta za Mr i Dr. Recimo u Slo na razmenu dolaze studenti iz Nemacke i Ceske najvise, zatim iz bivse Juge i na kraju iz africkih zemalja. Ni, mi ne bi bili zadovoljni kada bi na nas faks u Bgd na tako mali broj mesta na budzet doslo 50% stranaca. Odmah bi izbila revolucija na univerzitetu. J'bi ga, tako je. 

[Bred]

Ne, ne, nisi me razumeo. Ja sam mislio ko bi imao interesa da studiranje nastavi u Ceskoj na CESKOM jeziku koji se upotrebljava samo u Ceskoj, kontas?

[rade]

Ne........cekaj, treba mi malo vremena........imam ja i bosanske krvi...........a kontam, kontam, ...... jeb' te pa sad znam sta si hteo reci. 

[Bred]

Vidis da nije tesko kad se mucne glavom